Српска независност

4

6Р0Ј 134.

НЕДЕЉА. 19 СЕПТЕМБРА 1882 ГОД.

ГОДИНД II.

п:22 ЗЛ С?Б21Т: ■А ГОДИИУ 24 ЛВН., НА ПО ГОДПНВ 12 ДИН.. НА 1КТВРТ ГОД. »> ДИН. 34 ССТ122 52ИЉ2 Е1 сИлДЗСКСК -СЗТСТСКГНА ГОДННТ 30 •РАНДКЛ, НА ПО ГОДИНБ 15 *р. Ни ЧЕТВРТ ГОД. 8 *р. 31 17СТРС-7Г1РС57: «А ГОДННУ 16 »0?. Т ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 •. НА ЧЕТВРТ ГОД. Ч ♦. 31 СВЕ ССТ1ЛЕ 1РЖ1ВЕ ИА ГОДИНУ 36 ФРАН., НА ПО ГОДННЕ 18 #Р., НА ЧБТВРТ год. 10 •?.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНИН01, ЧЕТВРТН01, и НЕДЕА01 грвдништво и адииннстрадија у кгбл г. Томв андрвјввии.а МВИЛИТ.ВВ ВЕНАД.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: првн пут 12 дин. пара 0д реда, а послв сваки пут 6 пр. ЗА ПРШ10СДАН0 50 ПАРА ДИН. <)Д РЕДА. Рунописи шал>у св урвдништву, а претплата адтинистрацији „СРПСК2 2Е31В2СН0СТ 2". РУКОПНСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМА/У СЕ.

Унрава „Дружине за потномагање Сриеке Књи= жевноети" на оенову чла* на 23. својих нравила ре* шила је: да главни годига* њи екун ове дружине буде у Београду еедамнаестог Октобра ове године у 10. часова пре нодне. Објављујући ово, Уира< ва иозива чланове Дружи» не да изволе доћи на овај скун: а Подружине да на скун пошљу своје изаеланике. На овом скуну вргаи ће се ови нослови: 1. Чита ће ее извегатај о раду и новчаном стању Дружине; 2. Бираће се чланови за нову Управу; 3. Регаава ће ее о пред* лозима иојединих чланова. у Веограду 18. Сентембра 1882 г. УПРАВА Дружине за потпомагање Срлске Књижевности Званична исправка „СрпскаНезавненост"у 131 броју од 12 ов. месепа у свом уводном чланку вели измећу осталога н ово: Да је Србија само дванајест милнона у готову примнла, а за њих нма педесет година да нлаћа ннгерес и одплату на тридесет мнлиона. Овим је „Срнска Незавнсност- преставнла ствар у стању које не ностоји, јер у самој стварн држава срнска за нримљених дванајест милиона у злату, предала је Генералној Унији 140.65о лутриских обавезнина, које среетављају номиналну вредност од 14.6&8.600 динара, а не 30 милиона. ЗЈМГ 2441. Из Управе Српско Народног зајма 15. Септсм. 1882 г.

ВЕОГРАД 15. септембра Суд ужнчкн решио је на жалбу прнтвореног Ллексе Г Б. ПоновнКа, да се он иустн нз нритвора, јер ннје било довољног повода да се стави у притвор. Тако се јавл.а нз Ужица. Ми не знамо, који нас је глас внше изненадно, да ли онај о нритвору по комнснји, или овај о гупттању пз

нрнтвора но решењу суда. Свакојако мора и овај други случај узбунити јавно мњење и бригу народа за безбедност државног имања, као ; што је узбунио и први, само у противном правцу. И ако се случај са „трговцем ужичким' 1 , као што га сад његово присно .,Видело" зове, тиче, те још како, и државе, и владе. и владине странке, на, на нослетку. и сваког срнског џепа, ппаквлада ннје нашла за вредно, да тај догађај званично саопшти радозналом свету. Казаће се, можда. да се ствар тек отпочела, да је тек истражна комисија испитала ствар, на сад судови долазе на ред, а влада неће да смета никако, на ни изјавама ни објавама, послу судова. Немили случај с „ужнчким трговцем~ тако је општег значаја и народ има толико права да распитује шта се у тој ствари ради, да би влада била дужна, а било би и у њеном интересу , да сваки кораквласти, било суда, било истражног одбора, изнесе на јавност. Но ппје довољно да објављује само оно што је учињено, него је у толико боље по умирењејавне бриге и по саму владу, што се више разлога том приликом изнесе, за што је ово нл' оно учињено. Таке објаве, таки „булетинн" не могу никако сметати развитку истраге. на против могу само корнстити прибирању сведока и одржавати јавну контролу против сваког одвраћивања или наговарања сведока; но више свега нодхрањивало би се у народу уверење, да влада ни нрстом неће макнутп да спасе једног проетог зликовца, и ако је тај зликовац један од њених главних стубова; у народу би се почело веровати, да је влада у стању да, по јеван1>ељу, ископа себи око из главе , ако је то око саблажњава. Чим влада чивн противно . онда I нека се не чуди, што ће доживети 1 и противне носледнце. Хајде што званична уста владина ћуте о томе као заливена, ал' да нам је бар полузванично. иначе тако благоглагољиво „Видело" пјоле објаснило, шта је у ствари ! Оно се задовољило тим, што се на први глас о жалосном „прпкљученију" заплакало над судбином, која је човека створнла себична, лакома п грабљнва , на као да је хтело рећи: „Што ћеш, брате, људи смо! Хоће сваки, ,ја! и 1чад бп Србија бнла исго што н „напредна" странка, она би се можда и задовољила тим „трогателним 1 " опште човечанским објашњењем и закукала би у глас: „никтоже без грјеха токмо једии Бог". Но како је Орби.ја

далеко и, Богу хвала. све даље од отога да се истовети са „напредном странком", она се не може ни задовољити „виделовим" сузама, него ће тражити од осталпх представнпка јавнога мњења оно објашњење, што јој га владаускраћује. Ако то објашњење не иснадне повољно по владу, томе ће бити крива сама влада својим ћутањем. Ми смо одмах на први глас о притвору „ужичкога трговца" призналн да је „влада тим учинила тако паметан акт, за каквим се одавно узалуд обзиремо". Таман ми у речи бијасмо , кад изненада стиже глас да је суд пустио на слободу ухапшеног трговца. Каже се да је суд нашао, да није било довОљног повода притвору. То веле ариватне вести; али влада ћути као заливена, њена гласила ни мукает. Бадава ће се влада изговаратп | „то је ствар суда, судови су независнн." Таком пи.чатском изговору | смејао би се цео цвет — несрпскп. а у српских грађана, чије се кесе, чнјег се образа та ствар толико тиче, ; таки би пзговор само већма распаI лио и онако и сувише оправдано огорчење. У подобном случају тешко је замнслпти доиста независна судију и у много нанреднпјим земљама од Србије. Људи би морали ; бити од камена и од воде, а не од ! меса и крви, да у оваким случајевнма могу судитн потпуно независно. А ко зна, колико страсти, љубав и мржња , руководе суђење у прилнкама политичке прпроде кад кад и у нашег Анелационог суда, тај ће моћи разуметн колико може бптн незавнсан тек ужички судија, који можда своје место, своје уна; пређење има захвалити „ужичком [ трговцу"! Свет, који иозпаје иредеедннка { комисије, Миту Маранковића , као личног и начелног нрнјатеља Алексиног, осим тога као човека врло иажљнва, обазрива, који „не стаје на трулу даску", тај свет је уверен да тај члан нашег највишег суда није могао цриетати на то да се Алекса ставн у иритвор због иреваре с | јавним прнзнаницама, да није бнло и сувише довољног новода томе. Зар ! да се тај свет не заннта сад : од I куда да ужичке судије боље разуму закон од члана највишег суда? Од куда да те судије за један дан, унраво иреко ноЧ боље вроуче један случај, него што га је нроучно члан највншег суда учећи га скоро .ие! сеи, лана* Зар не би било сасвнм ириродно, ако свет нотражн сасвим друге узроке решењу суда да се Алекса нусти из притвора? Зар не би било

сасвпм разумљиво, ако се у народу утврди вера, да Алекса није за то пуштен што није било довољно повода прптвору, него за то што је | аоаретио да ће издати још ког ве; ликог господина и увући га. ако не ј у исту. ал' бар у подобну неприли: ку?! Зар није сасвим близу памети ако свет номнсли. да су „нови људи" сву своју кураж потрошпли док ; су пристали на прптвор Алексин тако да од јуначког срца ннје остало ни трага да се одупре Алексиној ! претњи?! Но то би се све могло још поднети; то све иде на рачун нзмећу „нових људи" и народа, а тај рачун | је тако претоварен, да су „нови људи" и без Алексе већ презадужени у свога повериоца , у народа , те Алекса може иматп само ту заслугу да се отварање стецишта ускори. Но већа је невоља, већа је брука ; којом ћутање владе у тој ствари може обрукати српски образ пред туђим светом. Ево овдашњи дописнпк немачко-мађарског лпста „Унгар. Пост", којн своје извештаје црпе непосредно из владиннх кругова, јавља своме листу да је Алекса преко Сарајева отпутовао Бра ну Милану у Глајхенберг! Мн тој вести не верујемо. Ал ко ће сад обавестити страни свет? Ко ће сметатн да тај свет не верује, да ће српски Краљ примити човека, који стоји под оптужбом због преваре државе. човека на коме је сумња да је оштетио државну касу да себе обогати ? ! Није ли и сама нада „ужичког трговца" да ће му пут у Глајхенберг помоћи, да ће он покренути достојанство круне да га ( извлачи из тако дубокога кала, није ј ли и сама така претпоставка, у очима странога света, најжешћа увреда Краља ?! У тако мучан ноложај доводи нанредњачка влада својим чудним и тајанственим ћутањем и само достојанство сриске круне, и сам нежни цвет младога пурпура срнског, п, што је главно. образ целе Србије. образ народа срнског нред лидем странога света.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД У данашњим тешкнм ирилнкама по нашу отаџбнну, кад се по свету проносе гласови чак и о некој тајној конвенцијн између Аустро-Угарске н Србије; кад се под ером Пироћанац - Гарашанинове владавине одомаћују у Србији Бонтучнћи, Виталиси н њима нодобнн светски спекулантн; кад су шнром отворена врата Србије Хановпма, Шлезингсрима