Српска независност

— 504 —

У њој беху 8 велвких астала застртих чистим чаршавима и на њима намештени тањири од нолу-камена, ножеви, виљушке и кашике — све од паквона. Сем тога на сваком столу беше по два стаклета с водом и но две чаше. — Гледећи све то, а сећајући се негдашње трапезаријс и судова из којих сам ја ручавао , нађем се на ново у чуду, и на један пут ми се скиде онај тешки камен, који ми се беше на срце још пре две године навалио . кад сам се борио у мпслима: хоћу ли оставити мога ћака у таквој школи. где ми је изгледала некаква пустош, или ћу га чнла и здрава кући вратити или који други завод потражити. И како не би. кад ја сада видим пред собом једпу чисту, лепу и удобну дворану. каквих мало у Београду има. До ове сале — с десне стране видим собицу — ћилер напуњену са разним стварима за храну. Тамо ти ја видим целу бакалницу. Ту су ти : џакови пуни белог брашна (мутмела), пиринџа, криза, каое и таране ; Сандуци опет пуни пасуља, шећера, паприке и Фиде : у кутијама туцане ка®е, чаја, бибера, некаквог најквирца: у кантама масти, зејтина, гаса: на полицама бутеле куваног парадајса, ћупове пекмеза итд. итд. Једном речју пуна као кошница саћа. — С леве стране смештена је кухња, која ми изгледаше као каквог богатог ГФрушкогорског манастира. У њој сам видео сем многог другог посуђа доброг и финог, још и неких чајника, за које ми стари Богословп нисмо ни чули. Па онда ми дође и ово на памет, да ли су Богослови тако далеко од нас умно и с науком одмакли, као што су кухњом. Право да кажем изгледаше ми, да се мора овде више старати и бринути о кухњу и ручку, него о школи — што у осталом не би требало да буде. И ја то примети некима, причајући им о нашој скромној кухњи. у којој смо се срећнп сматрали, кад смо добпли по један куван кромнир и једну киселу паприку. Међу тим они ми рекоше да се сада пије свако јутро чај или каФа. а почесто и каФа с млеком, а за ручак почешће добијају. поред супе и варива с месом, још и печење или тесто, а празнпцима и обоје. Радујући се том казивању ученика, ја походнм п спаваће собе и школе, које сам такође нашао истина много у бољем ствњу, — но још незадовољавајући. Пре свега локал је сувише мали за толики број ученика, а притом су постеље сувише неједнаке, што не би требало да го буде у интернату. Школе су све добро оправљене и иатоси многи измењани, скамије и катедре нзмењане иобојадисане, прозори направљенп на ходнику дупли: иконе су, које ннсу од кад су чишћене, премалане и рамови позлаћсни : про®есорска канцеларија права министарска кабина. Она је лепо малана, патос јој Фарбан и лепо и са укусом намештена и окићена разним сликама, — једном речју све је у свом реду и чистоћи, да у човеку — посматраоцу изазива поштовање и уважање према целој згради, која ми је пре одвратна била. Но између свега што сам видео, највише ме је изненадила болница, коју је изнова ректор г. Никонор снремио и уредио за шест болесника. Постеље све нове, добре и Фине. Бели јастуци, чаршави. кошуље, пешкири , облози — све

Један уставни владар. Под овим насловом паписао је г. Емил од Лавле једну расправу, у којој, на основу података печатаних о влади крал.а белгијског Леополда I, разлаже како је први белгијски крал. разумео тешку улогу уставног владара, и како се он у многим тешким приликама понашао како нрема народу тако и према својим министрима и политичкпм иартијама у земљи. Кад се ирочита ова расправа, увериће се сваки како је основано ово тврђење ппгачево : Када се правичпо потомство буде бавило са владарима којп су у истини били од користи својим народнма, н буде упоређивало Наполеона I и Леополда I, оно ће Леонолду дати превагу, јер љему припада та редка заслуга, што је дозволио свом на роду да сам собом управља, и што је завео нарламентарну владавину, где управ.Ђа одговорно минпстарство пред народннм иредставниш твом слободно изабраним.

је од кончаног платна (румбургера). Ништа нема што би било нужно за болницу а да није набављено. — Ко год сумња ма у што, што наведох — нека само отиде и види болницу и трпезарију па ће се потпуно уверити. Расмотривши све и полазећи из завода с иуно задовољства и наде на будућност нашег јединог духовног расбдника, решио сам се написати ово неколико речи у хатар истнне и известити родитеље, који би желили дете своје дати на науке — нека дају у овај сриски, скромни и пун врлина верозаконских и патриотских завод, опомињући их да не слушају непријатеље завода, ко и су ради да он никако и не постоји, те да би лакше папа свој атентат над Србијом извршио. У исто време ученике Богословије, као негдашњи Богослов, молим да се сувише неразмећу у тражењу боље хране и одеће: јер нека се сете своје несреће у којој су се налазили пре годину дана, па још и нека запитају и своје предходнике како су они живели, од којих ће, заиста, добити одговор, да су сиромашније у заводу живели сто пута него што они сада живе. Боље ће за њих бити у место да размишљају о бољој храни, одећи и комоцији својој, да мало више мисле о својој спреми и способности — коју такође могу много всћу и бољу у данашње време добити, него што смо ми могли. Пре смо ми имали у целој Богословији 2—3 ПроФесора, који су достојни били проФесорске катедре. а данас су сви проФесори Богословије илн опробани и у књижевности познати или иснитанп и проглашени за отличне и врло добре проФесоре, чиме имате да се поносите и хвалите, а не још да на њих вичете. При растанку с неким ученицима дознам да данас има 80—90 државних благодејања у Богословији, док међу тим пре није било никад више од 30. То ме је још већма обрадовало; јер видох да је Господ погледао оком својим на тај — тако рећи до данас бивши пасторски завод. На питање: ко се за све то тако лепо ностара, одговорише мп, наш општељубљени Митрополит г. Михаил, кога ће Богословија вечно благосвљати, и садашњи наш ректор, протос. Никанор, који се у осталом са свом душом и срцем одао на то , да подигне овај завод у сваком погледу. Чујемо да је заузимању ових двојице о поболшању материјалног стања Богословије, доста помогла и та околност, што се у мпнистарству просвете, као начелник истог налазп човек који је и сувише одан цркви и Богословији. Прагатајући се с Богословијом желим јој свако добро и напредак, а проФесорима и ученицима слогу, љубав, међусобно поштовање, молећи се Богу да их благослови те да овим правцем којим су пошли и даље нду, па нека се не брину у добар успех и благодарност од стране народа. Један аосматралац. ВЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Крушевца јављају нам, како је тамо у канцеларији среза Крушевачког наступно прави неред. Ми из ове расправе износимо овде нека важнија места. I Народ белгијски нонудио је краљевску круну Леополду I, пошто је претходно нреко свога представништва донео сам себи устав. Леополд се у први мах устезао прнмитп понуђену му круну поред осталога п за то што је у то време код озбиљпих државника владало то убеђење , да устав белгијски не даје дово.ђно јемства за упражњавање краљевске власти. Леополд је упитао за мњење свога секретара, барона Стокмара, и он му је казао: Истина је да устав веома ограничава краљевску власт владаочеву и његових министара, но треба пробатп да ли ће се све слободе сложити са радом, треба покушатп владатп у Духу устава, па ако нове установе не могну радити, онда се може обратити народном представништву да учини нужне измене у основном закону. Једпом ириликом казао је Леонолд изасланнцнма конгрескпм . да је краљевство тако јако везано да се не може ни бранити. Устав је

Капетап Богићевић се окомио на среског писара Мијаила Урошевића, те хоће силом да га ни крива ни дужна ували у зло. Непрестано гледи како да му ствара кривице. Тако је нашао био неке две своје присталице, који су сведочили лажно противу Мијаила, те 1е за то био спроведен суду, но суд нађе да нема дела, а то исто потврди и касација. Богићевић јавно излазн и потвара на Мијаила, као да је он Степошане наговарао, те су га везали. Пандура Мијаила тутка да лажно сведочи како је Мијаило у Степошу наговарао људе да га убију. Врбује људе да]му лажно сведоче о Степошкој ствари, потрже сваки дан неке реФерате и измишљава начине, како би невиног човека у зло бацио. При поласку у Ужице у неку комисију, Богићевић је издао наредбу да га најмлађи писар, Младеновић, звани Белобрк, у дужности заступа. Тај Белобрк познат је са свог „доброг владања а . Он је био кажњен са тромесечном платом због нека каишарлука, на све ово није сметало Богићићу да му повери, да га у дужности заступа. Тај и такови Белобрк кињи Урошевића, који је најстарији писар у том срезу. Он противу Урошевића и другог писара служи се најосудљивијим средствима, трчи п непрестано врбује људе да би лажно сведочили о степошкој ствари. На Урошевића је Белобрк нападао и у канцеларији, и једном га приликом ухватио за гушу те помоћу пандура изгурао из канцеларије. Народ све ове покоре гледа и чуди се, и пита, зар је мало што су Богићевића у Степошу везивали и што се тукао са кочијашем, но је он оставио Белобрка, који је свима познат са свога владања да га заступа у дужности, н да управља целим једним персоналом и над 6000 пореских глава. Пксари Урошевић и Тодоровић жалили су се и писмено и депешама министру Гарашанину и против Богићевића а и "против његовог заступника Белобрка. Они су у својим жалбама описали њихов незаконит рад и поступање, али нема вајде ни помоћи. Ето докле терају „виделовци а са партизанлуком. Заклањају оне људе, који служе на саблазан државној слу кби, и сваким својим кораком озлојеђују народ. Али нетраже „виделовци" да буде чиновник савестан у својој служби, но је њима стало да буде њихова присталица, па кад је то, онда му се све гледа кроз прсте. Из Звиждског среза у округу пожаревачком пншу нам, како је тамо од некога времена овладала срдобоља, те таманн народ немилице. Власти се слабо брину да стану на пут том злу те да помогну народу, који страда од те бодемократски, но са истнм моћн ће се владатн, ако се са обе стране покаже добра вол>а. У устав белгијски унете су многе нове установе по иримеру америкапског устава. Како све те установе и слободе не беху дате народу који стојп на чврстој основи, као што је енглески , већ народу који је био на путу образовања, који тек беше изашао из револуције, а којп састављају две разне народности, две разне неиомнрљнве нартнје, либерална п католичка, ренубликан п н оранжпсте који су тежили да се врати прогната династија,— онда се мора признати да су страховања бпла основана. Тај устав за који се говорило да је сувигае реиубликански постојп јога н данас, док већина других устава из основе су измењени. Свуда они устави најдуже трају који дају највигае места слободи. Разлог је прост: гато народи постају свеснији тим мање трпе ограни^авања и теже да задобију вигае уплива на унраву сајавннм пословима земље; како боље виде то не трпе да се са њима рђаво унравља. Устави који дају сувигае власти нод којом са нословима народпим

лештине. Власти имају сада много пречег посла, премда је њпхова главна дужпост да у таковим несретним случајевима, што пре и што боље притеку у помоћ народу, и да се побрицу како да се зла опрости. Взасти су сада заузете збацивањем кметова у оним општинама, чији повереници нису при изборима посланика гласали за „виделовачке" кандидате, премда по закону нема права нико мешати се у изборе кметова. Али зар се „виделовци" обзиру на закон! Треба осигурати себе у власти, па да се то постигне све је дозвољено. А што на народ наваљују свакојаке невоље, па и опасне болештине које га тамане, то је њима девета брига. Власти морају да служе _виделовачком ц партајизму а народу како било. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Дознајемо, да је министар унутрашњих послова искао изјашњење од М. Рајковића начелника среза Моравичког, због тога пгго га је тужио начелник Браловић, као да му није архива у'реду. Рајковић је дао изјашњење. Лако је погодити зашто је Браловић тужио Рајковића, а Гарашанин прихватио ту тужбу и одмах предузео „строге мере" противу оптуженога. М. Рајковић је ушао у траг и обелоданио познати „чисти" посао Алексе Протова и кумпаније са реквизиционим признанпцама, па му се за то ваља осветити. Зна се да је М. Рајковић скоро дошао V тај срез, куда је премештен, као личност која не годи „виделовцима" па ако је заиста и било какове неуредности у архиви. није његова кривица, већ оних који су пред њим били у том срезу. Према овоме је јасно да нема узрозга да се Рајковић потрже на одговор за неуредности других. Али као што рекосмо Браловићу па п Гарашанину сигурно је Рајковић крив пгго је обелоданио њиховог љубимца и верну присталицу Алексу Протова, па му за то не треба остати дужан, но гледати да му се ма с које стране доскочи. Тако то иде под _виделовцима." Савестан чиновник, који стаје на пут злу, не обзирући се на „партаичност- гони се, док се друтима све гледа кроз прсте само за то што раде у интересу „напредне партије." — Академијски савет велике школе, изабрао је на свом састанку од 1. ов. м. г. Димитрија Нешића, проФесора велике школе, за ректора исте школе за школску 1882 —3. годину. — „Видело" правдајући своју ^партију" од праведно стеченог назнва л црножути- говори да ће „на крају краја- и борбе либералне г бити резултат резулвладаоцу и моћи за снречавање напредни тежњи у народу, — налпче па узану хаљину једног младпћа који расте и услед чега мора хаљина да прсне. Устави енглескп, американски и белгијскп, у којима су ујемчене све слободе, дуго трају п у важењу су за то, гато демократскн покрет који у панред креће данагање другатво. не спречава се, па нема потребе какве препреке да савлађује нптп какве привилегнје да ннгати. Кад је Леополд догаао на престо вође либералне и католпчке партије заједно су радиле на уређењу младе државе. Крал> је оставио потнуну слободу својим министрпма. Краљ се интересирао за све мере којима се олакгаавао напредак народа, а уздржавао се да истпче своје назоре о иитањима која се тичу унутрагање организације државе. Када су престале спољне тегакоће, обе се нартнје поделе у два логора. Многи су то осућивали, но то је ногрепшо, јер у слободној земљп, чим нма разних мигаљења, мора имати и партија. Партије су резултат и доказ нолитичког живота; гата вигае о несу нужие за парламентарну владавину. Тамо где се ми-