Српска независност

СРП< 137

НЕЛЕЉ4. 26. СЕПТЕМБРЛ 1ДП? ГОД.

ГОДИНА II.

2ЕЖН 31 СРБ2Ј7: I годиву 24 дпн., на по годнив 12 дин.. ид чктвгт год. 6 днн. 51 ССТИБ 32Д5=Е ЕЛ1КХПСК32 ГС17СТСХ7I годннг 30 •глнлхл, на по годвнв 15 «р. на чвтврг год. н «р. 31 17СТРС-7Г1РСК7: . годину 16 фог. Т вжнх., на по год. 8 •. на ЧХТВРТ год. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ1ЛЕ 1РЖ1.ВЕ : . ГОДННУ 36 ФРАН.. НА ПО ГОДННК 18 »Р., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 »Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ПОРНИНОН. ЧЕТВРТНОК, и НЕДЕЉОИ хз;е»л:о^<г т а-п а тт^=г урхдшшггво В адмннвстраонја У кјт.и г. ТОНВ АнДРЕЈВВНХ-» АВПЈИ -еев ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ. ОРВН НУТ 12 дин. ПАРА од РКДА, А ПОСЛК СВАКН ПУТ 6 ПР. за прилосдано 60 пара дин. од реда. Р/нописи шал>у се урвдмиштву, а претплата адтинистрацију „СРСС5Е ПЕ3182СН0СТ 2". рукописи не враћају се. нкгјдаћкна писма не примају сгн.

РеФорме и политика Калаијева у Босни и Херцегозини-г Ових дана иратио се пз Босне иовн аустро-угарски заједннчки ииинстар, комеје поверена управа над Босном и Херцеговнном. Сад. ношто се видедо, шта је он у Босни нредузимао, или у ра:шим прилнкама изјавл>ивао. може се бар у неколнко судити о томе. шта се од његове уираве сме очекивати. Још кад се Аустрија крепула да заузме војскон ове срнске нрсделе, иротнвницн окупације ударпли су одмах у иочетку овога нустоловног средузетка на његову ♦инансијску страну, во влада се трудила да циФрама докаже. како ће приходн овнх провинцнја битн довол.ни да покрију н.ихове управне трошковс ; шта внше, они су доказивали да ће бнтц н за то средетава, да се одмах и одбранбенн закон у живот уведе, т. ј. да ће се нмати од куда и домаћа војска издржавати. Но Аустрнја је морала да дигне војску од близу две стотине хил .ада Јћуди и да потроши две стотине мплиона Форинти, те да Босну и Херцеговину заузме и у в.има да се настани. А за угушење посдедњег устанка морала је Аустро-Угарска да дигве 75,000 војннка и да жртвује новнх 35 милиона 4>орината. Уз приходе заузетих земал.а мора монархија да оптерећава свој заједнички буџет још по Ч мнлиона форината V редовним околностима. а како наступе н најмање тегобе, то морају са овима уноредо да расту и ванредне жртве. И Аустрија и Угарска морају ове терете у толнко јаче да осеНају, у колнко и једна н друга морају са своје рођене потребе да предузимају кредитне операције од 50—60 ми Јиона Форнната те да покривају недостатак својих редовних нзвора. Дога1)аји су дакле дали за право протнвницима окупациопе полнтнке у Аустро-Угарској, а взадина увераваља, да 1е приходи од заузетих провинција покрити њихове расходе, морала су пропасти. Кад је ово стање стварн тако на видик изишло, да га је сваки могао опипатп, онда су разнн нолнтични утицаји у монархији почели долазитп у сукоб и у отворену борбу. Докле су једни захтевали да се учини крај жртвама и да се трошкови заузетих провинција скину са буџета монархпје, дотле еу други саветовали да се сувише пе напреже пореска снага заузетих земал>а, и да бн се сузбила свака тежња вародл Босапско-Херисговачког пп гп-

ју год другу страну изван монархије, да Бошњаци п Херцеговци плаћају мање од својих суседа у Србијн н Црној Гори. То су биле две несагласне проблеме, које је влада имала да реши. Уз то се још подигао захтев и то у круговима којп су влади најблнжи, да се заузете земл.е коначно нрндруже монархији е да би тако нрестао онај нривременн карактер аустријске управе. којп свнма противнпцнма њеннм улнва наду, да се он неће моћи пи утврдити. Најносле подигоше се гласови и то доета моћни. да Аустрија треба да напусти заузете провивције ако би јој се поднесене жртве признале. Но после трвења надвладала је она мисао која је Аустро Угарску н одвела у Босну; надвладалн су прпврженпци окупационе нолитике. Опи су доказпвали да евронски положај Аустро-Угарске, као велесиле, изискује, да она у заузетим земл.ама остане: да ова песме допустити да се на њеној југоисточној граници подижу југославенске државпце, које би њен цоложај и њен утицај на балканском нолуострову уништиле. Ако монархија мора .т сала да подносн материјалне жртве, неће их она морати вечпто нодносити. У Босни н Херпеговинн има свију услова за снажан прнвредпи развитак; поступајући нравнлно н н са разумевањем екопомне политике, може се нарочито од Босне створитн богата и благословена земл.а тако, да ће унуцн данашњег параштаја прибрати обилнн интерес од жртава које садашњост тиште. Што се нак напуштања ових земал,а тиче, та је идеја толико сузбијена, да јс сам угарски министар председннк Тиса у нарламенту изјавио, да бп напуштање Босне ноказало слабост монархије која би могла покодебати веру и у њен властнти опстанак. Кад су се овако горке речн чуле у парламентима, кад је оволико неповерење у окупацнону политнку завладало духовима, онда су се меродавни кругови сагласилп. да предузму реформе у босанској унрави; онда је Калаји узет за заједннчког министра царевине, са задатком да прими управу боеанску у своје руке као човск снособан и у источним стварима искусан. Калаји је обишао Босну н у њој се око два месеца задржао. Он је нашао управу босанску нопушену елементима које одкуд на брзу руку, а но највише сумњиним па и нокварепим; он их је мењао, требио и пречип^а^зо, но оумњамо да је био

сретннје руке одсвојих претходника. И њсгови унравпн оргапи пате, као и они које одмењују, одједне исте бодести, а то је туђинштина : туђи су они Боспи и Херцеговипп и по срцу, и по језику и по знању. Нити ће њих народ разумети, нити ће они хтети и смети да народпе нотребе темел>но проуче и отворено искажу. Поврх тога, сваколика реФорма Калајева креће се у кругу бирократском: мењају се одпошаји власти, мењају се лица, а стање ствари остаје у суштини оно исто. Задржан је војени карактер војене управе н ако је војеном губернатору придат у помоћ један грађанскА помоћник, таконазвани „нивилнн адлатус". Не одрнчеио да је ова мера мудра, али сумњамо, да ће се њоме п Фактички пзмењати одношаји нрема војеним властима, које су се с народом грубо повашале. Но ако бисмо п допустили, да ће у томе ногледу в бити какове поправке, свакојако остаје да су све до сад познате Калапјеве мере само снол,не природе, намењене да измене Форму п начнн управе. Бнтне олакшице неће народ од њих пи у чему осетнти. 'Гегобе народне ннсу ни у чему смањене. У главпо пнтање, у питање аграрно, није Калаји ни дирнуо. И данас стоје онн исти терети, којп су и под турском управом народ притискнвалн. Кад је 1875 год. днпломација пспнтивала узроке босанском устанку, овда је гроф Андраши, у својој познатој европским силама подпесеној ноти изјавио, да чвор свију тегоба лежи у аграрном питању и ла је босанско аитање аграрно аитање. Па шта вндимо данас? После четири године аустријске управе видимо да тај чвор стојн и данас не раздрешев; шта више, није се још ни нокушало да се он раздреши. Докле је Србпја у својим новодобпвеним пределима одмах друге годнне своје владавине аграрно питање раснравила , Аустро-Угарска преза од мухамеданског елемента, да му се н приближи. На против, изгледа да сва вештина аустро угарске владе своди се па то да нађе новаца у Босни и Херцеговини колико јој треба, да покрије управне трошкове оввх земаља, а то ће рећи. да их начини способпе за добар порез (81еиег(ЧШ§:). И ако су дакле за Калаијево нме везиваве разпе жел>е и наде, кад је он управу оанх земал,а у своје руке добио. до сада се ппак не види, да је оп оправдао глас, који се провосио о његовом нскуству п о његовим способностима за реформу. Оно што је он до сада у овнм земљама извршно, не може се сматрати као

какова темехна реформа, а хоће ли се моћи назвати реФормом оно, што он још мнсли да извршп. то не ћемо предрасуђивати. Али има нешто што смемо напред тврдити, а то је да без решења аграрног пптања нема реФорме у Боснн и Херцеговини. Остаје још да бацимо поглед на полнтични правац Калаијев, у колико се он из разннх изјава његовнх даје известн. На Гробу Ђенерала Скобе&ева-. Благо онои ко довнјек жнвн Ниао се рашта ц родитв. Његуш. Читаоци ^Сраске Независности' 1 биће досад већ и заборавили на обећање које им је пре тодико месеци у доставци из Париза а уз прилог текста српске омладинске адресе пок. ђен. Скобељеву учињено, и које се односило ва опширан опис предаје и пријема тога, заслухом. Скобељева , и прослављеног поздрава. — Дотични и нотписани није доиста на то обећање своје заборавио ни заборавити смео, али сматра за нужно да наведе зашто је са самим пзвршењем толико одлагао. Предата адреса била је повод једном одзиву — говору и одговору — адресовако1 који је сву Јевропу узбунио и узрујао. Вел>а граја и олуја која му је сљедовала и која је читаве недеље, ни и месеце. по светском новинарству у најразнијим правцима бсснила, задржавала је обвезаног од покушаја који би уосталом за опај нар, само отешчао и онако тешки званични положај брата и јунака! Чекајући, пак, погоднији и спокојнији тренутак, он је ево дочекао да чини своје авај — на гробу ђенерала Скобељева ... Нека опросте сви али највише сен великога Михајила Димитријевића ако се овај дуг тако доцкан плаћа; он данас и није друго до једна врела суза српска која пада на бесмртни лисг његова животсА А сада да приђемо самој ствари и испричамо у опширности како је текла. Пре свега, а у цељи бол»ег разумевања оног што ће сљедовати да споменемо најбољег спомена достоши догађај који је овом нашем чину не само као таквом претходио него му и као основ иослужио. То је био иетроградски говор ђенерала Скобељева пзушћен приликом прославе победе на Геок-Тепу — ^ари чаши воде и ! Читаоци г Сраске Независности" памте без сумње дух и правац. ако не општу садржину, тога говора (јер га је она — т ,Срп. Нез. 4 " — од наишх новина на жалост и јелина — у своје време у целини допела а иначе најтоплије коментарисала) али нама је овде довољно потсетнти на оне моменте његове који су Сраству и његовој данашњој неравној борби са општнм ненријатељем Словенства посвсћени били. јер су они н на нас (Србе у Паризу) сасвим природно и непосредно подејствовали, па нас и на онај одзив, на ону адресу захвалности. покренули и решили. Сад, срећа ил судбана хтела је (зар) датај наш одзив, та наша адреса, буде не само арва коју је ђенерал Скобељев добио —* по себн пријатна околност — пнтн само српска — не мала утеха у времену кад се званична Србија баца на Русију дрвљсм и камењем, па ни само п омладинска и — јер је Скобељев на „омладину* (руску н словенску) вајватрснији анел управио — него н да му буде у ту/Јем свету ч пред њнме понуђена, свечано у руке предатаи гласннм братским усклицима пропраћена! А све је то покојномс Скобељеву — верујте — врло глило било! Али да ндемо редом. * Бугарж су пос. 1в нас предали.