Српска независност

— 404 —

Из звега тога излази, да у Босни и Херцеговинп не влада нн близу онај ред н норедак, којп се с званичне н нолузванпчне аустро-угарске стране радо представ .Ђа. Нанротнв у тим земл.ама још непреетано траје узрујаност , да о незадовол,ству и не говоримо. Доиста мора да је стање Бошљака и Херцеговаца грозно и жалосно , кад се њихова деца у но бела дана гоне и убијају као дивљач. Само нам је чудно н скоро непојм.виво , да два јавна гласнла Аустро-Угарска смеју пред Европом и светом јавно да се хвале, како аустро угарски жандарми убијају јадне Бошњаке и Херцеговце којп, можда довољно и не обавештеви , бегају пспред аустријскпх асентних комнсија. Зар је Европа за то новерила Восну п Херцеговпну Аустро-Угарској, да се њена војска вежбауга!]ању у живе нишане ?! Та тога ни под Турцима није било. — Црногорски кнез отпутоваоје прошле недел.е са сјајном свитом у Русију. Пут се његов доводн у везу са крунасањем цара Александра Ш. За време одсуства кнежевог вршнће кнежевску власт кнегпња Милена са државним саветом. — Застави" јављају из В. Бечкерека да је овогодншња омладпнска скупштина, која је у том месту била сазвана, одложена због несавладних тешкоћа до бољих нрилика. Да страшнпх Маџара п још страшније њнхове слободоумности ! — Као за време нашег и руско-турског рата . кад су омаловажавали наше а днзалп у небо све што је турско, тако се п сада неки аустро-угарски лнстови понашају према Енглезима и њиховпм војним успесима у Мисиру. Све им је нешто смешно н за нсмејавање ; сад енглескн војници којн на првп глас о непријатељу бегају, сад опет енглеска влада која је чптав један пук испратила у Мисир, па тек кад су војнике искрцалн нз бродова. приметилн су да су без — пушака. Читаоци ће на првн мах впдети шунљину и безобразност тих лагарија чпвутско-маџарскнх, у које само така публнка може вероватп, која се

МОДЕСТА МИЊОНОВА ПРИПОВЕТКА X. Балзака Нревод с орапцускога. (настжвав) Реч подлост уклони руменило с Ернестова лица, он повика: — Ви немате милосрђа! — Хоћете ли бити искрени ? — Ви имате права. да ми стављатетако понижавајуће питање, одговори он гласом, који је малаксао био од дрктавице. — Е добро! Јесте ли ви читали моја иисма господину Каналису? — Нисам, госиођице; а ако сам их дао нуковнику да их чита, то је било да бих оправдао моју наклоност, показавши му, и како је моја страст могла поникнути, и колико су искрени били моји покушаји да вас излечим од ваше Фантазије. — Али откуда је дошла мисао на ту ружну маскараду? рече она с неким нестрпљењем. ! из истих редова рекрутује, какви су I већином заступл>ени у редакцијамаковницама тих листова. Надутост и страсиа иартајичност таких аустроугарских листова постала је већбљутава и смешна, а то не можемо ниг чим јасније доказати него ако из иростог куријозитета саоиштимо нашим читаоцима ново-печену „сензацијону* 4 вест будимиештанску (која је. у осталом, нашла местаиуједном овдаш. срн. листу) да су једног ! јутра нашли у Петрограду 8 цркнутих бељаца у штали царевој, који су били спремљени да вуку велика параднацарскакола при крунисањуцара Александра III. Па шта мислите, како се та „страшна" вест пронратила ? „Припреме за крунисаае спречене су изванредним и немиЛИМ ДОГа^ајИКа и т. д Зар то није „трогателно"? Дакле и 8 бељаца да спрече крунисање, ваљда, док Руси не позајме друге бељце из Аустро-Угарске ? дописи Чачак. 3 августа. (Одговор на изјаву г. Павла Поповића број 112 овог цењеног листа). У допису из Чачка о коме је реч у изјави — у односу апотекара овдашњег спрам г. Павла Поповића — стојп само ово: — г Само се пије допадао познатом нашем апотекару, што м> у прописивању лекова није ишао на руку, да глобп овај народ наплаћујући му тродуплу таксу"; а мало ниже: „под пресиом апотекаровом осуђен и т. д. Овим се није хтело рећи: да је апотекар лично у прописивању лекова доктора пресирао. и да му је јавно непријаљствовао, пошто то нпје смео јавно ни чинити, — но се хтело и рекло: да се апотекару овај доктор недопада из и*нетих узрока, и да јо апотекар својим упливом успео на надлежном месту , да доктор буде осуђен и затвооен пре него што министар. по докторовој тужбн, дело реши. То је речено, и то у истини стоји, као што уводни чланак „Самоуправе" тврди. Да наш апотекар јавно говори једно, а тајно ради са свим друго , — о томе имамо непобитних доказа, што др. Паја можда и не зна; а да све ово овако стоји, у грађанству се овдашњем врло добро зна, то. и много што-шта друго; као што се н. пр. зна и то: шта је апотекар радио, и у којој цељи да се његов приЛабријер јој сасвим верно исприча сце| ну, којојје дало повода прво Модестино | писмо, па онај као изазив. који је дошао њему услед његовога доброга мњења о девојци, коју је слава привлачила, као што се биљка окреће сунцу. — Доста је, одговори Модеста са задржлваном узбуђености. Ако, господине, немате моје срце, ви имате потпуно моје уважење. Ове просте речи причинпше најжешћи нотрес код Лабријера. Он осети како посрће, па се наслони на жбун, као човек, кога је умље оставило. Модеста, која је иошла била, осврну се и брзо се врати. — Шта вам је? заиита га и узе га за руку да неби пао. Модеста осећаше ледену руку и виде лице бледо као крин; сва крв појурила му је срцу. — Опростите, госпођице... Ја сам мислио, да ме ви презирете... — Али, примети она са презорном гордошћу, ја вам нисам казала да вас љубим. И она наново остави Лабријера, који поред свих ових опорих речи ипак мишљаше да је у рају. Земља му под ногама долазаше мекша, дрва му се чинише осута цвећем, небо му изгледаше румено, а ваздух плав, као у оним брачним

! јатељ поново врати са службом у Ч р чак — шта је јавио депешом миннстру о случају 0 децембра нрошле год. а шта после у тужби противу Јечменића поднетој говорио, — шта је јавно предЛужанI ском каФаном говорио противу надлежног министра, што је овај закаснио са иремештајем пријатеља доктора , — какве ј смо ц ио коју цену лекове плаћали по рецептима других доктора, а какве и пошто по рецептима аиотекаровог пријатеља; све се то зна, на чак и то: да су акта докторове кривице носена ван канцеларнје начелства , да је пресуду кројило лице, које не принада особљу начелства, а у решавању учествовао и један ненадлежан, — шта је и гди апотекар говорио односно докторове молбе: да I се пресуда не извршује ире министровог ! решења и т. д. и т. д. Ио томе. добро би било: да и апотекар мало поприћути, сећајући се при том и оне нар. изреке, која вели : „не гули коре, да не буде горе — и дуваровиуши имају". Оволико апотекару на његово тражење: да му се изда дописник, па ако изјави, да и даље остаје нри тражењу ја ћу му и ту љубав учинити, пошто и остало , што имам при руци о његовим денунцијацијама, јавности предам. " Исти грађанин. Са Ибра, 12 августа 1882 г. Пре неки дан прошао је кроз Горњи Милановац, Чача ки Краљево за Врњачку бању, познати јунак из рата за ослобођење и независност ђенерал Јоца Бели-Марковић. Као што смо поуздано иззештени, а на неким местима и очевидци били, свуда су га његови начелни и лични пријатељи дочекали са поштовањем, јер се њиме не само они, но и цео народ српски дичити н ионосити може. У свакој другој земљи оваког јунака и натриоту поштовале би све политичке партије и владе, а код нас напротив напредњачка влада с дана на дан гонп и омаловажава познате патриоте, док није дошао ред и на самог војсковођу ВелиМарковића. Но многи се варају ако држе да је Белимарковићу влада шкодила, што га је пензионирала, јер је у народу већ избпло на површину то уверење, да влада само зарад свог личног одржања гони најзаслужније људе у земљи и тиме хоће да се удвори иашој непријатељици Аустро-Угарској. Жао нам је само што наши младн ваљани оФицнри могу мислити, кака нм је нада на будућност, кад впде чувеног војсковођу из рата за ослобођење и независност, да је нензиониран, по жељи п ћеФу појединих виделоваца. Кака онда * У доиису пз Чачка, штампаном у 114 броју ових новпна, прп сдагању дрписа погрешно је ставл>ен § 394. ТребаЈО је ставити § 397 тачка 2-а што се овим псправл>а. Уред. храмовима прп крају великнх нредстава. које се срећно свршују. У таквим нрнликама женске су као Јануеи; оне се не осврћу. а внде све што се за њиховим леђима догађа: и Модеста опази тада у држању овога заљубљеника најјасвије знаке љубави на Бичнн начин, а то је оно, што женска једна жели као највише. И тако она висока цена, коју Лабријер даваше њеном уважењу, причини у Модести неисказано милу узбуђеност. — Госпођице, рече Каналнс. који остави пуковннка и пође њојзи на сусрет: ако се ви и не осврћете много на моја чуства, част ми иште, да избрншем љагу, коју сам на њој сувише дуго носио. Пети дан но моме доласку амо, ево шта ми је писала херцегиња Шолијевица. Он даде Модести да прочита прве ретке од писма, где херцегиња каже. да је говорила са Монженодом и да хоће да оженн Мелкијора Модестом; онда их јој поврати, пошто је остало писмо бпо подерао. — Остало не могу вам дати да читате, рече турајућн папнр у шпаг; али вашој деликатности поверавам тих неколико редака, како бисте могли оверети рукопис. Девојка, која је код мене нретпостављала ниска чуства, кадра је мислити и на какво тајно споразумљење, на какву лукавштину. То вам може по-

њих чека судбина и будућност, помисли ће ваљда: „али нека се не брину, терба „виделовачка" само је једна привремена беда које се Србија мора скоро курталнсати номоћу свести и законитости свога народа. Нек чине господа виделовци шта хоће, али Белимарковићеву заслугу и славу стечену на бојном нољу не могу нотамнети, јер је и сам владалац наш увеI рио се о томе, наградивши ђеперала Белимарковића многим одличијама, која красе јуначка ирса ђенералова ; а још нај. веће одличије јесте му народно прнзнање и поштовање, које га пратипоцелој Србији. Један народни војник. Из среза Крушевачног, 7 августа. Кад човек не води рачуна о себи, онда нема горе ругубе на свету; — њему тада говорити, световати га, карати га, резилити га — не иомаже, све јеједно; оно тренутно осећање нрође га на мах, и то је све. Жао ми је као Србнну што морам да се изразим овако ие о једном човеку, већ о целој једној партији, која је по недаћи случајно на влади данас у Србији. Претња им непомаже, а јавно мњење, т. ј. управ глас целога народа српског, не вреди за њих; клетва у Бога и његову светињу не застрашава их као и свакога човека који изгуби рачуна о себи. Докле ће овако трајати Бог зна!? Зар је мало вике ? Зар је мало покора, напредњаци што починише ? Преко толике бруке и срамоте што их својим нерасудиим понашањем ночини капетан Богићевић у овоме срезу, ми мишљасмо кад чусмо да је отишао у Београд, да му министар Гарашанин неће дозволити да се амо врати. — Но гле ! Он га је у Београду задржао само доклемује изчуиана брада нарасла, па га ево онет. у пркос толике вике, шиље амо, а пр* мешта начелника окружног. Таман се мало умири срез па н сама варош, а Богићевић већ долази н већ се показују трагови непријатности. У подчињеном му надлештву само се нншу изјашнења и одговори. те на ово, те на оно питање капетаново, а у самој стварц што поједнни писари и практиканти вису нични да угађају партајичннм страстима свога, у народу омрзнутог старешине. Ми подижемо глас у интересу законог реда у овој земљи, да се канетан Богићевић уклони из овога среза, у противном случају, пошто он својом иренагленошћу и својом невештином изазива незадовољство не само у срезу већ и у вароши, па и у свом надлепггву, — могу се још н много непријатније ствари десити. Многи аохитоваоци реда и законитости из среза кругиевачког. казати, колико ми је стало за тим, да вам покажем, да несугласици међу нама није код мене основ у ниском интересу. Ах, Модеста! рече он са сузама у гласу. ваш песник, песннк госпође Шолијевице има и у срцу исто толико појезије, колико и у мисли. Ви ћете видети херцегпњу, одгодите ваш суд о мени донде. И он остави Модесту као збуњену. — Е, е! ето су све сами анђели, помисли у себи; за њих није вредно удавати се; једини херцег спада у човечански ро^. — Госпоћице Модеста, ја сам узнемирен због овог лова, рече Бича, који се указа са замогуљком под пазухом. Ја сам сањао, да вам се коњ поплашго, на сам отишао у Руан да вам узмем шпањолске жвале, јер су ми казалн, да их коњ никад не може да узме међу зубе; молим вас, да се њима елужите: ја сам их показао пуковнику, којн ми се захвалио већма но што вреди. — Сиромах драги Бича! викну Модеста до суза дирнута овим материнским старањем. Бича оде поскакујући, као онај коме су казали да му је умрво стриц, који му је оставио велпко имање. — Драги оче, рече Модеста улазећи у салон; ја бих радо да имам онај лепи бич... кад бисте понудили господину