Српска независност

6Р0Ј 117.

УТОРАК. 10 АВГУСТА 1882 ГОД

ГОДИНА II.

1Ј

И22Е 5 .1 С?Б2<7 1 ■а годину 24 диа., на по годпне 12 дпн., на четврт год. 6 дин. 31 ССТ2Л2 21 Е111112:2СII 2СЛ7СТС57. на годпнт 30 ©ранакл, на по годпнб 15 «р. на четврг год. 8 «р. 31 17СТРС-7Г1РСК7: ва ГОДПНУ 15 фор. У ванк.. на по год. 3 ®. на чвтврт год. 4 ♦. 31 СВ2 ССТ1Л2 1РЖ132 : на годину 36 ♦ран., на по годпне 18 фр., на чбтврт год. 10 *р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ /Т1ГН1111, ЧЕТВРТН01, и НЕДЕЛ.0« ХЛ;Е^гоз«Г јтеднпштво в администра1шја у КУТ.Н г. Т оме А ндрејеви"еа обнлнћев венац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: први пут 12 дин. пара од реда, а посде сваки пут 6 пр. ЗА ПРИЛОСЛАНО 50 ПАРА ДИВ. ОД РЕДА. Р/нописи шалу се уредништеу, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ 22313ЕСНССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПР1ШАЈУ се.

БЕОГРАД, 9 Августа. Јучерашње се .Иидело" јако забрипуло за — овогодншљу летпну. Друге би се владе забринуле кад би летина омахнула. а наша је влада тако — пажл.ива и предвидна, да не речем потребпа, — да јој се скутоноше бацају у бригу и онда кад је летина необично обилата, те страхују да се неће сва нокупнти, те ће бпти мучно, ако би наишла која неродна годпна. ако бп се случајно још којп Вонту илп подобнп преселио у вечност, те небп могла Србија да плати свој део погребних трошкова. У тој великој бризи привиђају се ., Виделу" и неки деФицитп, но не дсфицпти у државној каси, Божс сачувај, него деФНцити у народа. Вцделов економиста хтео је вал.да рећп иоједити: држављана , јер иначе би разлика између државне п народне економије што је поставл.а ., Видело" била сувише оштроумна и орнћипалап виделовачки проналазак у науцн. Види се н по том забрпнутом чланку да су внделовцн у свему једпаки, у економији као п у осталој полптици. навек лакомислени и претерапи у оцени свога. а до немогућпостн наљ кави у суђењу тућега посла. Само се тако може разумети да љима дефицитп у државе нису тако оиасни, као деФнцити у народа, хоће рећн у нојединаца, наиме , како је разговор о сабираљу летине, у сел.ака. Јер „држава", веле, „може да иокрпје своје дефиците повим Финанспскпм изворима — повећањем посредне или непосредне порезе, или ниаче увођељем каквог новог доходка, ја намета на сам народ". Па онда наставља: ., Код пародног деФпцита тако не може да буде. Он се нема нашта да обазпре, сем на своју прпвреду, а кад је она увек мања од расхода, онда се пичим не да завести равнотежа између народне прнвреде и народпнх потреба сем новећањем саме зараде, сем отвараљем све новнх и новпх извора за дохотке, који се даду постнћп једино радом". То је дпвна теорнја! Заслужила је да се положи упоредо са теоријом двогласаца из исте кухиље и да се остави у музеј. Тиме се каже, да „држава" може, ако јој само треба, повећавати дације без обзира на то, хоће ли се повећати и да ли се повећао приход у оннх , на које се та дација норезује. По томе се чпнп као да је држава нешто осим д>уди, као да није и она саставл.ена из оиих поједипаца, из опих „иерадннх 11 сел.ака, те као да пије п она онака, особито у прив-

редном погледу, какви су поједнни државл.ани, Но впделовци не само што тако ппшу, онн тако и раде. Јер они ево јутрос исповедају ово своје мишл>ење о економном стању нашег народа: „Нама се чини," веле, „да и наш народ поодавно пати од те болести. Сви знаци говоре да он редовно више троши но што привређује". Лепо! Ви то јавно признајете, па ипак вам то није сметало да уво дите све нове и нове порезе, таксе п монополе! Да на кога сте вн на валили те намете и те разне -— арине, ако не на онај исти народ, који „редовно више трошн но што привређује"? Па како можете очекнвати да ће „народ" поћн бол.им путем, кад га ви е једне стране и својом раскламнтаном царинском политиком н својом колико ненаситом толико пипавом порезном спстемом све већма на то гоните да „више троши но што привређује", с друге му пак стране дајете угледан прнмер показујући му, да и држава може да „више троши но што привређује"; на мислите да ће те дејство тога иримера ослабнти ако сад станете поповати , како је држави много лакше „да нокрије своје деФиците" новим изворнма , порезом п наметом, него што је народу да покрије свој деФПцит радом. Верујемо да је много лакше распнсивати и разрезпвати порезу и намећати намете на народ, пего зарађивати вредност за наплату тога намета у зноју лица свога. Но зато баш мудри државници, државници који не мисле само на себе него н на народ, којпма нпје само до тога стало да једанпут ил' двапута, док је њих, нануне и препуне државпу касу, па макар се после немале из чега пунити. за то нрави државнпци никад неће наметати новог намета на народ пре но што се увере, да ће се тим умножитн и народна снага за рад н привреду , те тпм ујемчитп. да извор новим наметима пикад не уеахпе. Но „Виделов" економиста пронашао је једаи врло прост лек против иерада. Рецепт је јасан и разговетан , да га може п пајпростији разумети , лекар не шпте за њега друге наплате осим два дуката годишње претнлате за „Вндело", а не треба плаћати ни апотеке, јер га сваки сел>ак може сам зготовити. Тај рецепис гласи: „Народе окани се политике"! „Ако нас не подигне рад", вели виделовац економиста, .. политика заиста неће".

Као да је наш народ тако слаб, тако неразборит и глуп, да не може поред свога обичног рада, поред зараде свог хлеба насушног, да који пут запита и за државне нослове, да запита оне , којима је поверена управа земд>е, како управљају и на што троше народну, зараду ? Акоје народ у Србијн заиста онако нерадин, онако лењ као што нам га оппсује „Впделов" економпста, зар ће тиме постати вреднпји што ће битп немарнијн према државним посло вима. I Но, на послетку , ако се народ внше бави нолитиком. него што бп вал.ало његовој привреди п внше пего што би било нужпо по правилан н здрав развптак државних послова, ко је ТОМв крив ? Зар није на нрвоме месту, управо једпно, сама влада томе крива ? Или зар би се народ заузимао толнко за политику да нпје нагоном свог здравог разума осетио, да је влада пошла опасним путом, опасним н по народну зараду, и по хдеб насушнп појединих државл.ана ? Зар нпје влада сама својим поступцима нагоннла народ, да се ради самог ујемчења свог рада. ујемчења основе свог економног жпвота, впше бавп ПОЛИТИКОМ него што бп то пначе чинио. да је влада на добром путу ?! Народ је највнша контрола, најнозваннји надзорнш; владиних послова, јер се тн послови тпчу његове коже. Народ је домаћин, а влада му је најм .Ђени раденпк. Па као што ће домаћин раденика, о коме се уверио да је добар, вредан и ноштен, мање надгледати него другога, који је „полењ" и на кога се не може поуздатп, тако се и народ мора све више сам да бавн политнком, што се мање може поуздати у владу. Зар је народ захтевао да се толико потуца на бпралиште ? А кад је то учпњено, зар да народ не мари за то што се његов глас не узима ни нода шта ? Или зар је брига парода око свог добра , око своје будућностп, тако везана за команду „власти", да сме само онда да се нојавн кад је власнпцн требају, а после одмах да нико више не нромоли зуба. да никад внше не помишл>а на „политику", као да се пословн тих власника не тичу њега, као да погрешке тих власника неће он нлатити евојом кожом ?! Не тако , економнн „внделовче" не тако. Рад не смета политицп, ни полптпка раду. Може народ и раднтн. па у сред рада помислити и на државне нослове, то је само за чин раду. Но рћава, наоиака држав-

на управа, рђава влада, то је једино што квари и рад и — политику. Управа „Дружпне за потпомагање српске књижевноети" пма повода изјавпти, да она осим „Српске Независности" као органа народнолибералне странке не стојп у вези нп са каквпм другим листовнма, нити се овп уређују под каквим њеним упливом илп са њеним саучешћем. ГШИТИЧКИ ПРЕГЛЕД На предлог Гледстонов одложене су седнице горљег и доњег дома у Енглеској до 12. октобра. — Енглеска војека у Мпсиру ступпла је већ у акцију нротив Арабипаше. Крв се дчкле проллва, а Европа се п не чује, као да је нема. Међутим се тек сада отпочели озбнљпи нреговори пзмеђу енглеске и гурске владе у погледу закл .учења војне конвепцпје, и то, као што се дознаје, до сада је само енглеска влада саопштила у Царнграду услове под којима мисли ирпстати на зак .Ђучење конвенције са Турском. Турека ће. разуме се, неколико дана мнслитп о тпм предлозима и, као што је већ обичај у турске дппломатије, ваћићс да јој је пемогуће примити еиглеске услове. те ће с тога и сама предложптн друге услове, којн ће се опет морати саонштитн енглеској влади да се п она о љима размпели. Може лако бптн да ће се на тај начин ти преговори тако отегнути. да ће Ј најзад и сама конвенција постатп ■ пзлишна т. ј. да ће Енглези пре свршити своју улогу у Миснру. него што ће се закључити и потпнсати енглеско-турска војна конвенцнја. Да енглеска влада ту могућност пма у виду, сведочи, оспм осталих појава, највпше та околност, што је команданту енглеске војске у Мисиру пошло за руком да приволе КедиФа да пзда два указа: један, којим се адмирал Сејмур у пме КедпФа овлашћује да употреби све нужне мере у це .Ђи да покорн непрнјател.е Кедпфове; и другн, којпм се иановеда „свима н свакоме" ј да се зановестима и наре^ењнма ! енглескнх команданата покоравају, да Енглезима на руку иду н да их у свему потпомажу. што овп буду | иротив нобуљепнка чннидп. Ствари дакле стоје тако, да је Енглеска Фактнчно госнодарица над Мнсиром, бар над оним делом Мнсира, где се још слуша КеднФОва реч.