Српска независност

— 492 —

напалн на једно оделење аустрнјскнх солдатн. којн су иснравл>адн птт. којн води у укреплење. Сукоб је Сно ужасан: мало се пуцало па се одмат латило за хладно оружнје. Устжнпцп су успедп да дођу врло блпзу солдатнма. и ови су осетнлп у пуној мерн шта аначн херцеговачкн јатаган. 20. су Херцеговачкп устаннцп нападалн на два аустрпјска танца око Фоче п нанелн су миого вреда Аустрпјаннима. Знатан део аустрпјскпх солдати пало је на месту. а осталп су се бегством. спасли. Тог пстог дана чета босанскнх усташа напала је на једно повеће оделење аустријских солдати око Праће а отела од њпх много провајанта н муннцпје. 23. Напали су устаници на аустро-маџарско укреплење међу Рагатицом и Сарајевом. но после жестоког боја морали су се повућн. Устаннцп су имали незнатан губптак, али са стране аустрнјске пало је много. Два боја бвла су особнто веднка у Башннп н Цервањи у половпни јула! У првом су Форта и Радовнћ напалн па утврћене касарне аустријске и њнх разрушилп п побплп око 100 солдатн а остале прпморали да у бегству траже спас. У другој су велико оделење аустријскпх солдати потукли устанпци до ноге. II прешавшп пз Србије Стевап Нвановнћ са својом четом пмао је неколнко сукоба на Дрпнп са аустријскпм солдатпма. ањегов друг, руски офццпр Јован Поповић Лаповац. који је с њиме био у Новопазарском санџаку, повратио се у Србнју. Зна се за његову жалоену судбппу у Србпји. Једном речи устанак у Херцеговпнп неопада но се шири по свој Босни. У Гласпнцу, у Романијп, у Спречу п осталим местпма појавл,ују се све нове чете, снабдевене с добрим оружпјем. Мухамеданцп п Хришћанн свуда су се здружили протнву општег неирнјатеља њихове домовпне. Роћена крв преовлаћује нредрасуде религнозпе. Срби Мухамеданш сада впде да су грешилп што су бпли пеправпчнп ирема својој браћп православним Србима, с којнма у л.убавн и слозп могу само доћи до своје народне лепше будућностп. Брзином електрнчне струје шири се устанак по Босни и Херцеговини. У околинп Фоче образује се поред већ образованпх, још једна повећа чета устаника. У окрузпма Травничком и Сеничком такоћер су се образовали неколико чета, поред свега тога што ту има силество војске аустријске. која на еваки корак пародни мотри. 6. Августа у местима западно од Сеннне. догодилн су се повећи сукоби нзмеђу аустријске војске и устаника. У окрузпма нивл.анском п колашинском устао је народ кога предводи Јовановић, којн је пре тога живео у Црној Гори. Аустријска деморалисана војска, коју на сваком кораку бију и тамане устаници, излива сав свој гњев над женама. децом. старцима и бабама устаничким. Дивл.аштво аустријских солдати над овима немоћнима педа се онпсати. Сваки прави војиик стпдео би се од овакових

дивл,аштва, али аустријски солдат је излнмак из све европске војске, на готово и азијске и а«риканске. Турска војска има впше човечнос тп во аустрнјски солдати. Рекрутовање у војску чинп се овим начином: Аустријанцп хватају свакога од 20 до 30 годипа. не обзирући се нп на телесне недостатке. То хватање је права хајка. Велнкп број солдатп. са кадијама. мухтарима. хоџама. Фраторпма п пснма вијају п хватају л>удс. као какову зверад. Ухваћеног као каковог звера бију а кад што и убијају. II за сваког који бежп. мећу у хапсу целу његову кућу, пад н женскиње а особито девојке, на којима врше насил>е. које се често сврши са смрћу невипе девојке, која као жртва иадне тнма днвл.пм и пеобуздацим зверовима. Пре неког времена побегло је у Црну-Гору неколико жена п девојака. које су се с тешком муком отеле пз руку тпх звсрова. Сада се и жене п девојке оружају по Боени и Хернеговпнн, те п оне бнју аустрпјске солдате. Бпло је већ случајева где ј су њнх неколнко жена читаве чете аустрнјских солдати растерале, кад су ови пападали на њпхове куће и хтелн нл.ачкатп. Пмање отимају аустрпјанци л.уднма. нродају пх и новац мећу у касу пли га деле. У окрузима Бнлећском. Столачком и Гацком рекрутна је комиспја уппсала до 400 људи. Месне властн нослалп су великп број солдати да бн пх ухватили и довелп, по после велпког труда једва су њнх 80 ухватплн и довели у Бплећ под јаком стражом п све везане јакпм конопцима. Овн доведенн н ухваћени неће да кажу своје пме нпти да одговарају на цптања која нм се ставл.ају. Узбућење снлом ухваћепих рекрута било је тако велнко да су власти биле нринуђене да позову чнтав пук солдатп да стану на пут узрујаности. Измећу тих 80 ухваћених једва су узети њпх 21 н ове су у тешко гвожће оковалн и послали у Мостар. Тога нстог вечера нанао је Стојан Ковачевић са својпх 300 другова на оделења аустријске војске која је била распорећена у Бплећу. Бој је трајао пеколнко часова. У зору устаници су одступилп у правцу ка црпогорској гранпцн. Многн којп се рекрутују беже и у бегству пх убпјају аустрпјекп солдатп. Већнна рекрута којн су силом прнморанн па положе заклетву бегају и прпдружују се устанпцима. Устанак не може бнти угушенп бадава бечки н пештански лпстови трубе да се он по готову угушпо. Устанак ће свс дотлс трајатн до год буде и једног аустријског солдата у Боснн н Херцеговнни, и до год Аустрија не нзаће из тих земал.а на које пема ннкаквог нрава. Босва н Херцеговнна су сриске земл>е, оне то морају на свагда остати п докле год оне не постану слободне н неприсједине се Србији односно Црној-Гори. нема мвра у тим земл.ама. Народ сриски у Босни и Херцеговнни нсће више да буде ничији роб. —<>♦■♦♦

ПОЛИЈЈИЧКИ ПРЕГЛЕД Дервиш-паша ког је Султан поставио за врховног команданта мисирске турске војске, која ће у смислу војне конвенцнје , закл .учене измећу Порте отоманске и Епглеске, нмати да у споразуму и договору са енглескпм трупама пацнФИцира Миснр,кренуо се са својим штабом збпл.а из Цариграда, а за који дан следоваће му и турски батал.онн. Дервиш-нашу пратн као помоћник познати Енглез у султановој службн. Бекер-иаша. те су с тога Епглезн са евпм задовол.нн са избором надишиннм. Оснм тога поговара се, да је Енглеека закл,учида са Турском још једну, тајну, конвенцију, да по свршсној војнп заједпички суделују прп утврћењу новог стања у Миеиру. У колико је ово последње истина, видећемо; за сад се та вест нп с енглеске нп с турске страве не побвја. Мећу тпм се у Мпсиру продужава пролнвање крвп. Тако јављају из Лондона. дајеједно појаче одел>ење Арабп-пашнне војске нанадо енглеске предстране код Касаспна. по после кратке борбе одбише Енглезп напад Мпснраца, и овн носледњн оетавнше осим много мртвих н рањенвх још п 4 топа на бојишту. Јачину Арабп-нашине вој ске у последњој борби рачунају у 13.000 л>удн н 12 топова. Енглези говећп непрпјате .Ђа беху се на пушкомет прпблнжплп Телелкебиру. — Кнез Црногорски стигао је у Петроград и дочекап је тамо сјајно. Кроз целу Руеију, куда је кнез пролазио, пзлазиле су власти п граћанп и поздравл>алп га најодушевл>еније. Страни. нарочито аустро-угареки лнстовн ужаено се л>уте, што се кнез Нвкола тако одлвкује у Русвјп. но нама се чпнп да бп тп лвстовп бол>е радвлв, кад бв се учвлв пристојноетп при оцењнвању међусобних државвпх одношаја у које тако радо уплећу источне владаре. па Русија. може битн небп нп нмала повода да црногорском кнезу спрема тако сјајан дочек због чега му чак п тн злобни п безобразвн лнстови завиде. — Из Берлпна јављају да је 19. септембар одређен за крунпсање цара Александра III. МаииФест царски ишчекује се за 8 дапа. Ми ову вест саопштавамо с највећом резервом, јер се досад нп с које друте стране не потврђава. Једвва околност, да је дворекв мввветар Воронцов којв је звавпчним послом обилазпо неке округе напраепо позван у Петроград, могла бп се у неколико довести у везу са том вешћу но то је тако нпштавно да п прн најбол.ој вол.и морамо чекатп да се звапично потврдп вест о круннсању. па да јој верујемо.

ИЗ ЛИСТОВА Немачки лист „Нац. Цајтунг- пише о европској дипломацији и источном питању између осталог ово: Даиашњи појавп у Цариграду неоспорно су једна од најинтересантнијих епизода оног великог проблема, што се зове источно питање. Тој се епизоди и нехотице придаје драматски интерес, што се ту бори византијска препреденост са

самопоузданом енглеском снагом и моћи. Турска спекулира на рачун своје немоћи и на неслогу и суревњивост свропских великих сила, а Епглеска као да се решила да развије сву своју снагу и да питање својих интереса реши сама и, у случају крајне нужде, против целог света. Ко је могао мислитп да ће тај „старац без зуба и крви", тај л изветрели. детињасти" Гледстон развити толику моћ и да ће с таком одсудношћу. да уђе у борбу не само против султана него и против целе Европе. Наравно, да су се у Европи томе колачу надали, можда ове садашње прилике никад пеби наступиле. Болешљива нервозност нашег доба као да савршено искључује мпшљење, да у Европи још има здравих мозгова. Та општа нервозност је највећи узрок, што Европа том великом и непријатном питању несме да погледа у очи, него, као оно тица Ноје, кријс испред њега главу у песак. Но хтела Европа илп не да види то питање, оно је једанпут истакнуто па дневни ред и мора се решити без обзира на то, хоће ли то решење бити коме повољно или не. Довољно је да се само спомене источно питање, па да државници задрхћу као мала деца. Годинама су се напрезали велики умови да омогуће остварење још веће Фразе: одржање Турске по сваку цену: но нити је ко нитао нити је умео казати, да ли и како да се то чудо остварп. Беше права манија завладала у Европи. Иначе разумнп и слободоумни листови заносили су се скандалозним одушевљењем за Турску мислећи да ће тако најлакше одклонити катастрофу. Но катастроФа беше непзбежна. Кад су Руси 1878 дошли пред Цариград неби нп кнез Бизмарк ни лорд БекнсФилд били у стању одклонити савршену катастроФу, да је руским државним пословима управљао потпуно здрав, снажан и одсудан човек. Европа би се истина мргодила и бурила али би у исто време брзо се опријатељила са свршеним чином, и свака поједина велика сила пожурила би се да колико толико приграби што и за себе. Но кад је Русија почела оклеватп. Европа се окуражи и тек тада прегнуше појединс европске велике силе да отму пљен Русима и да за свој рачун секу кајишеве са побеђеног, под изговором да му живот спасу. Нова источна Румелнја представљала се као спас Турске и мира европског, а за источно питање мислише да је с чашћу скинуто с дневног реда. Но с такпм детињаријама не одклања се катастроФа, п ако су те детињарпје у већем делу Европе слављене као есенција политичке мудрости. Колико "Је годпна протекло од како су се ти догађаји развили, па шта видимо данас? Где и како стоји с источним питањем после тако кратког времена? Данас још само то може бпти питање, шта и како да се уради, да последице те неизбежне катастроФе не буду штетне и опасне по Европу. Тежиште псточног питања није више на Босфофу , но на Нилу. Политичко полутанство тврдоглаво сматра Цариград за пупак земљин; ко има Цариград, тај је господар Европе. Ту историјску лаж обожавају дипломатски и доктрпнарни политички шарлатани као догматички аксијом, и с тога се сзабо ко узнемирио кад су Французи отели Алжир, а још мање је ко мислио да ће после Алжира доћи Тунис, после Туниса Мисир. Ко зна, ко може знати, шта ће после Мнсира доћи на ред? Али чега више неће н не може бити, то је велика мусломанска држава у северној Африцп и изједначење европског интереса у средоземном мору. АФрикајепостала одштетни објекат кога ће на комаде разпарчати грабеж и суревњивост европских великих сила: па ко би онда могао и смео замерити Енглеској што се само за себе и за своје интересе брине ! Нек се нико не вара. Због тога што ће се неколицини пталпјанских, аустријских и немачких акционара сујецког канала, кајишара и трговаца са робовима у Мисиру ускратити даље гојење и благовање, неће Европа водити великог ра-