Српска независност

— 465 —

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Под насловом „преска парница" доноси јучерање „Впдело" ову белешку: „Јуче пре подне при суду варопп?ом био је претрес парнице г. Др. Лазе Костића уредника п Српске Независности и због Згвредљивог једног чланка истога листа. Суд је г. Лазу осудио на три месеца затвора. и Та је белешка неаотпуна и ми ћемо је овим попунити : Суд вароши Београда осудио је нашег уредника због чланка .Ко сте ви ?" у „Срп. Независности* од 30 маја о. г., у коме је суд нашао „увреду и клевету владе". и ако је уредник одмах изјавио да није он писац , те је још аре аретреса именовао нисца. Најзанимл>ије је то, штоје наш уредник пре два месеца осуђен истим судом и апелацијом због увреде владаоца на два месеца затвора, а сад због увреде владе на три месеца То ће сваки разумети шта значи, ко год зна — бројати. ДНЕВНИК Домаћи (Нова врста тинг-танла). „ Чувени мађионичар Боско и отпочео је прошле суботе своје претставе на „булевару" у башти Пашониној уз улазницу од 60 пара динарских. Тај Боско који са својим славним имењаком ништа друго нема слично до имена, морадајеврло добро обавештен о овдашњој публици , кад је за своје најобичније -кумстове-, који би пре доликовалн за сокак, па да као мечковођа купи паре у шеширу, имао образа да тражи за улазницу 60 дин. пар. Радознали смо. хоће ли тај п чувени мађионичар Боско" имати куражи да и дал>е малтретира српску публику и да се тако скупо наплаћује за своју вепггину? У осталом, ако се нашој публици допао и после прве представе, која је исаод сваке критике испала, просто му било.

2 С П ? д 3 д д У прошлом броју „Српске Независности ц погрешно је у извешћу о ужичким реквизициопим признаницама речено. да је за члана извиђајуће комисије одређен и нови срески начелник: но треба да стоји: нови начелник округа шабачког, Никола СтефановиК. С тога чинимо ову исправку погрешке. која се догодила превиђењем.

И 3 Ј Д В Д Госаолине Уредниче, Прилике или боље рећи пеприлике неке. нагнале су ме, да вас учтиво замолим.

] да изволите ово неколико редака одштампати у вашем цењеном листу. Као чиновник Апелацијоног суда ја сам нод 2. овог месеца поднео нреко нсгог Суда на име Г. Министра Иравде оставку на моје звање овс садржине: Г. Министру Иравде. Ових дана наврши се година дана, како ступих у срнску државну службу. Морална дужност чиновника за сво то време налагала ми је лојално понашање и у таквим приликама, на које сам као Србин морао често са самонрегоревањем, а као чиновник мирно и безучесно гледати. Усвојивши у Русији поред наука н осећаје поштовања према цркви и славенској народности, задахнут мржњом нрема словенским непријатељима, ја сам тек сада, за време ове злосрећне годнне појмио сву величину и корист, по нашу отачбину, нолитичког рада оних л»уди, који стоје на челу народно-либералне странке у земљи, за који се они од стране органа владајуће партије подвргоше неблагодарности, омаловажавању и клевети. Из свега наведенога увидећете, Господине Министре да мп савест као Србину налажс у будућем свом грађанском и политичком животу поступати онако, како то дужност чиновника забрањује и I с тога част ми је овим поднети оставку на моје садање звање. 2 августа 1882 г. Београд. Феодор ЂорђевиК чиновннк апелац. суда. Сврх мога очекивања г. министар оставку моју нехтеде примнтн, већ поврати исту суду а следећим сопственоручно написаним на акту спроводом : Аае,х. Суду. Пошто акт кога је г. Ђорђевић дао, није оставка проста на службу, него неке политичке оцене његове, то му ја не могу да приним, већ га враћам томе суду да га г. Ђорђевићу преда с тим, да ако хоће другу просту оставку да . нехтедне ли то, онда ћу ја сматрати, да је службу напустио па ћу место огласити за упражњено. Међутпм нек суд изда само плату г. Ђорђевићу, док је на дужности био, а даље не. ЈУ2 2761. 7. Августа 1882 г. у Београду. Д. РадовиК мин. правде. Видећи у таквом поступању г. министровом јавну ненравду односно мог савршено законитог акта, ја сам прннуђен био на истоме спроводу одговорити овако: „Према саопштењу на страни изложеног нредписа г. мининистра правде однпсно моје оставке, част ми је одговорити . да постојећим законом о чиновницима грађанског реда нигде није

забрањено при подношају оставке изложити у истој и узроке, са којих се иста даје; — према томе и ја остајем при истој као законитој. Што се нак тиче могућности предпоставке, ма чије било, односно нануштања службе могу само рећи, да таковој предпоставци осим других логичких узрока, не може бити места већ и с тога, што ми је г. министар нравде, при личноме са њим састанку, усмено одобрио, да по поднетој оставци имам потпуно право на д^жност не долазити, изјавивши мн, да се то никако неће ематрати за нануштање службе. 9 августа 1882 г. у Београду. Феодор ЂорђевиК нисар апелац суда Према свему горензложеном, ја се могу надати, да ће се мојој оставци уредно поднетој по проннснма ностојећих закона, датн карактер незаконитог напуштања службе; (то се међутим и збило Ур). па с тога, да би одклонио сваку могућу сумњу мојих начелних нријатеља и познаннка односно правог узрока, са кога службу државну у садањим приликама остављам предајем сву горњу прениску јавности. Ф. ЂорђевиК.

0 ПИВАРСКОЈ ДРУЖИНИ (НАСТАВАХ) Осим ове кирије уписали су му сада на одужење још једну цифру, коју му пре нису унисали, а то је циФра коју су иримили од трговачког Суда у . . 224 дин. За тим уписали су му на одужење остатак куповне цене п Турског Хана ц преко исплате Симнних дугова — 2291 д. ц. 5 дин. п 64. паре, као што показује рачун о куповини овог добра, остатак овај износи у динарима .... 27.497, 65. Најпосле упнсали су му на одужење што су нх прнмили до продаје и куповине нмаћа у . . . . 395, 00 Призналн ц уписали у одужење. Свега 36.158, 60. По овоме кад се одбије одплата у 36.258, 60. днн. од задужења у 54.664, 55. дин. по новом рачуну нзнлази да је Сима дужан ниварском друштву јошт 18,405-95 дин. или 92,0297,. гр. а по првом рачуну што смо га ми прегледали износно је остатак овог дуга 7. Октомбра 1880. год. 412.310. гр. и 30. пара.

или динара 82,462. дин. н 15 пара, дакле више од 4. пута. Као што се из овога новог прегледа задужења и одужења Симина види. сада се нигде непоказује на одужење његово оне циФре које су нризнате у књизи од 1^7 4 / 5 . године а на име зајмови: Драгољубу Поповићу Велимиру Протићу, Јован У Дилберу и Мијаилу Ристнћу у укунној цифри 44,087 гр. чар. или 8817, 40 дин. На питање нашс, зашто је ова циФра изостала, одбор је објаснио, да је све то регулисано судским пресудама. и по томе, да се та циФра нема више одбијати од Симиног дуга на који је пресудом осуђен. Овако стоји рачун дуга Симина по главним књигама што их је одбор водио. Но осим ових књига дошла нам је до руку још једна књига под именом п каса књига" која је вођена до 1873. године. Овде су уписивана кратко давања и примање у готовом као и предавање дужности дежурних одборника. Књига ова истина није потврђена трговачким Судом, али сравнењем са дневником ОД 1- Јануара 1873. г. који је потврђен Судом, нашли смо, да се примања и давања у месецу Јануару. Фебруару и Марту слажу у свему само не са двема нозицијама. на име у Марту месецу у1 зет је зајам од кредитног завода у 1173 ц. д. = 71024*/ 4 гр. пар. а плаћени менични дуг и то : 28 Фебруара 1873 год. првој српској банци. . . . 2000 д. ц. = 121,000 Кредитном заводу 30250 Свега 151,250 гр. Ово задужење и одужење није уписано у дневник, али је уписано у књигу касу о којој је реч, књигу ову водио је Сима до 1 Априла 1873, год. управо до дана од кога се датира његово задужење према друштву. Ако у ствари постоји да је Сима платио она два дуга банки и кредитном заводу онда треба и ова иснлата да му се узме у олакпшцу његова дуга, као што треба да му се мете на терет она сума која је од кредитног завода узета. На питање наше о овој стварн одбор није дао никаква објашњења, осим што је навео да та књига невреди, пошто није потврђена Судом. Али ми узев у обзир : 1, Да се, као што рекосмо ова књига нначе слаже са дневником потврђеннм. 2, Да у дневнику у почетку ннсу ни писана задужења и одужења, но само продаја пива и плаћање за пиварску радњу. 3, Да су по овој књизи дежурни одборници предавали дужност; — држимо да је било изадужење и одужење и по томе да би но одбитку узетог зајма у 71.024%. гр. од плаћеног зајма 151,250

Лабријеру да га даде у трампу за вашу слику од Фаностада. Модеста погледаше у Ер«,.?та кришом, докле му је пуковник чннио тај предлог нред том сликом, једином стварн, што је он имао као спомен из свога ратовања, а купио је од једнога грађанина у Регеншпургу. Кад виде, како је нагло Лабријер отишао из салона, рече она у себи: — Доћи ће у лов ! Чудна ствар ! Сва три Модестина заљубљеника одоше у Розамбреји, сви са срцем нуним наде и усхићени њеним обожаваним савршенствима. Розамбреји, имање нгго га је ту скоро купио херцег Вернељ за новце примљене као његов део од оне милијарде одобрене скунштином за узакоњење продаје народних добара, одликује се замком великолепним. који се даје сравнити са оним замка Меснијера н Балероа. Овом огромном и племенитом здању прилази се великом алејом од четири реда столетњих брестова, па се пређе преко пространога полојитог дворишта, као што је оно у Всрсаљу, са великолепним решеткама, са два павиљона за вратаре и са великим наранчиним дрвнма у њиховим кадама. Прсма двору ноказује замак. измсђу два главна здања у дну, два реда од деветнаест високих нрозора са

вајаним сводовима и ситним окнима. а растављених ступовпма узиданима и набразданима. Атула са балуетрадом крије талијански кров. из кога се дижу зиданн димњаци, који су заклоњени троФејима оружја, јер је Розамбреји зидан за владе Луја Шеснаестога од главнога закупника по имену Котен. Према парку разликује се прочеље од онога премадвору, предњом грађевином са пет прозора а на ступовима, изнад којих види се величанствена кибла. Пиродица Марињн. која је Котенова добра добила уз госпођицу Котенову, једину наследницу свог оца, даде на кибли извајати руком Коазевосовом исход сунца. Испод тога два анђела држе траку, на којој се чита ова девиза, коју су у част краљеву метнули место старе : 8о1 поМв ^еш^пиз (благо наше сунце). Велнкн краљ начинио је маркеза Мариња херцегом, једнога од најнезнатнијих својих љубимаца. Са перопа са широким округлим степеницама и балустрадом, пада поглед на простран рибњак, дуг и шнрок као велика чатрља у Версаљу, који почиње на дну рудине, која се могла мсрити са првима енглеским рудинама. а коју су уоквириле леје са лепим јесењим цвећем. Са обе стране две Француске баште шире њихове четворокутове, њихове путеве, њихове лене стране највеличастве-

нијега стила Ленотрова. Ове две баште имају уздуж ивицу шумску, од ирилике од тридесет јутара, где су за владе Луја Петнаестога начиннли енглески парк. Са лонџе зауставља се поглед у дну на шуму, која спада под Розамбреји, а граиичи са две шуме, једном државном и једном приватном. Тешко да бн се где нашао лепши предео. Модестин долазак причини као неку узбуну у замку, где су опазнли кола са либеријом Француске, праћена великим коњушарем, пуковником, Каналпсом, Лабријером, сви на коњима, а пред њима један ловац у свечаној либерији, за њима пак десет служитеља, међу њима мулат, црнац. па елегантна бричка пуковникова за две коморнице и за пртљаг. Кола са четири коња терали су џокејк обучени особито лено услед налога великога коњушара, кога су често боље служилн него краља. Кад уђе у овај мали Версаљ и виде га, засењена великоленношћу велике госпоштине, Модеста се уједанпут ссти свога састанка са славним херцегињама, она се побоја да ће нзгледати усиљена, као са села или ! као која се преко ноћ погосиодила: она се сасвнм збуни и стаде се кајати, што је хтела да дође у овај лов. Кад се кола зауставише, опази Модеста срећом старца јсднога са плавом на-

роком, накудрављена. чије спокојно, пуно. глатко лице показиваше очински осмех н израз манастирске радости, који је долазио готово достојанствев еа ногледа у неколико застрта. Херцегнња, жена врло побожна, јединица врло богата прва председника, који је умрво 1800. годнне, беше сува и права жена, матн четворо деце, па изгледаше налик на госпођу Латурнеловицу. ако уображење допушта да се бележниковица улепша свом мнлином држања занста дувнанског. — Добро јутро, драга Хортензијо, рече госпођица Ерувилова, која нољуби херцегнњу са свом снмпатијом, која везиваше ова два горда карактера; дозволите ми да вама и нашем драгом херцегу представим овога анђелка, госпођицу Лабастову. — Толико су нам говорили о вама, госпођице, рече херцегиња, да смо се пожурили, да вае овде добијемо. — Кајаћемо се, што емо изгубили толико време, рече херцег Вернељ и приклонн главу са галантним дивљењем. — Господин гроФ Делабасти, рече велнки коњушар, узевши пуковника испод руке н приказујући га херцегу и херцегињн с изразом уважења у свом покрету II у својој речи. (Нмтавнће се)