Српска независност

БРОЈ 129.

УТОРАК. 7. СЕПТЕМБРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ЗЕЕЕ 31 СРБ217: ■А ГОДИНУ 24 ДПН., НА ПО ГОДННЕ 12 ДИН., НА ЧКТВРТ год. 6 дин. 31 ССТ1ЛЕ ЗЕИЉ2 21 Б1Ж1НСД0Ш ^СЗТСТСКТНА ГОДПНГ 30 »РАНАКА, НА ПО ГОДИНЕ 15 фр. на ЧЕТВРТ год. 8 ор. 31 А7СТР0-7Г1РСК7: ■ А годпнг 15 «ОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 Ф. НА ЧЕТВРТ год. 4 «. 31 СЗЕ ССТ1ЛЕ 1РЖ13Е : НА ГОДИНУ 36 •РАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 «Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ШРНШУ, ЧЕТВРТН01, и НЕДЕЉОИ х=г,л т УРЕДНИШТВО И АДИИНИСТРАПНЈА У КУКИ Г. ТоМЕ АНДРЕЈЕВНКА вВИЛИКЕВ ВЕНАП.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСДЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Руиописи шаљу св уредмиштву, а претплата адтинистрацији „СРПСКЗ 2Е3122С2ССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРПМАЈУ СЕ.

ЧИНОВНИЧКЕ НАГРАДЕ. п. Ми омо се у овом нашем разлагању зауставили — где и наш ра- [ дикалски реФорматор — на тачци равиоиравности државног слуге (чи- | новника) и сваког другог слуге односно зараде, односно плате. Ка- ј зали смо даље шта мислимо о оној правдп н истини његовој, која у ре- ј довима чиновнпштва впди само сре- ј тну — бројно незнатну — мањину. а заборавља и из вида губи огром- , ну и сиромашну већину — управо | масу — његову.... Запели смо, најзад , код „свесиих људи" који су се ностарали за своју старост, јер ! је ту логика издала нашег радикалца. — Мп смо примили ону н.е- | гову новину — о ,,свесним,л>удма" — међу чиновницима — ја готовину , и повукли сходну паралелу између њих и других „свесних људи" из „народа" — људи трговаца 1 — па излазп: да су наши тргов- ј ци (у питању кесе свакако) „свеснији " од наших чиновннка; док међу тпм има у Србији „господске" сиротиње која није нн мало мања сиротиња зато што се зове господском. као и да за њу хоће извесно да зна. осим огромпог бро.ја иижег чиновништва, и по који внши пензнјонар. Ми схваћамо и осећамо крајњу неблагодарност овако непопуларног задатка. Нас такав осећај у толико више обузима и прожима. што то морамо да чпнимо у времену кад је српско чиновништво заступљено у грешној камарили „внделовачкој", тим црним гавранима на костуру Србије. што расииљу благо народно као какво пусто масло Знамо ми све то кад ове редове пишемо, па опет тврдимо, да је у овом истом питању сам основ, принциц, радикализма погрешан а тактика и логпка наших радикала просто тенденцијозна — иартајска. Из већ наведених иримера видели смо, релативно материјално стање нашег чиновништва. Видели смо да је оно фактички и уопште такво, да и сами „сеесми" делови иашег чиновништва немогу, или бар досад нису могли да достигну наше „газде", наше паралелне нечиновничке снаге. Али, аргумента ради, да узмемо да су онп (чиновници као кла са) равни по стању и имању са нашим варошкнм и сеоским имуклијим сталежом, то зар бп се са гледншта масе (непосредно радничке п нроизвођачке а тако је гледиште писца „Самоуправе"— овака два зла (само зато што су два) узајамно прала и потирала? Не живи ли, ио ово.не, п трговнна и приватна шпекулација

од „народног зноја" онако исто као год и државна служба? И сме ли ј да каже на пр. Стева радикалац (у Паланцп) да је његов отац, Јо- [ ван Грнчаревић, стекао поштеније ! оно благо, које је он по закону на- ! следио, од Јована Гаврпловића чиновника (и намесника ) који га је учитељском Фонду оставио? Једном речју смеју ли бити две мере за једну исту ствар/ Па ако не смеју а зацело не смеју — то зашто „ Самоуправа" удара само на „госнодске" плате, а не п на газдашке приходе и интересе — на чиновнике, а не п на трговце ? Зашто напушта и бежи од ове неодољиве, ове неумитне, јер, иоштене логике? — Нека мпсли и верује о овоме како хоће, тек ми се не бојпмо да кажемо •— зато: што радикализам у Србији није више теорија ни философија (ако је то јест икада био) него тактика извесне иартије Пут горње правде и горње логике одвео би пх оном социјализму, за који су људи знали п сањали пре Хрнста — па знају и сањају и дан дањп — вратио би их њиховој „ирвој љубавп" ; али онда у радикалној партнјп Србпје ј небп доследно могао остати ни газда Дреновац, ни Стева Грнчаревпћ, ј ни многп други. Било је времена | допста кад је радикалија у Србпји ! бпла, нећемо рећи одлично радикал1 на али свакако, радикалнија но што ј је давас — кад је трпала у једну не| произвоћачко-ексилоататорску врећу и „ћивту" и „бирократу" и „газ| ду" и „господина" ; али је са тог | преког пута први свратио главом Свеј тозар МарковиЛ, „отац српског сој цијализма", (прекрстив се пменом радикалннм и иотписав са Чумићем и Алавантићем онај чувенп „заједннчки програм)" те тии одступањем од начелне правде и логике, а стунањем на поље политичког оиортунизма, дао пример који досада бар није био пзгубљен нп на једном сувременом „радпкалцу" нашем , па уверени смо ни на аутору „злоупотребе народнога зноја". — Нека дакле мирно спавају сви трговци радикалци — и свп другн „свесни људи " — алп у толико боље нека се држе свн чиновници и пензијонарн. „Великодушност" радикала још је једпна надаза њпхова.... „топла и ладна минерална купатила"!... Али да се не удаљавамо од главне ствари Казали смо а (у колико се наравно у једном новинарском покушају може) и доказалн: да је општи појам о благу и господству нашег чиновништва као класе погрешап, а и Фантастичан — да је | управо, једпа од многих наших ио-

иуларних заблуда — а додајемо: да је то само једна од жалосних карактеристика нашег времена кад се налазе, не поједини забасали умови, него читаве на будуКност рачунајуКе партије које оваке заблуде, било несвесно деле, било свесно, намерно, експлоатишу. По нашем схватању свака опозиција има права али има и дужности; и људи, који апелују на иоверење једнога народа ма да су само у свом праву кад се на. пр. овако јавно брину о' његовоме „зноју" — и тим сами њему препоручују — г дужни су знати и разликовати на пр. уиотребу од злоуиотребе његове и — обратно! Изгледа, даје пжјац „Самоуправпн" пријатељ штедња у „народним" Финанцијама, тој штедњи и ми сами тежимо. Н>ему је јако стало било да прона|е неку буџетску позицпју коју би могао избрисати у корист као што сам каже, „јаднога раднпка" — српског произвођача. И он то чини доиста, али како? Ударајући на једну установу тако достојну не само прннципа људске зараде и правде, него и најочевидни[ јег, најматеријалнпјег интереса саме државе — кесе са.иога народа'. Јер темељ ва коме пензија чиновнпка почпва; разлог који ју је првобптно у живот позвао, а јошвише сталном државном установом } начннпо, све је то и науком прет; цпсано и црактиком освештано | у тој мери: да је она постала главна узданпца једпног зар могућег социјализма у модерном свету [ државнога социјализма. („81аа{збО! маКзтив")! А да неби ви помпсли' ! лп да је ово какав полемички соФпзам с наше стране, него озбиљна [ гема п реформа друштвена, опоме! нућемо вас на оне (прелазне ако хоћете, али тек реалне) покушаје [ Немца Бизмарка да задовољи радничку класу своје земље, стављајући јој у изглед пзвесну државну помоћ, пензију — у старостп и неI моћп чланова јој ; стављајући дакле у дужност држави да се брине, та[ ко да кажемо, и о незванпчним као ј што се побринула о званичним радпицпма својим! Нрактична благодетност пак оваке установе толика је да она није остала без употребе ни код оних, од чије би се либералностп човек најмање могао иадати — код светских акхџгјонарских другитава! „Дунавско Паробродско Друштво на прнмер, | увело је и пзвело установу пензија ј — иа и иремије — за своје чиновнике; оваква иста установа постоI ји и код многнх железничкпх дру| штава. У колико нам је познато,

ова су се друштва нрвенствено постарала за своје највише, најскуаље органе, дакле, за оне којима би наш радпкалац рекао : „док си служпо — добро ти се плаћало. Био се богме постаратп за старе године" и т. д. . . . Алп да, постарајмо се и ми да у дискуспји и анализи овако тугаљивих питања не учинимо коме какву неправду. Овај наш радикал, на нрилику, могао би још рећи и то да он није ни нападао принцип цлате, па нп пензије, (премда је на једном месту и гласом ударио, како би он био одмах за то , „да се иензија из основа укине") него да је хтео да каже, да су оне релативно — т.ј. према нашем народном стању, и за исто, велике и теретне. Осим тога он је био „ипак толико великодушан" да је оставио „контролнпм комисијама" да оцене ко је од чиновника каквог стања при крају своје службе. па да му се према томе даје илп одузпма пеизија. За лакше разумеваае овог последњег услова он је навео као конкретан пример, пензију „пзвесног генерала", за кога хоће да каже да би могао н без тога жпвети јер, вели, има доходака на хиљадама од свога имања." — Ми смо већ једном у начелу протестовалп протнву овако лажне логнке која због „извесног генерала" може да оде у оваке — генерализације, а сад одговарамо : пензија чиновнпчка и војннчка илп је зла или добра установа; ца ако је зла, онда је треба просто укинути; а ако је добра онда не треба да долази у пптање са појединих случајева, а још мање зависи од незнам чнје неодговорне „великодушности." Али да ли ми самц, овако живо бранећи чиновничку пензију, не надамо у другу крајност, те, пдеалишућн саму установу, не губимо из вида реалну дубљину материјалног нзвора њеног — незаборављамо на пр. оне случајеве „потребе ц невоље" самога народа. „Све то могу бити лепе стварц — може нам когод рећи ц плате и пензпје — али шта ћемо ако нам је народ снрома а зеј мља сирота па то не може да пздржи? Зар и онда да се трпе тако скупе установе? Ми ћемо на овако умесна(а, умесна јееу) питања најискренпје одговорити. По нашем скромном, али и тврдом, уверењу сваки народ, који има и хоће да има своју државу и унраву, мора усвојнтп н на уму иматп ово двоје, и то: I" 0 , да су најбоље (државне) установе за њ и најјевтиније; и 2", да су најбоље (аа даКЈге и најјевтиније) установе ОНе ко)е иривлаче и осигуравају, гиги бар теже да