Српска независност

— 500 —

аривуку и осигурају 4ржави најбоље с.хуж0ене снаге! Сад, ми смо већ навестшш, а овде и понавл.амо, да је установа пензије, као исход систематске награде, јелна од таквих установа. Ово тврдећи, пак, хоћемо да се добро оградимо противу тенденцијозног тумачења или п злог разумевап.е горљих поставака. Ми не кажемо, нити хоћемо овпм да кажемо, да најбоље пензије, као исход најбол.их плата. саме по себи гарантују држави најбо .Ђе службене снаге, — разумем — најспособније и најсавеснпје органе. То не; јер су то впдови награде који п вајнедостојнијпм п најгорим људма у једној држави у део могу пастп — па на жалост често п падају него хоћемо да кажемо п гласом ударимо да у својству материја-гног аокретача оне теже да то постпгну. Другпм још речма. установе добрпх награда. ма да не стварају п не могу да створе никакве карактере, а још мање ђенпје п капацптете. привлаче илп теже да црпвуку себи, такве снаге — кад п ако пх уопште има. Плата, ми смо већ впдели, то је зарада. заслуга оног радника, оног слуге, који државу служи; п она (плата) има псту миспју као што подлежи пстнм законнма са сваком другом платом и заслутом. Ако је добра. она ће бити добар лек плп бар добар штит противу сиротпње — тог, по социјализму а и другпм теоријама, г-гавног извора људских грехова н пскушења —- а ако је још осигурана у впду пензије, она само постаје у толико јачп покретач у оном правцу којн државннм ннтересима уопште, кеси народа папосе. годи и одговара. — ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Наша претпоставка. да је услед одсудне победе енглеских труна код Телелкебпра над Араби-нашом мичирска војна окончала, ево се обистинпла. Енглези су из те победе ноцрплн све користи. онп су беспрекидно н узастопце гонећн непријатељсгсу растројену војску ушлп п за-

ЛИбФ&К

27К ВРЧ2ВИЋ Нестаде нам давле и Врчевића! Умро је у крилу еагае Атине. у питомом Д)бровеику, поправл,ајућ гатам* парсве огледе једвог новог свезка прозе, оне сјајне и садржајне прозе. гдјено живи у читавој евојој омеричкој вр.шни српски народ. којега је он л,убио. учио и заоављао! Млађана срцска књижеввост губи у њему једног од најплодиијих и најодличнијих својих писапа: а ко год за науком језика чезне. једног веливог учитеља и узора. Коме данас нијесу познате његове Народне ириповетке. Питалице, Игре. Пословице н т. д.? Нема. држнмо. човека који се иоле бавио народном књижевношћу а да није проучио. ил барем проштио уз народне песме, Његуша и Љу* бишу. лјела Вука Врчевића. Као спасител, и као сабирач народних умотворина оетавпо је он у нашој књпжевној историји ненропадно име, и ако је истина да ће иотомци као гато невн слуте. назвати овај нага литерарни перијод. у погледу писања. срнсво-хрватсвим сецен-

узелп саму престоипцу Мпсира, Каиро, п тиме су Фактично постали господари сатуације. По епглеским извепггајима посела је авапгарда генерала Лове-а још 3. о. м. Капро. а одмах другог дана стигао је там .0 п сам врховни командант , Волселеј, са зпатнпм делом епглеске војске. Разуме се да су Енглезп одушевљено дочеканп. Но њих је још и већа радост чекала. Воћа устанпка Арабп-наша , нредао се енглеском командапту на мплост н немилост. С њпме се предао његов доглавник Тулба-паша, и сва свита Араби пашина. Осим тога су Енглези заробили бдпзу 10.000 Миспраца. Од тих су некп самп положпли оруже а некн су похватанп. У Каиру влада мир. Сви мисирскп ведпкашп којп су у побуни учествовали изјавили су своју покорност енглеском генералу. Одмах првог дана, пошто су Енглези ушли у Каиро, отишли су изасланицп нривремене мпспрске владе у Алексапдрнју да се поклоне КедиФу Тсфику. Овај се спрема да и сам доће у Каиро. Рат је дакле свршен , мнспрско пнтање решено. Сад остаје само да видимо како ће се Енглези користити својом брзом п лаком победом и хоће ли европскн дппломатнја, која је немоћно гледало борбу измећу Енглеза н Мпсираца. покушати да сада. пошто је све свршено, отме пљен Енглеској плп ће п даље мпрно гледатн да ова сама копачно решп ствар за коју је толико жртава, у новпу и крвп. поднела. Најзад неће битп пзлншно констатовати, да су Енглезн у Мпсиру пре повратнлн мир. но што је п један турскн војник. од оннх 5000 што су по закљученој конвенцији са Енглеском требалп да суделују при умирењу земље. ногом стао на миспрску земљу. Било бн ннтересантно знатп : да ли је Турска, која се у почетку ватрено бранпла да не пристане на услове Енглеске, потпнсала најзад, тако рећи у претпоследњем тренутку војену конвенцију са Енглеском само зато што је могла рачунати. да ће Енглези нре свртизмом. Вук Врчевпћ правити ће за нело, уз врле своје другове те навнше споменусмо, славну изнимку. Предметп његовпх прпповедака узети еу већином из народног живота. и оног неисцрпивог нзвора ког зовемо народним предањем. Неки су обичаји приновидјени укусном живахногаћу, неке туге и нека весеља изложена су страшћу а пучки живот нацртан свуда мајсторскн. Пишчева чуства издају се у народним делима и разговорима. Стил јеуВрчевића прост, скроз пучки а у својој простоти често сликарски. Језпк му је чист и обилан. и премда ћеш гдје год наићи на коју смијелу фразу, тако да си принуђен посумњатп дали је баш из устију народа; а уз то сусрести на мјестпма по који израз, коју предјелну особност у очевидном сукобу са граматиком, мораш му опет капу скинутн пред толикијем благом језика, те у ово доба гњижевног назадка, у ово доба свакојаке ракитичне прозе може управ служити узорнијем текстом. Дабоме и за њега би се могло гдегод казати: циапс^ие ^опив ћопшШ Ногаегиз али за којег се изванредно плодовитог књижевника не може иста ствар рећи ? Није Фајде крити, као умјетник, изостаје Врчевнћ чак за .Ђубишом. Многој његовој приповедци оскуди онај 1аћог Пгаае којем су неке Љубигаине приповјести

шити војпу, него што би се потреба показала да Турска војска потпомогне Енглезе, — или је Енглеска ослањајући се на своју спагу и добру срећу тако^е у претноследњем тренутку у неколпко одустала од својих пропозипија. прпвидно да олакша Турској положај, а у самој ствари да бар на писмено, Формално, дође до савеза са Турском. што јој је свакако у очима мухамеданске масе у Мисиру углед подигло. па да опа с гим писменим савезом у џепу што брже и одсудније реши сама ствар. Ово носледње је вероватнпје; но бпло како му драго султан је, на сваки начин, свршио своју Мисију у Мисиру, и по свој прилици је он последњи падиша цариградски, који је био и суверен Мнсира. — Свнруски листови пропратили су, као што је познато , најсимпатичније долазак црногорског кнеза у Русију. ИзмеНу осталих јавља „Голос" и о самој це .ЂИ тога путовања. По том листу била би цел> трчјака: 1 да присуствује при крунисању царевом, 2. да се с царем посаветује о даљем држању Црне Горе у ствари пребеглих Херцеговаца н Кривошпјана и 3. да с царем и царицом удесн мнраз своје најстарије ћери Зорке , за коју се вели да је проси бугарски кнез. Даље саонштава „Голос" да је цар одобрио да се црногорски п бугарски кнез опрпјатеље н да је неколпко милиона рубаља наменпо кнегињицп Зорци кад се буде удавала за кнеза Александра. — Пре неколико дана примила је Румунија из познате крупове тополивнице 52 нова тона. — Кнез Бизмарк је оболео. Некп немачки лпстови пожурили су се бнлп да на првп глас о слабости његовој донесу вест да је гвозденп канцелар оздравио. На то одговара Бизмарков орган ^Норд Алг. Цајтунг а : „Са свим протпвно тврђењу некнх локалних листова прннуђенп смо са сажаљењем потврдптп да се стање здравља канцеларевог није понравпло; он још једнако болује п с тога се већ од дужег времена не бавн државнпм пословима". — а и она њогова „Бока," оно чудо дескриптвне вјегатпне — до савргаенства дотјеране. Особито у задњем низу Врчевићеких приповпједака (Панчево, 1881), прегатампанијех из „Словинца" и „Права-, осјећага пигачеву хитњу, а то у понављању на разнијем мјестима и ситуацијама истовјетних реченица и пословица. Али што се тиче реализма у оппсивању и оне, рекли бисмо скоро сои1еиг 1оса1е у причању, Вук Врчевић надмашује можда Љубишу. Врчевића дјела чине нам се као оно суво злато, које ц ако није потпунце обрађено а оно га опет волига од најчнстијег сребра. камоли неби претпоставио сваковрсном варку (надри-злату) којим је данас испрекићена цкилећа наша књпжевност. Вук Врчевић бијаше задњи преставник оне класичне школе, која је тражила надахнућа у народнијем пјесмама. и садржала у својнјем производима оно што сачцњава главну врлину грчке књижевности дјевичанство љепоте. Бијаше се родио у Рисну г. 1811. Вук бјеше од сиромашне куће, а подјевојчар након четири сестрс. Г. 1831 кад истом наврши деветнаесту годпну, умрије му отац те он постаде домаћином. Г. 1833 пресели се у Будву да се ода трговини алн погато му то не иђате по срцу, остави се г. 1841 трговања

ИЗ ЈШСТОВА а..) рзгсзсизс -Новоје времја" пише, о доласку кнеза црногорског у престолницу руску између осталог и ово „Долазак у престолницу нашу, драгог госта кнеза црногорског служи као нов доказ тесне и пријатељске дружбе и чврсте везе, којом је везан и сједињен руски и црногорски пород. Ако је икада било потребно да се владар црногорски јави у нагаој престолници. то је сада потребно у тренутку, када притсгањене словенске народе са свију страна окружавају и тајни и јавни непрнјатељи. Ови су непријатељи под маском _добрих намера", успели да спреме себи земл>игате у тим словенским земљама, које су обвезане за ослобођење и независност своју јединствено руској крви и руско) загатити Српска влада показује антинапију према огромној већини народа, а то разуме се не иде у прилог пнтереса народних. а иде по све на руку непријатељима Србије. Они ликују своју победу, трудећи се из петних жила да Србију изолирају и извуку из концерта словенских народа, а тиме да смету словенско ујединење. од кога они јако страхују. Такова изолираност јако је штетна по словенске интересе. нарочите у данагање време, при садагањем стању ствари на Истоку. И заиста, у време. кад се Енглеска спрема да објави рат Турској с разним страна турског царства, тога вечитог непријатеља словенства, доносе се врло знамените вести. Јелва ли се може у турском царству наћи н једна област, у којој није жеља за ратом догала до врхунца. и сам је ваздух напојен том жељом за борбом. која се сваки дан може нојавити или бар послужити за: „сазиа ђеШ и — узрок рата —. Могуће је, да неће ови знаци довести до кризе. али је немогуће онорећи да облаци гато се купе на источном хоризонту, предсказују велику буру. У том тренутку без сумње неопходно је потребно јединство и слога међу народима, који су до данас били вазда жртва политпчкпх интереса и претензија суседних држава. Црна гора је вазда остала верна том једпнству, н давала у том погледу добар пример другој својој браћи. С тога је Русија увек гајила и гаји најсрдачнпје осећаје према племенитом и јуначком кнезу црногорском и његовом народу који заслужује од стране Русије, најватренију братску љубав ц подржање у свима његовим тежњама, развићу и прогресу народном. Што се данас може рећи о Србији то се односи и п на Бугарску".!! дописи Врања 28. Авг. 1882 г. Прослава рођених дана владалачкпх узакоњена је као редовна ствар, као таква она се у новинама тек региструје кад буде, али се о њој не ппгау нарочитп дописи. Њ> и обичне ствари понекад изнесу понегато необично. Вредност тих необичних момената и цртица. који пут може и постане тајником Грбаљске опћине и владин побирач десетине. Г.1848 постаде перовођом код опћнне Которске а г. 1852 тајником кнеза Данила на Цетињу Г. 1855 добије у Задру мјесто перовође при ц. к. Намјестништву. а г. 1861 постане аустријским консуларним агентом у Требињу где је доцније постао впцеконсулом, док г. 1878 запита и доби заслужену пензију те се настанн у Дубровннку. да проведе мирну старост у колу својијех пријатеља. Бијаше одликован витешким крстом Фрање Лознпа 1., црногорским Даниловим редом и турском међидијом. Оставио је за собомудовицу и четверо дјеце, двоје мугако а двоје женско. Вук бјагае здравог фнзичног устроја, и врло гааљиве наравн. Благ п чедан по ћуди, нпјесе он никаданасвоје сувременике потужио, који му ипак на њеповом неуморном настојању око народне просвјете нијесу додугае мило за драго одвратили Пригодом његове 70-годигањице уиравио је, ако се не варамо, дубровачки „Словннац и неколико ријечи заслуженог укора нагаем књижевном свијету гато се једном не освијести те не припозна честитом старцу толи огр омне заслуге алн „Словинчев- глас остаде глас ванијућег у пустнњи. Бадава, све је логае гато је нагае: На сваки начин, Српско учено другатво сјетило се, и ако доцна, ври-