Српска независност

ВРОЈ 127.

ЧЕТВРТАК, 2. СЕПТЕМБРД 1882 ГОД

ГОДИНА II.

2ЕНБ 31 СРБ2Ј7: *А ГОДИНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДИНВ 12 ДИН., НД ЧЕТВРТ ГОД. 6 дин. 31 ССТ1ЛЕ ЗЕИЉБ 21 Б12К1ЕСКС1и ПСД7СТСК7. НА ГОДИНТ 30 СРАНАКА, НА ПО ГОДИНЕ 15 фр. на ЧЕТВРГ ГОД. 8 «р. 31 17СТ?С-ГГ1?СК7: ЗА ГОДННУ 16 *ОР. У ВАНК.1 НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧВТВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТ12Е 1?Ж18Е : НА ГОДИНТ 36 #РАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 #Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 •?.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ Ш1Ш0У, ЧЕТВРТКОИ, « НЕДЕЉОН хтл хл;ж:л:оз«г табл ГРЕДННШТВО И АДИИНВСТРАПНЈА У КУКИ Г. ТоМЕ АНДРЕЈЕВИЕА ОВ13ЈИ"КЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПГГ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПР1ШОа1АНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу се уредништву, а претплата адтимистрацији „СРПСКЕ НБ31Б2СНССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕН.1АЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

БЕОГРАД 1. септембра Једва доспевамо једанпут, п местом п временом, да се опет поздравимо с нашпм сдачајшим „Виделом", да се упптамо за јуначко здрав.Ђе и да том приликом расправимо један стари рачун, којп се потеже још од 20. августа, а тиче се осуде којом је суд вар. Београда осудпо уредника овога листа због „увреде и клевете владе", управо нашег извештаја о тој осуди и „Виделове" примедбе на тај извештај. Што расправу те ствари премештамо псиод скровитог слемена „домаћпх вести" у прочеље листа, штоје претресамо уводним чланком. то је с тога што је ствар одвећ занпмљива. одвећ значајна по дух којпм је виделовачко друштво задахнуто , то је с тога, што је „Впдело" својпм одговором на нашу „допуњепу белешку~ тако згодно издало најтајнпје мисли свога ума. најмплпје жел>е свога срца, да не можемо на ино, а да га за ту нехотичну пскреност не наградимо и овим чланком, Не могућн претноставнти да ће наши читаони пмати при руци 117 број „Видела" од 20 августа, нрештампаћемо пре свега „Виделов" одговор на нашу „допуњену белешку". Тај одговор гласп: „На ово пмамо да приметнмо, да г. Лаза нпје осуђен због увреде владе, већ због клевете . што и сам кљпжевнички орган каже. када јјсли у својој допуни: „суд вароши Београда осудио је нашег уреднпка због чланка „Ко сте бп '?" у коме је суд пашао „ уереду и клевету" владе; а друго, ако паше књнжевнике још ннје изневерпло иравничко знање, онп ће онда знати. да нзмећу увреде и клевете има неке разлике, као што п то знаду, да ни све увреде нису једнаке , па за то и повлаче за собом разне казне. — И кад све ово „Срп. Незав." зна, а овамо опет гради дугачко лпце и чини се свему томе невешта, онда мп велпмо. да и онај, којп не зна да броји. може да ирозре у мисао нашег „књнжевннчког" органа, шта је хтео да горњом нотицом нзведе...." Толпко „Видело". Пре свега изјав.Ђујемо, да ми овде немамо п нећемо да нмамо посла са судом , у толико мање, што је ствар јучерашњим даном застарела, него само са „Виде.гом", у колико оно горњом белешком нздаје миш .Ђење своје странке п старешнна јој напредњачке владе, у овој стварн. Вршећи внсоки позив поучавања наро'да „Вндело" се сетпло старога правнла сваког поучавања „(ЈШ 1)ене (ЦвУп&иН 1>епе <1осгС (ко добро раз-

ликује, добро поучава), те се од неког доба свом умном снагом својом бацпло на „биће мало разлике ја..." у сваком питању о које се год очеше. Само што је између разликовања „виделовог" и разлпковања у онога правпла та „мала разлика", што оно нравило пште да се добро разллкује, а „виделова" су разликовања до зла бога несретна н рђава. Тако му се деспло и овом приликом, у његовом разлагању разлике између увреде и клевете, кад је хтео да објасни заштојесуд нас осудио на три месеца због „увреде и клевете владе ", кад нас је мало преј због увреде владаоца осудпо само на два месеца. У зао час, по себе и своје „разлпке", зачика нас „Видело" да ли нас је изневерило наше правничко знање. Да то знање није изневерило „Видела ", о том нпко не сумња, јер у „Виделу" га никад није ни бнло. Да видпмо сад , је ли „изневерило" нас. По разлагању „впделовом" сваки мора мислити, да закон сваку „клевету" строже казнн него ма какву „увреду", ма кога се та увреда пли клевета тицала. Да су виделовцп нмали ту смелоет при стварању свога закона о штампи, те да су свугде одредили казне према оеобини кажњивог дела, а не и према доетојанству уврећене лпчности, то би бпо јамачно велпкп „напредак" удемократском правцу, п мн бпсмо се поклонплн њпховом јунаштву. Али, ах! — онн нису нмали те смелости. Њпхов закон одређује чланом 21: „Свака увреда која се учпнп владаоцу. владарци, иаследнпку престола. ц дому владалачком, казниће се затвором од два месеца до ает го■ дина^. За клевету пак „суду, војсци државном телу (дакле и влади), админпстративној власти" одређује чл. 24. затвор од 1 до 6' месеци, њги новчану казну од 50 до 300 динара. Сад, ко има право, да лп „Видело", које хоће да се „клевета" свакад већма казни од „увреде", нли виделовачки законодавац, који је за „увреду" владаоца одредио десет пута већу казну, него за „клевету" владе ? Јамачно је имао законодавац право, јер он је то и преписао из подобних закона другпх уставнпх држава. Пре него што пођемо дал.е морамо изјавити, да овде неће бпти говора о нагием владаоцу, већ у опште о владаоцу, о главп државе у начелу.

У свима државама одређена је већа казна за увреду владаоца, па ма тај владаоц не био династа, ма не бпо наследан, ма био само пред седник републике, иего што је одређена :,а увреду п клевету ма које друге власти. Тим нпје речено да какав мпнпстар ио себи п у себи не може више вредитп од главе државе. Ришлије, Пит, Кавур, да и не спомињемо живих, Бисмарка и Гледстона, јамачно ће у историјп више вредити од својпх кра.вева; ал' народ, стварајући себи законе, мора у државном старешпни ма како се звао, поштоватп представнпка свога господства, свога суверенства. Него зашто не одређује закон нпкакве казни за клевету владаоцу, него само за увреду? За што нема казнп за „свако подметање дела које вређа „част или уважење" владаоца? Нико ие еумња да и то може бити, бар смо не давно таке љубазности искуспли од неких листова „моћне суседне прпјатељице". Па. је лп закон то заборавио, кад је „Впдело" тако јуначки узјахало на „разлику" пзмећу „увреде" и „клевете"? Јамачно „напредњачкн" законода вац није то заборавио, јер, као што рекосмо, он је то просто позајмио из другпх закона, он је то нашао готово. па нит је његова заслуга ако је у томе што добро, нит је његова крнвица ако пма што рђаво у томе. Него „Видело" је заборавнло, да набавн себн бар једног редовног лица, ко.је је с прилпчпим успехом — свршпло правнп Факултет. Закон за то није ни могао спомпњатп кдевеге међу крпвицама протпв владаоца. што би у том случају могао бити разговор и о допуштању доказа „да клевета ннје клевета него истина". То не сме бити кад се тиче државног старешине, то се не допушта ни у свакој републицп, а камо лп у монархнји. Зато се под „ увредо.ч — учињеном владаону и т. д." подразумева н клевета, те је према томе одређена већа и казна; зато пзмеђу „увреде владаоца и и „увреде и клевете владе", по самом крпвнчном делу може да нема никакве разлике, само је једна једина разлика у лпчности која Је увређена илп оклеветана. Зато закон за увреду владаоца казни казном десет пута већом него клевету владе и зато у овом случају допушта замену новчаном глобом, а у оном случају не донушта. Ако „Впделу" то није право, већ ако би да се „клевета" навек већма казнн од „увреде", без обзира на нападнуту личност, нека се за-

узме у том смпслу код својих старешина, можда ће га и послушати. Ни то небн највеће чудо било. Но док још овај закон ностоји, дотле ће увек тежа бнти „увреда владаоир" него „подметање дела које вређа част или уважење" г. ДироКангџг, Гарагиангша или НоваковиКа. То није тешко разумети, ал свакојако треба више знати, него само бројати. Ко пак „не зна ни да броји" тоје пзабрапик „Виделов", јер само том неће бити јасно куда је „Видело „забасало својим тумачењем нресуде суда вароши Београда. Устанак у Босни и Херцеговини. По пзвештајима из Босне п Херцеговине устанак траје и шири се. Народ се противи рекрутовању у аустријску војску , те сада и онп којп су до сада седели мпрно код својих кућа , беже у горе, где се сједнњавају са устаничким четама, с којпма нападају на аустријске солдате. Аустријске власти купе од народа оружпје, алп народ бега устаницпма с оружијем и тако се диже готово сав народ. То показује јасно , да аустрпјска влада не еамо што није у стању умприти народ но га све више својпм варварскнм постуицпма гони на устанак. Чете устаннчке организоване су врло добро. Међу њима има неколико аустрпјскпх офпцпра Словена, којп су пребегли усташнма, очарани усташкнм јунаштвом и самопрегорењем. Има и руских оФпцпра, од којих једап Пвапов, командује једннм оделењем. Чете усташке су расуте свуда. У Фочанском округу у Херцеговинн чете су распоређене на пет места. Прва дејетвује око Јелача, друга око града Сутиског, трећа пзмеђу Горажде н Фоче, четврта је у Слатннп а пета је у Челебићу. У Боснн находе се и дејствују чете у овим местима: прва од места Рањена до Праћи; друга нзмеђу Горазде п Сарајева; трећа међу Рогатицом ц Сарајевом. При таком распоређењу усташкнх чета, лако је замислнти каково је стање ствари у тнм земљама које Аустрија насилно хоће да заузме. Куће су опустпле, њиве и поља не раде се. Мушкарцн свн нду устанпцима, да бн што пре саставилп довољну колнчнну за борбу с новнм н горим „ Турцпма, проклетпм Швабама. На све старне устанпци убијају своје нове крвопије, који хоће да им понпште све што им је евето, мпло и драго. 19 јула око Сутиска устанпци су