Српска независност

— 493 —

та. С тога треба баш желети, да Енглеска истраје до краја, па ма се по срећвом окончању тога дела морала опет послужити Гледстоновим ћапск о(Т-ом према шепртљанској дипломатији која данас без главе и моћи у највећем страху посматра тамошње догађаје, и којој би можда и опет као оно 1878 године нало на памет да по свршеном делу оспори пл»ен Енглеској као што је то према Руспма учинила. Турци су сукривци гато се источно питање поново развија, а највсћи је кривац европска дипломатија на берлинском конгресу, која је у својој „бесконачној мудрости" и у још луђој заблуди, да сахрани источно питање, понизила Русију и отела јој п оно мало успеха, кога је крвавом победом извојевала. Друштвена пристојност нам не дозвол>ава, да ту „мудрост" дипломатску назовемо правим именом. Истина, Русија беше понижена алп не и сатрвена: но од тада од увређене Русије, којој су навалице наметуте мисли за осветом, створио је берлински конгрес најодсуднијег противника данашњем међународном правном реду Европе. Неда се порећи, да је Нихилизам у неколико укочио унутрашњп развитак Русије и њену спољну дипломатску акцију (???) но Нихилизам је само противник руске автократске владавине а никако противник руског народа и његових националних тежања. И с тога ако би кад руска влада озбиљно пошла на Цариград да га осваја и да на Аја Софијп подигне хришћански крст, Нихилизам не само што јој у томе неби сметао, него би јој, бар до окончања тога дела. био најпоузданпји савезник. У руском народу не може нико потрести веру. да је он позван да у Цариграду ожнви хришћанско царство и да протера Турке из Европе. Том народном веровању клањају се и руске Нихилисте. С тога је погрешан рачун ако се мисли да Русија због њсних унутрашњих прилпка није у стању повести источну војну. Шта впше у том случају неби нп Фпнансијско стање земље узело се толико у обзир као кад би се отпочела војна против запада, јер на истоку је лакше војевати, тамо сваки рат сам се храни. Према томе не треба рачунати у немогућности, ако би Русија данас сутра исте захтеве поставила према Босоору и Дарданелима. као Енглеска према сујецком каналу." дописи Пирот 25 августа После мог последњег дописа много се што шта у нашој вароши догодпло. о чему би требало да сам ппсао; али ја нисам то учинио чекајући да што више Факта добавим и управо да видим куда ће овај рад „виделовачки 1 * одвестн. Имам истнна пуну врећу доказа о п виделовачком" „попггеном^и^савесном" раду али то ћу све изнети у једном низу допнса које ћу вам скорим послати. Ви истина имате уверења о _виделовачком а раду у овој вароши, али док прочитате све оно што ћу вам ја послати, онда ћете тек видети докле је партајска свраст кадра да залута. Још за време избора много се што шта догодило о чему ви не знате, и тек кад све то сазнате, видећете с каковнм се средствима служе „виделовци" да постигну своје цел>п. И о прогонству честитог патриоте Мише Михајловића. имам вам многе нове ствари да јавим о којима ви до сада не знате. У том прогонству видећете и рад преггобројног помоћника, новог ускока „виделовачке иартије. и Кад и то сазнате, тек ћете ондадобити прави појам о карактеру тога човека, који је за љубав г виделовцима" кидисао и на најбољег свога пријатеља из прошлости. Ал од куд искреног пријатељства у човека, који је кадар за љубав своје личне користи, да погази све оно што је до јуче на сва уста обожавао. 'Гакови људи као што је нови ускок „виделовачки" не могу ни имати никакових начела, па ни љубави ни искрености, којо вр-

лине само могу имати л>уди стални и од постојаног карактера, њима је пред очима само лична корист, па ко ту корист подмири томе ће они служити, па био то ма ко. Нама није чудо за оне л виделовце и који су са сокака дошли до неке власти, због партнзанства, али нам је заиста чудо када вндимо да се са њима у „партијској ревности и утркује нови ускок, који је до јуче „виделовце" на сва уста грдио. Истина неки веле да је овој промени код прекобројног помоћника доста допринео извесни „старачки савет ц извешталог ^патриоте". Ми ни мало не сумњамо да је било и тога „својтанског" совета. али то све неможе новогускока извинити, јер код човекакоји се онолико разбацивао устима и језиком чврштоћом свога убеђења п свога карактера, не би могао „савет ц ништа учинити, нити га завести на странпутицу. Стена се неда лако сломити, али врбово дрво лако може сваки расцепити. „Виделовци" су послали свога новог ускока у Пирот, рачунајући да ће им он што вајдити, што је пре био са службом у том месту. Али канда су се преварили у рачуну. Народ поједпне л>уде само дотле поштује докле они иду поштенпм и правим путем, а чим сврну на странпутицу он их презпре и мрзи. И тако ће и „виделовци" са својим новим ускоком постићи сасвим противно од онога. чему су се надали. Треба знати да у Пироту нема „виделоваца- сем оно неколико људи, који гледе да «иартизанством и подмире своје личне користи. А те људе народ добро познаје па нх се клони и ратосиља. Не поможе „виделовцима с у Пироту ни прекобројни помоћник. па ни сва његова -вештина". Оволико вам за сада пишем, као неки мали увод у оно што ће тек да сљеди. У мојим дописима које ћу вам послати дотаћићу се и честитог старца архимандрита Агатангела, те ћу све оне клевете које бесавесни људи износе противу њега пс-бити, ц изнети те нељуде у потпуној црној њиховој боји. Архимандрит Агатангел зацело ужива поштовање не само код свештенства но и код народа у овом крају. За њега се потпуно може рећи, да је патриота правог класичког кова, и камо срећа када би се многи на њега и његов поштен рад угледали. * * * ДОМАЋЕ ВЕСТИ Њ. В. Краљ отпутовао је 27 о. м. из Ишла и стигао ]е друтог дана у Беч. Из Беча полази Краљ у купатило Глајхенберг. — Ономад на усековање(29 августа)држали су неки палилулци у основној школи јаван збор. Тај је збор зазвао Мика Антоновић. Ту се већало о томе: којим ће путовима палилулци протерпвати своју стоку на пашу и колико ће чувара узиматп на известан број стоке. На томе збору дошло је и до свађе, грдње и псовке, па најзад и до боја. Ми питамо надлежну школску власт, да ли је са знањем њеним држан овај збор у школи? Од палилулских учитеља није ни један знао за овај збор. Међу тим учитељима се требало о томе јавити и њих запитати за дозволу, јер су они сваки у своме разреду, одговорни за све ств&ри које су им у школи поверене. Мика Антоновић је држао да је он као сукметица већи од учитеља, па је наморао послужитеља школског, те је овај школу отворио. Овакав поступак Мике Антоновића посве је неоправдан и подлежи строгој осуди. Школске зграде не треба да служе за скупове где се дешавају бојеви, ларма и псовка, о томе је бар требао да зна Мнка Антоновић који је накоји је носилац неке власти. Жалосно је то кад се светиња школе оваковим начином багателише, и то још од оних, који су неки представ-

ници власти. Зар таке примере да дајемо нашем нодмладку, који се у тим школама учи, и који их мора сматрати као највећу светињу. Видићемо шта ће надлежни учинити са Миком Антоновићем, који се толико заборавио да оскврни школу појавама које само механама приличе? Да ли ће гаод последица заклонити „партизанство" идемо да видимо. — Пре неколико дана одвели су хајдуци око 8 часова у вече из куће Ј. Ђурића у Ваљеву његовог синчића од 5 година и уценили га 5000 дук. Мати детиња, после дужег преговора, спорасумела се с хајдуцима да им плати 1000 дук. п пошто им је издала 400 дук. и заклела се да ће им н осталих 600 дук. послати, добије своје дете натраг. Кад су доцније отишли поверенини Ђурићеви да предаду хајдуцима остатак од ногођене уцене, од хајдука не беше внше ни трага ни гласа. #СМ»» Д Н Е В Н И К Страни. Јеврејска чвта отровника одкривена је недавно у граду Розенау у Угарској. Страни листови пишу о том: Затворени су: Жнга Москов'.б , трговац пре поседник велпке траФике. Гутман гостионичар, Хриц, колар, Старна, тапетар, Хофман п друти. Чета сумњива је, дајевише особама осигурала живот на велике своте, а по том их са овога света уклонила. У више случајева нису убојице требале притећи уморству, јер им је пошло за руком осигурати слабе, болесне људе, који су већ били једном ногом у гробу. Тако је туберк^лозан адвокат Рутењн био осигуран на 28.000 Фор. Неколико месеци иза тога умре и чета дигне осигурану своту. Живот болесне Ленбаеве, жене једнога столара осигураше на 2000 Фор., но лечнику подметуше здраву госпоју Хрицову. Ленбаева умрла је мало по том. Други који беху оснгурани, живили су ванредно дуго, те је ваљало силом скратити им живот. Злочинци обтуженп су, да су употребили отров, помешав га у жестока пића, која су за тим давана жртвама. Тим начииом уморен је кућнн слуга у гостиони код г црнога орла*, којп је био осигуран на 6000 Фор., кућар Месарош био је осигуран на 15.000 Фор.. а убијен је прекомернпм ужитком жестоких пића. ЧИТУЉА ј Вук Врчеви^ из старе Атине српске, нз питомог Дубровника стиже тужна вест да је презаслужни књижевник српски Вук Врчевић. умро тамо 18 августау 72. години својој. Та ће вест за цело пробудити велику тугу и жалост у Србима свнм и свуда. И како да не, кад је Вук Врчевић био најбољи и највреднијп помагач оцу нове књижевности српске. свом пмењаку Вуку Караџићу. н један од најзаслужнијих књпжевника српских, што их је и када до садбило! Служећи много година у аустријској консулској служби у Херцеговини, Врчевић се као другп Вук, заронио у неисцрпиву ризницу народнога блага, у народне умотворине, па нх је као пчела вредно скупљао и износио на свет, да величином српског народног духа заднви цео свет. Скупивши у Боци Которској, Црној Гори и Херцеговнни богато градиво из жпвота српског народа и његових умотворнна, покојннк га је, кад је ступно у мир и у Дубровнику се настанио, приређивао за штампу п на свет издавао. У последње време беху повремени листовн српски пуни богатог плода неумрлог рада Вукова а пре кратког времена изишао је од Врчевнћа леп „Низ српскпх прнповедака већином о народном суђењу по Боци. Црној Гори и Херцеговнни.-* Ту је сабрана обилата грађа за народно суђење ио тнм крајевима српским, а Вук је тако исто и нашем научењаку Богишићу дао најобилатпје и најбоље прплоге за зборник правних обичаја. што у народу живе. Вук је тим стекао себи

вечите заслуге за знаност у Срба. Одајући заслужену и достојну пошту тим заслугама, пожелимо покојнику лаку земљу; спомен му пак остаје вечпт у народу српском. БЕОГРДДСКА СТРЕЉАЧКА ДР7ЖИНД На састанку свом од 27 августа тек. год. управни одбор београдске стрељачке дружине решио је: Да се свечано гајање за ову годину обавп 19 и 20 септембра и то на овај начин: 1. Гађање почиње 19 септембра тачно у 9 и по часова пре подне. а свршиће се 20-ог нстог месеца у 5 часова у вече. 2. Првог дана гачања у 12 часова у подне ручаће се заједнички у салону Вајфертове пиваре. 3. По свршеном гађању свечаном, другог дана, раздаваће се награде најбољим гађачима, и 4. 20-ог Септембра у 8 сахатиу вече завршиће се ова свечаност са породичном забавом, коју дружина прпређује у салону речене пиваре. Карте за ручак могу се најдаље до 14-ог Септембра добитп код Г. Г. Браће Антоннјевнћа сајџнја, Петра Петровпћа трговца на теразијама и код друпггвеног благајника. Ово се јавља члановима стрељачке дружине ради управљања. КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ Илашла је књига : „Летопис Матице Српске" Књпга 131. Свеска трећа. Може се добитп у књижари В. Валвжића. Цена 70 новчића.

лист за право к ххралзосу^е. Од првог септембра ове године почећу издавати лист правнога садржаја под горњим именом, који ће на целом табаку у облику књиге излазитн 1, 10 и 20 дана сваког месеца, с тога молим пријатеље науке п своје личне познанике, да се изволе постаратп за што већи број уписника. како би се лист могао одржати. Сраскоме правнику бпће задатак, да нзноси пред чптаоце резултате сувремене правне науке и примену њену на животне одношаје у друштву људскоме; да прати развој правних установа у оппгге, а посебнце у Срба п осталих јужних Словепа п тако да по могућству допрпноси узајамности и зблпжењу њиховом у државним уредбама у колико месне ок л лности неби бнле томе противне. У погледу зблнжења у државннм установама ми поглавнто разумевамо трп државе на славенском југу : Србију, Црну Гору и Бухарску. у којима народни жпвот има много сличноети и истоветности, и које веже крвно сродство п заједнпчкп пнтереси. Оспм тога. наш лист бавиће се пзлагањем мана п недостатака у данашњем. нашем законодавству, п прнкупљањем нужне грађе спремаће земљиште за боље уређење његово. Тога ради у ступцпма нашега листа нзлагаће се Јавној оцени важније извршне одлуке наших судова и других власти. Цена је листу годишње 12 динара или 7 Фор. за Аустрију н остале земље до краја ове године 4 динара или 2 Фор. 50 новч. Претплата се за сад прнма само до краја ове године, а треба је слати „Штампаријн задруге штапарских раденика у Београд. која уједно и јамчи за положену претплату. Ко је рад да лист добије на време, нека одмах пошље претплату, јер лист се ннком неће слати на вересију. Умољавају се уредннштва српских. хрватских н бугарских листова, да пзволе овај оглас саопштпти својим читаоцима, било у изводу било у целини. 15. августа 1882. у Београду. Власник, издав. н уред. -Српскога Правннка" Јован АЂимови* секрт . судскн у оставци.