Српска независност

тата „црно-жут. ц Нијс замерити „Виделу" кад у самртном страху, обливено мртвачним знојем таково што бунца. Знамо ми да сваком тешком грешнику, долазе у часу самртног заноса, страшне иојаве, које му море савест. Само што је код грешника што се зову „виделовци" особитн психијски курнјозум, што они и у бунцању не могу да искажу истину, него и опет бацају својс грехе на другог. Бадава зло им је прошло кроз крв и месо, па га се не могу ни у страшном часу смрти да отресу, да бар побуде спрам себе милосрђе. Њихово бунцање у „Внделу" треба разумети овако : виделовуџма" 6е крај бити ужасан жут и прежут, црн и најцрњи. — Из Ужице јављају да је комисија јуче ухапсила бив. председника скупштинског Алексу Поповића Протова због „поштене" трговине са реквизиционим признаницама. Ми ћемо се на ову појаву „виделовачког" п поштења и другом прнлнком ошпирно повратити. — I Арсеније Стаменковић, чинолнпк гл. контроле умрво је напрасно 8. ов. м. у 3 часа после подне. Покојник је био ваљан српски родољуб, савестан чиновник и нримеран грађанпн. Лака му земља и трајан спомен међу нами!

Главна скупштина ..Матице Српске" ДРЖАНА V НОВОН СДДУ 4. (16.) СЕ11. 1882. Извештај и говор дра Ђорђа НатошевиАа, председника „Магнце Српске - , којни је отворно главну скупштину. Славна скуаштино ! Поздрављајућп искупљене чланове матичине искреном добродошлнцом, част ми је поднети извештај о раду управног одбора у главним потезима од прошле главне екупштине до данас. Као пгго ће сл. скупштини познато бити, оставио је пок. Север Нинчић из Ст. Кањиже легат од 75 Фор., да се та свота сваке године издаје „Матици ц из његове задужбине, којом рукује срп. црквена општина у Ст. Кањижи. Споменута општина исплатила је тај легат за годину 1880 и 1881, и обећала је, да ће сваке године ту своту редовно овамо шиљати. Умировљени ц. кр. поручник Димитрије Куваловић из Митровице оставио је „Матици" половину своје куће, с тим ограничењем, да удовица ЕуФемија Прњаворац ужива доживотно ту половицу. Кућа је та у добром стању, по извештају дра Јована Ђурића адвоката у Митровици, који је „Матицу" на рочишту заступао, и може вредити најмање 2000 Фор., ма да је половица само на 300 Фор. процењена. Пок. Сава Ђорђевић из Перлеза завештао је овоме друштву легат од 500 нпстарство ослања на већпну јако уједињену заједничкпм мншљењем, оео влада са довољно снаге. Влада је трајашња, и када пада, то нпје због мале стварп, јер она може захтевати од својпх пријател,а да се у малнм стварима не двоје, у име општих интереса које заступа. Успех је парламентарне владавнне у слободној опозпцији партија и у важности нредмета који их дели. Партајство је онда штетпо када одбаца корисне мере но земљу само зато што их предлажу противници. Понашање краља Леополда спрам партија треба да служи за прпмер уставним владарнма. Никада не може му се пребацити да је једну партију другој претностављао. Како краљевство не треба да је неодговорно, он га је држао у узвишеној сФери, где партијске борбе ннсу могле никако да узнемиравају његову олимпијску непартаичност. Иозван да радн у споразуму са људима противних мишљења, оп је брпжљивоизбегавао све што би отежавало његове односе са једнима или другима. Шта је у души осећао и где је нагињао , то није одао ни једном речи. По својој наклоности и васиитању , као принц немачки , сва

Фор. и у носледњој својој опоруци наредио је, да његов син и наследник има тај легат да исплати, кад ностане пунолетан, а то ћс бити кроз шест годипа, пошто му је сада 18 година. Др. (,'ветислав Касапиновић , заступник овога друштва при оставипској раснрави, искао је, да се сноменути легат на непокретностима оставинским обезбеди што ће се при препису оставипе на име наследника учинити. Андор Сич, адвокат у Сегедину, послао је легат пок. Михаила ЛеФтсра из Сегедина од 200 Фор., што је у нримање стављено по одбитку 20 Фор. пристојбе наследне. Ђена Нрановачкн, који је недавно у Сенти преминуо, оставио је задужбину, која ће да носи име: п 3адужбина Ђене Брановачког и жене му Иде рођ. Вујићеве." Том задужбином руковаће српска црквена општина у Сенти, и она је обвезана „Матици" сваке године 100 Фор. исплаћивати. Из те задужбине наредио је, да се издају две стинендије, свака по 600 ф . за слушаоце велике реалке. Исте стипендисте обвезани су после свршене реалке слушатн економне школе или у Угарској или у страним земљама, и за то време сваки да добија 800 Фор. Избор тих питомаца поверио је _Матици и . Осим тога поверио је п Матици ц , да она одреди, на што да се употреби приход од оних двадесет ланаца земље, које је оставио срп. нар. позоришту, и то за тај случај ако би исто престало. Нека је светла успомена том новом добротвору српском! Број члац&ва магичиних умножио се и ове године са 52. Око скупљања нових чланова показао је особиту ревност Петар Мандић прота и парох у Госпићу, који је преко тридесет чланова скупио у Горњој Крајини. Благајна матичина више пута је из непада прегледана (сконтрована) и свагда је у најбољем реду нађена, па то је како у рачунским књигама тако и дневницама забележено. Високо кр. уг. министарство просвете и црквених послова вратило је нацрт основног писма за стипендијску закладу Катарине Д. Јовановићке и тражило је, да се у нечем измени и доиуни. Тој жељи министарској одговорено је и сада се очекује потврда, те ће тако онда ц та заклада моћи у живот ступити. И ове је године много посла задавало прикупљање података за одговор на примедбе министарског рачунарства на рачуне Фонда текелијиног за год. 1877, 1878, 1879 и 1880, и на ручуне Фонда Костићевог за годину 1874, 1875, 1877 и 1880. Та разјашњења зготовљавали су с великим трудом секретар и књиговођа друштвени. је прилика даје више нагнњао конзервативној партнјп, која је нредстављала сталност и аристокрацију; али његова уви^авност казивала му је да принцинп лнберални впше одговарају нашем добу. Ако је некад Леополд саветовао партијама умереност , он је врло добро познавао услове изборнпх представнпштва, те никад није тра жио Фузију нротивничких мишљења. Шта више много је полагао на то. да свака партија остане верна својим начелима, како би имао пред собом две групе људи којн представљају два правца, и који могу наизменце и са достојанством вршити власт. 1864 год. један шеФ католичке партије , спрам кога је 1 Леополд увек био расноложен и ноштовао га, нодпесе краљу радикални минпстарски програм, но овај исти не нрпми већ се обрати његовим противницима. „То што предлажете, рекао је крал. г. Дешамиу, врлоје мудро, шта више и прпмамљиво; алп ако се ви конзерватпвци баците на демократско поље заједпо са либералцима , онда где ће нас то одвести?" Краљ је имао нотпупо право; кад једпа цела партпја ради нротивно својим пачелима, опда је

На тужбу високог ерара „Матица" је осуђена да плати остатак ерарског дуга од 4506 Фор., који је укњижен на кући матичној под бр. 42. у Н. Саду. Пошто се тај дуг мора платити, то је високо министарство Финансијс умољено, да попусти, да се може на матичиној кући укњижени државни зајам од 4506 Фор. 5 а д . исплатити за 4 године дана у оброцима, и то: први оброк у ивносу од 1506 ф . 51 н. одмах после издане дозволе за плаћање у ратама, а друга три оброка по 1000 Фор. за даље три године дана. Решење на ову молбу друштвену није још издало спомснуто министарство. Од нрихода текелијиног Фонда послано је од 1. јануара до 31. децембра 1881. кр. уг. државној централној каси у Будапешту готових новаца 21,300 Фор., која је свота течајем наведеног доба које као камата које пак у име отплате саме главнице ушла у благајницу. Врсни члан матичин Стеван Николић у Будим-Пешти, по свом обећању, дао је зготовити о свом трошку слику пок. велезаслужног председника матичиног Павла Којића. Та врло лепо израђена и уоквирена слика увршћена јс у галерију матичиних слика, које ову дворапу красе. Нека је дародавцу изречена овде топла захвала! „Летописа" поклањано је и ове године доста свезака појединим општинама, школама и дружинама. Његова Преузвишеност кр. уг. министар просвете и црквених послова управио је окружницу на ово друштво, којом је разложио, како да се поступа у смислу новог закона о белеговлни и пристојбама. Уједно је строгој упутио друштво ово, да се строго придржава тога закона. Марија Гереска (Грчкај из Черевића тужила је високом министарству „Матицу ц као руковатељку Фонда Петра Костића, тражећи, да се путем административних органа на ново учини разрачун са наследницима. Према обавештају овога другатва, високо министарство одбило је споменуту тужбу као са свим неосновану и неумесну. Нацрт дипломе за чланове матичине, по замисли Змај-Јована Јовановића, израђен је у Бечу у литограФСком заводу Јована Н. Вернеја, али како није са свим добро изведен, да потпуно одговара значају овога друштва, то ће се по ново умолити З.-Ј. Јовановић, да по примедбама одавде учињеним да на ново зготовити нацрт те дипломе. На дан св. Прокопија 8. (20.) јула о. г. као о дану зсветне сеоске славе у Черевићу подигнут је леп споменик са лепом оградом на гробу народног добротвора Петра Костића, и то у порти код цркве. При парастосу у цркви говорио

то нли ногрешка нли подвала; а ма шта даје тада нестаје оне уставе која је нужна представничкој владавнни. Ту недавно конзервативац Дизрајели извршио је демократске реФорме. Нема сумње да се и иартпје полако преображавају нрема томе како се мења земљнште борбе; али вазда треба бити на опрези када се та нромена на брзо изврши. II. Нећемо да наиомпњемо беседе у којпма је јавно хвален Леополд што је остао веран уставу, јер тиме се напоси ненравда његовој успомепн; значило би живети у чудном времену када би сматрали да треба хвалити владаоца за то што је учинио оно што налаже најобичпије поштење. Леополд је внше учинио но што је дао реч. оп је радио у ду- Ј ху устава тако даје за сво време његове владе, сам народ у истини собом владао иод његовом заштитом. Но Леонолд морао је внше пута да се одупрс опасним саветима. Навешћу један иример који даје велику поуку. После неколико осујећенпх иокушаја да се састави мешо-

је његов питомац Јован Стејић, а па гробу члан књиж. одељења А. Сандић. 0 парастосу и нри освећењу спомепика певала је овдашња певачка читаоничка дружнна. На тој светковини били су од стране управног одбора: подпредседник др. Ђорђе Дера, Фискал др. И. Вучстић, књиговођа А. Поповић, секретар А. Хаџић и актуар Сава Петровић ; а осим тога доста чланова матичиних и много публикс, парочито женске из Н. Сада. На једној страни тога споменика изрезан је овај натпис: „Народном добротвору Петру Костићу Черевићапину (рођен 25. нов. 1795 -ј- 12. септ. 1865.) оснивачу задужбине стипендијске омладини српској на науци — Матица српска". На другој страни споменика изрезани су стих&ви Лукијана Мугаицког. Осим тога обављени су многи административни. економни и рачунарски послови у седницама управнога одбора, којих је за ово време седам држано. Још једна отворена Изјава г. Министру Полиције! Под 11 јула т. г. ја тужих вама, г. Министре, капетана Богићевића и помоћника Мутавџића, са тога гато је — први без икаковпх доказа изрекао надамном и г. Павлом Тутуднћем командирем осуду а друти исту одобрио, и ако су са мном били обојица у озбиљној завади, јер сам их са осталим повереницима ср. круш. три пута тужио вама и тражио да се разреше од дужности, што су агитовали и нападали људе приликом избора посланика у Г. Степошу 30 Маја ове године, па као такови нису смели по §. 12. полиц: уредбе да ислеђују моју кривицу. У жалби мојој ја сам јасно навео да истина, ви у смислу § 15 и 16 пол: Уредбе нисте надлежни да расматрате решења срес. власти већ начелство, али рекох ваљда ће те бити надлежни да изложите осуди ноједине подчињене вам чиновнике који силом свога положаја чине злоупотребе у званичној дужности па газе закона наређења. У жалби наведох да одобравам капе[ тану Богићевићу, нека од 60 присутних кметова на томе збору за који се окривљујем изабере тројицу које он хоће, који би његову оптужбу обистинили, па одобравам да се пушкарам. У жалби наведох да капетан Богићевић није хтео да позове ни једнога мога сведока од 20 кметова на које сам се позвао, но шта више да је после мога саслушања избрисао речи: „пред кметовима" што је у пчтању и он ставио био па додао: ^пред практикантом и и само он са практикантом једним. (чувеном својом пришинетљом), осудио ме на вито министарство, граФ од,Те 1846 образујехомогено министарство. Либерална нартија одма се поче спрематн на најосуднији отпор. Бриселски изборни одбор одма је позвао све провинцијалне одборе да дођу на либерални конгрес који ће имати да састави програм партпје. Сама могућност да ће се скунити иредставнпци свију клубова јако је узнемирила краља Француског ЛујаФилииа, с' тога је саветовао свом зету краљу Леополду да па сваки пачип одржи на влади конзерватпвни кабпнет, а пикако да не предаје управу земаљских послова коме од изасланнка или њиховим нолигичким иријатељпма. Незна се шта је Леополд на то нисмо одговорио но навикнут на митииге , и друге народне скунове у Енглеској, Леополд је дозволио да се либерални кон грес састане да претресе н предебатује свој програм, па ношто су па изборима конзерватнвци остали у мањини, Леонолд се није устезао саставитп кабпнет нарочито из онпх људн за које су му саветовали да их не прими. (Наставиће"^се).