Српска независност

међу вођа опознције у енглеском парламенту, које је нзрекао поводом европске конФеренцнје о мнснрском питању. Он је рекао: .Ннкада неће енглесни народ трпетн, да о његовнм интересима пресуђује Европа. Ј ... А ми ? ми? ми, трнимо све. Заложимо нашу крв. а после пуштамо да Европа пресуђује о резултатима наших трудова. Крајње јс време да се ми не обзиремо на Европу, но да о нашим интересима пресуђујемо ми самп. Енглези не обзиру се на конФеренцију, не питају никога. Не маре за мрштење немачког канцелара, но су од речи приступили делу, које се са гледишта међународног права, мора узети као насил>е и безакоње. Енглеска је још у заносу о својој пређашњој сили на истоку. Премда ова сила опада, и сва тајна њене моћи састоји се у енергији њене политике. Енглези су безазорно бомбардовали Александрију, п претворили је готово у прах и пепео. Па да лн треба у мисирском питању да проговори Русија? За иста треба внше но п која друга држава. На нстоку има Руспја највише интереса, н ми морамо водити брнгу да се тп интереси ни са које стране не повреде. Суецки канал има за нас толико исто интереса, колпко и за Енглеску. Ако је за Енглезе то најкраћн пут за Индију, то је и за нас једино згодан пут за наше тихо-окејанске владавине. А шта ради Аустрија у Босни и Херцеговинн ? А процес над Русима у Галпцији? Све ово вређа наше интересе. II ми не смемо према овом бити равнодушни. Свака је држава обележила СФеру својих интереса. Но та е®ера ни код једно једва се може оправдати са стране права н нсторпје. Те ннтересне сФере су махом грубо насиље и ништа више. А шта се може рећ« о сФери нашпх, руских интереса? Да лн је она насиље? Не, то она није. Сфера наших интереса, оправдана је са гледишта правде и историје. Ми хоћемо, да ослободимо псток, да свуда унесемо слободу и културу, да нашој браћи нсточним словенима ство- < римо могућности, да се самостално развијају и да са нама зајсдно иду оној мети, коју је историја обележпла словенима. Кад дакле други траже своје интересе и онде где пх немају , онда ми тим пре морамо пазити и чувати наше интересе који су потпуно оправдани са свију обзира. Ми морамо радити отворено и енергпчно, јер су и наши интереси поштени. Наша равнодушност, могла би нам донети грдне штете, јер непрнјатељи пазе на нас и онп нашу млнтавост експлоатишу у своју корист. Ми мислимо да није далеко време кад ће нас непрпјатељи нашн својом дрскокаже да је тако казала госпођа херцегиња, кад рекох, не би изишли на крај са једним писарем из Хавра. У исти мах Бича, непознати виновник овога риболова, рече реФерендарију да ништа не говори, зашто је ишао у Париз, и да му не квари посао за доручком. Писар је употребио преокрет један, који се у Хавру извршивао против Карла Мињона. А ево зашто. Господин гроФ Лабасти сасвим је заборавио био оне своје некадашње нријатеље, који за његовога одсуства заборавише на његову жену и децу. Чувши да он даје велик ручак у летњиковцу Мињону, сваки је ласкао себи, да ће бити тамо гост, па очекиваше позивницу; али кад дознаше, да су позвати само Гобенхајм, Латурнелови, херцег и она два Парижанина, дигоше читаву грају на гордога трговца. Што он није хтео ни с ким да се састане, што није силазио у Хавр, то сад опазише и приписиваше презирању, за које се Хавр освети, доводећи у сумњу његово ненадано богатство , Како ћући тако брзо сви знаше, да је Димеји дао потребни новац за куповање летњиковца од Вилкена. Ова околност даде најпретеранијима повода да оговарају Карла, како је он поверио Димејевој безусловној оданости новце, због којих ће имати речи са својим тобожним ортацима

шћу изазвати на отворен отпор. Па да ли треба ми да чекамо то време, или је боље да ми пре отпочнемо борбу. Нема сумње да је ово последње млого корпсније за нас. И у нас се ова мисао тако рећи већ популарисала. Она је постала својина целог руског народа... Не оклевајмо дакле, но чпнимо оно што треба, што од нас траже наши жнвотни интереси ДОМАЋЕ ВЕСТИ Његово Ведичанство Краљ охпутовао је у четвртак 29. о. м. у 12'Л чаоова по подне у иностранство, и пздао је ову прокламацпју: ПРОКЛАМДЦИЈД Народу Српснот. Објављујем моме драгоме народу, да на неко време ради здравља полазпм на пут пзван отаџбине. Мој министарскп савет заступаће Ме у вршељу Краљевске власти по упутствима која сам му у гранипама Устава Ја о томе пздао. Препоручујем и у овој прплици своју драгу отаџбину закриљу свемогућега. 2д. Јула 1882. КРАЉ СРБИЈЕ МИЛАН. Краљаје отпратпла Краљица до Базјаша. Радикална странка држала је своју овогодшпњу главну скупштину 26. 27. и 28. о. м. у Крагујслцу. Као што „Самоуправа~ јавља, скупштина је изабрала за председника Ннколу Пашића и била је добро посећена. Црквено-певачко друштво Т Корнелије и , освештало је свој почетак 2ог Августа прошле године,у славу, дана рођења Његовог Височанства наследника престола српског, КраљевиКи Александра , а ове године прославиће друштво своју годишњицу певањем у вознесенској цркви на благодарењу и литургији.

Д0ПИСИ Врања. 11 јула Мото : „Не кахе бака како је сан снлла Него како је по њу боље". Ха, Ха, Ха, Ха! Чујте људи. „Видеделовци" добили и сувшпе памети толико много да је могу и другоме позајмити. Та погледајте им само уводнп чланак бр. 98 њихова лајб-журнала п Видела и . Они монструми политички, Фарисејп п језуите, проливају крокодилске сузе над Мисиром?! Уредили своју кућу, паћеитуђу. А да ли може пко битп тако најиван, из Китаја. Једна и друта реч Карлова, који је увек пшао за тим да се не зна колико му је благо, речи његових људи, којима је то било говорено, све то даде вероватности овим грубим измпшљотинама. којима је сваки веровао, попуштајући ономе духу клевете, који испуњава трговце једнога против другога. У колико је пре местни патриотизам преузносио чрезмерно благо једнога од хаврских оснивача, у толико га је већма смањивала сад провинцијална завист. Писар, који је рибарима не једну услугу учннио, искаше од њих да хране тајну а да не говоре. Његадобро послужише. Патрон од барке рече Герману, да се вратио један његов рођак, морнар, који је био у Марсељу, па су га отпустили, што је продат брод, на коме је дошао био пуковннк. Брод се продавао за рачун некаквога Кастањула, а како рођак говораше, товар његов највише ако је вредио три или четири стотине хиљада франака. — Гермапе, рече Каналис кад му слуга полазаше из собе; донећеш нам вина шампањска и бордовска. Члан нсрманскога писарскога еснаФа треба да памти, кад га је частио један песнпк... А онда, он је толико оштроуман као и Фигаро , рече и метну руку на кепечево раме; дух ових малих новина треба да

да верује и у искреност њихова говора? Може лн когод желити више добра ономе кога само по имену познаје но своме рођеноме ? И ако би се и десио какав нример у свету извесно би било да би то био процес анорманлог стања мозга. Код л виделоваца ц рекли би као да то не стоји, и ако им неможемо ми признати, да су у нормалном стању. Пама амо изгледа, да је горњи уводни чканак неки мамац. Не бојте се, нећете нас преварити. Ми вас знамо но изодавна, а најбоље од 19 Октомбра 1880 год. И тада сте нам се претварали, облачили на курјачко тело јагњећу кожу, па и ако један део необавештена света преваристе, нас нисте, јер ми имадосмо о вами , о вашим рђавим навикама стално убеђење које изјављивасмо у своме органу. Ви жалите Мисирце и осуђујете дананашњи покрет. Кад би то заиста искрено било, ми би се вами придружили, али овако ми смо тврдо убеђени, да је онај чланак тенденциозан. Ми потпуно верујемо, да њпме хоћете да кажете: „Неверуј народе вици коју је опозиција дигла противи нас. Ми ти добра желнмо. Ми не тражимо понуларности, ми хоћемо само да је теби добро, а нама како буде. Опозиција те на зло наводи и т. д. и Јел те да сте то мислили кад писасте поменути чланак. 0, да дивни ли сте ви људи. ви кајмакамо-конзервативци, ви „усрећитељи 1 * народа српског сауговорима о железници,најновнјој „слободној штамии" и многим другим Финансијским законима, који ће народу толико олакшати, да ће бити лак као пероу а каса ће му бити лакша тако, да ће се лакше осећати кад му у госте доведете ваше присне пријатеље културтрегере, Евреје, које рускп народ онако лепо нспраћа. А да не би даље дуљнли , дозволите нам господо око „Видела- да вам кажемо, да вам нишча, ама баш ништа неверујемо, јер смо уверени, да сте оно писали и да ће те оиет иисати онако , па и горе, само да би макар како скрпили већнну за идућу велнку скупштину ако је мислите звати; али знајте, да је народ будан, да све пратп, да вас све у главу зна, н да га овога пута нећете преварнтн; јер ће вам послати своје људе који ће га заступати, а на ваше пршшшетље ни главу неће окренутн. Тако ће вам битн, а ако не вер^јете наредите изборе што пре, баталите президијале, којн ће вам више шкодити но помоћи, па радпте јавно н отворено , а не као кртице. Још непгго. Амо се чује, да се Бонту тек сад појављује, п да је почео зидати механе , у Корбејевцу срезу Пчињском, Иечењевцима и код Чечиног моста округа Нишког, одкуд то? Бонту зида на име .виделовачких - аминаша. М.

ври и да се пенуши уз шапањско вино,а, Ернесте, ни ми се нећемо штедити?... Биће томе богме неке две године дана, како се нисам ђорнуо, додаде гледајући у Лабријера. — Вином ?... то се по себи разуме, примети писар. Ви се сзаки дан опијате сами собом! Ви пијете све саме хвале. Ах ! ви сте леп човек, песник, славан за живота, ви умете да се разговарате према своме духу, ви се допадате свима женскима, па и мојој госпођи. Љубљен од најлепше султане валиде, што је ја знам — ја сам досад само ову вндео ви се можете, ако хоћете, оженити госпођицом Лабастовом... Ето, ништа друго, него да правнте инвентарију садашњости, не рачунајући своју будућност — лепа титула, перство, амбасадорство!... а ја сам већ сит и пијан, као они људи, који у боце синају туђе вино. — Све те друштвене велелепоте, прнхвати Каналис, нису ништа без онога, што им даје праву вредност, без богатства... Ми смо овде сви мушкарцн: лепа чуства дражесна су у стиховима. — И у неким нриликама, рече пнсар са значајним мигом. — Али ви, господине творче од угвовбра, рече песник смешећи се на ову примедбу, и ви ћете знати као и ја, да је на ко.гиба најлепши слик галиба.

БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Текије нпшу нам, како се тамошњи поштар више не може сносити, толико је својом разузданошћу догрдио грађанству. Бадава све жалбе, поштар је жалосни партизан „вилеловачки" на му не може нико ништа. Он свој званични посао никако и неврши, него непрестано пије и карта се. Тај поштар познат је са своје покварености док је био у неготинској конзисторији. Способности он нема никакове, и једино што га одржава у служби, то је партизанство г виделовачко и . Шта маре „виделовци и за способност н тачно вршење званичних послова, они само траже од чиновника да је слепа њихова прнсталица, да се бије и ларма за њих, а све остало је узгредна ствар. Поштара Текијског потпомажу још две три мрачне личности, међу којима је и познати оцоубијца. Та несретна неколицина толико је својом бруталношћу додијала грађанству да се већ не да сносити. Тужити се бадава противу л виделовачких и прпшипетаља, јер вајде ни помоћи нема. Но нека знају „внделовци- да и народно стрплење нма своје граннце. Не треба се титрати са тим стрпљењем, јер могу поннћи рђаве последице отуда. Из Кладова јављају нам за нове шкандале, које чинн познати покварени поп Мијаило. Та недела тако су гадна, да се човек грози и да помисли на њих а камо ли да их опише. Народ мисли да затвори цркву, п да не прима попа Мијаила никако у кућу. То су многи већ и учинили , а црква је и онако празна, и то сво због тога разузданог човека, који служи на срамоту и поруту чина свештеничког. Попа Мпјаила потпомаже там. капетан Миленковнћ, а осталн га свет презире. Но и о капетану Миленковнћу има ваздан „лепих - ствари да се прича. Стидно је да се и износи последњи случај на јавност, гдц су имали и револвери посла. Свако зло па и деморализација долази од самог домаћина. Ко не пази на светињу дома свог, тај је пропао. Не вајде после г револвери-. Морално понашање, па свега тога неће Оити. Жалосна је ствар када се н до такове бруке долази. Па зар може такови човек да буде ваљан старешииа у једном целом срезу? Тешко овој земљн са 7 ,в**деловццма'\ Што се тиче поквареног попа Мијанла, занста треба народ сам да потражи лека нротиву њега, кад нема од надлежних никакове помоћи. Треба затворити од њега цркву и не нуштатн га да долази у куће. Има у околини ваљда још свештеника. Злу се другојачије не можестатина пут, јер је поп Мијаило „виделовац*, па врана врани не копа очи.

За столом развнјаше Бича способностп Тригоденове роле у куКи у лутрији, тако да се Ернест упрепасти. који није знао за досетке писарске, које толико вреде као и калФенске. Пнсар приповедаше свашта о Хавру, како се ко обогатпо, шта је бивало у алковима и пгга се зло учинило са закоником у руци, што у Нормандији кажу: исалести се како се може. Никога није штедио. Оштроумље му растијаше са ппћем, а вино му је кроз гушу клизило, као што јури бујица кроз олук. — А знаш ли ти, Лабрнјере, рече Каналнс точећи вино Бичи, да би овај добрц дечко био прекрасан посланнчкн секретар... — Да би истнснуо и свога патрона! прихвати кепец и баци на Каналиса поглед, у коме се безобразност топила у пенушењу газа угљене киселине. Ја сам толико неблагодаран и толико сплеткаш, да бих вас објахао. Песннк да носи наказу!... То се каткад може да види. па н почешће... у књижарници. (Наставнће се)

А