Српска независност

та и он нма у Србији: и оца и мајку, и браћу и стричеве. и кумове и пријатеље па кад може зашто се и иеби побринуо, да одбрани свој црни комад, који само и једино својим погатеним трудом и то заиста погатснијим но ма ко други зарађује- Но рећи ће неко : а да колико ли је заслужан тај српски калуђер за ову земљу и народ, кад се регаава ла борба за опстанак ? Ова верна олика нз живота српског кадуђера сад ће и то показати. П Сиротињска кућа оца српског калуђе? ра и сада стоји у селу у сред кућа српскога народа. У тој сиротој српској сеоској кућн нмађагае домаћин сина. којп се бегас у кљигу заљубио. Но сиромагаан сељак не могагае дете да гаколује, те га одведе Игуману у Манастир да се ту књизи учи и научи. — Манастири су куће народне и народ манастирима радо долази: да се Вогу помоли . да болнога излечи, а врло често и гладнога да нахрани. жеднога да напоји и пагога да одене. У Манастире и варогаани долазе а и господа се често внђају. У Манастирима увск се неговао патриотизам и увек је живила идеја слободе и ослобођења српског, па за то је и могуће. да се у Манастирима често чује лепа реч: о патриотизму, о слободи и ослобођењу. Ово особито бива кад се у Манастиру деси какав вегат варогаанин или господпн , који се у манастирској кујни лепо нахранн . у манастирском подруму добро напоји , у манастирскпм ћелијама красно одмори а при поласку ио неке чарапе или пешкир понесе. Па ипак кад у варош дође он опет на калуђера виче, а особито ако и кући није донеоилизаструг сира ја кајмака, или погачу ја неко прасенце, или бар чутурпцу добре ракије која је, хвала калуђерској гатедљивости и чувању, већ и преко 20 годнна стара. — Па и оно сиромагано српче гато из села у Манастнр дође, слугаајући лепе речи о патриотизму, о слободи и ослобођењу а „све за народ" притом и само пз народа, решн се, да п он за народ ради и живи и тако постане калуђер. II заиста, ко је вољан да збиља за народ жпви. тај треба да дође у Манастир п ту ће у животу српског народног калуђера видети врло верну слику живота за народ. Слободан од свих Фамилијарних незгода и тегак ^ћа . српски калуђер живи за народ. Он га служи за 100 грогиа мееечно и за ту ништаву плату он се ломи по врлетима и гудурама и то врло често и пешке и слаб и уморен и по летној жези и по зпмњему мразу. Идући у парохију да молитву на вересију или бадава очита. често у путу и страда. Слабачко кљусе више пута у јаругу падне,

МОДЕСТА МИЊОНОВД приповктка X. Балзака Нревод с ♦рапцускога. (НАСТАВАК) „Сад хоћу сама лично да се уверим о ствари. Мислим, да ћу имати част да пратим мадаму у лов, који даје херцег Ерувил за госпођицу Делабастову; ја ћу ствар удесити, да вас позову да останете у Розамбреју, јер састанак за ловце биће по свој прилици код херцега Вернеља. л Будите уверени, драги мој песниче. да сам ја опет зато до гроба „Ваша пријатељица, „Елеонора М." — Гледај само, Ернесте, рече Каналис и добаци Лабријеру преко стола ово нисмо, које је добио за доручком; ово је две-хиљадито љубавно писмо, што сам га добио од те жене и у њему ни ј«*данпут да ми је казала ти! Светла Елеоно-

или се у блату завали , или кроз лед у смрзнуту бару пропадне. Сиротињско одело слабога од назеба чува, а кад се Манастиру врати обично сам коња раснрема и полаже му. Дошавгаи у своју празну и хладну ћелију греба да је наложи а у нустој соби нико га не дочекује ни са добро дошо а камо лн да га пресвУс че и каквом понудом понуди. Манастирски агачија донеће му какву нросФору или окорелу подопину свечарског колача, мало туршије или пасуља и то пола некувана, а мећутим прогаарана свима насуљским сортама. које су често и димом окађене. Ако лн се ова жртва за народ разболе. она обично пропада као и сваки сиромах Србин. Од 100 грогаа своје јадне и чемерне плате калуђер српски није у стању да плати лекара и лекове а јога мање да носећује купатила и оиорави поругаено здравље. Но ако се одржи он опет продужује свој мученички живот, јер он остаје сталан у своме занимању на ће као мученик и у гроб да сиђе. Догаавгаи из парохије он иде у цркву на богомољу. Јога се откравио није , опанци и чарапе смрзнути, кожа му се јежи, тело дрхће а ноге клецају, а он иде те звони . пали свеће , доноси ватру за кадноницу, узима енитрахиљ, иде за певницу и моли Бога за народ. Изигаавгаи из цркве, он скупља свиње, полаже стоци, поправља ограду, залива багату; или куии сено, вргае жито, веже или бере виноград, обилази гауму, меси нросФоре, ложи фуруну. или се крпи или пере своје когауље, или чисти своју ћелију или мете цркву или чисти чираке и кандила и све за 100 грогаа месечно и опет ћути и задовољан је, јер све за народ. Но ни то није све. Овај мученик за народ, калуђер, са тегаком муком а црним и испуцаним рукама, које су пуне жуљева, напунивгаи својим трудом а са своје земље амбаре, когаеве и подруме, чим му се појави гост, трчи да прихвати коња, да госта одведе у собу, да му спреми чирак и свећу, леген и воду, гата ће јести и на гата ће сести, гата ће пити п како ће се одморити. Трчи да му нокаже како је свој манастир, народну кућу, унапредио, како је собе наместио. колико има жита, колико вина и ракије, колико грла говеда, колико свнња или оваца, какав му је виноград, какве њиве и каква гаума. каквн воћњаци и каква багата полажући тако и јавно и непрестано целоме свету рачун о своме раду н то све за 100 грогаа месечно н црн залогај хлеба и то ако заради па и опет није добар и оиет од те жебрачке нлате треба да нлатн 250 н словом симоничких двс стотине и педесет динара за благослов на овакав жнвот. А загато није добар? Јамачно за то, гато ко год пође из манастира колико год понесе, ипак доста и мпора никад се није већма осрамотила него сад... Жени се, бре! И најгори брак бољи је од најблажијег оваквог улара!... А ! ја сам највећи Никодим, гато је нао с кругаке! Модеста има милиона, она је за увек изгубљена за мене, јер са полова, где смо сад, не враћа се вигае у тропике, где смо били пре три дана! И тако ја тим пре желим да победим великога коњугаара, гато сам казао херцегињи, да сам само тебе ради овамо догаао; дакле ћу сад за тебе да радим. — На жалост, Мелкијоре, Модеста би морала имати тако велик, тако образован, тако племенит карактер, да би одолила призору двора и сјају гато ће га херцег вегато да развије њој у част и славу, да ја не верујем, да у свету има толика савргаенства: па ипак. ако је она јога Модеста, као гато је била у писмима њеним. било би још наде... — Богме си ти срећан, млади Боно мој, кад гледаш свет и твоју љубазницу на такве зелене наочари! викну Каналис и оде да се прогаета у багати. Уловљен међу две лажи, песник не знаде сад на гато да се регаи. — Картај се по правилу, па ћега изгубити! викну седећи у ћогаки. Зацело, свак". паметан човек радио би онако, као гато сам ја пре четири дана чинно, па би се повукао нз замке, у којој сам се

го остане јер духовник неда и чува ал све за народ а не за готоване. Баш му то не ваља! А јамачно не ваља и за то, што се овакав натнички начнн његовог живота за народ баш ни мало не слаже са животом „за народ" оних „натриота" што у салонима, на Канабетима, поред финих јела и још финијих иића са ксцом у руци, или на баловима, у полкама и кадрилима, по бањама и на каруцама живе „за народ*. Отуда ваљда и она господска освета над калуђсрима, ио којој калуђер у Манастиру части и гости иа и кад у варош својим бившим гостима дође он оиет мора да части и то пошто му чак и кола нретресу неОи ли нашли мало кајмака или сира, какво ирасенце или бар коју јаОуку, иа ииак ће се слабо ко иашалити да духошшка иа ручак позове. 11а и поред свега тога Калуђер и опет за 100 гроша месечно и за залогај хлеоа и то ако га заради, ради ал ради вп народ а не за готоване. Он и оиет: моли се Богу, сеје, коиа, оре, крчи, сади, зида, иодиже, иринавља, части, гости и дочекује, на и опет му остаЈе и за Уираву Фондова да се народу иађе кад у нужди оуде, Јер Калуђер ради и чува ал чува за народ а не за готоваие, иа и ако он целога века иатничкн живи, жеОрачки Оолује и иросиЈачки умире, а све за народ Јер је он сам самцат и Оез икаква на свету тестамента умире остављајући све што је зарадио народу. Ово је све истина, иа нијс ли и не треОа ли да је срамота СрОина не само што се за своје народне Кал^ђере није ама баш ни у колико постарао, ни за њихово умно ни материјално поОољшање, већ још многи и мржњу противу њнх сеје и нреноси по народу, а закон о таксама за благослове хоће стидно и да их уништи као неке крвопије!! Но да, П патриоте што живе за народ" хоће манастирска добра у своје руке а калуђере, слободне Србе, у неке ланце па као турско робље некуд нреко границе. ван њихове отачбине, ван њиховог варода за кога су живили и жнве ! 0. неблагодарности како си грозна! ( Но ми све разумемо. зато ћемо се бага и да бранимо. Знамо ми нланове и правац овога материјалистичког доба: ни смо ми криви што некоме требају паре за ћораве послове: не мешамо се ми у политику а и онако сте нам одузели сва права и на збору и на договору, и у општини и у скунштини па сад како је ко дробио онако и нека куса. Алн, ми смо са народом живели, са њиме смо и певали и плакали. са њиме имамо што имамо и он нас је потпомагао алн за то, да за њега жнвимо а не за готоване. И ми смо за њега жпвили и живимо па ћемо за народ и у будуће живити. Он нека се бранп како зна, а ми желећи н пашао: јер у том случају човек се не забавља око дрегаења. него кида... Е! будимо хладни, мирни. достсјни, увређени. Част ми не допугата, да будем другојачији, и енглеска укоченост једини је начин. како ћу опет добити ногатовање Модестино. Како је, да је, ако се одавде повучем тако, да се вратим мојој старој срећи, моја ће десетогодигања верност бити награђена, Елеонора ће ме увек лепо оженити ! Лов ће да буде састанак евију страсти покренутих пуковниковим благом и Модестином лепотом. Те тако наступи као неко примирје међу противницима. За оних неколико дана, гато су потребни били за припреме ове гаумске свечаности, салон у летњиковцу Мињонову показивагае снокојни призор врло сложне породице. Каналис, новукавгаи се у своју ролу човека Модестом увређена, хтеде да се покаже учтив; он се остави својих претенција, не давагае внгае никакве представе са својим витијеким даром, те постаде оно, гато су даровнти људи кад се оставе свога пренемагања: очаравајућ. Он говорагае са Гобенхајмом о новцима, са нуковником о рату, о Немачкој са госпођом Мињоновицом и о домазлуку са госпођом Латурнеловицом, покушавајући да их задобије за Лабријера. Херцег Ерувил почесто би остав-

хотећи поправку нашег стања ипак ћемо се од сваке неправде бранити да одбранимо ово гато имамо и што смо крвавим знојем стекли и очували. Но и све ово јога није пуна слика патриотског живота српског калуђсра. Ово је његов -кивот само као свегатеника, који га разликује од живота западних свегатеника као гато се разликују прави Аиостоли од издајника Јуде. Српски калуђер има н своју другу светлу страну по којој не уступа ни најбољим и најискренкјим иатриотама — а то је његов илеменити и истинити патриотизам. III Но и овде не ћемо ми спомињати светле заслуге за народ и његову срећу и слободу нагаих претходника, стдрих калуђера. Не. Немамо нужде, јер се ми можемо красно похвалити и нагаим савременим калуђерским заслугама за ову нагау српску земљу и нага српски народ. Прогала два рата и ире њих устанак у Боснн и Ерцеговини били су лепе ирилике. у којима је не само сваки сталеж већ и сваки појелинац могао учинити по негато за народ и иосведочити свој патриотизам. И ми. калуђери, далеко смо од тога. да ма коме одричемо заслуге у тим великим и значајпим данима труда п рада за српску слободу и ослобођење. Али исто тако никоме не дамо права, да један део опгате народне заслуге и нама нс призна и то онако светло и свечано као гато нам јс то и нага господар, краљ ослободилац. званпчно признао. У ратовима за ослобођење и ми смо калуђери испражњи ;али своје когаеве и амбаре, своје оборе и гатале. своје подруме и касе и то веома знатно. Но осим тога и калуђера је било не само као чиновника на станицама и по разним канцеларијама, не само са књигама и крстовима негде по зади већ бага и у нрвим убојним редовима са пугаком у руци и сабљом о иојасу. Манастири српски јога за време устанка у Босни и Ерцеговини нраћалн су из своје средине тамогањој Ораћи борце а ако коме устреба ми ћемо их и именовати. А у нагаим ратовима нека г.г. официрн кажу. ко је запалио турску кулу на граници између Алексинца и Нигаа? Да ли су и калуђери обезоружавали Турке у Нигау? Да ли су они сами из борбе пред Врањом износили рањене калуђере п то нз првих редова? Нека из Јаворске војеке и са клисуре поброје све оне калуђере који су са пугаком у руцп и голом сабљом у десници не само бивали у убојним редовима већ и цела оделења предводили. Исто тако и дринска војска има шта причати о патриотизму и пожртвовању српских калуђера у борбама на Дрнни. Иа после свега тога. је ли то благодарност п хвала српским калуђерима, брате Србине, што је данас не само и љао поље елободно обојим пријатељима, јер је морао да одлази у Розамбреји да се договара са херцегом Вернељом и да надгледа извршивање налога великога ловца, кнеза Кадињана. Међутим није било без комичне стране. Модеста се нађе између грдња. што их је Каналис сипао на галантерију великога коњушара, и претеривања обеју госпођица Дерувилових. које су долазиле свако вече. Каналнс даде ирнметити Модести, да у место да она буде јунакиња тог лова, њу једва ако буду на ум узели. Мадаму ће пратити херцегиња МоФрињезовица, снаха великога ловца, херцегиња Шолијевица, некоје придворне госпође. међу којима младу једну девојку неће ни нриметитн. Без сумње позваће оФицире из руанскога гарнпзона, итд. Јелена не престајаше сонављати оној, коју је она већ сматрала као своју снаху, како ће она бити представљена мадами ; херцег Вернељ зацело ће позвати њу и оца јој,да остану у Розамбреју: ако би пуковник хтео да добије од краља какву милост, пбрство, ова ће прилика бити особито згодна, јер још није искључена нада, да ће краљ доћн трећи дан; она ће се удивити, како ће је љубазно примити најлепгае дворанке, херцегиње Шолијевица, Мофрпњезовица, Лепонкур-Шолијевица. итд. Што Модеста има предрасуда про*