Српска независност

— 532 —

Скобед.ев је дошао у Париз п на осуство" које му је усљед. већ иоменутог, петрограЈСХо* говора досуђено било. Ако ишта, може се рећи да једошаоили успео доћи тсо&ш*о, свакако склоњено. тако да смо ми бар. за његов стан тек после дужег распитивања разабрати могли. С друге стране. мисао о нодношењу сходне адресе Скобељеву јесте као таква, у начелу, брзо усвојена од бројнои односно доста знатне омладнне српске у Паризу. 1 Још да је среће, као што није, да је та „бројно доста зпатна омладина" била у истој мери, илн бар сразмерн, и смжна и истрајна али то јс ствар 0 којој ћу ја ( као и о неким лругим) причати мојим пријатељима око ЈСамоуараве и и ^Видма и кад узмогу нриватно и усмено а само ако узморам јавно и ппсмено. - Овде пека ми је, у онштем нам интересу, слободно констатовати један прост фзкт , а имено; да се, при свим, тако да кажем и снољним н унутарњим, тегобама и препонама, довољан број и добар проценат младих Срба у Паризу нашао и одважио , да ону — Скобељевом иримлену — адресу потпише, а из особитог поштовања и нри.чнања и на ноге однесе. Сама нак ствар текла је — ова ко: Скобел»еву је иретходно званичној предаји. послат један (француски) ареаис усвојене адресе — прво и наравно што је то ред (у овом случају н нужни услов био), а друго: шго се том ирнликом имало сазнати за дан а и за начин формална пријема нсте. Овај последњи задатак нарочито, иоверењем другова , пао је бно у део нотписаном; а он ће бити тако слободан да и оно што је еам том нрнликом чуо н видио — сада када другог сведока, ђенерала Скобељева, међу живнма нема — по својој душп и по своме најбољем намћењу опише и нредстави. * * * Било је то 2 /и Фебруара о. г. око 11 часова пре нодне кад је потписани у горњој цељи потражио и нашао ђен. Скобељева у прпвитпом стану Бр. 2. Улица Пантнјевр. (»1? 2. Кпе с1е Реп1ћ1е\те) .Имам част — Ћенерал Скобељев држим? „То је моје име — добар дан" — одговори Скобел»ев улазећи у собу за чекање и д^чекивање у сасвим простом кућном цивилу — и хитајући да пружн руку посетнику г Молим да вам се одма пожалнм и извиним што вас на туђем јсзпку адресу- \ јем. јер ао руски највише ако би вам ј умео рећи: Т здравствујте герој славјански и \ ( _Ах. благодарју, благодарју... . почему њетУ ви пола рускн а ја пола сербски и все будет ја вас поњнмају нозвољите" П Г. ћенерал је држим примио послати му (француски) препис наше адресе 1 "'? „Јесам и хвала, али јесте ли се ви од тада внђали са г. Лукановим — Бугарином* ? 1 За онај пар било је ареко 30 мдадпх Срба у Паризу. 4 ,.Вндело*' спомнњем на лру\ом месту аосле ^Самоуирале* — једнно нз обзира п о6«сјо нрема гако засдужнпм учесницпма у адресн Скобелеву као ппо је на пр г. Ииша Цукик снн пок. Косте Цукнка посланнка у Бечу! Јер, по држан.у Иве Павдовнка н дрјтнх - нарочнто оног Нобаколп&во» 11ве ПавЈоснКа — којн је л.уде чубитком благолјгјања плапшо н одбнјао — требаЈО бн грешном .,Нндеау ' н овдс као у свакој подобној приднцн само арво (овога пута од радакала уграбљено) место датн.

„Нисам, али ми неко од друштва рече да нас је тражио." „Ничево, ви сте ево ту, па ћемо се сами разговорити. Дакле мо-им изволите на ову столицу овде , аја ћу ево на ову другу до вас иа — одма да аређемо на ствар Да, примио сам п примам са особитим задовољством вашу адресу. Има, међутим, или боље рећи нема , у^тој адреси нешто о чему се морамо прстходно Формалноме пријему, најозбиљније објаснити и споразумети. Ја ћу бити према вами сасвим искрен — очекујућн то исто и од вас"? П Г. ђенерал нека буде о томе напред I н то нотпуно уверен." „Адреса, као адреса, врло је добро написана, и ја лично имам свака разлога да будем задовољан, али, као што на; вестих, у њој има озбиљних да неречем ; и онасних празпнна, што чини те она није целисходна и . . . . „Да би што сигурније разумео г. ђенерала молим да се изволи поновити на Франнуском". г Хоћу да кажем ви сте тамо заборавили да споменете цара и аравославље Ј — две најглавннје и најмеродавније чињенице у Русији. Учините то господине, па ћу примити вашу азресу и јавно и Формално. Јесам ли се овога путајасно изразио"? | г Савршено (.рагГакешеп*") али имам да одговорим да ми нисмо заборавили ни на једно ни на друго. Управо, ми смо се око тих ствари приликом саетава и претреса адресе највише борили и ломили. Сад, ако нисмо баш изриком имсновали, аравославље на пример, то смо пре свега узели да се то н по себи разуме, а уколико се по себи неразумс ту да оставимо поље мало ширем појму о Словенству, чијем моралном јединству, мислили смо, нетреба религија да емета. Што се Његовог Величапства тиче, сложили смо се у томе да се онај потсз у адресн који говори о -Русији и има тако протумачити; јер наравно Руспја је држава а — „1 Е1а1 с' ез1 1т" — .држава то је цар. с Дакле „Е види се да ви непознајете довољно Руснју кад тако унаоколо можете да резонујете. Ја морам да повторим, ваша адреса није це.гисходна; а то треба да је са гледишта соаствених вам интереса. Јер биће да ви нисте хтели тим актом само мене лично да комплиментишете него н вашој народно), као и општој славенској. ствари послужите и привредите с ? ^На сваки начин ц . .Лепо, па зашто ее онда обраћате само на мене, једног нростог ђсперала руског, који вам најпосле само добра желети можс а ћутом нрелазнте оног — знате пословицу — -ког нетреба срдити кадга треба молити". -Верујте нсбих се бојао призпати да смо погрешили ако смо погрешили, јер као што се нзјасних, та ће се празнина у адреси осетити само ако се буде ствар тенденцијозно прочитала и протумачила. или н сувише строго оцењивала. Осим тога ми смо се бојали — бар ја сам био од оних који су се бојали — друге крајности. остентагивности, у овако тугаљивим предузећима. На Русију, на пример, и онако је велпка повика у Јевропи да она под егидом .панславизма" мисли и ради да захвати исток и све Словене, на ако ми будемо такој повици хране давали ме- ,

шајући и истичући у свакој нрилици и име царево .... онда"? .. .. „Онда — ни ондато вама нетреба да емета да чинитеоно што треба, и тто вам само у прилог може ићи. Мени је не мало чудо да се ми уопште о томе овдс и објашњавамо. Али кад смо већ ушли онда да вам укратко исноведим како ја ту ствар схваћам. Но мом мњењу, по мом пајтврђем убсђен>у, ми Словени имамо нред собом један задатак који невелим да је једини нли и најтежи, али је по реду, по нужди и сили околности, ареи и најаречи од свију. То јс ослобс ђење и обезбе/јење | од туђнна и његове сувремене доминације и навале. Сви други идеали нагаи рођени или оиште човечански — сви тако звани „либералшми" г радикализми"' л социјализми" и т. д. — све то небранимда ! дође аос.ге на ред и на пробу. За слда, за овај пар. ми имамо преча посла — да ! отерамо туђина са нашег нар«>дпог и племенског огњишта — да се ослободимо! Рекао сам и понављам, ствар се тичс свију Словена без разлике, и они су сви дужни да на њој но могућству им раде ј и доприносе. Улога Русије у таком делу и распореду за мене је јасна као што је и вами позната, али она се у арактици дели и п«»дједнако иада на ове две саставне јој силе и стихије — на руску државу и руски народ ! Руска држава I (добро сте ногодили) то је руски цар\ Руски народ, то је руско правомавље. 1 Ако на Русију рачунате и од Русије што очекујете, онда рачунајте са царем који главом располаже снагама Русије, батаљонима и ескадронима њеним —, ! апелујте на аравославље јср је то вера, ј нешто — крстите га како хоћете — што ће руска маса. руски народ, најбоље разумети и за шта ће најлакше и пајра| дије и у ватру и у воду скакати.... Верујте жао ће ми бнти ако се ни помоћу овако крупних и простих истина небудемо могли убедити ни сложити". -И ја молнм г. ђенерала да ми верује да ако би се и од к«»га дао убедити дао би се убедити од ђеиерала Скобсљева. ј Па баш и да нису тако стварнн и моћни разлози и обзири на његовој страии, нпак би се радо поступило по пословици: „тежи хатар од силе и . Али, ваистину сваки своју муку зна; и ово што г. ђснерал тражи у свези са пријемом поднете му адресе, ја бар, иознајући историју тс адресе, немогу и несмем да обећам. А ево зашто. Кад се сама мисао о адреси у нашој среднни иокретала. од преко тридесет младих Срба овдашњих, колико памтим, ни троје нијс било у начелу, нли из начела. I иротивно такоме кораку. Али кад једо; шло да се репава каква ће адреса бити, каквога духа и правца, онда смо сви ностали најпаметпнји. н поделили смо се н поцепали тако да је скоро било, п колико људи толико ћуди." Сад, то су, наравно, наша чисто међусобна ђачка послакоја г. ђенерала неинтересују, алн Факт је да се наша ..начелна 1 * слога. нас као адресаната, разбила о та иста нитања која г. ђенерал сада потрже. Управоова поднета адреса још најбоље одговара положеним захтевима г. ђенерала. јер су сви други познати ми пројекти били радикалнији. Лично. ја сам се оваког неуспеха наиред бојао и молио моје другове да водимо рачуна не само о томс шта иишемо него и коме пишемо — те да се овакој опасности (вра-

ћању адресе) неизл&жемо. Али сад видим да морам да молим и адресов<>ног , да и он води рачуна не еамо о ономе што му се пише нсго и ко му то пнше.... Номислите. најпосле, г. ђенерале. П1»ми«*лите најпосле и то: да та а^реса — нацијонална, либерална ак > хоћете али не и радикална — долази од младих људи (»д сраских вршњака ваших Руку на срце: од кога је — доста је! Напослетку нримите ви ову иашу адрссу овакву каква је. па се нсмора јавности пре; давати: или. ако се решите да < е и јав1 ности преда онда зар она мора бнш и до царрвих ушију доћи? Зар цар нема важнија посла пего да чита што < у неки срнски ђаци написали и нослали једном свом добром ђенерал\'? Верујте. ми смо млого скромнији у нашим надама били, | п нисмо т««лику важност оваком јсдном малом чипу пи сањали да нридамо" -И ја иисам ми« лио да ће онај гов<|р | у Петрограду тако далеко одјекнути. па ипак — ево ме „на осуетву - ! Није то ! тако пријатељу („топ атј"); нама напред ваља на чисто бити с тим- хоће ли ! ово бнти н с моје и с вашс страпе каква приватна и бесплодна маниФестација, или какав јаван и Ф <>рмалан а т? Нао што сам рекао, ваша је адре« а врло добро написана (_1гбз 1 >1еп есп*е и ) и ја сам збиља, мислио да ју са нужним изменама и доаунама пошљем Ак« ак«>ву и његовом л Русу~; јер ако би овако на јавност и| зашла, би био цар који би рекао — свај како помислио — -сво какве адресе приI мају моји активни ђенерали" ! Али да узмемо ваш случај, да то и нсдође „до царевих ушију", или ако дође да се тиче ! само моје коже — а ја пристајем на све опет зашто би ми. уираво, шк«»дили самој оаштој ствари кад нам је цељ и треба да нам је Цељ. да јој корнстимо 1 "? -Г. ђеиерал има потпупо право. и све је то тако, али ја се нимало неварам кад га уверавам: да би покушај на -измену и допуну" адресе довео у нитање саму адресу. А да неби тога било. као и да се неби више дангубило — јер ево две недеље како се мн око те адресе између себе крвимо — то нека г. ђснерал буде. тако добар да предложи нешт«> друго нли треће које ће га задовољити а горњој цељи одговорити. Ни у ком случају ненолажимо оружје; јер. доиста, ми се несмемо данас несложити, а још мањс ова; ко растати„Па добро (>Ећ ћјеп")! Ви сте иредј седник тога друштва — јел' те и ? -Нисам председник али јесам њихов поврреник — свакако имам пуномоћије да удесим е вама распоред за предају ј адресе". -Лепо, дајте вп онда менп, ако можете и у име вашег друштва, штогод црно на бело чим ћу ја моћи да браним и себе и вас ако дође до невоље. Ал то немојте одрећи". I „Од евоје етране. штогод сам овде реј као и нризнао. потпнсаћу с највећом го, товошћу, али г у имс друштва 11 . бога мн. , несмем и немогу. Него знате шта ми се чнни да може да буде па да се, што но реч, л и вуци паједу н овце остану и . Сва ј је прилика да ће при предаји адресе мени ј у део пастн да вам и сам ориђинал (адресе) у руке предам — и због гога, што сам ево долазио. па ћу остале моје дру\ гове, као већ познат, имати да представ! љам. Тај тренутак можемо корисно уао-

Л И б Т 4 К

СИЛОМ 0Ж2ЊЕН из записака једног нетроградског исљедног судије Не могу се добро опомепути, кад се умраво то деснло. Знам еамо да је било или пред велики пост, или брзо после тога. Оседео сам у судској служби, па с тога и не захтевајте од мене хронолошке тачности. Треба да знате да суд у то време највише посла има. не може ни један пас да се одмори, јер један иснит повлачи други, једва истрага јури другу. 'Гу вам је све што се збило и догодило и што спада у кримимални тевтер. Није чудо што се много што шта цозаборављало. Једног даиа рано у јутру ето у моме бирову једне муштерије. По изгледу као да је најобичнија скитвмЛ. Може му бити око 50 год;ша. Лиде надуто, очн мутне, прави бекрнјашки Физаш. На нрви ноглед онажаш , да му је внно и ракпја најмилије пнКе. Одевеп је у Фраку, којн је некад био црн и нов. Сад

је без боје, мастан, поцепан и, жалостан. Из једие рупице вири пантл.ика од меда -Ђе за „ревноспу службу*. — Имам част приказати се: иензионовани дворски саветник Перенелкин, станујем у сопственој кући, — ослови ме муштернја бацивши 1 се у нозитуру. - Шта желите, — запитах га обичним званичним тоном. „Дворскп саветник" као да се мало збунио. Ушепрт .Ђио па обема рукама час чисти Фрак, као да би се столетна маст могла тако лако очистити, час опет гладн своју кудраву косу. Наједаред се иснрави, искоракну глумачком уметношћу те ј као из небуха рече: — Дозволнте ми, гоенодине. да вас запитам : Јесам ли ја ожењен или писам ? То ме пнтање изненади. ПоглеI дам му у очи: дал је пијан или луд? Очи су истина тавне, но ипак пуне израза; не примећава се да је пијан. — Ви као да двоумите, господине, да ли сам при себи? Врло нравнлно судите, јер ја. на жалост, много пнјем. Но пре него што сам дошао до вас, узнмао сам пуннх 24. часа селтерстку воду и друге ствари иротив мамурлука.... сад

сам потпупо трезвен и зпам шта радим. Молим вас понпзно да решпте једно врло важно, животно питање: јесам ли ја ожењен или нисам ? — Чудновато питање. Ко би на то умео бол>е одговорити од вас? — Да је то случај, небих вас узнемприо. У оеталом имате право што се чудите. јер је ово ванредан случај. Пред вами, госнодине. етоји жртва највећег безобразлука и нечувене иреваре. -— У чему је управо етвар? — Ево. еве еам овде верно описао, — рече „саветник- вадећи вз џепа читаву хрпу згужване хартије. Ја се нехотпце намргодих при погледу те хрпе. — Извннићете, но ствар је ванредна н с тога сам миелио да је морам најтачније описати. — мол>акаше аутор молбенице. — У осталом, ако ће те имати милост да ме саелушате, ја бих вам моју чудновату трагедију усмено испричао. Не браиим, почните Изволте сести. — Показах му столицу до мог стола. Мој ме клијенат иочео пнтереспрати. Перепелкии отпоче овоју трагедију.

— Станујем у пристаиншту Галера. Кућа ми је истнна трогана, али ннак носп кирију. Саморан сам н примам од владе малу певзију.... по томе располажем дово.ђним сре ствпма за живот. Но баш то је несрећа за нас слабе карактере. Кад имамо свачега доста што је нужно за жпвл,ев>е. обично се пролењимо. а нерад је попетак порока. Док сам био млаћи и у служби, био сам солидап и трудцо сам се да ее као поштеи човек пробијем кроз свет. Кад су ме пензионисали ! н кад сам се уеелио у моју кућу, . . . . та и ви знате у пристаништу Галера право је дивљаштво, пебн пико веровао да спада у рејон престонице. Помислите еамо, свн становнипи па и госпође шетају се по улицама у спаваћој одећи . . . у шлафроку .... јссте лн још тако што чули и видели у вагаем животу ? Кад сам се заглибио у тај рит, оде и морал и солидност без трага. Веспослен, окружен рћавпм друштвом, неваљало и развратно друштво, вечно празновање и дуто време шта сам знао чивитн? На моју вслику несрећу издао сам долњи бој механџијп. Слаб карактер, као што сам, а под носом механа, нпсам мо.