Српска независност

— 536 —

дому признаје пародности, да их изван гранпца може лакше освајатп. Са уласком у Босву и Херцеговину она је на овоме путу само првп корак учинпда. И ма да је први успесп не могу много охрабрити, опет није вероватно, да ће се она на томе путу зауставити. По програму Калаијевом даје се закхучити, да ће се Аустрија и дал>е пустити у своју магловиту цолптпку, којој крајну мету она не провиђа, алп коју добро познаје немачки канцелар. 31и морамо жалити, , што се аустријски Словени дају употребити као оруђе за ову политику, која може да буде кобна и љима и нама. Ми се радујемо, кад год впдимо да Словени успевају било у Аустрији, било на другом месту; но ако се успеси аустријских Словена пмају да постигну ценом наше народности, онда мп можемо без сваког затезања претпоставпти словенској Аустрпји Аустрију немачку, која бп нас овамо преко Саве и Дунава на миру оставпла. У колико год Аустрпја, па била она немачка нли словенска, буде штеднла наша народна осећања п наше националне пнтересе, у толпко ће се пашп суседни одношајп за обе стране новол>није развијати; а у колико се она буде внше мешала у паше домаће стварп, п свој експанзпвни анетпт дражила овамо к нама. па ма то било под управом и самога Ригера, у толико ћемо мп морати све впше да управл.аио своје погледе и да тражимо наслона онде, где је најприродније , да га за своју одбрану наћи можемо. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Антпсемитски покрет, који је пз Пожуна почео да се шпри по Угарској, као да је после неколико дана активног живота сустао и малаксао. Бар нам тако јавл>ају маџарска гласила пз угарске престолнице, која су у посдедње време, на своју ведику бруку и срамоту морала да пуне своје ступце грозним извештајима о гоњењу маџарских Евреја; морала да доживе неопнсану сра-

ЛИб^&К

СИЛОМ ОЖЕЊЕН из записака једног петроградског исједног судије Ето белаја. Сад ми свпће: дакле отуд ветар дува, с те стране ми је дакле учињен поклон? Тако је. Крманош Пожел.ујев, вал>ан ислужен подофицир, мој најсталнпји пријател> по чутурп често је спомињао женидбу ц говорио је да ме мора ожепити. Разуме се да сам ја то сматрао за будалаштину ппјанства, па с тога ми вал>да никад није ни на ум пало да помислим, да му је намера усрећити ме његовом ћерком, за коју сам иначе знао да се занимала прањем на ратннм бродовима .... Каква ми је то партија, праља — помпслите само! Царавно да ја нрема њој као газда од луће и пензионован чиновник изгледам као врло добра партпја. С тога су ми и скували попару!.. . . Не ћете, мудрујем ја. опећете сами језпк. Нећу да знам за ту превару, за тај нитковлук. јер је управл,ен

моту, да на своме рођеном земљпшту гледају појаве п призоре, над којнма су још пре неколико недеља с највећом индигнацијом изрпцали смртну прееуду, кад су се први знаци таког антисемитског покрета појавцдп у Русији. Сви се сећамо с каквом су жестином и мржњом нападалн маџарски листови на Русију, кад се на једном крају њеном подигао руски сел,ак против капшара и изелица светскнх, против оних руских Евреја, којп спирптус продају у место ракије п који су тим начином годинама тровалн здраву крв непоквареног руског сел.ака, а сем тога увелико практиковалп „кшеФтовање" — дајућп мале зајмове са великпм пнтересом. Но тада пе беше маџарскнм, па ни другим аустрпјским, лпстовима главна цел> да те појаве верно оппшу и да се огранпче на *акта. На протпв, они с неопнсаном злурадошћу узеше своју Фантазију у помоћ те сликаше прпзоре у Русији најцрњим бојама, нзносише појединости грозне и ужасне; једном речи, трудише се свнм могућим силама да прпкажу тај антисемитски покрет у Русији као срамно, нечовечно дело руског варварства. као бруку деветнаестог столећа. Да претпоставимо, јер не можемо допустпти аустро-маџарској прпстраспој штампи да оцењује политпчке и друштвене одношаје у Руснји, пошто пнтп их верно представл>а ннтп о њпма веран суд пзриче, -— да предпоставимо дакле да су прпзори у Русијн били гада грознп и ужасни: но шта да речемо онда за последње догађаје у Пожуву и пожунској околпнп: какву слпку да изнесемо пред читаоце, каквнм нменом да крстимо те нојаве усред охо ле маџарштине, кадје најжешћн поборник еврејског Маџарства илп маџарског Еврејства, сам злогласни „Пест. Лојд " у својој жалостп и нево .ђи узвикнуо да таког чуда нигде није било, да су призори у Потуну и његовој онолини и срамнији и грозни/и од оних у Русији. Маџарскп полузваничнп лист пзрекао је дакде најжешћу пресуду — не толпко над сампм антнсемитнротив моје части. То цпкад не могу дозволнтп. Кад сам све убедљивије стао нсовати н разлагати мојој наметутој госпоћи супрузч немогућност да се ова ситуација утврди, удари она у плач : ко зна шта би још напослетку бпло, да у тај мах не зазвони звоно и не закуца сдужавка на моја врата. Гости долазе. „Ко је". Питам слушкпњу. „Таст и старојко", одговара се с поља. „До беса Ово је и сувише! Живео сам као бог у Француској, на свој рачун и без бриге, и сад као из неба падају мп у крило жена, таст и старојко! Но нпсам честито пи промозгао, а унутра, у моју спаваћу собу, рупе мој незванн таст и старојко. Читави таласп поздрава, честитања . . . не могу да дођем до речи. Њихови загрл>аји да ме угуше. По .Ђупци све пуцају. Моме тасту вири испод мишке велика Флаша с ракијом, старојко опет носи Флашу с ликером. Он је пеки нознат сеоски трговчић, познатијц још више с тога што има сталну болест: ДеНпит (гешепв. Повадпо нз џепова пуну хрпу мезета и слаткиша. Брзо се Флаше отворише, мезета се са

ским догађајима у Пожуну, колико над целнм унутрашњих стањем у Угарској. И у том обзпру ми се с њнме слажемо, јер ако је засад п угушен нрви угарскп покрет протпв Евреја, то социјално зло које много дубље лежи него што „Пест. Лојд" п његово друштво мисле, по вратиће се кад тад много снажније и онасније н онда ће бити п Тпсе и ЈекелФалушпје немоћнн да га збришу с лида земље. Политпчко и друштвено унутрашње стање у Угарској таман је дозрело за таке ванредне и љпма сличне онасне појаве, па с тога нас неће ни будућн таки покретп нзненадитп; кривица је чисто маџарско-еврејска, тих здружених елемената који су и душеван н матернјалан живот у Угарској закупили. и који на штету земље и на несрећу осталпх народности унрављају њеном судбином. — Из Капра јављају да је Кедпф образовао суд, којн ће повести ислеђење и судити Араби-нашп и његовпм иристалпцама. Број тих окривљеника износи преко 80. Ислеђење ће се вршити тајно но суђење ће бптп јавно. Неке енглеске новине јавнше да је Кедиф' рекао, како је за снокојство Мисира неопходно нужно да се Араби-паша стреља, но сви су пзгдеди да Енглеска неће то дозволпти, јер се доказало да је Арабп-паша најуљуднпје поступао са енглеским заробљеницима, да је у опште штитпо Европљане и да је његова заслуга што Александрпја нпје сва попаљена. — Нов пзборни закон бугарски ступио је у живот. По том закону бпће само посредни пзбори. Чпновницпма је одузето паспвно право пзбора. Кнез ће од оверовљених посланпка нменоватип редседнпке. Полптпчке власти не смеју се мешати у изборе. Свега ће бпти 56 посланпка. -«{«]»ИЗ ЛИСТОБА а.) српсззг „Српски Лист" има овај доппс из Котора од 15 септембра: У поељедњем извјештају јавио сам за Стојава Ковачевића, али вам заборавих

слаткпшима простреше на сто .... ко бп том пскушењу одолео'? И ако је срце јуначко, нпје од камена. Испијем једну чашу. пспијем другу, још једну .... све више, већ им нп броја незнам ; док сам се окренуо честито. а ја трештен пијан. Но сад ми се одрешио језик. Громовпто изјавпм мојим незванпм гостпма, да о свој превари и мојој женидби нећу да знам. Моја изјава изазове буру; прво отпоче свађа, за тим наста гурање и грување и најзад.... покажем мојој новој родбпни рупу што је мајстор у зиду оставпо. Излетеше или боље изваљаше се на пол>е. Но ето новог белаја. Оно створење, које се међутим назвало мојом женом, изјави ми одсудно да остаје у мојој кући. Шта ћу сад да чиппм ? Нужда закон мења. Кад она неће напоље, идем ја. Упутпм се у цркву, да се уверим и унраво дознам како сам тамо доспео и да ли су ме доиста венчали ? Натраиам на црквењака и питам га о мојој женидби. „Одкуд ћу ја то да знам, кад ви не знате а , одговара безобразник. п Шта се света код нас венчава.... јуче, на пример, венчали смо 18. пари. Зар могу онда све да иамтим?

јавити (гес1е доцније сам дознао) да је два дана напријед уљегао у Црну Гору и Ђоко Радовић. 'Боко Радовић имао је доста јаку чету и доста је ратовао. Он је син познатог попа Радовића, који је такође учествовао сабљом у руци у овоме устанку и ако му је на леђима до 70 година! Обадва, отац и син, ратовали су и у првом устанку и у српско-турском рату. Књаз црногорски био их је именовао нојводама. којим их именом и данас народ називље. Кодико Ђоко Радовић, толико и Стојан Ковачевић обадва су интернпрана у Подгорицу, гдје су интернирани и Зубци са Крушевцима, тако да су херцеговци поднјељени у Никшићу, Улцињу *> Подгорици. Послије Стојанове предаје, доста је умукла Херцеговина и по њеним крвл>у окупаним горама више се не разлијеже пуцањ усташке пушке. Но исто Херцеговина нити је мирна. нити има изгледа, да ће ступити у њу нормално стање, и ако је министар Калај настојао око појединих херцеговаца. да их умири и да се поврате својим кућама. Премдавише нема устанка, али младост херцеговачка непрестано бјежи уЦрнуГору, апочели су и сами новаци бјежати. Како ме увјеравају, у Никшићу су пребјегла из Мостара 6 херцеговачких младића, који су били одјевени у војничким хаљинама, четворица су вјере мухамеданске, а њих двојица православне. Усљед овог случаја одузето је оружије свим новацима у Херцеговини, те их воде на вјежбања без оружпја или им га дају само за овај час док се вјежбају!!!... Како се извјесно говори Књаз црногорски отишао је у Петроград једино ради бокешких и херцеговачких усташа, да се тамо посавјетује, шта ће радити с усташима, пошто Аустрија неће да им уступи ништа од њихових питања, а захтијевала је, да их Црна Гора позове у своју земљу. Но томе кад се врати Књаз Никола за сигурно ће се догодити прелом, а могло би и озбиљних ствари да се догоди, јер су данас доста помућени одношаји Аустрије и Црне Горе њешто ради Херцеговачких и Бокешких Усташа, а највише због велике царине, што је ударила наша влада на црногорске производе. Тако Црногорци морају на граници аустријској плаћати навола 12 Фор. у злату, а на кило јаја 8 новчића и т. д. Ова велика пореза знатно је оназадила, управо материјално убила Боку Которску, јер Црногорци слабо долазе на пазар, а без њих јадно је Боки Которској! Да је доиста доста запето стање међу Аустријом и Црном Гором свједочи. и то што је Ђуро Вукотић, о ком сам вам ппсао, пуштен на слободу, а данас се извјесно зна, да је он био зотворен на захтпјевање Темела, јер су нашли њека ппсма, што их је Ђуро Вукотић ппсао „Ал можете видети бар из књига, уверити се", одговорих му. „То стаје пара, а сем тога немам баш нп каде а . г Па ипак морам одмах знати, да лп сам се јуче венчао. То је животно питање за мене". г Па како вам је име?" „Дворскп саветник Перепелкин". Црквењак се бацио у дубоке мисли. Трл>а својим гломазним прстима чело да боље скупи мпсли. „Слаже се", рече најзад. „Јуче смо доиста венчали једног дворског саветника, који баш није био са свпм код куће. Два матроза подупирали су га за све време церемоније у цркви, но лица му нисам могао видети. јер не беше кадар да главу издигне. Да нисте вп то бпли? и „Разуме се; ко би други то п могао бити! ц ...— Ето вам резултата И сад, господине, мпслпм да с пуним правом могу покренутп правно питање: да ли важи брак, извршен над пијаним човеком у несвесном стању? Зар то није довољан основ да отпочнем парницу протпв госпођице Пожељујеве због преваре ? Имам ли права да тражим развод брака, који је без мога знања свршен? — Ето с тога сам се