Српска независност

— 529 —

држави нсблагодарност, а нпјс ни држава нрсма нами досада, но шта више, захвалност смо добити и са највишег места, па одкуда овако сада нсшто излази, и мп се чудимо. Ми нмамо и сувише искуства, да су многе онштинс , које су распоредом по псшто војске добијале, тражиле, да се она из њсне средпне дигне, док па против. наша је општпна искала да јој сс војска даде понудпвшп државп и горње олакшице. Она је то тражнла једино због тога, што је на крају, и што нп на коју страпу извоза аа пропзводњу нема , те да може нсте лакше трошити. Но свс како му драго. мп се надамо. да ће се све то поправпти само ако је из какве пренаглености било, и ако ту не лежп какав пнтерес државс . да батерија одавде ићи мора , иначе држави је све једно: трошила новац онамо пли овде, све јој једно те једно, док знамо позитпвно, да ће све потребе за војску и коње овде јеФтиније набавити, но и у којој другој варошп пли месту. Ради задржања опе батерије, ишла је и депутација општинска бригадиру и молили га. да поради, да се иста не креће. но какав је одговор он депутацијп дао, мп у то нпсмо посвећени, а и дасмо, то би оставили за другу прилику. Толико о батерији. А сад друго. Читалац је можда досада дочуо. да смо и ми овамо усрећени некпм деспичићпма. Они још и сада шврл»ају по овоме срезу п околини ове вароши. Они су 7. ов. м. у вече нуцалп на Т1иру Рогљића среског пандура у Ратини близу г Берановца и . Кад почеше пуцатп на пандуре. онда Бог ме пма страже, а кад на граћане првог реда и путннке . онда се одрпче и писмо да је нримхено. Лепо Бога ми. Ноћу између 7. и 8. напалп су (то су вал>да други) на Симу Луковића из Мрсаћа п изнудилп му чујемо 40 —50. дуката. Двоица су били гарави по дицу. 8. дању везали су једног ћерамиџију са оне стране Мораве, и отели му што је имао пара, а њега везана оставили, — по одласку њином Бугарин — ћерамиџија отншао је онако везан у Милочајску механу, те су га тамо одрешили. После неколико дана прнчао је једап господин г. Савн секретару овд. конзисторије на страни. како су се некп разбојници V околини Краљева појавили. и како се један између нападнутих срећно спасао. аонје очаран можда црвеником вина, онако напредњачкп рекао „лаже да је нападнут 4 -, — он вели тако. а по нски срески старешина рећи ће, рецимо, Јовану Пантовићу мех. Са г Ибра" „Марш вуцибатино." Обоици рекли би, да се у будуће служе солидним речима а никако погрдним, па први да чпта и дрл»а по оним Фасциклама конзисторије, а другоме, да солидније предусреће и потребе народне извиђа, док нисмо рекли још коју крупнију. Они мисле, да је и онима који су патили од разбојника и који се пљачкају. било, као попу оно вече у Манастиру Наупари, а срескоме као оно уврдилима о госпођи на сабору кад је вико „цу, Форпас, и т. д. Попово и Срескога уживања било је право напредњачки, а оних грешника који су нападани. коима су гуњићи с леђа скидани, којима су грлићи под гушомбили; којима су паре узимате, било је смртно и очајничко уживање. Ништа није смешније било. него слушати напредњачко једно злонце Шкипетар Ефендију, како брани и кука за Протовим. који је од стране комисије у локоту, и како вели. да ће напредњаци да оберу што је иза либерала остало. Пошкој — ајд — Шкипетар Ефендијапрапорче напредњачки и даље бранити оне који су гди смо рекли, а ко их год брани раван је њима. Нисио никад бранили никога још мање онога, који зној народа скида, иа нећемо ни вама уступити места што браните онога, кога дела непознајете, а ни њега лично, него само гачете као врана на дрвету кад оће југовину да означи; зелен си ти да водиш политику са људима опробаним, и издржљивим, зелен си ти, да браниш онога и хвалиш који јс у апсу за казнимаде-

ла § 92. крив. закона. Који год хвали и брани прљава човека равап је њему, Гледај то звањс у онштини што ти је д то, на чувај и ради, остави се ти полсмике партајске, биће нунијн трбух. Сва кога остави себи, а ти гледај тебе. Ако јетеби Иатибе општпнски жао Нротова нама није зато, што смо то моглн давно мислпти да ће то бити, само смо се чудпли. што и пре било ннјс. Свс иде редом, па ће и за тебе ћатице доћи времс награде, опет по принципалу напредњачком, али из других клубова. -М ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Гроцке пишу нам, како је полиција ухапсила Мпту Арсенијсвића, председника општинског суда у Гроцкој. Узрока овом хапшењу не треба тражити ннгде, до само у самовољи нолицијској. Мпта Арсенпјевић неприпада „виделовачкој" нартпјп, н то је све чиме се објашњава насртај полпције на њега. Та за име свста, како би могла полиција допустити да либералац буде главни кмет у Гроцкој, на домаку „воденице", која сем млења мора имати и .чаробну" силу, да самеље све људе у „виделовце и . Но та „чаробпа и моћ и опет пије могла да у Гроцкој постави за главног кмета „Виделовца"' па сада полнција г-еда свнм могућим средствима да подмете ногу кмету либералцу. кога је народ супрот .чаробној а моћн из воденице бирао. Познато је да се у Гроцкој зида нова црква. Касехраниоц је црквени неки л виделовац- Мијаило Јовановић из Гроцке. Одбор општински потребујући новац за грађење цркве реши. да узме од Мијаила новац. Ово решење саопшти му главни кмет, но он место да дође сутра дан у општину и да одбору рачуне положи о црквеном новцу, оде у Београд. ,3на се да је Мијаило несавесно руковао са црквеннм новцем, и утрошио г; на своје потребе н због тога је отишао у Београд да не би морао давати рачуна. Сутра дан кад се одбор искуппо, саопштн му главнн кмет како је Мијаило отишао у Београд, те одбор реши да се он има сматратн као проневерплац црквеног новца, кога треба стражарно дотсрати из Београда. Но главни кмет ублажи одборнике и они се склоне да га само лепим начином позову да одмах да рачума о црквеном новцу. Мијаило нехте пи на тај благ нознв доћи, но тужи главног кмета канетану. а овај га одмах ухапси, за то што је као бајаги увредио Мијаила, који нсће да положи црквени повац. Ето докле је дотерала Гарашанинова полиција. Она је кивна на главног кмета. па сада налази ма шта за повод само да му се ответп.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ

Много нам се наљутио „благонадежни јуноша" „виделовачки и Риста Данић. Љути се што ми у дискусију увлачимо п извесна имеиа и , предпостављајућп да је нама стало до његовог имена , које ми само употребл»авамо да објаснимо време, које је интересе државне запоставило интересима партајним и личним, и ако негдашњи сакривени сурадник прљаве ..Садашњости" >виделовачке~ не би никаква права имао да се жали све да би се његово име још чешће по заслузи жнгосало. Он се усуђује да нас пита да му докажемо, где је он експлоатисао садашњу слтуацију у своју личну корист. Он заборавља да је већ у свима листовима опозиционим довољно доказано, колика је он пијавица на телу ове земље. И ако се он претвара да је заборавно, ми ћемо подсегити наше читаоце на оне честе скокове, које је он учннио у својој званичној каријери од 19 Октобра 1880 год. За неиуну годину и по дана он је четири нута унаиређиван био и то 31 октобра 1К80 год. дакле ирви пут одмах дванаести дан по доласку „виделоваца" на владу, за тим 11 априла 1881 год. после 31 октомбра исте године и најпосле 1 априла 1882 год. и то овај пут од секретара пете класе за секретара

трећс класе, прескочивши дакле једну класу, ми смо још примстили да се овако вапрсдпо унапређивање Ристино не може онравдати ни његовом способношћу ни његовим трудом. Он овде у земљи није свршио Факултета , а кад је изван земље тумарао, он је на испиту пропао. Међутим су јавни листови још и то изнели да је он двапута из школе истериван и да је добио сведоџбу да није способан ни за какав озбиљнији посао. На можс ли се са основом порећи да он није у своју личну корист експлоатпсао ситуацију у којој сваки „виделовац" гледа што више да уграби? Но и то није све. Сећамо се и оне велике дијурне од селам стотина дуката , коју је он дигао за разне мисије, у којима ништа привредно није, Јер се зна да је шеФ мисије, која је водила нреговоре о трговачком уговору у Бечу писао министру финансије, да му Риста Данић није потребан, а овај га н преко тога у Бечу оставио. те је Риста толику дијурну нанизати могао. Он је и као дописних Бечке-Пресе, и као сурадннк „Видела" примао некс невпдљиве награде. И овај човечуљак усуђује се да нам каже да он није ситуацију у своју личну корист експлоатисао, као да би и од његовог порицања ко год какова рачуна држао. Место тога норицања више би читаоце интересовало, да је он објаснио узроке са којих је ових дана путовао са Живком Анђелијћем на поштанским колима по Србији. Па ако је Живко Анђелнјћ имао да отвара неке штације телеграФске, које би се и без њега могле отворити, штаје ту знао да припоиогне Риста Данић? Или је само путовао да добије нову прнлик/ за нову дпЈурну? Да је ишао у Д. Милановац, могли би смо предпостављати, да је ишао да процени кућу коју је Анђелијћ за пошту продао, и ако је већ једна државна кућа за ту цељ постојала? Позитивно овде не можемо ништа тврдити , но ћемо уступити реч Ристи, да он сам објасни куда је тумарао и колико је нове дијурне примио. Лозничка општина и огружно начелство. (СВРШЕТЛК.) Пресуда Предписом својим од 31 августа тек. год. под Бр. 5303, начелство је наложило оиштинском суду, да му јави то: радили онштински суд што по ономе, што је пронешено ио вароши, да начелников стан 26 августа није био осветљен, и ако ради да пошље своја акта на промотрење, а ако неради. да начелство ради даље што треба по овом оваквом делу. Општински суд. извешћем својим од истога дана Бр. 2380, под подписом свога кмета г. Велнзара Кундовића, у место да одговори тражењу начелства, упустно се у претње такве које никако неодговарају званичном реду, н непоказујући дела кривична која су код општинског суда противу начелника покренута, вели даљс. да ће се начелник, што суду по познвима није хтео доћи за дело кривице неке, узети на одговор п казнити. Тим одговором, кмет г. Кундовнћ одрекао је послати начелству тражена акта ако их је имао, и одрекао одговорити и о ономе што је начелство тражило. На нзвешће горње општинеког суда начелство је 31 августа бр. 5307 одговорило и тражило опет акта рађена по крнвици начелниковој коју општински суд под подписом г. Кундовића напомпње, упућујући га да начелника позове по нарничном делу а према првом таквом нознву, ако потреба није престала, као што треба. Суд у место да овако поступи, истичс се његов председннк и шиље начелннку позив од 31—8 1882 године бр. 2363, и 2382, којим тражи начелника да дође суду 1 Септембра рад узимања на одговор по две кривице. На овакав позив начслник је својим писмом упутио н суд и кмета на §. 30. уредбе полнцајне, да раде даље ако начелника позивљу по каквпм иступним делима: али кмст, г. Кундовић, није хтео то слушати, него је начелнику шиљао и

такве позиве, — неказујући му у истима дела; у којима је и то стајало: да се начелник позива ово потрећи и четврти пут да суду онштннском дође, и да ће силом бити дотеран ако но позиву недође. ове, овакве нозиве шиљао је начелнику на предају по познатим пандурпма који су на доказ предаје позивали и грађане да гледају како они начелнику позиве предају. Поред овог, кмет г. Кундовић није се хтео задржати и даље терати незаконитости, него се и у суду а и прсд механама изражавао тако: да ће он начелника силом себи дотерати. па ма га то и главе стало. Услед оваквнх незаконитости и неправилног рада, који је виђен да се води као у неки инат, од кмета г. Кундовића начелство је тражило налогом својим од 3 Септембра Бр. 5371 од истога кмета г. Кундовића одговор. Међутим. како је г. Кундовић 4. т. м. пред сами мрак послао члана суда Станка Урошевића, да начслнику пред механом Љубомира Бојића саопшти и неку пресуду, којом је начелник за некакве иступе осуђен на 30 талира казни, начелство је и предписом од 5. Сеитембра Бр. 5390 тражило и акта и пресуду над начелником изречену ради ироматрања п даље радње. На све горње. начелство је добило одговор кмета г. Кундовића од 5 Сентембра под Бр. 2385 из ког је видило, да се код суда ислеђује некакво дело крнвице начелникове, што му ннје био осветљен стан 26 Августа а то на имен дан Њенога Величанства краљице Наталије у овом одговору, кмет г. Кундовнћ прећутао је одговорити тачно на учињена му питања за његову у дужности неправилну радњу, па се упустио у такво одговарање које је крајње недостојно за званичан ред. И кад му је начелство 7 Септембра Бр. 5441 последњи пут преко општинског суда затражило пресуду и акта о кривици начелниковој на промотрење и даљу радњу. он све то опет није хтео послати, одговоривши начелству 7—91882 год. бр. 2437 да по његовом тражењу неможе послати акта н пресуду, што се у границама закона креће и што је законом опредељено како се изјављују жалбе противу општинских пресуда. У радњи својој но овоме делу, начелство нпје тражило одобрење на личност начелникову. јер он добро зна, да од ненадлежног, никакве пресуде и неможе бити него је тражило да провиди дело по званичној дужности, на, ако је за њега, да даље радн што по закону треба а ако није да га може послати оном који буде за то надлежан пошто се његов начелник неће никада застидети од онога што ; је кад урадио. Побуде Далије начелник 26 августа свој стан осветлио, — то он зна. Да ли начелник 26 августа није свој стан осветлио, — то опет он зпа. Далије казнимо то, што неко није осветлио свој стан на какав општенародни празник, — то начелнкк зна. Да ли треба кога силом терати да се весели и иева, кад му се и невесели и не пева, — то начелник зна. Далије кмет г. Кундовић за прошле две године свој стан који му сад пред начелство стоји, о ирошлнм општенародним празницима осветљавао. или не, то начелник зна. Да ли је кмет г. Кундовић о каквом општенародном нразнику, у цркви био, или не, — начелник зна. Да ли и остали грађани бар но три и четири њи о општенародним празницима у цркву иду, и како I. којн своје домове осветљавају, — то начелник зна. Да ли јс могао, илн смео, начелник, до сада учннити бар какву своју примедбу оннма што своје станове не осветљавају н у цркву неиду о општенародним празницима, — то зна н садањн гмет г. Кундовић. а н сам начелник. Далитреба на оваква дела, која траже само образа и искрене и добре воље, а не мрзости и негодовања, да иази начелник илн кмст, — то начелник зна. Да лн пко, неће држање нараетоса блажене иамети књазу Михаилу, а у прко-