Српска независност

- 533 —

требнти. Ја ћу, ако је повољи, донде спремити гатогод да вам изговорим. То нева буде усмен поздрав, али оставићемо вам и хоаију његову, коју ће те ви после моћи употреГ)итн пг> вољи ил потреби како најбоље знате и . П А. хорогао хорогао 1 *! ^Јога нсгато. Гвожђе треба коватн лок је ерубе; јер, ако ми. будемо имали кад о томе ваздан мудровати и парламентарисати, биће опет „сто људп сто ћуди ц и онда оде ствар у недоглед пли и неврат. Него пристајете ли ви да адресу јога вечерас примите, погато сам ја другптву обећао да ћу гледати да буде то данас или сутра" ? л Примам данас. А. так так црекрасно"! „Као гато видите то ће бити мало п ао рускн" — на јуриш — али зар сам ја смео бпти бадава па лскцији код ђенерала Скобељева" ? „Вама је видим п до гаале, али менк се озбиља вигае пута учини да од свега овог ништа бити неће." „Господине ђенерале — конац дело краси а ! „Слава богу с ! — рече и устаде Скобељев и иоче по соби гаетати....* * ^сљедује наставак). Никола С. ЈовановиЋ ( .АМЕРИКАНАЦ~)

дсписи Београд 16 септ. Ћ Повине Београдске Оиштине и у своме 26 броју од 12 септембра ов. год. донеле су акт београдског опгатинског суда, у коме се пребацујс савссти дописника „Српске Независности ц , како је он корсем могао казати неистину о држаном збору палилулаца у гаколп на Усековање (29 августа). У својој белегаци. коју је донела „Српска Независност" у свомс 127 броју од ов. год. т, ј. како је могао казати даје збор тај држан у гаколи без ииијег знања и дозволе. и да је на њему било свађе, грдње. псовке и боја, кад то све ни> истина?! Впгае у интересу доброга гласа гато су га стекле ове родољубиве новине, као и у пнтересу истине и правде, коју (истину и правду) треба ми сви па и судови да носимо и гајимоу својим грудпма, — износим пред читалачки свет ово гато следује. Није истина да је у белешци казано да је збор држан у гаколи ^без ичијег знања и дозволе а (јер се нас слабо тиче дозвола нснадлежних), већ је казано да је он држан без знања и одобрења школске власти — у речима: „Ми питамо над лежну гаколску власт, да ли је са знањем њеним држан овај збор у гаколи?" — споменув у исто време и то да се * Овај се разговор водио поглавнто на францусБсм — са Ј-метцнма н упадима горње врсте нз руског н тако да кажем пода-руског. — Сам разговор добротом Скобел>ева узнмао је све интннннјн тон док се ннје и оно треће днце („г. ђенерал") заменнло са просто ,вн''.

није јавило ни надлежним учитељима, који су одговорни како за гаколу тако и за све гато ии је уз њу поверено. А да је доиста држав збор у гаколи без знања н одобрења гаколскс власти, т. ј. без знања и одобрења надлежног гаколског министра, тврди његов (министров) акт, на који ошпт. бсогр. власт има да одговара, у комс се тражи онај, који је туђу власт узео на се те дозвол^о држање јавног зборау гаколи. . . . А и сам „акт и (гатампани) опгат. беогр. суда тврди да је збор држан у гаколн без знања и дозволе надлсжног гаколског министра кад и у њему вели : а држали су га (збор) у основној школи ао дозволи од стране председника оаштнне и . Ми за ово нисмо знали, јер ппје било званичиог писаног акта, да је председник сам дозволно држање збора у школи, а други, који су требали да то јаве (кметски помоћници сазивачи збора), нису јавили ником. А најпосле и није се нас баш толико ни тицало да знамо ко је други дозволио држање збора у школи , кад није надлежни гаколе министар, почем двојимо да други и не може и не сме то да чини. Најзад, да су сазивачи збора јавили и надлежним учитељима да ће се држати збор у гаколи, можда неби дописник посумњао да се збор држи у гаколи са зпањем и одобрењем некога већег од Мике ^укметице, а кад се то од њих крило, нека препигау у своју кривнцу они, који су тиме дали повода то сумњи и изазвали ову јавну полемику. Што се пак тиче увођења практнке да се јавни скупови могу држати и по гаколама, као ште то жели „акт- н пребацује учитељима гато то не раде, ми би могли рећ ч , да би то било сасвим негато несмигаљено, па ма те скупове сазивао и министар а не учитељ, а особито данас, када влада „виделовачки" партизанлук; јер би се тада сасвим, ама бага сасвим багателисала светиња школе, као и много што шта свето што се у нас багателише, одкако је засијала _впделовачка^ светлост ито све од њих самих. Оволико на оно прво, а сад ћемо да одговоримо на оно друго. Сама природа ствари радп које се сазвао збор палилулаца казује да је могло и морало бити свега онога на томс збору што се и десило, т. ј. свађе, грдње, псовке и боја, јер су збор сачињавале две сасвим противно заинтересоване стране: једна која хоће да се пушта стока у потес на пашу пре бербе, адругакоја то после борбе одобрава. Као што вели именовани акт општ. белгр. суда. око овога су се скупљени људи много пренирали н толику су ларму произвели, да се она чула на 3—5 минута даљине. Напослетку се пређе и у грдњу и псовку, иа и у бој, који је потекао уследшамарисања и да није било људи да разваде,

ко зна докле би се Н. Н. и Н. Н. (нећемо за сада да им имена износимо) тукли и шта би од њих најпосле било. Ово ће, ако устреба, и на суду засведочити Н. Н. Н. Н. а и други суседи. Сад нека поип^ваии читаоци овога уваженога листа кажу, на кога се могу однети ове речснице беогр. општ. суда, или на ^дописника^ или на писца тих реченица илн пак па оне који су всистинитим „званичним извешћем и обманули беогр. општ. суд: . . . . п доаисник Ке увидети колико с« огрешио о своју савест иакосе^и, валда из личног нерасаоложења арема личности Микиној. да је нечега било што у ствари не аостоји с . и: г Истина је највеКи сведок моралне вредности човека, и доаисник би требао да се у свом књижевном раду што је могуКе више истине аридржава. и Осем тога, читаоци нека увиде и колико је веран, колико је истинит и „звавпчан извештај кметовских помоћника" (ваљада Мике ?) у коме се вели да г ничега од навода доаисникових на зботру се није десило (??!;) на основу кога лажнога извешћа и суд је онакав свој акт донео, па према томе нека даду свој глас заслужују ли ови номоћници кметовскл да и даље носе дато им поверење својих бирача и личи ли им да идаљеседе

| та би боље учинио да је Фактима побио наше наводе, но што се служи ниским тоI ном вређања, којим ствар ни мало не ј исправља. Нема сумње да је Панта нојео питу, I па је код њега н тепсија. Из Гроцке јављају нам, како је капеј тан преко свога писара познатога Љубе Матејића ухапсио главног кмета тамошњсг Миту Арсенијевића, без да му је пресуду саопштио. Цељ је овој самовољи полицијској та, да се само нађе повода да се он збаци с кметства јер не иде у рачун г виделовцима ц и оном ветру, који из „воденице" дува. Капетан је одмах позвао одборникс да нареде нов збор и да бирају другог кмета. Одборници су одбили ту наредб/ капетанову, која неодговара закону , јер кмет није ништа скривио, но се на правди Бога кињи само зато што вије „Виделовац 11 . Наш нам извегатач јавља да ће нам скорим послати млоге ствари о тамогањој полицији, па и о овом гонењу кмет а грочанског Мите Арсенијевића.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ

: као чланови овдагањег суда за зеленим ј столом, да пред св. Еванђељем деле прав! другоме. Оволико сам нагаао за нужно у хатар истине и правде да кажем. -Дописник." ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Шапца пигау нам, како она изјава Панте Куртовића, штампана у 122 броју „Видела" не побија ни у чему оно што је противу њега у „Српској Независности" изнешено. Факт је да је Панта криумчарио неплативши законом о крчмарнни прописану таксу. Што говори Панта у својој изјави, да је ;,књижевник и шабачки навлаш хтео да на њега насрне, то ми одбијамо одсудно од себе. Шабачки извегатач „Српске Незавпсности- није багре „виделовачке" те да пискара и износи неистину противу кога, као гато то махом раде п виделовцп и и њиховп калаузи. Извештач „Српске Независности" изнео је оно о Пантп што у самој ствари постоји. Панта то све није ни су чим побио. Што Панта вели, да се ништа не ради о његовом криумчарењу у начелству. то не стојп такође. У начелству се угало у траг том његовом „погатеном" послу, и тамо се за цело негато ради, јер да тога није зацело би изигала званична исправка. Тон којим се Панта у својој изјави служи доказује какови је његов п трговачки карактер". Пан-

„Српске Новине" јављају, да је Њ. В. ј Краљ 24. о. м. стигао у најбољем здрављу у Беч. — Дознајемо да Сотр1о!гсГ Евсотр1е ! тражи од српскс владе да може задрј жати код себе онај новац, који добије од продаје српских железничких обвезница, као гато је и Бонту чинио, а не да их полаже код Француске Банке. Влада на ову тражбину као неосновану не | пристаје. Разумемо владу кад чини своју дужност, али не разумемо тај Француски завод, који је на себе примио да нам железницу, на место Генералне Уније, сагради , како може да тражи уступке, који нису на уговору основани. Свакој јако претензија овога завода такве је природе да може бацити сенку на солидност његову, коју ни радови на нагаој железничкој прузи нн мало нису у стању да разбију, јер послови тако споро напредују, да им се не може ни догледати ј крај ако се овако продуже.

Отворено питаше ВА Господина Министра Унутраш. посЈова ц начелство окр. Чачансвог. Нисара вачелства округа чачаиског Васу Јосвповића тужили еу г. Министру Унутрашњнз дела: Васа Драгојловић за дело воје се вазнн по тач. 16 из § 133 казнит. законика. и Христина В. Цуцулића овд. за дело које се вазни по § 121 и 111 истог законика. Прва је тухба пре* дата пре 6, а друга пре 2 1 / 2 месеца.

гао одолетн искушењу. Из дана у дан сам се опијао, п најзад саи дотерао до таквог савршенства. да нисам впше из пијанства излазио, нити сам звао шта чнним. Само сам се још могао сећати кад сам и како ушао у механу, али кад и како сам из ње изпшао, — о томе нисам ни по.јма имао. Разуме се да сам имао друштва, све саме „присне" пријатеље са истнм врлинама и навикама. Галерско пристапиште пуно је тих дСветлих" карактера. Знате. местоје влажно, на страни, далеко од цивилизацнје п без сваког надзора. Светина се опија без стпда и срама И ти обешењапи, те светске чутуре и моји „приснн" пријате.т.и однграше самном неслану шалу. Одмах ке те све чути, ако ми дозволитс да вам верно испри чам све појединостп. Тако мн је као да чиним исповест пред свештеником, — додаде Нерпелкин мерећи ме несигурннм погледом — Продужите само. ја вас слушам. — Ја живпм, као што видите, без рачуна; самог себе више не познајем, за солидан жпвот нисам, јер немам пи појма о њему... Тако сам све дубље упадао у блато, док се нисам сав увал.ао У том Бе

изненадпо настати за мене значаЈан п тајанствен догађај. који ми је и оно мало памети и памтења одузео што ми је иза силног бекријања још оетало било. Једног лепог јутра пробудим вам се ја у моме рођеном кревету, на велико извенађење моје као ожењен човек Како вам се то допада? А?— г Дворски саветпик" подижс свечано кажнпрст у вис и погледа ме тако смело и задовољпо као да је хтео на моме лицу да чита изненаћење што га је изазвао тај његов неочскивани догађај. — То је дакле, одговорпх усил,е но мпрно, као што ми се чиии прави повод вашег доласка? — Тако је Помислите само! Таман пост прошао, те је дозвољено јести меса и пнти вина. па зар је чудо што пијанице моје врсте сваку таку згоду одушевљено поздрављају н с радошку је се лај лаћају само да могу онравдатн пијанчење и одавати се пороку Дакде оног дана кадје „мрс и настао, ј са свнм ме јс изневерпло памтење. I Нисам имао појма ни о добу, нн ј месту, нн околностпма. НГто сс око меие догађало, гдс сам био, шта сам и ко сам, све ми је то било

неразумно. Сад слушајте! У сред таке умне номрчине, после пролумповане ноћи пробудим се једног јутра у моме кревету са неким почетним знацима трезвеностп: поред мене лежи створење са костпма и месом .... као и ја што сам.... а ја незнам шта је и чије је! До сто врага. „Ко је", — питам зачуђепо. „Ваша закона жена", одговара тело. „До беса, каква жена? Одкуд и како?" „Жена с којом сте се ви јуче венчали". „Кад? Како?„Јуче у дому госнодњем, по православном обреду". „Тн лажеш, ја о томе вншта незнам и нећу да знам". „Не жестите се. при венчању било је сведока". „До врага, па ко си тп? Ја те данас првп пут видим у своме животу". Бацио сам оштар, критпчкн поглед на то створење, што силом хећс да ми је жена. Није вајде, ј женпца у луном смпслу Млада, | здрава, пуиачка н округла,.... а н лепа је, но мука што је не позпајем. I

Само се као у магли сећам. да сам је једном и негде морао видети. „Ваша нитања чудновато звоне ц , одговара мп она једко. „венчалисте се с једном иоштеном девојком, па сад велите да нвшта не знате. То је гадно." Моја пенозната женица баш се нашла уврећена. „Доиста не знам и не могу да појмим. како си овамо дошла — ето ти, то је све". „Зар није пензионнранп номорскн крманош Пожељујев ваш нрисни и веран друг и иријател,? Ја сам његова кћи", (СВРШЈГ&Е СЕ.)

. Л