Српска независност
541
4
јунак кога војска руска обожава, и за кпм и у ватру н у воду скаче А и како небп, брате, кад он и уме п хоће да се са сваким овако лругарски обходи.... Ок, чувен и славан човек, па ево поступи према мсни — једном црву — једном $аку српском — као према себи равном'.... ,.Сеп' е з4 р а 8 "в е п 1 е га е п I 1е р1и8ргап(1(1е8 соттапс1ап18 с е1* Је р1из сИагтап! Јез саизеигб-. — „То нп е само највећи заповедник него и најчаробнпји разговорнпк — нагаао самдоцније потврду ових мојпх упечатака у једном Француском листу!. .. . Дакле. велики и на мегдану и на дивану! Благо њему — он довијек живи ! (Наставиће се).
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Аустријска босанска политика пма да забележи иову недаћу у Босни п Херцеговпни. Та јој недаћа у толико теже пада. пгго се том колачу најмање надала. Као што је познато. Аустрија је по окупацпјп Босне и Херцеговпне оставпла аграрно пптаље нерешено, имајућп у виду једино ннтересе ага н бегова босанских, од којих је очекпвала најјачу потпору у вршењу своје г цивилп заторске" мисије. Она је не само оставила старе терете и намете да их и даље даје раја босанска спахијама, но је, што ни саме турске власти пнсу свакад чинпле, најенергпчннје настојавала да се беговима из ока и бока тачно и уредно исплаћује њихов део. не обзнрући се на то има ли народ одкуд да даје: жалбе и молбе што их је народ од времепа на време поднзао протнв таког нечовечног поступка аустрпјскпх властн нису уважаване, шта више н саме молбе у том погледу сматрале су власти као да су управљене протпв владавппе аустрпјске, те су молиоцп гоњени н позатворани. Све је то Аустрпја чинила у очевидној тежњи да придобпје турску госпоштину. како би после лакше пзигала н с народом на крај. Но та јој полптика не пође за руком. Као што сами аустро-угарскн листови нризнају, мпогп босанскп беговн оетавпли су Босну и одселпли се у Цариград, а и они што су још у зем .Ђи остали, нли продају своја имања плн их дају под закуп. те се спремају за селидбу. Тај неочекиван удар пзненадно је и упрепастпо V тој мерп босанске властп,
да су се у последње време почели служптп ванреднпм срествпма да спрече беговима нсељавање. Сумња је основана да ни та ванредна срества неће бити кадра да одврате бегове од њихове памере, јер, то је бар и одвнше јасно, ти бегови не пацуштају Босну што им у њој ннје добро, већ је њихово исељавање живи протест протнв аустријске управе у земљп, која је као мандатар Европе иосела те бивше турске провинцпје у једнној це .ЂИ, да у њима поврати мир н поредак, па да се онда вратп — од куд је и дошла. Но и с друге стране има ова појава свој морал. Аустрија је прихватила и пригрлпла турске бегове у нади да ће хришћанима у Босни са свим омрзнутн Турке, ако овнма нрпвремено очува сва права која су ужпвали за време турског господства. Тнме је мислпла две целп постићп: бегове нридобити за своју нолптику, а народ морално и материјално довести до ивице пропастп, па да онда лакше с њима влада. Да би доцније и беговп на ред дошли, о томе нема сумње; но турска госпоштина у Боснн као да је за вреиена увндела куд Аустрпја цнља, те јој је таман згодпо нрецртала рачун и сада је на Аустрнји да каје грехе п да гледа како ће загладитп ту бруку, коју је сама себи нанела.
ДОМАЋЕ ВЕСТИ Г. Катарџија, посланпк румунски при нашем двору, дигнут је сатогамсста, а на његово место долазп г. Матилинеу, посланик у Брислу. — Намесник лесковачки г. Јосиф Петровић, поднео је остдвку на своје дојакошње звање. Узрок због чега је он то учпнпо види се јасно из његовог писма г. епископу Мојсеју. Мп то ппсмо штампамо у данашњем нашем листу. Из њега се види и шта је била цељ Новаковићевог путовања кроз Србију. И г Видело и може још да тврди да је он нутовао у чисто школској ствари. Жалост је то кад се један министар иросвете таковим средствима служи, да утврђује своју партију. Заиста тога иримера нема нпгде у образованом свету. Али л виделовци ц и нису ништа друго но, да се најблажије изразимо, жалостан изнимак у образованом свету. Да ли они мпсле да се бар тиме овековече у исторпји. кад немају шчим
другим. Ако је тако нека и тога буде. Само је на жалост што се баш то збива у младој Србијп. — Прекјуче после подне, дакле у пола бсла дана, учињена је похара у кући Јелене Протићке на теразијама. Непознати зликовац однео је 800 дуката. — И Живко Анђелијћ нам одговара на нашу белешку о куповини његове куће у Кладову. Што се тај Гарашанинов љубимац служи у своме одговору тоном, који само последњим људпма приличп, није нпкаково чудо. Он и не уме бод>е. То је особина оне гомиле, што се називају „впделовцима". Саму ствар нпје ни у колико исправио Живко, јер је Факт да је његова кућа купљена за пошту, поред свега тога што постојп у Кладову државна зграда за то надлештво. Живко је нудио ту своју кућу држави и под прошлом владом, но она није откупљена. IIа сад кад су прпјатељи његови на влади кућа му је купљена. Сасвпм је дакле јасно да смо ми имали право, што смо у нашем листу о тој куповини онакову белешку донели. Прошла влада није хтела нп за чпју љубав да троши паре, а садашњи пријатељи Живкови, на влади. куппли су му кућу поред свега тога, што постоји у Кладову зграда у коју се поред попгге и телеграФ сместити може, Није се гледало на интерес државнп но на интерес свога прпсталице. Но ово није први случај да „виделовци" тако раде. Њпхова је сва радња оваковнм појавама обележена. Оволпко на Живкову изјаву. Што се пак тога његовог писања ти« е, мп то прелазпмо са презрењем. — Белешка, која је у црош. бр. овога лпста донесена у погледу в.нчања г. ђенерала Бели-Марковића, са госпођом Цаном, не потпуна је. С тога мп ту белешку допуњујемо. Г-ђа Цана је кћи пок. Чотрића трг. из Шапца, родом из Тршића у Подрињу (место рођења г. Вука Караџића.) Венчање је било у Топчидеру. У сватовп били су осим родбине г. ђепералове г. г. Радивој као кум. Стевча као старојко и одличан број ђенералових пријатеља. После венчања г. ђенерал са госпођом давао је гостпма у својој гостпоници код „ Хајд. Вељка" сјајан ручак, на коме су пзмењане узајамне здравице, међу којима је најкитњастија п најјезгровитија била здравица кумова. Банкет је трајао до 4 сахата по подне. Као што чујемо, г. ђенерал са госпођом путоваће кроз којп дан у Шабац, а после у Француску.
НОВИЈЕ — По последњој поштн странпх листова, посталп су односи пзмеђу
Црне-Горе и Аустро-Угарске здраво запети. Услед тога наступила је у Црној Гори министарска криза, што неки од садааих министара желе да се п дад>е продуже добри односи са Аустријом, а већина је решпла да прекине свако пријател>ство. Биће да су то резултати путовања кнежевог у Русију. — Од неколико дана прибегавају непрестано у Црну Гору под оружијем нарочито млађп људи из Херцеговнне н Боке, и ус -Ђед тога је Аустрпја иоставнла војнички кордон на границп црногорској. Држи се да је Црпа-Гора нај.шше због тога нрппуђена да прекине односе са Аустријом, што су у Кривошијама дошли аустрпјски инџиљери да подижу тврђавице. — Аутентичне вести из Мпсира потврђују, да се пстрагом доказало, да је Араби-паша био у најтајнијој везп са Султаном п онда кад га је овај прогласио за бунтовнпка. — У Беч је приспео гроФ Игњатпјев. Бечки листовп јавл.ају да се ни ским није састајао. Разуме се да Игњатијев није масла ради баш сада дошао у Беч. Проносн се глас да ће Гирс одстунити. Његовои ПрессвештеЕству 'шископу неготпнском Г. Мојсеју — Администратору Мене је снашла велика наиаст ових дана -нре подне између 6 и 10 сати, велика напает г. владико п од велпке особе — г. Стојана Новаковпћа чувеног министра школе и црквених дела, а последње моје закључење — после дугог размишљавања, коме да се потужпм за оваку напаст, на томе остаде, да се потужим Вашем преосвештенству као власти духовној. која са г. Новаковићем стојп у одношењу и лпчно и службено односно цркве п свештенпка. — Не треба да вам буде, господине, тешко саслушатп историју моје папасти п дати ми утехе, јер је мени теже бнло узети перо и трошити артију и време, да вам пуг покажем којим сам баш невино на ираву беду п нацаст у сред двора Краљевог у Нишу наишао и то да учпним подворење моме надлежном мпннстру. Дођох у Ниш послом п пошто се прпјавих г. владнци разабрах од истог, да је ту н г. министар. II ако мп нпје бпло до подворења на споредном путу — опет по поштованој речн старпне — мога г. архијереја пођох да посетим п г. мннистра. Казаше мп да је одсео у двору краљевском. тамо приђох око 7 сати, послужник ми рече: г Господин још спава, кроз по сата дођите~ и ја тако поступих п повторим мој
^Тако радећн неће вам долазнтн нове жалбе. а охрабрићете ваше губерпаторе и судије да продуже гоњења и неправде; то ће онезадовољптн народ. понизпти и довести до очајања. ,.УШ. Када сте у рату, па се колонпје надмећу која ће вам впше послатн у помоћ људн и новаца, и внше вам дају но гато треба, нмајте на уму да један аени који узмете сплом боље ће годпти вагаој частн , но Две фунте стерлинга које вам се од драге воље нуде. Презрите те доброеолне поклоне, и иза:швајте народ новнм наметима. „Народ ће се жалитн вашем нарламенту; казаће да је порезап од представнпштва у коме пије заступљен. и да је то цротпвио општем ираву; молпће да им се даде праведно задоволење. „Парламент греоа да се смеје њнховпм захтевпма, да одбаии н.нхове жадбе. шта више да их не нримн и презре. То је најбол.е средство да се довсде до отуђења које се жели. Увреда се лако заборавн, алн ирезрење никада се не прашта. „IX. Када заведете еамовол.нс намете, постарајте се да буду тежи за цровннннје и објавите да ваше
право ннје огранпчено; кажпте народу, када му без његова саизволења узнмате један шиливг од двадесет, да је ваше право јасно да му можете узети и други деветнаест. „Вероватно је да ће те на тај начип ослабити код народа сваку ндеју о сигурностн, што се тиче његове својине; п уверпћете га да под таковом владом он нема нпшта што би могао сматрати за своје; таково стање неизбежно пропзвешће најсретнпје последпце. „X. Могуће је да ће се пеки из народа бар тнме тешити: Ако и немамо никакве својине, онет ће нам остати пешто што је врло важно, остаје нам личпа слобода и слобода савести. Ми имамо устав п иороту пико нам нс сме днратн у пашу веру н нагоппти нас да иостанемо паписте или мухамеданци. „С тога укнните пороту, сумњпва лица доводите у ирестоницу, н устаповл.авајте ванредпе судове, тако исто радите н у ногледу вере; пе заборавл.ајте па нпшта чнме бп их уверили да су у рукама власти која не само што може убптн њнхова тела. већ п проклетн њнхове душе, а нрннудити их да обожавају н 1:авола ако власт пађе за добро.
„XI. Да бп ваши наметн посталн још мрскпји народу, нареднте да их прикуп.Ђају агентн које им вн самн шиљете н које издашно плаћате о трошку парода. „XII. Те намете унотребите на плату губерпатора п суднја . како би их држали у својпм рукама н нагоннлн да ностану непрнјател.п колонпја. „XIV. Колоннјалпе скунштпне заморавајте непрестаннм распуш тањем. „XV. Ваше храбре морпаре претворнте у ђумручке служнтел,е. „XVI. Када се буде говорнло о незадово.гству у народу, ннкада немојте прпзнатн даје то пезадово .Ђство опште, н да сте вп узроковалац ! истог. с тога немо.јте то пичим ле чнти, а тако исто никада не опозп! вајте ннкакве мере које вређају и нзазпвају народ. Ннкада му и нп ј у чему ие чниите нраво. јер ако му једиу неправду одклониш тражнће да нснравите н друге иеправде. Не прпмајте пикада какав уместан н цравичан захтсв. јер се бојатн да ће вам иодпетн п какав нсразуман. I Да би еазнали нраво стање у народу, слушајте само губерпаторе п чиновппке којн су протнвнп пароду.
Охрабрујте и паграђујте њпхове изјаве; прикрпвајте лажпа износења да се небн могла онорећи, а раднте тако као да су те лажп сушта истина; пикада не елушајте прнјател.е народа ; жалбе парода сматрајте да су нзмпш .ЂОтпие и дела једне гомпле демагога. који када би се могли наћн п нохвататп, све би било у пароду добро н мпрно. Када неке ухватнте. ви пх повешајте. Крв мученпка починнће чуда н произвести оно што желпте. „XVII. Вама непрпјател,скп расположенп народи радоваће се том нереду н подржаваћс га; што онп јавно одобравају жалбе народа, а гајно вас п пспод руке подстрекавају на најстрожије мере, — то не гребп да ваг. улнемирцје ! Зашто да вас то узпемирава, кад вашн непрпјатељп и ви, хоћете једно н исто. „XVIII—XX. На тај начин бнћеге наскоро ослобођени од непрпјатностн управл.атн са удал.еним проиннцпјама, п бпћете поштеђени од пепрплнка које са собом доносн њпхова трговппа са вама н њихова евсза са општом отаџбнном".