Српска независност

5Р01 120

ГОДИНА II.

^ дие.

2ЕНЕ 32. СРБИЈ7: ША ГОДИНУ 24 ДПН., НА ПО ГОДИНЕ 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ ГОД. 31 ССТАЛЕ ЗЕШЉЕ 21 БЦПИНСКСИ ПСД70ТСК7НА ГОДИНГ 30 ФРАНАКА, НА ПО ГОДИНЕ 15 *р. на ЧЕТВРТ год. 8 «р. 31 17СТРС-7Г1РСК7: ■А ГОДИПУ 15 «0Р. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦ . НА ЧЕТВРТ ГОД. 4 ». 31 СЗЕ ССТ1ЛЕ 1Р2С132 : НА ГОДИНУ 36 *РАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКОН, НЕТВР1Н0И, « НЕДЕЉОМ ЦЕЛОМ

УРЕДНИШТВО

I АДМИНИСТРАДИЈА У КУК.И Г. ТоМЕ АНДРЕЈЕВИЋА еВПЛНЋХВ ВЕНАЦ.

ЗА 0Г/1АСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСДЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Руиописи шал>у се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСНЕ 2Е31В2С20СТ Н". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕТМАЋЕИА ПИСМА НЕ ПРИМА ЈУ СЕ.

ЗВАНИЧНА ИСПРДВКА. У „Српској Независности" од 5. Августа ов. год. бр. 115 и од 8. Августа бр. 116. а под насловом „Напрсдњачка железпица" наведеао је доста петачних података, који би могди битн повод, да се у народу распростре погрешно мљеље о правом стању грађења наше прве државне железнице, с тога се умољава уредништво , да пзволи , на основу чл. 11 закона о штампи, печатати у свом листу ову исправку. I. У првом чланку наводи се, да што год Витали затражн, то му се одмах на прву реч дозвол>ава п да он може накуповати за српске наре толико српске земл>е крај железничке пруге, колико он хоће, да би ту могао населитн своју из Русије пзбеглу једноверну и једнокрвну браћу. То нпје истина. Не иште зем љиште, нотребно за граћење српске железнице, госп. Витали, већ друштво за граћење и експлоатацију прве ерпске државне железнице, и то на основу поднесеннх парцеларнпх планова, у којима је уцртана железнпчка пруга са својим насипима, усецима. рововима за ваћење земље, просторима за депоноваље , паралелним путовнма и корекцијама река и путова. Пошто ове парцеларне планове један инжињер државни и један инжиљер предузећа на лицу места прегледају и у присуству кмета и прптежаоца овере, онда се тек и то ако је потреба. иредаје друштву земљпште на основу чл. 38. закона о експропрпацији. Друштво има нраво употребе само и једино онога земљпшта, које је поменутим начином кољем обележено , вапротив за свако друго повређено или заузето земљиште одговорно је притежаоцима а и по нашим је законима кажњиво. Осем тога предато земљиште не прелази у соиственост друштва, већ остаје као и цела жељезница са свима својим принадлежностима државно имање. Мећутим пошто ширина земљишта с обе стране жељезнице зависи од висине насипа и усека, од попречних проФила земљишта п његовог својства, по коме се одређује дубљина ровова за вађење потребне земље , то се и неможе унапред тачно одредити, колико се земљишга мора заузети. Према томе издати су тачнн прописи а и друштво се писмено обвезало, да ће у сваком елучају, кад би заузело више земљишта но што би потребно било, накнадити држа-

ви сав таЈ вишак по оној цени, по којој је и сама држава накнадила притежаоцима. Но и у том случају друштво непостаје сопствеником земљншта, већ држава. Према томе појмљиво је, да је у самом пнтересу друштва, да захтева од владе само онолико земљишта, колико јој је допста п потребно за граћење. Предаја земљпшта ускорена је само с тога, да се друштво не би могло изговарати, како би са овима својпм силама отночело радове на нашој жељезници. само кад би јој се предало потребно земљиште. У осталом овака предаја земљишта не смета ни најмање да се поступно изврше одредбе закона о експроприацији земљишта за потребу грађења железнице, пошто радовп одбора иду при томе својим путем. Напослетку у цељп, да се одмах исплати или цела накнада или пзвесни део оним притежаоцима, којцма се одузпмају куће или сво | имање или несазрели пољски и баштенски усеви, састављене су привремене комиеије за оцењиване тих имања, које на лицу места, а на ! основу тачних премера, цраво стање ствари пспитују п затим издају сопственицима упутнице, по којпма I исплаћују непосредно дотична Начелства из нарочпх за то одређених 1 кредата. Према томе оваког рода сопственпци могу одмах примити од; ђеву им накнаду, ако на имању не ј би било интабулацпје плп забране. Разуме се по себи, да ови цривременп издатци не могу имати никаквог утицаја на доцннјп рад, одре ј ђен законом о екепроприацији. Ово је право стаље ствари. II. У истом чланку наводи се, да се код километара 38 6 не гради жеј лезница онако, како би за Србију ј требало, већ како ће се таме нај\ боље користитн странци и поједпне личности, јер код поменутог километара железница прелази долпну са једннм огромним насипом а по ј свима нрописима и правилима на уке и искуства, велп се, да би треј бало саградита впјадукт или сухи мост. Ово је сасвпм погрешно. Ни су ј то били новчани разлози, са којих I је држава усвојила, да се на том ј месту гради насип а не вијадукт, ј већ се то захтевало само п једпно у интересу солидноетн граћења и безбедностп жељезнпчког саобра| ћаја, и ако се унаиред знало , да | ће се иешто више земљишта зауј зетн. Но и та разлпка неможе бити тако огромна, ако се узме у обзпр, да је и за грађење впјадукта , од прилпке 200. метара дужпне, нот-

ребно доста земљишта и материјала. Осем тога, вијадукт од 200 метара дужпне, у луку са полупречником од 500 метара, у паду од 12 ш | ш на метар, остаје увек слаба тачка и за саобраћај н за одржавање. Напротнв, насип од 12. метара висине, добро израђен, не пзискује знатне трошковг за одржавање, а, што се тиче солидностп, а то се и пмало на уму, бољи је без икакве сумње од зидова. Ово је право стање стзари. Ш. Напослетку се наномиње, како ће | се тамник рппаљски засводитп рђа- | впм цпглама, те ће вода протицати ! са свих страна, тако да ће јачина свода ослабити и публика неће моћи | пролазпти. Даље наводи се уз то, како ће та околнос, очевпдно, битп ; непсцрпни извор непрестаним оправкама и непрегледнпм вечитпм новим п новим трошковима, којих ће накнаду предузимач тражити од државе, под пзговором да је тв покварила вода, дакле, виша сила 1'огсе шајеше. Ово не постоји. Пре свега радови на рипањеком тамнпку нп су још у толикој мери пзвршенп. да би се могло почети засвођеље. Даље још нпје нп решено, хоће ли се тамник засводитп каменом илп цигљом. Па на| послетку, ако би се и засводпо цигљом, треба имати у виду, да још никаква цигла ни је поднашана на ј одобрење. Према томе , поменута пребацивања не мају никаква основа. И запста, тек онда пошто друштво поднело буде ппгле на преглед и одобрење и пошто мннистарство иснпта њихову тврдоћу , хемијски еастав, доброту земље а са тпм и моћ, да издрже воду и лед, — тек онда решаваће се то питање, да ла се могу за своћење уаотребати цпгље или ће се моратп употребитп камен. Па напослетку да претпоставимо : и то, да би на неким местима доц- ; није протицала вода, те би се морало нешто понрављатп и другим материјалом заменпти, опет зато | друштво је ио уговору обвезано да 1 сноси све трошкове, јер дали ће имати воде у тамнику или над њим, ј показаће се већ п пре засвођења а према томе неби се то нпкад мо1 гло сматрати као <огсе тајеиге. Иетина чл. 16. конвенције одређено је, да се при грађењу и;ел>езнице уиотребљује материјал уобпчајен у земљп. али ваљда треба и | то знати, да без сумње п цигља

спада у ред материјала, уобичајеног у земљи. Ово је право стаље ствари. Из канцеларије железничког оделења министарства грађевина 11. Августа 1882 год. Ж. бр.

ППЛИТИЧКИ ПРЕГ/1ЕД Два аустро-угарска листа „ Пест. Лојд" и Нов. Слоб. Преса " почели су од неког времена Јискреније и верније извештаје да доносе о Босни н Херцеговини, него што су то до сад чинили. Тако „Пест. Лојд " јавља: „Рекрутација у окупираним провинцијама није баш са свим глатко прошла као што се с полузваничне стране преставља. Факт је да велики број мухамеданаца и православних нису хтелп престати асентној комисији, те су с тога у многим срезовима морали силом да их довлаче. Само католици, са њиховим Фраторима на челу, дошли су у пуном броју. За нравославне и мухамеданце, који не дођоше па рекрутацију, говорпло се обично да су отишли у устанике, но доцније су многи од тих бегунаца похватани у њиховом селу, одакле су после жандармима допраћени пред комисију. Многи од љпх, покушавајући да побегну, пали Су ОД жандармских куршума. а неки су, пошто су нх већ били уписали у војеку и положили заклетву верности, одбегли у планпне и одметли у хајдуке. „ Пов. Слоб. Преса и јавља ово: ,,У Билећу , Стоцу и Гацком било је свега 400 рекрута унпсано , но врло их је мало дошло на асентацију. Полнтичке власти морале су употребпти војску да по срезовпма тражи и хвата бегунце. На тај начин ухваћено је и допраћено у Билеће једва до 150 момака; свп остали беху се разбеглп. Па и ти 150 момака не хтедоше казати комисијн ко су и одакле су, шта внше најодсуднијп међу љима послужили су се силом да п попустљивпје одврате од исказа. Најзад дође једно одељење иешака од пуковније Филииовнћеве и тек ношто је иопрећено оружем, могло се приступити асентацији. Од 150 асентираних беху само 21 оспособљени за војску. Њпх одмах испратише у Мостар. Но још те исте ноћн напао је Стојан Ковачевић на предстраже Билећске; услед тога је сва носада узбуњена и одмах је онремљен један батаљон стрелаца нредстражама у цомоћ. Борба је трајала неколико часова. У зору цовукао се Ковачевић према црногорској граннци".