Српска независност

БРОЈ 130.

ПЕТАК, 10. СЕПТЕМБРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

тгтгр СРБЕЈ7: II ГОЈПШУ 24 джн., НА ПО ГОДННК 12 ЈНН., НД ЧКТВРТ год. 6 дин. 31 ССТ132 312X5 2А -СЗТСТСКТ■ 4 годннт 30 »РАНАКА, нл по годннк 15 «р. на ЧВТВРТ год. 8 »р. 31 17СТР:-7ГД?СА7 : И годннт 15 •ОР. У ВАНХ.. НЛ ПО ГОД. 8 •. НА ЧКТВРТ год. 4 •. 31 СЗЗ :СТ11Е 1РН13Е : НА ГОДННТ 36 •РАН., НА ПО ГОДННВ 18 «Р., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 »Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ПОРНИШ, ЧЕТВРТН01, к НЕДЕЉОМ ХТ А ЦБДОМ ГГ А ГРКДННШТВО И АДХННИСТРАПНЈА У КГВИ Г. ТОХВ ЛНДРВЈВВГ&А 6БПЈНТ.ЕВ ВВНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСАЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРППОСДАНО 50 ПАРА ДИВ. ОД РЕДА. Рунописи шал>у се уредништву. а претплата адтиниспрацији „СРПСКЕ 2Е3132СН:СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПДАЋХИА ПИГУА НГ ПРИМАЈУ СК.

Концем овога месеца на= вршује се и трећа четврт, — а многп нретндатници јого нам нису измири.ш претплату ни за нрву че= тврт. Молимо све којп нам \\ мају гота плаћати било од претплате, бпло од оглас-а данас пзмире до конца ово> га месеца. како би знали у колико ћемо екземплара печатати лист од почетка четвртог тромес-ечја. Новац ее може положити нагопм екупљачпма где ових има, а може нам се по= слати и поштанс-ком унут* ницом. Ко не одужп претпла* ту за прошло тромесечије ни до конца овога месеца, бићемо принуђени да му обуставимо лист. АДМШШСТРАЦИЈЛ .Српсне Независности а БЕОГРАД 1. септембра Док су се радикалп далп плашптн бауком, да ће се вратптп .гвоздензуба и Радпвој п да ће пх све за врат. ако дечппа лепо не слушају своје .напредњачке" туторе: док се још „Впдело" топпло у _слободи" п у _народу" а ступци му се надпмали скпдањем окова са _јавне речп - : дотле се „Впдело" чувало говора о спо .Ђашној политипи својпх госа, као живе ватре. Ал' од кад ни најбезазленији радикалац впше не верује, да би му баснословнп _буџоносцп" лпбералаца већма нахудили од _напредљачких" сејмена. од кад је настало време двогласаца, од како се неке власти почеле вежбати у стварању кривипа. од како је она иста рука што се хвалише да је скпнула окове са јавне речи те окове на очиглед Србије, на против. управо метула на јавну реч: од ото доба осећа „Видело" по кадкад нотребу, да срамоту своје унутрашње политике забашури елавом и хвалом онога, чега би се и обичан човек — стидео: спол>ашне политике својих хранитеља. Тако се и ономадне , у недељу, латило прилпке поступаонипе трговачког уговора с Аустро-Угарском да нре свега. разуме се, и том приликом проспе мутно ведро своје по-

грдне логпке на .исторнЈског мужа , којп шгје умео п шде могао да пзвршп тако славно дело; па онда да отпева по дужности једно „ОоМ егћаке!" („Боже жпви!" тако се почпње аустријска химпа) „огромном труду". „свесном плану" и .моћној вештини" својих .нонпх људи". Целом је свету познато, да влада народно-либералне странке и с њоме онај државнпк што га _напредњацп 1 " поругљпво зову _исторпјскпм мужем", нлје за то уступпла, пгто није „умела" или што није _могла", него за то што нпје хтела да склапа с Аустрнјом таког уговора као што сте га вп склопплп , што нпје хтела да учинл .моћној суседкп" тулакејску услугу. Исто је тако целом свету познато, да нису то впделови _нови л,уди" биди што су уложпли свој .огромни труд", „свестан план" и .моћну вештпну, у тај посао него је тај посао, израдпо „огроман труд ц .свестан план" а .моћна вештпна" пок. барона Хајмерла. а „нови л.удп" имали су само да чекају готова посла. Сав „огроман труд и , сав „свестан план" н сва .моћна вештпна - ' њихова бнла је око тога, да обраде п да склоне скупштину на тај уговор н да нахране гладнога лава опозицпје „слободном штампом" и „зборовпма" , само да не би лав нападао на угојенп уговор с Аустрнјом и на још угојенијег Бонтуа. У заносу и у славу велнкога дела својпх старешпна „Впдело" је тако немнлостпво. да приказује својим вернима жалосно стање које би наступило, да се допустило _псторпјским мужевпма" да .изнуде" од Аустрије трговачкп уговор и скпдање „ропских капитулацпја". (Камо срећа да су капитулацнје најропскпје услуге што их је Србија чипила Аустријн!) „А за продају спровнна п стоке у бесцење, за затварање ћумрука тешко да би наши историјеки мужеви могли да измисле несрећније доба" н т. д. Овим „Видело" а преко њега _напрсдњачка" владапрпзнаје пред српскпм светом, да је дпберална влада бнла готова нре затворитн ћумруке, упуститп се у царпнски рат, него прнстатп на економну капнтулацију, коју је Аустрија онда пскала од Србпје. него предати се лакомом противнпку на милост и немилост. Каква бп била онасност од царнпског рата? По Аустрнју свакојако много већа него по Србију. У Србпјн би за кратко време нала цена спровннама, ал' би се, по нево .ЂИ, поднзала домаћа и народна индустрнја. У место бечких крпа носпла бп наша господа српско сукно и срнско нлатно као н сел>ак; у ме-

сто у Бечу сашпвених и скупо плаћених цппела посила би господа минпстри чизме сашнвене од ерпске, у српеким радпоницама учињене коже илн. на послетку, п опанке. Тако би Србија царински рат могла издржатп годинама. На против Аустрија не би га могла издржати нп годпну дана. Сплне Фабрпке у Аустрпјн жпве једино од пзвоза у Србију и хиљадама раденика у тим ♦абрикама хране се тпм извозом, хране се унраво српским хлебом. Па кад бн све те Фабрпке. свп ти раденици од једанпут осталп без посла, колика би то економна катастроФа била по раденнчке области аустријске, које и онако једва и у својој зем.гп могу да пздрже утакмнцу са бол.им странпм производницима! Да смо мп имали смелости да попретимо Аустријн царинекнм ратом, Аустрпја бп нама дошла на ноге да проси мир, она бп дошла у онај положај према Србијп, у ком се сад налази _напредњачка" влада према Аустрији, она би потписала све што бн јој Србија у гранпцама праве равноправности, а на основу само Формалног рецнпронитета, предложила. То је сва невоља што би снашла Србигју. да је ишло по вод.п „исторнјских мужева". Да вндпмо сад какво нам добро, какав нам благослов обриче „Видело" од уговора „нових л.удп". Све добро што нам .Вндело" пз тога славног дела ставл>а у пзглед у своме чланку „четврти септембар" , то је да можемо — после десет година уговарати. нов уговор ! А дотле ? Дотле ћемо се теши. нас впделов чланконнсац, ноноситн тнм. што аустријске и немачке новнне говорећп о Боснн н Херцеговпни бар — спомнњу Србнју. Ад' како је спомињу. то је „Впдело" врло мудро нрећутало; прећутало је да његов нријател> „Пестер Лојд 1 " хоће Србију. кад номисли да она може сметати аустрвјском послу у Босни. да „згазп ногом"! Ако се _Впдело и п такнм споменом поносн, онда нешто врло палпчн на понпзност онога рајетпна : „хвала, пашо, и на... теру !" Но ако не налазимо жел>еног објашњења у впделовом уводном чланку, налазпмо га изобиља у једној белешци под „београдским вестнма и у нстом броју „Впдела". Но тој белешци се впдп, да прпход београдског ђумрука све впше расти, што се већма прнблнжује ступање у живот уговора с Аустрпјом п према томе је сва прплика

да ће тај пркход битц све већи, што се већма буду развијале благодети „четвртог септембра". Шта то значц ? То значн да ће сва зарада Србије отићи у тућину за туђе прерађевине; то значп да су „нови л>удн" Србијп пустили крв и да ће та крв да тече 10 година. Ако болесннца буде жпва дочекала крај те онерацнје, онда може и зауставити крв. алп пре не. Мећутим ће се наше ћумручке благајнице тако угојитн, да ће моћи нахранити н најгладннје предузпмаче „прве српске државне железнпце". А како ће се остале државне потребе мећу тим подмиривати. како ће та операцпја прпјатн успевању аорезне снаге народа, то као да је нашим _новнм л>удпма и деветабрига.

Једна реч о Богссдсвији у хатар истине. Пре две годнне, кад сам у Београд долазио с намером да дам ђакз у БоГ0СД0ВИЈ7, ја сам вндећи исту дпвио се ц чудио до каквог је стања бнла дошда. Изглед њен показнвао мн је на тин застаредости и веднке немарности онога који њоме непосредно рукује. Све што сам у авдијн богосдовској видео нншта ннје надичидо на завод просветнн: изгдедадо ми је као да се налазим у авдији једне седске забатал»ене механе. У авднји и у учноннцама видео сам придичан број ученика. који изгдедаху бдедожути и поцепани и да не видех код њих неке утдађевостн у понашању н бнстринуу разговору, ја бих рекао да су то каквн шегрти пдн покућари — што су у самој ствари н бндн онн. јер су бар ту дужност ван шкоде н вршиди, посдужујућн господу београдску за парче хдеба. Сви ми изгдедаху дубоко забринути н замишљенн. — наднчидн су на напуштену сирочад која нема нн оца ни мајке н о којој нико не водн рачуна. Између разног говора, који сам могао међу њима тада чутп, највнше се говоридо о посдуживању, распитујући друт друга. је ли нашао место и имади још где год празно. Тек на понеком могао се приметити сужни осмејак, којн додазаше отуда, пгго су бидн тако срећни, да су већ вашди себи газде код којнх ће посдужнвати и у шкоду ићи. 0 Боже, мишљах у себи, како су с мадим задовод>ни! Видећи и чувши све то , јако ме је бидо забринудо и веома ме се срца коснудо. Цедо стање тадашње Богосдовије произведо је на мене такав утисак. да сам морао одустати од своје намере, а на име: да дам свога ђака у Богословију, држећи да бп тим поступком са свим дете своје упропастио. Кад сам ове године дошао, ја сам онет. сматрајући за душност моју као питомац богосдовски. походно Богосдовију, и тамо. на моје ведико нзненађење, нађем и виднм са свим протпвно оиоме, пгго сам пре две године видео. Још нисам све разгдедао, а одмах сам се покајао, пгго сам одустао од моје намере, те не дадох свога ђака у Богосдовнју. Први мојн погдеди изазваше уменнљубопнтство да све у Богословпји прегдедам п о садашњем стању њеном уверим се. Ставив себи то у задатак, ја сам пре евега управно своје кораке к новој куКнци. Ушав у њу наде ми најпре у очи ј једна огромна сала — трпезарија у најлепшем укусу нзмадана и наменггена.