Српска независност

КРОЈ 136

ЧЕТВРТАК, 23. СЕПТЕМБРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ВЕНЕ 31 СРВЕЈ7: , ГОДИНУ 24 ДНН., НА НО ГОДИНЕ 12 ДИН., НА ЧКТВРТ ГОД. 6 ДИН. 31 ОСТАЛЗ ЗЕШЉ2 2Л Е1ЛК1НС8С12 ПСЛ7СТСК7. . ГОДИНТ 30 ФРАНАКА, НА НО 10ДИНЕ 15 «р. на ЧЕТВРТ год. 8 ор. 31 А7СТРС-7Г1РСК7: . ГОДИНУ 15 #ОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕТВРТ ГОД. 4 «. 31 СВЕ ССТ13Е 1РН13Е : . ГОДИНУ 36 ФРАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 *Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНИНО1. НЕТВРТКОМ. н НЕДЕЉОУ кл иелом ГРЕДНИН1ТВО Н АДИИНИСТРАПИЈА У КУТ.И Г. ТОМЕ АНДРЕЈЕВИ^А ©ВИЛЈП^ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГМСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈЕ СВАКИ ПГТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/мописи шалу се уредмиштву, а претплата адтинистрацији „СРПСНЗ П331В2СНССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАТГЕНА ППСМА НБ ПРИМАЈУ СК.

Управа „Дружине за I нотпомагање Српске Књижевности" на основу чла« на '23. својих правила ре= шила је: да глав ни годигњ њи скуп ове дружине буде у Београду седамнаестог Октобра ове године у 10. часова нре подне. Објављујући ово, Унра» ва позива чланове Дружњ не да изволе доћи на овај скун: а Подружине да на скуп пош.&у своје изасла= нике. На овом скуну врши ће се ови нослови: 1. Чита ће се извештај о раду и новчаном стању Дружине; 2. Бираће се чланови за нову Унраву; 3. Решава ће се о нред» лозима појединих чланова. у Београду 18. Септембра 138*2 г. УПРАВА Дружине за потпомагање Српске Књижевности ВЕОГРАД 22. септембра Покрет, којн се у прошлп четвртак подигао у Иожуну постаје све озбпљнији, тако да већ обраћа на себе пажњу Јевропе, а претн да ће скоро добпти п светски значај у то лнко, што то није толико нолитички колико друштвени, социјални покрет особите врсте: народ се дигао да протера или да утамани Јевреје. Док је та нова папаст , која је снашла „нзабрани народ" бнла ограничена на Пожун. док је разјарена светнна обијала дућане, ломила намештаје, разбијала ирозоре, носуђе, робнла тековину, дерала рухо, цепала перипе н разбуцала крпе пожунских Јевреја по јеврејским улицама старе престолнице угарске, дотле се још могло вадати да ће покрет остати поместан. Влада је одмах у првом страху, а на велику дреку и пнску пештанског јеврејског новннарства, које чнни онаке исте покоре у духовном животу тамошњег народа каквима светина онтужује пожунске и остале јеврејске каишаре у имовном жпвоту, нослала свога комесара у лицу познатог Јеке.и>алушија, прнјате.Ђа и награђеника паше папредљачке

владе. Комесар је одмах кренуо вој- 1 ске колико је год могао, нозатварао ј неке понајжешће букаче и Пожун | — као да се мало утишао. К д бп само у Пожуну било Је- ) вреја, ствар би можда на томе и прошла:. Али, ах! Њих има по цело.ј Угарској, скоро у сваком сеоцету, и свугдеје народ ва њнх огорчен. Тек што се по околннм селима рашчуло да у Пожуну бију Јевреје, поднгоше се и сељаци на сеоске Јевреје. Врло је значајно да су то нонајвише немачка села. У селпма Рацерсдорфу, Ст. Георгеву, понајвише пак у Ланшицу, све у околннн Пожуна, узаврео је народ и напада немилнце на Јевреје. Пожунске Повпне (Ргевхћиг^ег 2екип{Ј) ]'авл.ају: „У Ланшицу је ноћас (у очи недеље) беснило народа благовало у Фанатизму. Сви су тамошњи Чивути до голе коже онљачканн. Накитп, роба, еспап, рухо, све је постало жртвом разјарене светине. Куће су стубоком разваљене, жалост их је погледати. Дућане, које не могоше брзо обнти. запалнше часком. Но то још не беше доста сељацпма: онн испребнјаше своје жртве до зла бога. Једна удовнца тешко је рањена. Никаква власт ни сила нпје могла зауставитп народ. Грозно пљачкање трајало је од 10 ч. у вече до б ч. у јутру." У Ајзгрубу, онет близу Пожуна, опљачкаше сељацн до коже Јеврејина ХерцФелда. У Рету су многи Јеврејн рањенн камењем, којимаје светпна разбијала прозоре. Фабриканат Ј. Поденко, којп је храпио 500 раденика, утекао је с породицом из Пожуна. Тоје очевидан знак да је беснило светине тако неодо љнво, да се Јевреји не уздају нн у војску, а камо ли у ЈекелФалушију и министра Тису, па ни у сву владу. Све бадава: у народ је ушао бес, а у Јевреје самртни страх, њихов је одзив само : „Вај гешриен!" Ајао! Ограничен простор дневног нолптичког листа не допушта нам да се овде упуштамо у разлагање основних узрока антисенитског, нротивјеврејског покрета у Јевропи, који сваким даном постаје све то замашнији и кобнијп. А чуство хришћанске милости, којпм треба да је сваки преставник јавнога мњења према таким иојавама чадахнут, не допушта нам ни да се светпмо јеврејским новпнарима. који еу на Русију сипали јед и сваку клевету, кад су оно неки руски сељаци протеривали руске Јевреје, оне каишаре, што их нп њпхова једноверна и | једнокрвна браћа у Амерпци нпсу моглн подпетн. Ето пм сад нсте ' таие пјога горе папасти у њпхово.ј

слаткој, толпко хваљеној Угарекој, К0 ЈУ С У већ почели сматратп као своју нову „обећану земљу". Но шнрење тог неодовољивог покрета почиње се већ опасно нрпмицати границама Србпје и српеким државницнма, ма којој иначе политичкој странци припадали, намеће се све већма потреба. да се озбиљно спреме за јеврејско нптање у Србији. На велпку ерећу Србије и српског народа можемо пзјавити, да тога аитања у Србији уараво нема. Нашп урођени српски Јеврејп као да нису од онога соја од кога су Јевреји у Угарској, и можемо бити уверени. кад би се јеврејски живот у Србпји ))азвијао само из урођене основе, никад у Србијн не би биле могуће онаке жалосне појаве, какве се сад истичу пред светом у суседној нам Угарекој. То пптање може у Србији створити само усељавање страних Зевреја и с томе се ваља побрннути кад буде дошло време да се приступи извршењу и тумачењу онога закључка берлинскога конгреса, који говори о равноправности Јевреја у СрбпЈи и осталим нсточнпм државама. Кад се то нитање на берлинском конгресу раенрављало, изјавио је заступник Србије кнезу Бизмарку, кад га је овај известио о жељп конгрееа. да ће се то питање решити уетавним путем. На то му рече Бпзмарк, да се њега не тичу никакви уставни путови. Конгрес у томе не прима нпкаквих услова, него просто захтева, да се равноправност изврши. То стоји забележено у протоколима берлинскога конгреса. „Гвозденом канцелару" није онда било ни па крај памети. да ће се то пптање тако ужасно. скоро за пе пуне три године. појавити у евој својој страхотп у његовој рођеној земљи, тако рећи њему под носом, у самоме Берлину. Он онда није нн сањао да ће повести хајку на Јевреје немачке главом један духовник његовог цара, „старога Виљема"! Он би се онда грохотом насмејао, да му је ко казао, да ће то питање можда више задати гла вобоље њему самом, него ма коме државнику „мале", „варварске" Србпје нли Румуније. А сад? Сад има прилику да уздахне са римским песником: От та јат Дип1, беп уиае роаае не^аћаш! (Све се већ догаћа што мншљах да се не може догодитп!) То ново невидовно искуство „гвозденог канцелара" може доиринети, да ће и он милостивпјим оком погледати на онај закључак берлинскога конгреса, и да ће хтетп н разуметп и уважити, ако Србија тај

закључак, бар у погледу нових јеврејских досељенпка, буде тумачила онако, како буде могла примити на себе јемство пред целим образованим светом, да се на ерпској земљи неће догодпти онаке жалосне појаве, какве сад цо суседној нам Угарској отимају мах. ИЗ ЛИСТОВА а..) српскиг: -Српски Лист~ има овај дописиз Боке, од 7 септембра. (Гласови о устанку. — Нсколике из Црнс Горе). Да се малко насрчем сдободног зрака, јер ми је овај у рођеној Боки отешчао души, и да с браћом од срца по коју прозборим, попгго овдје човјев неможе никоме ни ио.чоз Бог назвати. а да му се у несретни рабош не упише. Одох туномадне горе на Цетиње. Проведох онђе неколико дана на миру и добре воље као што одавна нијесам. — Као што ћете можда и ви. г. уредвиче, добро знати. у Црној Гори много се ради а мало говори. С многијема сам о многочему се разговарао, на наравно и о устанку, али у пркос мојој жед>и ннјесам о овоме пошљедњем управ нншта могао чути да бих вам могао каковијех непознатијех новости сад овђе причати. Рек би да о томе црногорци нншта не знају или не хоће да знају, а увјерен сам да није тако. Казаше ми да се кроз херцеговачке кланце вере до скоро хиљада усташа са Фортом, Побрићем, Ељезом н Мандићима на челу, а у Босни у Гласинцу нлапини и осталијсма између Фоче, Вншеграда и Сарајева до преко 600 л,уди под вођством Божовића, Скока, Аџића и другијех четовођа. Да се тијем четама не приписује важност то немогу рећи, алп непогодна времена која се примнчу и која су ево већ наступила нијесу л»е за четовање најбоља. Једчно што се као некаково чудо тумачнти мора, јест одважност и самоирегоревање још иевиђено колико усташа толико њиховијех вођа. Немаре ти људи ни зашто: њима су зла времена као некакова шала, а оскудице најгоре којима су подвргнути, као да се њих и не тичу. Ја незнам шта ти људи мисле, пошто рек би да су о пушку и душу и тијело нрикочали. јер, како чујем. они намјеравају у снијегу и леду на голијем врховима Ђурђев данак дочекатн. Ја их жалим, а и морам. та рођсна су ми браћа. Они од херцеговачког робља којисуу Црну Гору напросто ирибјегли били непочиннв никакав пријеступ, већ су добријем делом својијем се огорелинама повратили, н тамо стали направљати којекакве колибе да како му драго презиме, јер им I у Црној Гори није стања, пошто они способни за радсад већ не добивају ниједпе иомоћи. Сви су тужни као црна жалост, што ће од њнх на пролеће бнти, то сам Бог зна. На Цетињу ннјссу могли а да се грохотом не насмију једном лудом телеграму тобож из Задра у Пестер Лојду , у коме се бајаги тврди, да су усташи у Црној Гори држали некакву скупштину и на њој много упорннјех рнјечи просули против књаза и његовс владе: и да I тражња Црне Горе у Бечу о трошкови-