Српска независност

— 469 —

Напрсдњаци који се толико угледају на е ^оју омиљену сусетку (Аустро-Угарску), требало би да нигдс не губе из вида. да је Србија увек умела по заслузи награђивати свакога, који је вигие туђој, но народној иолитици служио. А напредњачки мвнисгрн ваљало би да се сетс познате изрске ЈосиФа 11-ог аустријског цара: (1ав Еапс! ^ећбг! 1нећ1 с!ет Мпнв^епит, вопдегп с!аз М1тв1епит (1ет БапЛе". (Не прстоји земља због министра, већ министри због земље). Један северац.

БЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Пепељевца нам јављају да се тамошњи свештеннк г. Ив. С. ВесиК. кога је полиција осудила на затвор што у евоје време није хтео да у адреси Краљу прими узвик капетана Богићевића п живеда мудра и патриотична влада", — обратио администратору митрополије с молбом, да му као свештенику одреди сходно место где ће казну издржати. Администратор је наредио да г. Весић издржи затвор у манастпру Наупари, но полиција не хтеде то решење администраторово респектовати већ се обрати министру унутрашњих послова с питањем шта да чини. Министар поништи решење администраторово и нареди да се Весић затвори у канцеларију заједно са осталим кривцима, лоповима и преступницима. Као што дознајемо г. И. Весић уложио је протест против капетана Богићевића и помоћника Мутавцића, што су нреко његове приметбе да је с њима у у озбиљној завади, то дело решили и ако је то у противности са 12 §. полицнјске уредбе. За доказ је навео три поднесене тужбе министру унутрашњпх послова од стране његове и осталих повереника среза Крушевачког против Мутавџића п Богићевића због нереда Степошког и агитације за избор посланика, у којима су захтевали да се оба чиновника разреше од дужности и ставе под суд. Услед тог протеста изискао је мивистар унутрашњих послова сва акта. те ваљда због тога г. Ив. Веснћ још до данас није ухапшен. Видећемо, како ће г. Гарашанин рсшити ову ствар! Из Врање јављају нам, како помоћник кметовски Каламанџа или Калонџа, како ли се зове, конкурише своме принципалу Кара-Стајову у п напредњаштву ц . Они би сироти хтели да сву Врању понапредњаче, али некако им лоше испада посао за руком. Таке су худе среће да и где стану трава се суши. Њихове агитације и „ревностан" рад урађају баш противним последицама, но што би они желели. Оно неколико напредњака што их

има у Врањи не вреде ништа, па и међу њнх ушла је нека болест, што се зовс распад. Кара-Стајов и врањски сукметица бадава се труде, бадава лупају главу, нема лска нема номоћи, дани су у књизи судбине избројани, нестајати се мора, мрети се мора. Даље нам јављају пз истог места како сукметица Каламанџа иде на руку ширењу деморализације и то својим положајем и својсм влашћу. Свака развратна женскиња налази код њега заштите. Његово морално поведеније таковоједа му је избило већ и на лице, ушло у браду и косу. И такови људи зар могу бити чувари јавног морала који су сами огрезли у неморалу. Та сукметица допушта да један напредњак чиновник живи у државној кући у блуду с једном удовицом. Ово је за цело већ превршило сваку меру. Зар се сме допуштати да и чиновници шире јавну саблазан и деморализацију. Али код „виделоваца" може бити све. Сиромах народ шта јс дочекао, да гледа чуда и покорепосле свогпетвековногробовања услободној Србији ? Народу овоме треба лека и мелема за петвековне ране, које му је задавао азпјски угњетач, и гле шта се ради под „виделовцима^. Место мелема и лека шпре деморализацију српски чнновницц „виделовачког^ соја и багре. Па зар нема народ право кад уздпше и вели да му је од како п виделовци и овладаше горе но под Турцима. Но ваљда ће и ово зло и кобно време скоро — имати свога краја.

Д н Е в н и к Страни. , Оает чивутско насиље над хришбанским дететом Самуило Лихтиг у Забави Шарошкој | жупанији је арендаш крчама. Његова : жена роди дете те није могла дојити. с тога он једва нађе у Кљужу дојкињу 1 која је имала синчића, али се само тако | хтела прнмити да доји чивуче, ако се 1 они задовоље, да и њено дете може заједно дојити. — Ови пристадоше. Дојкињи је име Сендек Халса. Већ после | неколико дана скупе се општински чивути, којих само четир Фамплије има, а сви су ортодокси и доконају да то не може бити дозвољено да хришћанско и | чпвуцко дете заједно сисају, јернијекошер; с тога закључе да по обреду јеврејском обреоку малога хришбанина. Они пошљу дојкињ/ на час од дома, а међутим се скупе сви чивути и то: Самуило Гутман, Самуило Лихтиг, Холштајн, обрезивач БартФелдер, Комарек и јеврејски учитељ у кући Гутмановој. Ови обрезаше дете, ухватише ароливену

хришпанску крв и с њоме намазаше болне очи Лихтигове жене, у уверењу да хришКанска крв лечи. Када се детиња мати вратила, затекла је дете у вриски. Имала је шта и видети. Она узме своје дете н пође кр. окружном судцу Шлајмиигеру, да то кривично дело пријави; алн јој чивути препречише пут, уверавајући јс да детету неће ништа шкодити и изравнаше се с њом пошто јој дадоше 25 Фор. Сендек Халза је врло сиромашна, и наравно прими нонуђени новац. Но опет пије зато могла оћутати, она покаже своје дете Сузи Бомби, Сузи Белковој, Марији Брика, па онда дознадоше и видеше газда Едвард Душек и његова жена Францишка, а сад зна цело село, које већ због Тиса Есларске ствари у највећој врези стоји. Ако суд не узме ствар у своје рукс, те дете не прегледи, јер је дете још живо, то може сваки час над тамошњим безобразним и отурљивим чивутима катастроФа настунити. Ова је ствар јављенаг. ГезиОлодији, који ће је зацело пред сабор изнети.

0 ПИВАРСКОЈ ДРУЖИНИ

(НАСТАВАК) 1., По члану 3. и 4. овог друштва, име је друштву „прво српско пиварско друштво а подписује га један од одборника и директор завода, или два одборника. Међу документима што смо их прегледали, нашли смо их млоге, а нарочито менице и облигације на основу којпх су одборнуци зајмове узимали на које није никакво име друштва подппсивано, него само имена самих одборника, тако да према овоме изгледа да ове зајмове није чинило друштво него његови одборницц под својим именом, на су при свем том ове обавезе стављали на терет друштву и оно их исплаћивало. Овако су радили одборници од почетка радње па и данас. Овака радњанесамода јепротивна штатутиме но и закону трговачком; јер све, што год није подписано именом друштва него именом одборника, или учестнпком друштва, није друштвено него онога који је подписао, и по томе обавезе неподписане именом друштвеним. нису његове, него онога који нх је подписао. Ми ово бележимо као замашну неправилност, ц против штатута и против закона трговачког. 2. По члану 7 штатута, капитал је друштвени 50,000. д. ц. но он се може увећати до 200,000 д. ц. По члану 8. првобптни капитал добавља се издањем 5000 комада акџија од 10 д. ц. а по члану 9. капитал овај уплаћују удеоничари најпре са 1 д. ц. при упису од сваке акције, потом на један дан пре почетка радње са другиу дукатом и најпосле са 8 д. ц. поступно и по потреби и на позив управног одбора и то све по 2 д. ц.

Из биланса за време од 29. Јула 1871* год. до 1 Јануара 1873. год. у всрили смо се. 1. Да је друштвени кагштал уплаћен и то: 4550. акција по 2. д. ц. 546,000 гр. ч. 50 „ „ 1. д. ц . 3,000 гр. ч. 4600 п 559,000 гр. ч. Дакле остало је 400. акција неуплаћених са 2 д. ц. = 48,000. гр. чар. 50 акција са по 1. д. ц. 3,000. гр. чар. Иравило је, да се не одпочне радња пре него што се по тачки а и б. члана 9. штатута неуплати свака акција са по 2 д. ц. међу тим радња је одпочета и ако све акције нису исплаћене. Ову радњу одборову бележимо као неправилну и штетну. 3. Потреба се у почетку још показала да се по тачки 6., члана 9. захтевају и даље уплате удеоница. Но управни одбор не само да нису тражили даље унлату, него су новац за радњу нуждан набављали зајмовима од почетка на до краја. Тако само од 1. Јануара 1873. дакле одма у почетку радње за две године узели су 8. зајмова у вредности 450,000 гр. чар. Горе смо казали да је канитал уплаћен само са 559,000 гр. чар. а самог зајма учинили 450,000 гр. чар; дакле на 100 гр. унлате узели су зајам око 80 гроша чар. Одборници првог српског пиварског друштва у место да траже даље уплате акција, нли ако удеоничари ненристају на то да предложе ликвидацију, они чине даље зајмове, на које су плаћалп 12°/ 0 пнтереса, а те зајмове чинилп су под својнм именама а не нод именом друштва! Не само што нису тражили уплате на акције, и што су чинили зајмове, него су још својим колегама — одборницима давали зајмове из новаца које су сами узајмили, тако у почетку јошт дато је на зајам овим одборницима : Драгољубу С. Поповићу 24,000. Јовану Дилберу 6,000 Велимиру Протићу 12,887 30. Мијаилу Ристићу 1,200 Јакову Бајлони 2. Немати новац за радњу, узајмивати паре на то, па их давати одборпицима на зајам. — то је упропашћивање друпггва. По билансу до 1873. год. уплаћеноје још 400. акција са по 10. д. ц. = 240,000 гр. чар., али зајам беше још уваћан и то: Код кредитног завода 12,000 „ Управе Фондова и осталих .... 136,942. Код повериоца на страни 63,375. 212,718. гр. ч. 450,000

Кад се овој цифри додаду стари зајмовн

Дут само од зајмова износи тада .... 662,717. гр. ч. Дакле до 1. Септембра 1873. год. на 100 гр. чар. уплаћеннх акција, износио је зајам преко 83. гр. чар. По билансу од 1. Септембра 1874. до 1. Сентембра 1875. годЈЈ уплаћених удеоница износпле су равно 786,000 гр. чар. а зајам износио је преко 45%- од уплаћеног капитала. По балансу што су га начинили прегледачи рачуна. за време од 1. Јануара

је добила пре неких десет дана,одговорила врло горопадно. Ово објашњење натера румен стида за Каналиса на Модестин образ. Она пожели, не да га згази под својим ногама, него да се освети једном од пакости, које су ужасније од ударца ножем. Гордо погледа она херцегињу Шолијевицу. Поглед овај био је позлаћен са осам милиона. — Господине Мелкијоре!... рече. Све женске подигоше нос и погледаше час херцегињу, која код ђерђева тихим гласом говораше са Каналисом, час на ову девојку, која је толико неваспитана, да је узнемиривала двоје драгих у свађи, што се нигде не чини. Дијана МоФрињезовица диже главу, као да би рекла: Дете има праг.о ! Дванаест женских најзад згледаше се смешећи се, јер су све завиделе жени од педесет и шест година, која је још толико лепа. даје могла захитати пз заједничкога блага и оданде узети оно што је ^а младост. Мелкијор погледа Модесту са грозничавим нестрпљењем и покретом господара на слугу, а херцегиња обори главу, као оно кад лавици нарушавају част; али очи њене упрте у платно бацаше скоро црвене иламенове на песника и раздираше му срце отровннм речима, јер свака од њих тумачила се троструком увредом.

— Господине Мелкијоре! понови Модеста гласом, који је имао право да га слушају. — Што, госпођице'?... запита песник. Приморан да устане, он остаде на по пута од ђерђева, који је био поред једнога ирозора, па до комина, поред кога је Модеста седила на канабету са херцегињом Вернељовом. Какве лн је мучне мисли премишљао овај частољубац, кад је примио укочени поглед Елеонорин! Ако послуша Модесту, онда је свему сасвим крај између песника и његове покровитељке. Не послушати девојку, онда би I Каналис признао својс ропство, збрисао би добитак од његових двадесет и пет дана подлости, погрешио би против најнростијих закона обичне и поштене учтивости. Што је неучтивост била грубља, тим заповедније изискивала је њу херцегиња. Лепота и богатство Модестипо постављено према упливу и праву Елеонорину причини да је ово лелујање међу човеком и његовом чашћу било исто тако страшно гледати, као и матадорову опасност у аренн. Само за коцкарским столом, где човек гледа да му се нропаст или богатство рсшава за пет минута, може човек имати ону унутарњу дрктавицу, која је Каналиса обузела била.

— Госпођица Ерувнлова тако ме је брзо извела из кола, рече Модеста Каналису, да сам тамо оставила мој рубац... Каналис учини телом значајан покрет. — Па, настави Модеста крај свега овог покрета нестрпељивости, у тај рубац завезала сам и кључ од портФеља, у коме је комад важна писма; молим вас, Мелкијоре, наредите да ми га донесу... Нашавши се међу анђелом и тигром, који су подједнако раздражени били, Каналис сав пребледео и више не оклеваше, тигар му се чињаше мање опасан, он таман да се изрази, кад се на вратима од салона указа Лабријер, који му се учини, као да је аранђео Михаило дошао с неба. — Слушај, Ернесте, госпођица Лабасти нешто те потребује, речс песник и брзо опет седе на столицу крај ђерђева. А Ернест ннкога не поздрави, него прихита Модести, он само њу виде и очевидно блажен прим:: онај налог, па одлети из салона уз тајно одобравање свију женских. — Какво занимање за пееннка ! рече М »деста Јеленн, показујући вез, па коме је херцегиња каО помамна радила. — Ако јој сал1о прословиш, ако је и једанпут погледаш, онда је за увек свему крај, говораше Елеонора Мелкијору тихим гласом, јер опо междуметије са

I Ернестом није је задовољнло. Па узми се добро на ум! Кад ја н не будем ту, биће већ очију, које ће те посматрати, Рекавши то, херцегиња, жена средњега стаса, алн мало поугојенија, као што I су све женске од преко педесет година, ; које су остале лепе, устаде н оде према гомилици, у којој је била Дијана Мофрињезовица, показујући мале н жилаве ноге као у кошуте. Испод њене облости виђаше се ванредна Фпноћа, којом су обдарене овакве жене, а коју добијају ! са енерђије њиховог живчаног системата, који савлађује и оживотворава разI вијање меса. Иначе се не би могао иротумачити њен лагани ход, који је био ' несравњено племенит. Само оне женске, којима племство почиње од Ноја, знају, као Елеонора, битн величанствене, ма да су претиле као арендашице. Философ један можда би сажалевао Филоксену, дивећи се срећној подели струка и пој дробној брнжљивости око јутарње тоалете, ношене са краљичинском елеганцијом, са лаганошћу девојачком. (Наставиће се)

4

» V