Српска независност

— 544 —

говор" — „Српској Нсзависпости" одговор — онда на српски пародски језик слободно иреведепо излази: чинозници су јаки и силни што стоје добро матерцјално^ то јест , што имају велике плате и нен:шје. Упнштити, пли бар колпко је могуће више ослабити. љихово материјално стање — а то значи : укидати, или колико је могуће више одкидати, од њихове плате и иензије — то значи, иомоћи овоме пароду, бпти му прави прнјатељ, и то је (по „Самоуправи") ^девиза свију лшађих људи који слободпо мисле и осеКају и сваког који добро желгс овој земли а .... Ми молимо чптаоца да, за овај пар, пређе преко свакс могуће неправде која се оваком једном полнтичком исповешћу може учипнти једном реду људп којп је, као и ма који други, састављен нз роћеннх синова ове земље, и који, најблаже да се нзразпмо, неможе бити крив што је жив, и што је у овој држави иостао, па да се зауставн код просте тендепи,ије оваке једне политике. То учиннв, нека оида преврпе други лист и стубац пстог броја „Самоуправе" гдп стоји оно, већ наведено, „ми иотпуно усвајамо прннцин (да „државнн слуга има нрава на плату као год и сваки други слуга") и нристајемо сасвим да је он савршено пезавпсан од сваког државног облика" — па нека, велим, уиорвди ову нову тепденцију — тендецију иризпања горњег принципа са тендепцијом предходеће исновести — колико да видн како се оне слажу, и колико логичности и доследности може нматн онај, који таким иротивуречностима може да нађе места у једпом н истоветном параграФу. Понав.камо, тенденпије, просте тенденннје, чланка јер знамо да је „Самоунрава" ту покушала да њнхову дијаментралну противност забашури, иоиуларним доиста, по провидпнм нападима на ^велике алате и ! — А, молимо, које су то велике илате које, но вама, .,треба смањити"? — Чиновник је у Србији свакн који државу служи н из државне касе награду вуче ; а госиода су сви. од нрактиканта до саветника, п од сеоског учитеља последње класе до ректора велике

школе и миннстра нрасвете. — Сад, које су то илате које би ви смањили и пензије које би вн укинули ? Ми смо вас иитали: јесу ли то плате масе срнског чиновништва те ваше бирокрације" — плате нашнх ирактнканата, нисара и нисарчића — једном речју нлате нД"шег пижег чиновнигитва. ? Ви одговарате да нису , н кривнте нас чак што смо их у рату окрњнли. — Па ако илате масе српског чиновнишва — на пример нлате писарске и практикантске иису велике — а зацело нису — то онда јесу ли то и нлате на нример секретарске, сунленатске, нроФесорске или баш н директорске ? Баш занитајте за ово ваше (радикалске) секретаре, проФесоре и директоре као на нример Пају Михајловића, Јовапа Ђају и Гигу Гершићу — да чујемо да ли ће и они рећн да су те плате велике ? Као и, збиља , да ли ваш Светозар Ми лосављевић даде оставку због ве лпке „злоунотребе народнога зноја а при директорском му звању? плн, као што сам хоће да каже, због нечег другог !... Сномнњете начелнике и номоћнике и њихове награде. Немате ираво, јер сте се и у начелу и у ирограму изразили за укинуће начелстава као што сте се изразили ј за укинуће државнога савета: а кад се укида, уираво „уннштава", једна струка и установа, онда једва | се је бојатн да ће што остати од одговарајуће буџетске позиције, од дотичне плате н пензнје, осим доиста ако ви радикалп будете — да вас само неуречемо — „ великодуш: ни" !.... Напослетку, да вас још уиптамо : јесу лн и нЂЈвсКе — минпстарске — илате опе „велпке нлате" које треба смањитн ? Хајде да кажемо. аргумента радн, да јесу — али онда на колико ли слова снаде та ваша велика „бирократска" књига / Како му драго. тек, загледајмо мало нзближе у ову највећу чиновничку награду, која се често мање . алн пикад више , од седам људи није тицала. Пре свега мннистарски ноложај је изузетан но своме карактеру. Као такав . он доноси нлату, ако хоћете и врло лепу нлату, али пе и нензију! Кад

на иример, овај наш Гарашаннм иадне —- а ве/1 гл крајње је ереме он ће (ако је само оп онај „Самоуправин" свестап човек) отићи у његову Гроцку и воденицу па живети од ујма и других својих прихода —донисујући „Виделу" н чекајући (заједно с њим) да га позове опет какав ....деветнаести октобар\ Ови други добиће своје иред- мпнистарске (како ко) нлате и — ако врана врани очи неизвади — иензије\ Оно, знате гита је? Ова је земља сваких чуда и беда — и видових и невидовних — доживела, на може и то дочекатн да јој сувремени радикализам каиу кроји; али, ванстину, нека се од нас , наиред бар , не тражи да верујемо: да ће на нр. Никола Пашић — који Је иротивно јавном му гледишту о великим илатама тражгсо звање са што веКом илатом — да ће он прнстати на макакве. а најмање на радикалне операције с платама — својом на прнмер. Алн. наравпо, нас се не тиче овде доследиост. иа нп недоследност. поједнннх људи. Реч је о илатама — у пачелу. Узели смо за иример највеКе нлате — а највепе илате датироју од 1839 године па се питамо: је су ли оне данас, после 40 година. велике? Величина је свагда бнла и свагда ће битн реI лативна ствар, али ми ћемо на ос! нову и на рачун баш те релагивности навести један ннтересантан I пример. Ево овај Београд — овај наш некалдрмисани н пеосветљени, задужени н запетл.ани Београд илаћа и може да нлаћаједном свом кмету, Жики Карабиберовићу на пример. близу две хил»аде, а Чумићу и иуне две хиљаде талира , а ви хоћете вал,да да нам докажете да цела I Србпја, некажем није кадра — јер то зависи од времена у коме се на1>емо — него нема моралног ил ма! теријалиог рачуна да. рецимо у нормалном у мирном стању свом —јер су у рату н оне своћепе на дссет дуката — нлати таку једну кметску суму својим првим и најважннјим слугама. људма који. које иосредно које непосредно тек. расиолажу милијунима њеног блага и имања. — поI понављамо — п моралног и матеI ријалног Немојте мнслпти да сте

вн, радикали, први или да ћете бити и последњи, који у ову згодну жицу ударају, таком се тактиком нопуларишу, на и до цел,и (зар) долазе. Наш је народ још једнако сирома а земља сирота, али доиста тешко понајнре његовој сиротињи а носле његовој кеси ако он мисли да ју нокрпи и нрошири одкидајући иар| чад или и целину. н од најбољих чиновничких паграда. У прошлом чланку рекли смо му (народу) да упамтп да је чиновник слуга који се плаћа као и сваки други слуга (како кад и како где) а сад и понова дајемо разумети: да је он и онај слуга кога треба најбоље илатити—и илатити гс осигурати. „А зашто баш њега "? довикује нам ..Самоуправа. — Зато што си њему поверио и повераваш — н што ћеш му поверавати макар каким га именом крстио и макар какав облик државни имао — твоја најбол,а, највећа и најскупља блага: твоју државу и управу. а у њој, правду и нросвету, слободу и одбрапу. н спољну и унутарњу нолитику — све. и ђака и војника, и зној твога чела ?/ крв твоје деце. „Али чиновници су .... оваки. на су.... онаки — незаслужују". Онда ударај на кривце и недостојнике. а поштуј начело и штеди установу — о којој је реч; а свуда и свагда разликуј уиотребу од злоуаотребе јер је та разлика велпка и животна.... „Ама нису ни најбоље нлате ни пепзије гаранција противу несавеспости и неспособности". И нису — саме по себн н где смо ми то и тако казали? Ево баш како смо се мн у прошлом чланку о томе нзјаснили: „То су вндови награде који и најнедостојпијпм п најгорим људпма у једној држави могу у део насти — па па жалост често и надају — /али хоћемо да кажемо, н гласом ударнмо. да оне теже... да гарантују држави најбоље службене снаге" ! То смо онда реклп то н сад понављамо — с накнадним обећањем од своје стране: да ћемо „Самоуправи" номоћи и на делу г уништавања". али само оног и то правог црва који — и ако мање но у млогнм другии земљама тек — подгриза и наше чиновништво. а то је, иа прпмер. баншиш.... Ми

ЛИбФДК

Нападати сопственост значи нападати слободу. Шта је сопственост? 0 томе је и сувише писато. Једпи писци нанадају сопственост, а другц је бра не, према томе са иог гледншта посматрају сопствг.ност. Није нам намера сада упуштати се дубље у исситпваљс овог важног предмета. већ оћемо нашим читаоцима само да изпссемо шта о томе мисди један озбиљап француски научар, као п разлоге са којих он брани сопственост не само од неуместни нападаја, век и доказује: да је сопственост оно што и слобода, јер је плод личне слободе. Тај пнсац то је Едуард Лабулеј. Његово је пме довол,но да обрати пажшу озби.гни људн разлозима са који.х оц брани сопственост, с' тога одма и нрелазило на оно шта г. Лабулеј о томе нише. Слободно раснолагање са сонственошћу н капнталом, н то је један елеменат иидивпдуалне (личне)

слободе 1 . Сопствепост је плод наше нредноће , и с тога што тај плод нами припада. ми смо радни, штед.ћивп и моралнп. Старп народн сматрали су да роб ције снособан за никакве врлине, јер не само роб нпје имао ништа што би могао назвати своје. већ ни он сам нпје бно свој; то је посматрање уместно. Крајња беда исто тако квзри л>уде као и велико богатство, а ово са нстог узрока. шго обоје не очекују ништа од рада и штедње. Снага варошн лежн у средњој класп становника. у оннм људима који живе од труда свог ума п својпх руку; зато је један између највећн ннтереса државе: заштнћавати сопсгвеност и ујамчнтп јој потпуну безбедност. У Францеској од 1789 год. ослабила је идеја о сопствености. За први дана револуцнје, а и:. мрзостн спрам .иеудалног стања. и због иогрешног разумевања старог грчког Под лнчном слоОодом писац раауме: право које прнпада счаком човоку расиолагатц ио својој ВОЛ.И са својом личнош^у и својпм добрима. Но под условом да тиме нс вре^а нн ту1>у лнчност ни туђа добра. Лична је слобода саставл>ена но ова три елемента: телеснс слободе, слободнс употребе нашнх умних способпости, и нгџзад слободног располагаља са сопственошКу и капиталом, којн су плод нашег труда (рада).

и римског доба. ночела се сопственост сматратч за друштвену привнлегију, дакле за нешто што држава може да ограничи пли регулише по својој во.ђи . Ово посматрање огледа се у беседама Мпрабоа о праву насхедства: нећу да говорим о жестокнм нападнма Робеспијеровпм. нити о сновима БабеФовим. Има трпдесет годнна како соцнјалистпчке школе нападају на сопствепост и капптал. као на штетно дејствујуће мононоле па рад и једнакост. Овп напади нису били без уплива н на законодавце. За прнмер напоменућу ударене таксе на насљедства у корнст државе. Нма доста људи који ма да сматрају да је сонственост за поштовање. држе да то нпје случај и са пасљедством. бар у побочној лпнпји, н да би држава била у добити када би ову привилегију укннула: но то је једна илузија која је опасна но слободу. Сопственост, када се упутимо њеном постанку, није нпшта друго до производ наше вредноће, нагомилано богатство у коме нема ничега што би било узето од кога другог лица, са шта се сљедствено ником ништа пе дугује према чему и ири-

пада само ономе којп Је и стеко, нли његовпм потомцима. јер он п за њих ради. Неки држе да друштво обогаћава сонственике, но то је такође заблуда: сасвпм на против. сопственици су којп обогаћавају друштво. Довољно ће бити о томе мало дубље размислпти па ће мо се уверитн о тој" пстини која је сувише презрена. Познато је да у Алжпру има државпи земаља, земаља не обрађени п које држава продаје ирнватнима но јевтпну цену. Узмимо један хектар те земље К0Ј'а је зарасла у коров и дивље џбуње. Шта доноси та земља? Ништа. Шта вреди? Оно што се добије кад се пзложи јавној продаји; једва десет до петнајеет динара. Кад држава нрода ту 1 земљу и наплати нродајну цену, онда : је нримнла цеиу земље н пема више нпшта да тражн за ту земл.у. Сад са великом муком , доста времена и труда, које се цени по хектару на три стотине динара, купац искрчи ту земљу, пооре и засеје. Летпна коју ДобиЈ'е то је ново створена сопственост; коме нрипада она? Једино ономе који је ту земљу радио, јер оп је ту сопствепост створио такву каква Ј'е. Да ли је дру-