Српска независност

— 441 —

божнћним празннцима посвађади са једним опанчаром. У тој свађи опанчар је као изазивач добио неколико шамара, и за то је поднео тужбу општинском суду. Суд је тужбу узео у поступак, ал' се то није допало познатом опанчарском паразиту каишТ... — присталици .виделовачком ц , и он обрлати тужиоца да од тужбе код оп. суда подигнуте одустане, — што овај и учини, а потом поднесе тужбу начелству и то не за шамарисање, но за разбојништво (81с). Са каквом је вол>ом прнмљена и извнђана ова тужба, лако је погодити кад се зна, да је исз»еђење вршно злогласни Васа. а сведоке лиФеровао каиш — Т... Резултат исљеђења био је, да се поред све ујдурме није могло удесптн разбојништво, па се прешло на испут и оптужени су осуђени полицијски сваки на 15 дана затвора. И у овој прилицп остао је без сваке важности пропис § 4 а полиц. уредбе : Начелство је могло без зазора и са свим комотно да пређе са дела преступног на иступно, па и Министар да тај поступак одобри, при свем томе што се тиме вређа Формалност законска. Но ко разбира за закон и његове Форме, кад се тиче политичкнх противника?. Под владом „чисте уставности" навикли смо се на то, да се закони не примењују спрам свакога подједнако, па и овај случај није нас нн мало изненадио; но има нешто и горе, — што је вредно да се у тевтер „впделовачке" полиције крупним писменима прибележи. Чујте само! За то, пгго су осуђени лошпјег нмаовног стања, те им је по томе и казна новчана од затвора осетнија. смиловала се полиција да овој тројици, о којима је реч, замени сваки дан затвора са по 7У ј динара двевно, но у том приватни тужилац, желећи да остане у пријатељству са осуђенпма као својим суграђанима. — предстаде са њима заједно начелству и изјави, да им прашта кривицу. Јест, он прашта, и има право по § 394 тач. 2. крив. законика да им опрости, ал не прашта г. Васа. „Напоље безобразннче један и ! — привпкну он приватном тужиоцу, који се сломата низ степенице, а затим окренув се осуђеним подвикну: п паре! или у бајбок*. „Молимо те господине, дозволи нам да одемо до куће по паре, — говораху осуђени. „Јок, ни с места и — загрме по нова г. Васа. Једва, после дужег мољакања смилова се г. Васа те дозволи, да двојица остану као таоци, а трећи да отиде и откуп донесе!! Које казне, које других трошкова, — ова три грађанина. за овако незнатну и врло сумњиву кривпцу, платише 40 дук. ћ. (неколико динара мање). И ово је по закону, јел те господо „напредњацн"? Е, па кад код вас п овако што може да буде, онда ејвала вама! — Уха! већма него херцега! одговори кепец, као да се пренуо из некога дремежа, који је прекрасно представљао. Она вас љуби, јер нисте себичан човек. Она ми је казала, да би за вас кадра била принети највеће жртве, да се не кити, да не троши више него хиљаду талира на годину, да тако живи како би вам доказала, да кад сте се њом оженили, врло сте много добили, а она је наопако (и ту штуцну) поштена, ех! па је нзображена. Та вам девојка зна све ! — То и три стотине хиљада Франака, рече Каналис. — 0! можда ће и бити толико, колико рекосте, прихвати писар усхићен. Тата Мињон... Вид'те, као отац, то вам је прекрасан човек.., зато га ја и поштујем... да би добро удао своју јединицу, он ће се лишити свега... То ваше пакивозвраћеније на престо (опет штуцну) приморало је тога нуковника, да са по плате живи; он ће бити врло срећан, ако буде са Димејем остао у Хавру да комрачи, иа ће зацело дати оној малој својих триста хиљада франака... Али не треба заборавити на Дпмеј? , који је своје имање наменио Моде ги. Као што знате, Димеји је Бретон, његово порекло важи у уговору, он неће одустати, а његово имање биће толико колико његовога патрона. Ипак, како они хоће да

Овака толеранција спрам политичких противнпка, само тамо-вама личи, — па се ви са њом и дичите, а мп је се — с опроштењем — гнушамо! Другом ириликом писаћемо и о крупњијим стварима, које се с дана у дан све више гомплају. Један Грађанин.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Јуче пре подне била је свечана служба Божја у саборној црквн у част рођен-дана краљевића Алексаидра. На служби је приеуствовала Краљица са својом свитом. ЧИТУЉА — т У недељу 1 августа сахрањен је уз велико саучешће овдашњег грађанства Рпста Крсмановић, трговац и грађанин београдски. На опелу у саборној црквп служно је високопреосвештени митрополпт српскп г. Михаило, кога су браћа покојнпкова умолила да увелича ову тужну свечаност. Покојни Рнста био је ваљан и одличан грађанин наше престолнице и велики родољуб српски. За време наших ратова он је са својом ваљаном браћом чинио нашој држави великих услуга. Поред тога свако родољубиво дело он је потпомагао, особито је његово милосрђе према сиротињи на далеко познато. Кад се основа фонд за потпомагање сироте и напуштене деце, Крсмановпћ је дао пет стотпна дуката за тај фонд . Скромност браће Крсмановића позната је свима. Они се у свом племенитом радуу пуном смислу држе оне изреке: пгго ти да десница нека левица незна. Али добра дела не могу остати сакривена. И што је онај скромннји који их чини. тпм она светлије нзлазе на јавност. Родољубљеи милосрђе покојног Ристе Крсмановића, осигураће му трајан спомен у српству. Велпко саучешће грађанства наше престолнпце свнју слојева, иоказује колико је ноштован и цењен био покојннк. Г. др. Никола Петровић, у надгробној беседи, лепо је нацртао ж ;вот п рад покојног Ристе. Он је тако рећи пзнео оно што мисли сво наше грађанство о покојнику. Но ц ван наше престолнице у далекими широким просторнјама српства, познато је родољубље Крсмановнћа. па ће услед тога његов спомен и у сриству остатп светао и вечан. Нека је лака српска земља честитом суграђанину и патрпоти српском Рпсти Крсмановићу, и трајан спомен у срнству. I Атанасије Нинолић т). Српска књпжевност је изгубила својега најстаријег раднпка а српска престоница једног од најзаслужнпјпх својпх грађана. Атанасије Нпколпћ, помоћник министарства унутр. послова у пензијп, српски књижевник, и председннк друштва пољске привреде, преминуо је јуче, 29 јула, у 11 ипосахати пре подне после дуга и тешка боловања у 80-ој годпни својој. Пок. Атанаспје Николић беше рођен 18 јануара 1803 годпне у Брестовцу у Бачкој. Тколе је скршио у Сомбору и Ђуру а за тим академију у Бечу, и после свршенпх наме послушају, барем толико колпко и вас ма да ја нити говорим толико нитп тако добро, то сам им казао: Ви много улажете у свој стан; ако вам Внлкен остави кућу, онда вам двеста хиљада Франака нпшта неће носити... Остало би дакле сто хиљада Франака на удадбу... а ја бих рекао, да то није довољно... У овај пар договарају се поручик и Димеји. Верујте ми! Модеста је богата. ЈБуди са пристанпшта говоре по вароши све којешта, они завиде. А која у депаргаменту има толику прћију ? рече Бича и диже прсте да броји. Двеста до триста хиљада франака готова новца, рече и саже палац од леве руке, који додирну кажом од десне руке; то је једно! Онда чиста властитост летњиковца 31ињонова, настави и превије левога кажу; то је два. Треће, Димејево имање! додаде и преви сређу. Та мала Модеста носи шест стотина хиљада франака. чим буду она два војника отишла ббги да ишту од њега лозинку. Ова простосрдачпа и груба поверљивост, помешана са сркутањем, растрезњаваше Каналиса у онолико, у колико се чинило да се Бича опија. Писару, момку из провинције, очевндно је ово имање било огромно. Он спусти главу на длан своје десне руке, па господски се подбочивши настолу, жмиркашеговорећиусеби:

ука беше неко време чиновник у Новом Саду а за тим хонорарни инжињер бачко-бодрошке жупаније у Сомброру, одакле доцније оде за главног енжењера на добра гроФа Шенброна. Године 1839, на позив блаженопокојног Књаза Милоша, дође у Србију, где је неко време био проФесор математике и геометрије у Београду, а за тим пређе у министарство унутрашњпх посдова, где је дуто времена био начелник и касније помоћник. Од 1859 живео је у пензији, радећи на књижевноме пољу, на коме се беше појавио још у двадесетим годинама овога века, те је по томе најстарији српски књижевник. Од њега има наша литература неколико пољопривредних дела (неко време уређивао је пољопривредни лпст), и списа поучне садржпне , а познат је као писац позоришних комада, од којих се „Зидање Раванице- најдуже одржало на нашој позорници, прежививши својега писца. У последње време, а на име у овој години изашли су млоги његови чланци у лпску -Српских Новина", у часопису „Србадији", у сомборском „Родољубу ц и у „Београдском Дневнику-. И данашњи број наших новина доноси у лиску његов рад и донеће још неколико чланака из његова пера, с којим је у руци тако рећи,издахнуо, јер све до смрта своје беше одржао свежину духа и писао по неколилнко сахатн на дан, налазећн у томе највеће задовољство. — А шта је покојник урадио за Београд ? Погледајте само оне красне кестене на Теразијама: оне лепе јабланове у Књаз-Милошевој, абаџијској и министарској улици; оне горостасне тополе на топџидерском друму, пгго је све, слободно се може рећи, његов рукосад; па отидите у Топчндер који до 1850 г. беше рит, пун баруштина, а он га великим трудом својим претиорио у красан парк, с којим се данас пред странцима дичимо и поносимо, —^ ето то је Атанасије Николић урадио за Београд, за престоницу српску, коју је окитио дрветима и украсио је. Топчидер је жив споменик покојников, који ће многе генерације гледати и уживати. Београд је дакле изгубио једног од најзаслуженијих грађана. „С. Н." И 3 Ј А В А „Видело" бр. 92 од ове године штампало је некп поздрав упућен на г. Мнладина Лишанпна посланкка среза трнавског и на истом видим поред осталих потписннка на поздраву, потпнсано п моје пме, презиме п занимање. Ја нити сам поздрав чптао, ни потписао нн кога овластно, да ме потпнсује, за то овим путем изјављујем да је мој потпис потписани на поздраву, написан туђом руком и без мог одобрења, а близу је и памети да би се мало нашло људп који умеју писати, читати и бар штогод мислити, да могу одобравати иостунке ове напредњачке тако зване црно-жуте багре; пзузимајући слепих присталица и партизана којима се је мрак на очн навукао те не виде шта напредњаци за ово кратко време у овој веселој Србијп починише. — До двадесет година, како је пошло са закоником, који тамани сермије са параграФима о наследству, бпће набледница са милионом франака тако ретка, као несебичан лихвар. Ви ћете мп рећи, да ће М^деста ипак потрошпти годишње по дванаест хпљада Франака, камату од њена мираза; алп она је врло убава... врло убава... врло убава... То је, видте... песнику ваља у слици да се говори... то је зердав пакостан као мајмун. — Па шта си ти мени говорио ? викну Каналис благо и погледа у Лабријера; казао си ми, да има шест милиона?... — Пријатељу, рече Ернест, дозволи ми да ти приметим, да сам морао ћутати: мене веже заклетва, па је можда већ сувпше што ти и то кажем, да... — Заклетва, а коме ? — Господину Мињону. — Шта! Ернесте, ти, који знаш, како ми је потребно да имам богатство... Бича хркаше. — ...тп, којп знаш мој положај и све што бих изгубио у гренелској улици, кад бих се оженио, ти би ме хладнокрвно пустпо да се удавим?... рече Каналис и пребледе. Али то је ствар међу пријатељима. а наше цријатељство. драгп мој, старије је по уголору од онога, ко-

За то овом изјавом оног који ме је на поздраву потппсао опомињем, да то у будуће не чини, иначе нек загледа у закон, какву казну он прописује ономе који другог самовласно на какову исправу потпише, а г. Лишанина позивам да у року кад ова изјава изиђе на за 20дана он изјаву даде штампати, да му заиста ја нисам поздрав својом руком потписао, и нек опомене надлежне да не буду тако ревносни други пут, ако он буде посланик (у гпта ја јако сумњам) да му овим путем поздраве шаљу. 28 Јуна 1882 год. у Ласцу. Сретен Јов. Михаихови* свештеник из ласца срез трнавсжи. ТЕЛЕГРАМИ Јагодина (орпшајна лепешл). Данас у 9 часова држан је парастос у овд. црквн неумрлом јунаку словенске Руснје, покојном ђенералу Скобел.еву. Под звуцима жалостних црквених песама за нокој душе , сваки правн хришћаннн н поштоваоц покојника, вели му: вечна памет неумрли спомен меКу Словенима. Ужица (оргинална депвша ). Данасдржат парастос славном генералу Скобел>еву. Окружни прота са више свештеннка чннодејствовао. Народа је било пуна црква. Слава Ужичанпма.

Шабац Горгинална депеша). НвКОЛПКО грађана Шабачких из свију редова, уживајући заслуте великог јунака и иатриоте Словенског Скобељева, приредише му данас после литургије парастос, на коме су чинодејствовалп нлеменптп енископ шабачки Јероним са протојерејима и осталим свештенством уз суделовање шабачке певачке дружнне. Прн овом парастосу ирисутно је бпло млогобројно грађанство пз свију редова п хор оФицирскп. Нека ово служи нашој браћи Русима и сродницпма иокојнпка за доказ да народ српскн н у овом крају Србије учествује у тузи и болу њиховом за губпгком у великом нокојнпку Скобељеву. ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ Р. Кос. Из Чачка послатих 120 динара примили смо. ПараКин. Г. Г. Брзак и Радовановићу. И број од 29 нр. м. послат је п вама. Може бнти даје случајно где затурен. ји је од тебе искао овај лукавн Провансалац... — Брате, рече Ернест, ја Модесту толико љубим, да... — Сметењаче ! на част ти ! викну песник. Дакле ломн своју присегу! — Закуни ми се, дај ми попггену реч, да ћеш заборавити што ћу ти садказати, да ћеш се према менн понашати као да ти то никад нисам поверио, па ма се шта десило! — Кунем ти се споменом моје матере! — Е дакле, мени је господин Мињон казао у Парпзу, да он ни нздалека нема онолико имање, као игго су мн говорили код Монженода. Пуковник намерава дати својој кћери двеста хиљада Франака. Сад, Мелкијоре, да лн је отац био неповерљив ? да ли је био искрен? То шггање није моје да решавам. Кад би Модеста удостојила мене да избере, ја би се њом оженно и без мираза. (Настааике се)

А