Српска независност

РР01 118

ЧЕТВРАК, 12. АВГУСТА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ЕЕДБ ЗД СРБ2Ј7: ■ А ГОДИНЈ" 24 ДИН , ВА 00 ГОДШНЕ 12 ДИН., НА ЧКТВРТ ГОД. 6 ДИН. 31 СГГЛЛЕ ЗЕШХјЕ Е1 БАЛКДНПЈСМ ПСЛ7СТЗЕГША ГОДИНТ 30 •РАМАКА, НА по годннк 15 #р. на ЧВТВРТ год. 8 *р. 31 17СТРС-7Г1РС57: ■ I ГОДИНУ 15 •ОР. 7 ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 •. НА ЧХГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 сзз 0ст1ле 1РЖ13Е : НА ГОДИНУ 36 *РАВ., ВА ПО ГОДИНЕ 18 •?., ВА ЧКТВРТ ГОД. 10 »Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РННК01, ЧЕТВРТН01, и НЕДЕЛ>0К ТТ А 11ШГОМ ТАКЛ Т УТЕДШШТТВО И АДЧИНИСТРАПИЈА V КП.И Г. ТоМЕ А н ДГКЈКВИТ.А вВПЈИТ^В вкнлц.

ЗА ОГЛДСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСЈВ СВАКВ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАИО 50 ПАРА ДИН. ОД РЦА. Рунолиеи шалу се урвдмиштву, а првтплата адтинистрацији „српске ее31в2с20ст 2"РУКОПИСИ НВ ВРАЋАЈУ СЕ. ИЕ11ИАЋЕ11А ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ОПЕТ 0 ЖЕЛЕЗНИЦИ.' Чланци што их је „Српска Независност" донела под иасловом „Наире.хњачка желпни»,а и чнтанн су овде и без сумње читаће се и по целој Србији највећом заузетошћу. Сваки у земљи мислп: пошто вапредњачка влада и скупштина беху тако подашне да погоде железнипу по цену двапут већу него што би нас стајала да смо је сами градили, нека барем та железнипа буде што чвршће саграђена, да, пошто нам се теслпми , не узморамо око њењих репарација неирестано трошити, јер те железничке репарације стале би нас за неколико година онолнко колико ће сад стати и само грађење , а тим бн се терети народа овековечили. Зато сада кад се железница почела ако н млнтаво правити, сваки Србин којн има очи да видн, памети да мислп и руку да пером радп. ако је ијоле одап своме народу, ако је пријатељ себп и децп својој, дужан је добро мотрити и преко но впна народ обавештаватн о свему што се догаћа на железничкој линији и у министарству грађевина. Ја сам проникнут том дужношћу, а у положају да могу битн, ако не о свему, а оно о многоме обавештен, па зато ћу беснрнстрасно коју да кажем о ономе што ми је позиато. Предузимач наше железнице, Витали, Францускије Чивутин којисе са железницама беше обогатио па је доцније пострадао и све изгубио, а сада оиет настојава да изгубљено поврати. Он је и подпокрштеним Чивутином Бонтуом био предузимач, а како је и под новим друштвом ово предузеће на њему остало, то је тајна којује за сад излишно износити. Главно је то, да нам железпица не буде саграђена онако као што је у Турској, него солидно по свима стручним правнлима и према грдној цени по коју је плаћамо. Несрећа је права што садашња влада има само посла са свропским банкротима, од којих слабо се добру надати. Но баш зато владина контрола над грађењем мора што подробнија и строжија бити, а пошто немамо и не можемо имати надлежна министра за ту струку, то садашњи заступник тога министра мора железничку контролу енергично и без сваког обзнра да подржава, ако хоће да одговори својој дужности. У железничкој канцеларији поставила је влада г. Рихтера за шеФа. Га нам личност није из ближе нозПре него пгго наставиио чданке о „наиреда.ачкој железници" дцјемо радо исста овои од**В7 из круга восвексних чнталацз и пријател.а ■лшег листа.

ната. ади од људи којп су с п>пме у додиру дознајемо поуздано, да је то човек и по знању и по поштењу на виспни свога подожаја. Поред њега има другпх инжпњера, такође Немапа. којп му и по знању и по поштењу паличе. Ту дакде и вдада и народ имају довољно гарантије да земаљскн интереси пеће битп бесавесно напуштени. Ади пмамо ли ту исту гарантију и од стране вдадине жедезничке контроде која сачињава једну струку те управе? Кад кажемо да је шеФ контроли крајње невештп жедезничар и страсни бранилац бонтуова здогдаспа уговора Мих. Петковпћ , онда је тпме све речено. Ако вдада има у њега поверења, земл.а , довољно о Петковићу обавештена , не може га ни најмање пмати. Ш гковић који се и ! сам мора чудити како се налази на ; том важпом месту, чисто је заљу| бљен у Виталпја , као што је био и у Бонтуа, и готов да му у свему аминише. А зашто? То ће он боље ! знати. Дакле коднко са железнич! ком управом добро стојимо, толико стојимо зло са железничком контролом. Ту велику махну засад само констатујемо. Остајс да се види како стојимо с минпстром пли заступником минпстра грађевине, и ту је сва тежина питања, јер и кад би имали I контролу железничку тако поуздапу као што нмамо уираву, то опет земљи неби ништа хаснило кад министар небп и управу и контролу савесно и крепско подржавао, него у свпма споровпма који би се између њпх и Виталпја порађали овоме посдедњем ишао на руку. Са својпм судом о Гарашанину у овоме послу нећемо да хитамо, него ћемо га чекати на делу. Дознајемо међу тим да је између Рих | тера и Виталија већ дошло до спора: дознајемо да је један Рихтеров инжињер јавио из унутрашњости за рђаву радњу Виталисову п по налогу свога шеФа обуставпо је на дошао у Београд да целу ствар ус1 мено разложи; дознајемо и то, да Витали вндећи тегобе које ће имај ти с Рихтером и с другим савесј ним Немцима, већ ради да се сви отпусте из службе, а узму на њихно место људп које ће. наравно, он 1 нрепоручитп; дознајемо с другестране да је Рихтер негде пзјавпо, да ће ако види да га са вишег места не подржавају као што су дужни сам службу панустити. јер пећеда сахрани у Србији своје добро име, ни да превари народ који од њега много очекује; дознајемо пајзад и I то. да Витали ради сагпо новцима које од владе добива и да нема на

целој лпннји више од 3000 раденика, што обећава да ће грађење српске железнице поћи у бесконачност. Дакле рђави квасац почео је бујатии бујатићесве више. Виталпхоће да са лошом радњом што више добп је; Рихтер захтева да радња буде што бол.а , а Виталп добио кодко може. Ту мора битп непрестано спора , као што га и свугде бвва где повереник државне уираве врши своју дужност а предузимачи су несавесни и грабљиви. Сад чекамо на делу министра Гарашанина. Видећемо како ће овај први а и друге сиорове решити; видећемо хоће ли г. Рпхтер и другови му бити из службе уклоњени или је сами напуститп; видећемо хоће ли се већ једном почети на линији радити са довољним бројем раденпка; видећемо хоће ли се Вптадпју уступати с једне и друге стране железнице више простора него што је уговором одређено, ма колпко новаца за тај вишак Витали нудио. Међутим ако г. Рнхтеру дође до ! знања овај наш чланак. рећићемо њему и његовим друговима да ће они заслужпти поштовање и признање српеког народа ако се буду до краја држали као што су ночели ако ни на чије наваљивање п захтевање не буду дали свог нотписа на наредбе, овлашћења и одобрења која су њиховом знању и I њиховој савести противна. но мн пистру самом нека оставе за то сву одговорност, и најпосле ако тако радећи не буду самп папуштали др жавпу службу, но чекали да буду отпуштенп. То ће славан отпуст бити за њих , а народ ће о њему тражпти рачун.

Прави узроци херцеговачког устанка. Под тим пасловом доноси берлински лист „Ое&ептсаг*' 4 у свом 29. бр. чланак из пера позиатог немачког публицисте Србина Саиридона ГоичевиКа. Чланак тај гласи: „После петмесечне борбе прилично је „повраћен мир- у окупираним провинцијама. Ако се еме вероватн официозним сиренским гласовима — који су у последње време свакако нешто тишији постали. — то је аустријска влада чекала само на тај моменат, па пошто је свој ауторитет успоставила, да либерално спроведе реФорме. које ће у будуће устанке предупредити. У том смислу се тумачи и недавно наимеповање Калајево. Обистине ли се те вести , онда нема сумње , да ће намере аустријске владе бити крунисање успехом, јер свако коме су околпости познате , тог је уверења, да су усљед неснретности досадање владе били натерани Херцеговци на очајни бој. А таки је п био , а ја не бих ре* као , да когод озбиљно може бити тог уверења , е су једнно страни емисари кадри, да таку очајну борбу изазову.

За време устанка јако се трудише у Аустрнји, да исти представе као резултат страних уплива и да као једини у8рок везадовољству означе увађање обранј беног закона. Ја појмим што се за нреме , устанкалаћало системезабашуривања, која је тако омиљеиа у Аустри|и — већ због ј то!а, не би ли се на пут стало зловољн ! становништва и тужби саборскнх посла| ника. Но данас, када се устанак угушио, I само може лежати Аустријиу интересу, да се чува од даље самообмане и да I безобзирно одстрани она зла, која су ! главни разлог незадовољству. Мсни бегае ! могуће да на лицу места све што је нужно испитам. да говорим са урођеницима, 1 званичницима, ОФицирима и досељеницима свију сталежа, и да себи приГмвим јасну слику о правим узроцима устанка. У овим редовима рад сам да немачкој публици саопштнм резултат мојих испитивања, јер не мора бити само у интересу правичш-сти и цивилизације, него баш и у интересу Аустрије, да се сазнају околности, коЈе нека извесна класа људи према осталом свету радо у тајј ности држи. Ја и неки мој пријатељ, иначе чувени писац, е мађ<| смо прнлике, да се разговарамо са више бегунаца из билсКке околине и да их испитамо о узроцииа општег незадовољства. Доносим овде одговор сасонственим простим речима тих људи. Они рекоше: „Кад јс год. 1878 фчл. ЈованоеиК окуппрао Херцеговину, наишао је на итпор само код Мумеданаца. Ми Рншћани држасмо се неутрално. Некако дозна наш војвода, дон Иван МусиК, да аустријока посада у тврђави Сгоцу, у коју су читаву недељудана устагаи оикољени били. мор I због недостатка воде већ мислити на предају, а Јовановић не спрема одмену. Да не би омраженим Мухамеданцима ту славу допустилн, реши се Мусић ва брзо, пође с нама на одмену и баш дође у добри час да потисне Турке са посад«. Од.мах затим споји се «е са устријским трупама, које дођоше на одмену. „Од то доба оперирасмо ми заједнички са Аустријанцима, у толико више, што нам је ђенерао обећао за то нарочита признања. Пошто смо га тако по силама потпомагали, састаде се Јованзвић са нашим вођама на хоричком аољу и захвали сена показаној л<>јалности. Он нас позове, да сад положимо оружије и да се мирно ^ратимо на наше огњиште, а наше жеље ће се задовољпти Шнецијално нам је обећао да ће дмти пет форината свакој глави. да ће нам сазидати азгореле куће , да ће нам поделити марву, семена н пољско оруђе. Даље нам је дао аоштену реч , да се у нашем опустогаеном округу седам година неКе узимати аорез , и да ма нн доцније нећемо опет бити дужни, да нлаћамо бегу треКину (237® продента жстве). г Ми се поуздамо у та обећања, јер мишљасмо, е ће једном царском ђенералу задана реч бити ието тако свега, ка и нама малим људима. Али се срамно нреварисмо! Ни једно једино обећање није одржано ! Семе и марву добисмо просто као оштету за кулучење при грађењу друмова и т. д. ако је ко читав месец дана радио на билећком друму, добио је за то — седам ока (8 кила !!!) ражи као наплагу ! На против не само да су сви постојећи порези остали, него су шта више ти исти у неколико и повишени и јога при том и нови измишљана.»н. Порез на овце н. пр. повигаен је од 20 краЈцара на 40, за козе од 20 на 50, за волове и коње од 2 Форинте на 2 Фор. 50 односно 2 ф . 30 новч. Норед тога је увсден до сад непознат порез на куће, који износи 10 процента — не од доходка, већ од вредностп (!) Па и прибирање дрва за гориво, нпо нам Турци нису ннкад бранили, забрањено нам је сад уз казну од пет Форината. Та где да набавимо огрева у овој ина| че дрвпма сиромагавој земљи У— Загато се нистс потужили ? запита ј зађуђсно мој иријатсљ Хсрцеговце.