Српска независност

— 433 —

в гнушање протнв онох који су извршилн атевтат са бомОом. — Нпродва екупштипа у нрестоници Мнсира, за коју смојавилида је Арабн паша сазвао, изабрала је велику депутацију да поздрави Дервиш нашу команданта турске војске кад ступн оа мисирску земљу и да му саоншти, да је Араби-паша изабранпк народа мпсирског и да у н,егово нме и по његовом налогу ради. — Парпски дописннк „ Тајмса и саопштава свој разговор са првпм министром једне европске велике сипе. По томе разговору изјавио је тај министар. да ће се Еврона ноделитп у два противничка логора чим се изроди судар изме)>у Епглеске н Турске. На једној страпп биКе Аустро-Угарска , Немачка и Италија, а на другој Русија, Епглеска и Француска. Рат Турске против Енглеске значп експлозпју у целој европској Турској, продпрање Аустријс Солуну . Цариград у опасности , општу конФлаграцију и пропаст Турске. Ту опасност нико не жели изазвати, а пајма&е Турска или Бпзмарк. Енглеска на нротпв жеди да се споразуме са Турском и то је једнни начин да се очува суверенитет Турске и да се уреде њене Финансије. И остале велике спле немају разлога да тај онштп потрес изазнвл,у, изузимајући једпну Аустро-Угарску која би можда хтела други но мпран пзлаз из овпх заплета. — Султав је одсудно изјавио да п не мисли своју мисирску војску ставити нод команду енглескпх генерала. Тако исто пеће се Арабинаша прогласпти за бунтовника, док ту])ска војека не поседне Миснр. Евглези су ухватили једног Араби пашиног курпра са важним денешама , којн беше пошао у Цариград. — У бечким дипломатским круговпма говори се сасвнм јавпо да ће се ва јесен и Формално извршити анексија Босне и Херцеговине. До октобра месеца вели се, нестаће државно-правног питања односно Босне п Херцеговине. и тада 1е бити пзненађенп парламентп Аустро-Угарске на најпрпјатннји начнн. Хоће ли ту битн што п Ппроћанчевих заслуга ? !

дописи Куршумлија. 22 јуаа. На светог Илију, цосле службе божије, забрујаше мала алн јасва звона са звонаре цркве светих Неманића. Тај звук звона одјекнуо је тужно далеко, далеко. Народ ее силан из места иокодине слегао у цркву и око цркве и дворингге црквено. Наш честити намесник г. Мнливоје Плачковић, са браћом својом све» штеницима, обучен у златно-ткане одежде, нзиђе из олтара на сред цркве, где је било на столу кољиво , и отпоче нарастос за у нокој душе великом словенском јунаку и патриоти. Михаилу Димитрнјевићу Скобел>еву. Народ у овом крају, својим чистим срцем, и својнм природним али бистрим умом, уме да љуби, уме да цени, уме да уважава братски нам народ руски. Он зна да му је у овом широком свету,једини руски народправи и искрени пријател>, да му је он помогао да дође до своје самосталности, и да га он никад неће оставити да пропадне. Није дакле никаково чудо што се силан свет слегао у цркву, кад је сазнао да ће се давати парастос, узоритом сину братске нам Русије, Скобел>еву, који је љубуо сво православно словенство па и срнскп народ, и који је једва чекао час, када ће својом храбром мишицом моћи да војује за потпуно остварење наших жеља и нада. За сво време докле су смирени свештеници наши читали и невали тужне песме за блажено насехе бесмртног Скобељева, народ је с болом у души слао топле молитве благом Богу. На лицу н>сговом могао си читати , чисту искрену душу његову. која дели бол и тугу, што пре времена смрт отрже п десно крило ц великом орлу словенском. Кад се при свршетку захорило тужно „вечна памет и , заблистала је суза у оку свију присутни, која је јасан доказ л>убави наше са руским народом. Искрена љубав дели и радост и туту. И српски народ учествује потпуно у жалости великог братског нам народа. Сав народ узео је од кол>ива. а то је зиак, да се сваки хоће да причести оном великом мишл>у, за коју је Скобел>евживео, и која нам мора као путевођа ка будућностн нашој лебдити пред очима. Тако се свршила скромна тужна свечаност у овом нашем скромном м°.станцу. Скромна је ова свечаност била, али је она потицала из искреност срцаисрпске душе. и за то је и молитве наше милостиви Бог, који не оставља свете зидине задужбина славних Неманића и услшпио наше молитве. П Лозница. 24 јула Грађани вароши Лознице ценећи исторична дела великог покојнпка генерала

га бисте за сва времена били сигурнп, као ни код једнога себичњака, као Каналиса, који би себе држао да је нештобољи од вас... Зашто, то ја не знам. Ја ћу себе начинити женом, и то бабом, те да бих дознао разлог оном ирограму, који сам читао у вашпм очима и који је можда програм свију девојака. Ипак, у вашој великој души имате ви потребу да вас обожавају. Кад је човек пред вама на коленима. не можете вн пред њим клечати. На тај начин не иде се далеко, рекао је Волтер. Дакле у моралном смислу херцег сувише клечи, а Каналис не клечи доста, да не кажем баш никако. И тако ја разумем ону скривену пакост вашег осмеха, кад се окренете великоме коњушару, кад вам он говори, кад му ви одговарате. Ви са херцегом никад не можете бити несрећни, сви ће вам одобрити, ако њега изберете себи за мужа, Е--ТИ ви га нећете љубити. Хладноћа себичности и силна топлота непрестаног усхићења изазива зацело у срцу свију женских негацију. Очевидно је, вечити тријумФ неће вам пружати бескрајне сласти брака, како га ви сањате, где има послушности која нас чини гордима, где се чине велике мале жртве у потаји а са блаженством, где се осећа неспокојство без каква разлога, где се у опојености очекује успех, где нас разумеју

до саме тајне, где кадкад жена покровитељствује својом л>убављу свога штићеника... — Ви сте врачар ! рече Модеста. — Исто тако нећете наћи ону слатку једнакост у чуствима, ону непрестану деобу живота и ону извесност да се допадате, са које се пристаје на брак, ако се будете удали за једног Каналиса, за човека, који мисли само на се, коме је ја једина нота, чија се пажња још није понизила да слуша вашег оца или великога коњушара... частољубац један другога реда, који се слабо осврће на ваше достојанство и вашу послушност, који ће од вас да начини неку ствар потребну у кући и који вас већ погрђује својом равнодушношћу у погледу на част. Да, ви бисте се могли усудити да ћушате своју матер, Каналис би затворио очи, да би сам себи занекао ваш злочин — толико жедни за вашим благом. И тако, госпођнце. ја нити сам мислио на велнкога песника, који је само мален глумац, нити на његово господство, који би за вас био само леп брак, а не муж... — Бича, одговори Модеста, срце моје непсписана је књига, у коју вн сами оно режете што у њој читате. Вас је занела ваша провинцијална мрзост против свега, што вас гони да гледате на

руског Михаила Скобељева нису могли а да се неодазову бар у последњем часу његовом и да том приликом одаду пошту његовој великој ссни и заслугама стеченнм за време турско-руског рата за ослобођсње наше браће. Тужан је глас за грађане ове вароши био кад је се чуло да јс нокојника грозна смрт покосила и то у најбољем цвету његовог живота а на вслику штету славено-српског народа. Овако тронути и ожалошћени грађани ове вароши за покој душе покојника држали су парастос у својој цркви. на коме су грађани ове варошн ирисуствовали и при коме је чинодејствовао много-поштовани протојереј овдашњи гос. Игњат Васић са јошт три свештеника између којих је један био са стране као гост на Ковиз>ачкој бањи а то је г. Стеван Бели, свештеник из Београда, који се на иозив поштованог ироте патриотски одазвао његовом позиву. да при овом тужном усј номену чинодјејствује, на чему неможе ј се прећутати а да се г. Стевн овим ну■ тем не изјави поштовање и хвала. Чачак, 19 јула Јављено је одавде телеграмомо дава• ном парастосу великом словенском јунаку Михаилу Д. Скобељеву, а сада да са! општимо неке појединости које се десише 1 приликом обављања ове свечаности, и ! које јако падају у очи нублики ге је вред[ но да се о њима ц даље — ван Чачка — зна. На три дана раније обзиањено је плакатима по вароши. да ће се парастос приредити и дан кад ће.се обавоти. По један екземилар од тих шаката послат је свима надлештвима, месном свепггенству и ошптинском суду. Беше недеља и парастос отпочет одI мах по свршеној обичној недељној служI би. Црква је била дупком пуна од самих 1 либералаца. Од наиредне странке били ' су само два свештеника који су чинодејствовалн. и један тутор црквени опет по послу, а више нико. Што од полнцајаца не дође нико, није велико чудо, јер није парастос даваткаквом Хајмерлу или — рецимо —Рудолфу, већ брату Русу. Но, што не беше заступљен кор официрски, то нам чудно изгледа. Бар при одавању поигге једном великом светском јунаку, могли су без зазора учествовати г.г. оФицирн ! Све како тако, ал је најважније да се чује за понашање нашег старог свештеника г. Ваеилија. Он је се при вршењу парастоса врло чудно нонашао. Није могао одолети срцу , а да се у званичној дужности не покаже партајичан. У почетку парастоса питао је сасвим иронички: коме се даје иарастос? акадмује одговорено, он је опетсајош већом иронијом додао, како је мислио да се сасвим више но што вам је глава. Вн не ирапггате песнику, што је он човек политик, што лепо уме да говори, што има велику будућност, и ви клеветате његове намере... — Он?... Госпођице, он ће вам данас или сутра окренути леђа са вилкенском подлошћу. — 0! дела, нека одигра ту комедију, иа... — Са свима тоновима, сетите се на то до три дана, у среду. А донде, госпођнце, ужнвајте слушајући све песме овога веркла, како ће ружне дисонанцпје противне стране тим боље да се одбијају. Весела уђе Модеста у салон, где од свију мушкараца једини Лабрнјер, који је седио код прозора, одаклс је без сумње посматрао свој идол, устаде као да је вратар повикао: Краљица ! Беше то покрет пун поштовања и оне живе речнтости, која је покрету својствена и која је претежнија од најлепших речи. Љубав говорена не вреди колико љубав посведочена: све девојке од двадесет година у погледу на овај аксиомат имају педесет година. У томе је најјачн разлог омамитељима. У место да Модести гледа у лице, као што је чинио Каналис, који је поздрави јавним поклоном, презрени љубавник пратнјаше је дугим

другом дајс. Овај поступак изненадио је све присутне, и заиста је за осуду. Шта значи нитати коме је парастос, кад је најире свештенству заиста јављено и сиоразум учињен ? Само глуна партаичност могла јс днктирати онаке речи г. Василију, какве неби требало да чују нарохијани од свога пароха бар при вршењу црквених обреда. Верујемо ми г. намеснику, да му је као нанредњаку било непријатно чннодејствовати при овом иарастосу, ал намје чудо: што се г. Василије неокрете око себе, и неиогледа низа се, на би се сетио чије је, и одкуда је све оно у чему, и са чиме служи, а то је свакојако био дужан н као Србин и као свештеник да има свакад на уму, па ма којој политичкој партији припадао. Нека нам не замера г. намесник, што му овом ирикиком напомињемо, да ће многи његов парохијан бити нринуђен да му као своме нароху за свакад затворн врата своје куће, само ако и даље у своју , званичну дужност буде уплетао партајске рачуне , нгго никако не би требало | да наступи. Јсдан који је близу аоаа ари иарастосу стајао. ВЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Ва&ева. јављају нам, како се тамо на врло свечан начвн обавио парастос славном Скобељеву. Њих неколнко одличних грађана ваљевских, чланова либералне нартије, а на нме Радован Лазић, Пањевић, Б. Стој јадиновић, и друти договоре се са осталим сутрађанима својим, да даду израза тузи и болу, кога проузрокова прерана I смрт Скобељевљева,уцелом православном словенству на и у српству. Они издаду плакате у којима позову грађанство на тужну усномену. Пањевић спреми кољиво, а другн један грађанин набави слику Скобељева у великом Формату. У грађанству се опазило жнво саучешће, јер су сви желели да се обави ова тужна свечан, у спомен великом јунаку н патриоти словенском Скобељеву. Дан за парастос одреди се 18 јули. Тога дана после службе божнје обавила се та тужна свечаност у црквенском дворишту . под ведрим небом. Слика Скобељева бнлаје обвијенавенцем од цаећа н цостављена на купи од пушака, а пред сликом стојало је кољнво на сребрном послужавнику, до кога је горела : свећа у црнн вео завијена. Звона огласише тужну свечапост, а I народ поврве са свију страна. Порсд па| рода дођоше на парастос и сви нашп ' оФицири. Кад су свеће разданс, отпоче, ла је тужна свечаност. Под ведрим нсбом разлегале су се тужне песме. Народ ^ погледом од доле, покорним на Бичин начнн, готово плашљнвим. Млада наследница нриметила је ово држање, кад је ишла да се посади до Каналиса, с којим као да се удружила у картању. У раз1 говору дознаде Лабријер из једне Модестине речи, да ће у среду наново почети јахање; она рече оцу, како нема бич ирема богатом њеном јахаћем оделу. РеФерендарнје бацн на кепеца поглед, ; који праскаше као жеравица и носле неколнко тренутака обојица се шеташе I но лонџи. — Сад је девет сати, рече Ернеср ! Бичи; ја одлазим у Париз колачкн, тамо | могу бити сутра у десет сати пре по! дне. Драги мој Бича, од вас ће она свакако нримити спомен, јер она осећа пријатељство спрам вас ; дајте ми да јој поднесем у ваше нме бич један и знајте, да за ову велнку услугу ви ћете у мени имати не једнога пријатеља, него | најоданијега човека. (Наставаће се)