Српска независност

— 528 —

ма оно изнбјеглијех усташа није имала ннканав успјех. Од свега тога пема нн еамог слова истпнс. Дивно ли га се тн благевн Маџари знају зажиа ионосити, А сад да вам коју речем о само) Црној Гори. — Црна Гора аво је п отрла свој крвавн хавџар. није зато стала да почива на лавор^вијепцима које су јој оплели јувачке мишице њенијех храбријех синова. Уз мвр и брацку заједницу које онђе владају. н које онијем сретнијем брђанпма свак завиђети мора. влада књаза Нпноле непропушта викакову згоду а да не гледа 'и настоји како да у свој народ унесе благостаље н просвјету: онђе се ншита не пропупгга, свака се превиђа, о свачему се мужевно радн. и то се не чини као другђе пустијем пискарањем п пустијем пројектима: црпогорац је у свачему јупан: у дјелнма се он хоће да огледа. ријечи за њега не вриједе нн пребнјепе паре. Дивота је слушати што Црногорци о својим школама и њиховпјем уредбама говоре. Поправом п градњом путева далеко су отскочнли на вслику корист народа и удобност придолазећијех путннка. 0 побољшању привреде наетојп се из петњијех жила, п већ како знате. црногорскн сир и масло у Фпноћн. укусу п јефтпноћн могу се такмити са најбол>им страннм производпма те врсте. Грехота само што мп мало хајемо за онпјеи што је наше, пошто о спру п маслу црногорскоме ми жалибоже не мислпмо ко да га и нема: за нас оно што не носи тобожњп печат енглески. француски па чак п американски не вриједи нппгга. Странп свијет мора да нас управ сажал>ева п ако не да се нашпјем неемшпл>еннјем предрасудама спрда. Свака нницпјатпва владпна која цнл>а да народу користп. онђе вам не пада као сјеме на пуст камен: што се онђе добра посије сведобријем плодом уроди, а увиђавност црногорског народа објеручке прима све приједлоге пронпцаве своје владе. Томе су нам добар свједок еконожске залруге које су се сад почеле оснивати. и које ће с временом лијепом коришћу за Црну Гору уродити. 5" овој ствари прва част пде Подгорицп п својскоме заузпмању мшшстра унутрашњцјех дјела г. војводе Маше Врбице, По овоме се види да г. Врбица није само јунак при грувању топова и крвнијем јуршппма, већ да знаде вршити као што вал>а и своје звање мпннстра унутрашњијех дјела. Бог му племените трудове паплатио, а увјерен сам да ће његова дјела свакн црногорацувнјек с благодарношћу спомпњатп.

дописи И.» Прокупла. 6. Септ. 1882. У 123. броју, донело је -Виделодопис из Прокупља од познатога (X) као одговор на доппс пз Прокупља у 115. броју _Српске Независности'*, као п иеку изјаву прокупачког опшгпнског суда и одбора. како није пстина. но је све лаж. да народ какво зло под впделовачком управом трпн, п да му је горе, него што му је под Турцима било. Близу је време, када ће се сам народ са својим впделовачким усрећител>има прорачунати, а мп ћемо за л>убав пстине само неколико јавних Факата изнетп на оцену чпталачкој публици. Село -Мрамор^ у Топличком округу не памтп се одкад је насељено. Под Турцима било је _господарлук~, и давало је господару девето, а са осам делова производа располагали су сељанн. Господар Алнт-бег нпје тео да расправи своје односе са сељанпма пред аграрном комиснјом, него је тек летос издејствовао од г. Минпстра Фпнансије наредбу, да му се по некаквим таппјама уступе земље мраморске у евојпну и на располагање. Узалуд су се сељани пред виделовачким својпм капетаном г. X. Поповићем бранилп, да земл>е нису турчинова својпна, но господарлук, пгго знају све Нишлије п околна села: да су турске тапвје лажне. п да преко таппја њпма неостаје ни педља земл>е. — г. X. Поповнћ ипак донео је решење и уступпо сву земљу Турчпну у евојпну и на слободно располагање. а сел>апе на суд упутио. Таким начпном виделовцп одузелп су сељанпма својпну. коју пм је признао чл. 5. аграрног закона, повредпли су §§ 201. и 202. грађанског закона, по којима Турчин треба протпву соиственпка п држаоца право своје на суду да тражи. па п постојећп распнс мннистарскп о регулисању постлпка полицвгјских власти за уступање имања Турцима, који у случају спора не допушта уступање. Најпосле учпнилп су то, да је сељанима допста сада осам пута горе под Впделовцпма. но под Турцпма јер им ови одузпмљу са уступањем земље Турчин\* и оних осам делова пропзвода, пгго су под Турцпма нмалп. Други случај. Сељанп села „Облачине" пред аграрН1М комисијом доказивали су, да је Невзад-бег Есад Беговић Оио њихов господар. коме су такође девето давалн : а Невзад опет са некаквим таппјама доказивао, да није био господар. но ! 1пфлик-сајбија. и. комиспја решењем упутила је Невзада на суд, да тамо покаже своје чиФлик -сајбпјсно право, које му сел>анп нису признали. Јест, но Невзад нехте на суд. но на кола па у Београд,

одкуда донесе минзстарску наредбу. да му се земља облачннска по тапнјама. н сад не као чифлик но у својину и на слободно располагање уступи. Начелство врати наредбу са разлознма о немогућству извршења, које министар усвојн. но после опет нареди уступање. Начелство ■ч! по друти пут врати па и трећи пут. Дал>е пгга ће битн видићемо. Па нека би се изврганла наредба министарска, зар у том случају неби облачпнци и оно изгубпли пгго су под Турцпма уживалп? Трећи случај. По аграрном закону Турци немају права ва шуму п утрину: а Виделовачнн капетан X. Поповић при свеколиком протпвљењу сељана села Глашинца изашав собом на лице места, упустио је Глашиначку утрину у својину и на располагање Иемаплу Ињазбеговићу, и тако лишио сељане утрине коју су они под Турцнма уживали. Млоге и млоге још благодети внделовачке управе у ослобођеним пределпма пма да пзнесемо. које ни мало неуступају онима, које је народ под Турцима уживао: но ћемо за сад да завршимо само са питањем свакога српског родол>уба. како ли мора бнти народу под внделовцима, кад он мора да тражп заштите за своја права. према Турцима код свог до скора среског, а сада окружног старешнне. помоћнпка. г. Стев. Косгиба, пнроћанчевог зета, а овамо му је старешина за добре паре пуномоћнпк и заступник Турака и турских пнтереса по пуномоћпју. које је под 12. Јануара т. г. ЛГ 79. потврдио ошптгнски суд а под 19. Јануара Л? 268 и окружно начелство (са подписом нпжег званпчника)? „Покрите се, дакле вп~. „Одиђи сатано - ! Са Ибра 12. Септ. 1882 год. Прплпком садањег учења и маневрисања, посетише нашу варош командант Артилсрнјске бригаде г. Стојадин Катпћ. п Мајор г. Јоца Атанасковпћ. Они су овамо долазплп , да прпсуствју при учењу и маневри. Каквп су им резултатп то је њихова ствар. а нашп су са свим јаснп п јавнп. Одлазн одавде друга пољска батерија у Чачак. Част и поштовање г. Стојадпну и његовоме сапутнику г. Јоци: за време њнхова бавлеља, у колико смо могли впдети, обоица заслужују попгговање од нас. а оставили су међу нама честит спомен брацне љубове и одличпог попгговања. Са овпм мп не излазимо као с каквим апелом на њих, но мп то велпмо од наше стране . одбијајућн полнтичност од њнх: да су се и они овом приликом аутентично увернлн о дарежиљивости овд. грађана. према нашој државп. а н лепше су прплпке мислимо.

I да чују и нз уста грађана , како их је немило днрнуло кретање друге батерије одавде. Ми с правом можемо тврднти. да у нашој отачбипн нема равне општине овдаш. у потпомагању војених издатака према државп. Тако општина је овд. поклонила кућу за телеграФ : потреба се указала. да у тој кућп обитавају војници. оппггина је и срезки телеграФ пренела у среску кућу, а држави дала да чини употребу: п тако садау њој станују понтонири. То је учинила зато. да држава неплаћа за тај род војника квартир. Она је направила са срезом пггалу за коње, у коју је смештен сав број коња. То је учиннла. да држава не плаћа кирију и не прави сама нову шталу. Она , је купила сама Пљакићев шанац који конгга у најмању руку на 500 дуката, а срез је обећао сасећи и довући граћу да држава подигне још једну нову касарну према старој. Она је дала од свога дпвљег (ннје дивл>е него се тако 8ове) пол>а, колнко је тржавп потребно било за сењак, и оградила је са срезом. Она је дала н потребан простор од истог пол»а за учење и маневру: она је дала земљиште за слагалиште а сама плаћа кнрију држави за вашариште: она је плаћала за извесно време и штале по вароши, била потреба: све Је она то чпнила, да има овди 4. батерије у сталном гарнизону. Те батерије некако обитаваше овде до доласка новог гарнизонера. а од кад он дође, оно ево једну нзгубнсмо, негледећи ни најмање на то. што смо те батерије нскали, и што смо толике грдне жртве поднели. Неко је хтео, да остави у спомену међу нама долазак батерија, а други можда оће одласком. Е па сад удеси ако можеш. Овдц је јевтиннје све и сва. него и где у к^ме другом крају наше отачбине. Овди се могу и на оке дрва куповати ако коме није вол>но цела кола за 2—3 динара илн Фат купити. Мнслимо да се ннсмо преварпли што смо пре напоменули, да се радн на кретањуједне батерије, иможемо себиподпуно ласкати, пгго смо пророк или управ погађач бпли, јер ето то нам и војени лист донесе кога у рунама имамо, кад ове редове пишемо. Зли језици о кретању ове батерије свашта говоре: како је пуковар г. Јаковљевић у своје место рођења — Г. Милановац — ишао да тамо уреди за емештај те батеријс која тамо његовом инлцнјативом иде, но да ли је то истина, незнамо, само свакојако, ако што буде било, сакрити се не може. Мп с-а овнм не идемо да кога вређамо, или изазивамо, само износимо своју жаовицу па свет нека оцени где је правда, по томе,- што смо, све обећано држави, испунилн, и ми нп најмање нисмо показали, према

дие?&к КРУНА. СКИПТАР И ЈАБУКА РУСКОГ ЦАРА У Русијп се чине у велико прппреме за крунисање царево. У белокамној Москвн. у српу простране руске нареввне. метуће снерни слуга божпјп. на главу божјег помаза нпка. народног л,убнмца н узданице. Александра Ш. сјајну круну. која прплпчп велпком словенском владару. наследнику цара ослободпоца. Круна је ова сјајна и величанствена. којој нема равне мећу владарима света. Да унознамо наше чнтаопе са том сјајном круном. којом ће се увенчатп велнки наследннк цара ослободиоца. Сјајпа и велпчанствена ова царска круна начнњена је по калупу потоњнх круна византнјскнх. и вреди 1,100.000 руба&а. Она се састојн пз две половине. које симвоЛПЧ1ЈР представ.!,ају источно и заиад.-о римско царство. У средпни међу савпјутцнма ове две подовнне, етоји округдасти рубпн на коме је утврђен крст. којп се пз нет великнх драгих камења састојв. Ову величанствену круну дала је начппитп

руска царнца Катарпна II одмах после свога ступања на престол рускп. II она се том круном венчала 22. сеп. 1767 за престол рускп. Сва се крупа састојн из скупоценог драгог камења и 58 комада круппог бнсера. Но поред сјајне п велнчанствене круне, узеће у руке велпкн паследник цара ослободиопа п сјајан скиптар. П овај је царски скпптар велпчанствен, онаковн. какови прилпчп дичној узданицн евпју Руса п свију Словена. Царски овај скиптар дао је зготовнтн за своје крунпсање нар Павле. 1797, године. Скиптар је украшен са два сјајпа алем камепа. позната под пменом Лазарев и Орлов, о којима нма то.тико много прича. Вели се . да је овај драги камен. са чувеннм драгпм каменом у епглеској крунн, којп се зове -ко-инур*. сачињаво очн инднјског златног лава. којп је у Делхн пред престолом великог — Могула стојао. Вредност овом драгом камену нпје одмах нозната. но је пролазио кроз руке као комад каквог стаклета илн топаса. док га нпје узео неки јермен скн трговац Лазарев, којн га са опасношћу живота допесе у Петроград ипонудп царпци Катарпнп II. Но

царица. непознав вредност његову неузме га. Лазгрев однесе га у Амстердам. где је тада бнло средпште трговине са драгпм камењем. Тамо га купи гроф Орлов за 450.000 рубаља. очисти га н углади. и ноклони царшш Орлов нзмоли у царнце за Лазарева племство и награду у 2000 рубал,а. Драгн-камен, Орлов. тежак је 194'/, карата. тежи за 8"/ 16 карата но што је енглескн драги-камен _кои нур". При углаћивању изгубпоје орлов 9'/« карата, вредност му је 2.399.410 рубал>а. На драгом-камену Орлову стоји дивно израћенп орао. Скиптар је внсок 81 с. метар. Овај царскп скнптар је узео у руке и цар Ннкола при свом крунпсању у Варшави. Но том је нрплнком метнут на њега други орао са под>ским грбом на прсима. И царска јабука, коју божпји помазаннк држи у левој руцп направл.ена је за круннсање цара Павла. Јабука је од сувога злата. на њој су по средини трп венца (обручај од драгог камена. а у средпнн I овпх један округластн алем-камен. На врху је опет обруч од драгог камена. на коме је скупоцени саФир, у коме је углавл,еп крст, сав од | драгог камена.

Па н круна, којом ће се венчатн руска парица сјајна је, но мањаје од цареве. адн је пстог облика. Она је сва пз драгог камена начпњена. Крст јој је особпто леп п велпчанствен. Рујна боја одоздо н с предње стране басносдовно одблескује. Ова круна начињена је за крунисање царпце Марпје Алекеандровне. Поред овпх сјајнпх предмета. којпма ће се украснта цар н царица руска при крунпсању, још да споменемо ордеп св. Андрије. вога владар п владарка само на круннсању мећу. II орден н ннсигније, еастоје се нз самог алем-камена. Вредност руског крунског драгог камења износп на 15. милнона руб. Поред ових величанствених адпћара. којима ће се украснти руски цар и царица. сјајнће око њиховог престола кристалпсана д.убав. верност н оданост руског народа па и д.убав свега православног словенства. II у таковом сјају поћиће снн цара ослободнопа путем свога велнког нсторнјског определења. А велнкн славенски Бог помоћп ће своме помазанпку, да што скорнје оствари наде свог православног сдовенства. на страх времена а нама свима па славу, понос и дику.