Српска независност

- 502 -

Ствар је у овоме. Др. Свет. Милетнћ патпо је већ од дужег времена од једне невралгнчне болести, што се стручњачким именом Јзс1на8 зове. Које усљед те болести. што са песноснпм боловпма у свезн стоји, — чрез реФлекс, — које пак усљед дутотрајпог умпог рада наступнла беше код дра Свет. Мплетпћа у последње доба падраженост централне живчане системе што се у облику конгестија (навале крвн у главу) п пнсомноленцнје (неспавања) појавила. То стање прпнудп стручњаке. те му саветоваше, да се од сваког умног рада за неко време натраг повуче. И тако сада свима нлеменитпм људма што ни чијем злу радп нису, на радост рећи могу, да се Милетић од једно 10 дана овамо од како се лекарских савета строго придржава, пз дана у дан боље осећа, у свом здрављу напредује и, пошто је сан у пуној мери натраг се врагно, телесно даном крепчији постаје; тако да се скоро нзвесно рећп може, да ће он за најкраКе време до старе своје чилости нриспети. У Новом Саду 16. септ. 1882. Др. Младен ЈојкиЂ, ВАРОШКИ ФИЗИК И ДОМАЋИ ЛЕЧНИК,

се могу да вам нико није знао шта је то, као што признајем да је и кодмене тако било. Од тога времена ја сам пазио да видим шта ће да буде од овога нашег посла и шта ради »папредњачка- партија ? Па ево шта би: капетан Стева доби класу капетанску, а у скоро опет доби и чин помоћника начелства најстарије класе, све овде у месту. Писар РуаЈић био је прнвремени срески писар па се утврдио у томе звању и добио класу све овде у месту. Казначеј Мијапло такође доби класу. Триша његов дућан који му беше празан напуни са многим јеспапом, па га још и у магазу смешћава. Таса Костић доби своме сину деч ку. службу пуноилатног практиканта среског овде, који једо прошлог Митровдана служио по мејанама : па Таса купи себи дућане, винограде п њиве : а пре овога, сви знамо да је и за леб оскуђевао; капетап Илија и он очекује корист награде. Даље вндим како грозно би са Вонтувом, како се штетни уговори закључавају : како се двогласници примају гди не треба, како се своји л>уди, присталице, у сваком погледу безразложно наг рађују и заштићавају, и још много и много којешта чнни што не треба ! Па кад сам свео рачун свега рада „напредњачке^ партије, онда сам видио и обавестио се да је све штетно. И с тога неучаствујући ни уколико са том дружином, перем руке од вас : далеко вам лепа кућа од мене, нећу да ме потомство проклнње. Молим да се моје име од данас избрише из тевтера -напредњачке" партије. 15 Агуста 1882 год. У Нрокупљу Мита Петровић механџија ц одборник општпне прокупачке

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ.

ДНЕВН ИК Страни. — Убио шест људи. У Паланцн у Угарбкој се догоди огрозан случај. Ондашњи жандарм, по имеиу Саломон, у љубавној манитости убио је шест особа у кући он- I дашњег трговца Кона. ЈКандарм је био за- | л>убл>ен у рођаку поменутога трговца и како је она била друтом заручена, то се он осветио на тако грозан начин, убивши из пушке укућане, једног трговца из комшилука н заручника. Затим се жандарм и сам убио. — Дожар. У Темишвару је ових дана изгорела велнка Фабрика. Штета је врло I знатна, јер су изгореле и све машнне. < Фабрика је била осигурана. — Страшна несреба догодила се на железничкој прузи Фрајбург « Колмар (у Немачкој). Близу места Хутштетна јурно је железнички влак са 26 вагона, у којима је било до 1200 нутника. када ј наједанпут испадне из шина, те се вагони једно преко другог скотрљају са насипа: млоги су се вагони сасвим разбили. Од путника остало је мртвих иреко 60 а мање више је рањено нреко 300. | То је највећа несрећа, што се до сада догодила на немачним железницама. Несрећа била је тим већа, што се збила у сред бурне ноћи : киша је обилато лила а ветар је силно хујао. Брзојавне мотке биле су покварене од неногоде, те се није могло одмах јавити за несрећу у оближњој вароши Фрајбургу. — Стари Турчин. Ово даиа бавио се у Цариграду до сад познати најстарији Турчин. Име му је Ход беј , черкески поглавица из Кавказа. Сад му је 120 година, а сам се хвали, да је 105 година провсо у турској војеној служби. Према томе је служио под осам турских султана: Абдул Хамидом I., Селимом, МустаФом, Махмудом, Абдул Меџидом, Абдул Азисом, Муратом и Абдул Хамидом II. За времс свога службовања био је у 56 битака. Старац је још са свим крепак и чио, а апетит му стоји у истом размеру са годинама живовања.

НЕДЕЉНИ РЕПЕРТОАР За месец Сеатембар. Среда 8. Бертрам морнар, драма у пет чинова, с иредигром, од Бушарда, превео М. Љубибратић. Марија и Магда.гена по-

Огласи

И 3 Ј А В А ГЛАЕНОМ „Напредњачком" одбору у Београду. Прошле године образован је овде -напредњачки., одбор на ком су радили и врбовали на упис људе, г. Стева Костић капетан срески. сада иомоћник овог на> челства, његов писар Ружић, казначеј Мијаило Антонијевић , Илија Поиовић каиетан срески, Триша Јеремић и Таса Настић посланици скуиштински. Уписало се нешто од наши ирокунчана, а нешто и сељака, но заклети

АШАШ У ДОЊЕШ ГРАДУ. Част ми је јавити ноштованој публици како овдашњој, тако п у внутрености Србпје, даје ово градско купатило сада тако снабдевено са текућом водом да се може по све дневно окупати више од 400 персона. Тушеви су снабдевени са не прекидном текућом водом који могу за један сат услужити 40 персона на подиуно задовољство. Част мп је јавнтп поштованом граћанству јевреиске вероисповеди да сам онравила Базен којн је нотребан према закону јеврејске вероисповеди да је заиста кашер тевила којп ћу даватп онима који су снротног стања плаћају 20 пара динарски а они који су доброг стања плаћаћеду 60 парадпн. Младе плаћаћеду 1 динар који би пак желпо сепаратну воду платиће 2 дпнара. Дознала сам да већпна од посетноца незнаду којп су данп за мушко особље. Част мп је јавитп поштованом грађапству ради знања: Недеља петак п свакн празник преко недеље за мушко особље, но и у женске дане могу се мушки купати од 5 сати изјутра до 8 пре подне и од 6 сати но подне до 10 свако вече. 23 августа 1882 год. Београд. 3—4. М. К. ДимитријевиЋка.

Од дужег времена болујем од илућа; то нсмило боље, овога лета, беше ме 1 јако савладало, да сам се једва могао држати на ногама: усљед тога, на Петровдан одем у Студеницу, да тамо, у густој боровој шуми, проведем школ. одмор. Када сам тамо присиео, гос. архимандрит Атанасије, г. јеромонах Вићентије и њихови друговн, нримили су ме најљубазније. и у манастиру ставили су ми на расположсње засебну намештену | собу, услугу, храиу и две козе, од којих сам млеко употребљавао, а за сво ; време док сам се тамо бавио, они су ми, ' од своје стране, чинили сваку пријатељску услугу, — утађајући ми. да би се само што пре опоравио. Сада. вративши се својој породици опорављен, на тако човечанском и пријатељском пријему и чињеној доброти, сматрам за дужност, да и овим путем изјавим најтоплију захвалност г. Архимандриту Атанасију, г. Јеромонаху Вићснтију н осталим г. калуђерима, радујућп се, што сам у њима, као чуварима оне свете краљевске мошти и лавре српске, нашао тако евесне и тако племените људе, окићене човечанским милосрћем. који су потпупо појмили ону божију заповест, да се ближњем на невољинаћу: желећи им здравље и спокојство у немањиној задужбини. 12 Августа 1882 год. у Краљсву Дим. Петровић учптел, ШЕШИРА И ОБУЋА мушкпх и женскпх у велнком нзI бору добпла је трговина

иолотир 5 С0БА ' 1С0БИ " Г|0г\| | мГ ца са "редсобљем, ' кујпом и собицом за млађега, а уз то ц иодрум ; — дајем под кирију од 1 Новембра т. г. 3—3 К. Црногорац. проФесор. ОЕЈАВА ! Код БРАЂЕ БАЈИЋА тргов. у Шапцу има на продају најбоље врсте прави „ШДЈЕР ТРИЈЕРД" За чишћење шенице, и пештански ветрењача, тако исто коме треба могу набавити разне сорте вршећи машина и локомобилом. парни млинова стабилни и са локомобилом са 1—2 камена и други 1 земљоделски разни алата уз врло повољне услове за плаћање ; јер могу и надуже време уз отплату на почек дати. За ближа извешћа обратити се подписатима. Шабац Августа 1882 год. 2-3 БРАЂА П. БАЈИЋ.

п:

МАТОНИЈЕВ

Миловановића и Аничића у кнез Мнхајловој улици

, ГИСХИБЛЕР*

најчистији алколски КИСЕЉД К

м најбоље асталско и крепе^е ♦ пи*е *

пиће опробано средство при кашљу, вратним болестима, катару у стомаку и бешики. ПАСТИЛЕ (шећер за сваривање)

Недеља 11. 30 Р Ш1Ша » г Р а У чети Р» чина, од Павла Ландауа, педеља превео Сава А. Петровић I (Нов кома).

-еЈеЈпгЈсЗз. -^аЛЈспЈ. !1^аг1з"оа.с1 (В5ћт.еа.). 38—43

Наш милн , добрн и нпкад непрежаљенн син М И X А И Л 0 Х»АК ТРГОВАЧКЕ ШКОЛГЕ У ЉУБ.ЂАНИ пресели се у вечност 22. т. м. у Крагујевцу у 13 тој години свога млађаног живота, после кратког но тешког боловања. Ову, за нас н све наше сродннке, тужну и жалосну вест, јављамо свима нашнм сроднпцпма , иријатељпма п познапицима на страни. Крагујевац 26 августа 1882 г. ОЖЛЛОПГКЕНИ РОД11ТЕЛ>И Коста и Катарина Здравковић са осталом родбином Б)>. 56. 3—3.

«♦

Пре 5 месеца сина сахраних. а 28 прошлог месеца, умре ми и моја мнла ХРИСТИНА у 23 годипи својој, после петомесечног тешког боловања. Молим иријатеље моје за учешће у овој мојој жалостн због губитка никад незаборављене покојнице: јер њена љубав и познато племенпто и безгранично добро срце, — иенакнадљиво је. Овом приликом некаје срдачна хвала свима који покојницу отпратнше до њене вечне куће. Књажевац

Наша мила и нигда незаборављена кћи одпосно сестра Д Р А Г И Њ А Поеле дугог и тешког боливања премину 23. овог меееца у 3. еата по иодне, у 18. годинн евога живота. Ову тужну вест јав.гамо нашим еродцицима и нријате .Ђима на страни. а свима граћанима п граћанкама. варошице Раче, као и другарицама ноко.јниие •—девојкама —изјав.Ђујемо благодарпост, којп испратпше покојницу до вечне куКе. Хвала свештенству рачанско.м, н Протојереју Павлу, који чинодјејствоваше при спроводу покојипце , а нарочито благодаримо свешт. Михаилу Ивановићу, којп је беседио па гробу покојнице и живо насликао жнвот п врлине покојнице, а тиме нам је у многоме олакшао тугу за губитком. 28 Августа 1882 год. Крагујевац. Ожалошћени: Матп : Вукана Враћа: Никола Стевановић војеап свешт. н 3—2. Василије СтевановиЋ

вда ( ник „Д^/жина за потпомагање Српскв Књижевности" штампано у штлнпАгиЈв „кој Св. С авк 1 * кнез михаил. уд. бр . 4 одговорнк. уркдник Др. ,*аза Костић