Српска независност

6Р0Ј 141.

ГОДИНА II.

2Е2Е 34 СРЗЗЈГ: *а годнну 24 днн., на по годпнб 12 днн., на чвтврт гол. 6 днн. 31 ССТ1ЛЕ ЗЕа:-" 21 БШЛНЛСВ НС373ТС27■а годнну 30 •ранана, на по годннк 1о *р. на чктврт год. 8 *р. 31 17СТРС-7Г1РСН7: ва г0двн7 16 *ор. у ванк., на по год. 8 ♦. на чвтврт год. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ132 1?Ж1ВЕ : на годкну 36 #ран., на по годннк 18 «р., на чктврт год. 10 «р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ПОРННКО«, ЧЕТ1РТН01, « НЕДЕЉОМ ЦБДОМ ТДЕАЗГУ

грвдннштво ■ администрапија у кук1 г. Т01 ввн ЈНТ .кв венап

ш А вдрејвввха

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: првн ПУТ 12 дин. пара од реда, а посје сваки пут 6 пр. за припослано 60 пара дин. од ркда. Рунописи шалу св урвдништву, а претплата адтимистрацији „СРССХВ НЕ31В2СНССТ 2"рукописи нк враћају сн. ннпдађ.ена писма не ггрима ју сгн.

Управа „Дружине за иотиомагање Српеке Књи= жевноети" на оенову чдана 23. евојих правила ре* шилаје: да главни годи< шњи екуи ове дружиие буде у Београду еедам* наеетог Октобра ове године у 10. чаеова ире подне. Објав.вујући ово, Уњ рава иозива чланове Дру» жине да изволе доћи на овај екуп: а Подружине да на екун иошл»у евоје изаеланике. На овом екупу врши ће ее ови иоелови: 1. Чита ће ее извештај о раду и новчаном стању Дружине; 2. Бираће ее члановн за нову Управу: 3. Решава ће ее о нред. лозима појединих чланова. у Београду 18. Септембра 1882 г. УИРАВА Дружине за потпомагање Српске Књижевности Радикали и чиновничЕе награде „Самоуправа" је нашла за добро да (у 134 и 135-ом броју свом) одговори на ваше гледиште о чиновничкил награда-ча застун .Ђено у члашшма под истим насловом * но како? то ево пдемо да виднмо. Пре свега. „Самоуправа - ' се чуди и замера нам што смо се, између осталога, „тако касно" сетилп да нападнемо на њу и њене радикале. Прво и прво, мп нисмо у оним чланцпма били никакви нападачн него браниоци — једне државне установе, установе чпновничких награда, а ако смо кога и „напали" то ће бити зацело, и само, наиадаче тих и таких установа — а 1а аутора „злоуаотребе народнога зноја и 1 Ако „Самоуправа" сад мисли да смо ју „касно напалп", или „каспо се сетили да ју нападнемо" — па нам за то „касио" замера — онда може и имати право; али само нек нам онда и верује: да је боље и „касни" но никад\.... Од своје стране пак, „ Сомоуарава и се сећа и присећа (често па и * Види 128 п 129-ти број „Срнске Незаввсностн." овом ириликом) да пропарадира са оним, из „Видела" позајмљеним Ђ бууама и наџацима " (од „ Ере " је позајмл.ена статисгика стаља и имаља нашег чиновничког сталежа|!) онако ка при богу, наш „ трибун и Ранко Тајсић са „модрицама" и „мазницама"' његовим по Крагујевцу; а, што је најинтереспије (зар) со истим усаехом ! — Консервативцн (данашњи „Внделовци") аисили су, а либералцп ауштаЈШ из ааса, тог истог Ранна\ али он зна да има „модрица" и „мазннца" на његовим лећима, на веће на њима (и онако „модрим") да извлачи никакву „власвичку партију" — као да је историја либералне странке сиала на нсторпју радикалских „модрица" и „мазница'', а сами либерали на Ранкова лећа да их он (Ранко) извуче — он који би, ,(<7 је са.чо кадар, извесно и повајпре го за себе и своје учинио.... Још нешто. Покојног Светозара Марковића. консерватпвац Чумић гонпо је (иа но речма другова му ансом и „убпо") док међутимима неко од либерала који може да каже, да је тог нстог Светозара .шчно (за разлику од начелности! заклањао; али нн том (покојном Светозару вн његовпм данашњик „радикалним" паследнишша није сметало да. н на том терену. огласе „све владе за једнаке" а „све друге нартпје за власничке" (а власник" код њнх значи; не син и слуга ове земл.е него свуда п свагда неко ван народа и аротив варода пствј. Али тако је то кад л,удн хоће да знају само за „к ачв.хаа никако и ннкада за в.шст и в.гаснике. Ту престаје свако питање п свако разликовање нзмећу. на прнмер, апшења н иуштања пз анса Гпзмеђу онога ко те је апсио а ко ослобађао?) н.змеђу гоњења и заклањања — „ народних људи и — на логпчно без сумње, н измећу уиотребе и з.гоупотребе „народцога зноја". Ево нас дакле на ствар — алн још нешто нре негојој приђемо. Имамо један поздрав да изручимо нашим радикалима од — Радивоја ! Он каже уДа ирима на своју лу шу и личну одговорност све грехе које је либера.ша странка, као таква, ирема радика-шма аочинила, али А а се то стави на теразије са гресима које су радикали ирема земљи Србији учини.ги и ире алиособито одкод. неиосредно другујуКи с „Биделовцима" иомогоше им да Аођу на владу, а иосредно , остајуки у снуиштини при решењу Бонтуове сшвари. одржаше их на истој — те да се види: ноје тежи грешник? Онај чије ударце, ако је и колино је немирних глаеа осетило у току само неких и то нанвих го.ршп? или онај чије ударце

.

ево осеКо једна цела зе.мља и које Ке осеКати за педесет година и . Разумете ли ? Ето тако вам одговара н тако вас засада поздравл.а — главом Радиеоје ! Ми ћемо се још позабавнти с вама онамо где смо с вама н почели — око чиновничких награда. I. Дакле „Самоуправа" је нашла за добро да одговорп на наше чланке 0 чиновничким наградама. Разумимо се добро, на чланке, за разлику од иитања, о чивовнпчкпм наградама. На само питање о тим наградама — нарочито о чиновничким пензијама — чини нам се да је „Самоуправа" хтела, протнвно'аутору „злоупотребе народпога зноја" — да избегне јавнн одговор. Но мп се можда варамо, и „Самоуправу" на правди бога бедимо, па да неби тога било, молимо ју и очекујемо од ње: да, првом нриликом, јавно и јасно обележн своје гледиште у овом питересантном пнтању. Ево „Српска Незавиввост", орган либералпе странг.е, то је учинпла — нзразила се јасно у корпст установе и плата и пензија чиноввнчких. Једном речју, ми. у нме наше странке гласамо за, и иозивамо „Самоуправу" да п она, у име своје радпкалије, да свој глас пред овим добрим народом — одговори са какогод зна, за или против чиновничких илата н пензија. (То је њена ствар). Мн велимо л и-гата н пензчја, а одма ћемо објасннти зашто на обоје (одговора) тражимо. „Самоуправа" у овом одговору свом тврди; да она није ни спорила зараду, илату, чиноввичку, н вели: „да потпуно усваја принцпп по коме државни слуга нма права на плату као и сваки други слуга" н прпстаје сасвим ..да је тај прпнцпп савршено независан од сваког државног облнка". То је вржо лепо од „Самоунраве" и — само кад иеби на другом месту, у истом чланку, сасвим другаче гудило. На нример, ево како на другом, ао реду најб.шжем, месту пише: „Бирокрација ја елеменат назатка, елеменат застоја, у напредовању п рнзвнјању нашем. Уништити или бар колико је могуИе више ослабити тај елеменат била је и јесте девиза свакога који жели и ради до у Србији буде вшие наиретка и да тај нааредак иде аравилније и брже.* По томе сви млађи л>уди који су слободннје мислили и осећали, н који су видели п сазнали колнко бирокрација смета слободном кретању и напредовању срнског друштва, узелп су на се тај задатак да ко * Ово је све подвучено у орн^иналу. Внди 134 број .Самоуправе."

лико је могуће више и брже ослабе то зло тај црв нашег друштва бирокрацију. И борба се отпочела п она траје још и давас. Свака сила јака је и моћна за то што пма добру п чврсту материјалпу основицу. Без материјалне силе силе уонште пема*. Бирокрација је јака и моћна с тога што има за собом материјалну снагу. По томе ослабпти бирокрацпју материјално, значи ослабити саму снагу н моћ бирократску". — Ето шта и како вели „Самоуправа" о некоме кога она у Србпји зове „бирокрацијом". А, молимо, ко је то „бирокрација" у овој земљи? Како ви —„народни л.уди" — преводите ту реч, то име, на сраски Велимо реч, пме, бирокрацпја, а не бирократизам • јер је бпрократизам известан систем. принцип, који макар како да је лош н зао, као такав, сам по себп не може бити ни опасан на ни скуп. н јесте у истини доста јевтина роба н у овој нашој Србнји. Мп — .књижевници и — ми би превели и преводимо ову страну реч са српском речју чиновништво. као што бп превелп реч аристокрацију са илем ством. А шта је то чиновнигитво у у Србији? За нас је чиновнпштво у Србнји известан ред људи који за известан аосао, за известан рад, добија извесну нограду — вуче, например, ове данашње илате и иензије. Сад нитамо „Самоуправу", је ли то српско чиновништво — тај ред људи — „то зло и тај црв нашег друштва које треба уништптп или колико је могуће впше ослабити" ? — Уништити некога значн за цело радикално постуннтп (збил>а, бол.и опет беше онај први са „злоупотребом пароднога зноја" — бар он знаћаше за „ ве..чкодушност и ). Него мн нећемо да крпвнмо нп артију на којој смо то прочитали па ни сву раднкалну странку, већ мислимо да је „Самоуправа" но обичају јој и да се њсним изразом послужимо — г ирекардаши-1а и ; н да ће се задовол .:1тн да засад само, као што каже „колико је мокуИе више, ослабџ тај елеменат и ! Оно нп то „оелаблење" као да није баш тако лака ствар; доказ је што „борба још Једнако траје" ; и што, велп „Самоуправа", што је, бирокрација сила и , а сила је опет, по „Самоу прави", зато „што има чврсту материјалну основпцу"! Морал свега тога, пак, тај је: „да ослабптп бирокрацију материјално зн 1чи ослабпти саму снагу и моћ бпрократску". — Доиста, ако све ово није од стране „Самоуправе", што но реч, „жив ми био Тодор да се прави * Лепа утоха за л»уде од „пачела 1 '.