Српска независност

"°П1 145

ЧЕТВРТАК 14 ОКТОБРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

гојжну 24 дкн., на по годинк 12 див.. на чктврт год. 6 дин. 51 СГГ11Е 31315>Б 21 С:27:т:27. . годину 30 » ранака, на по годинв 15 *р. на чктврт год. 8 #р. 51 17СТ?:-7Г1?С27: . годжну 15 ♦ор. Т ванк.. на по год . 8 •- на чктврт год. 4 ♦. 51 32 :ГТ122 1РН1В2 : к гохжну 36 •ран.. на по годинк 18 *Р.. на ЧВТВРТ год. 10 «р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ШРШ01, 1ЕТ8РТН01, II НЕДЕЛ>01 ТТ А Т Т~р~»д ТАТ!» ј џ

>'ркдништво И адиинистрадија Т игк.и г. Гонк евихгккв вкнад.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПТТ 12 ДИН. ПАРА ОД РКДА. А ПОСЈК СВАКИ 11УТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДЛНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. рЈНОћиси шалу ее урвдмиштву, а претплата адтииисчпрацији „сгпскг гнз^вгсггст2". ГУКОПИСИ НВ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПДАЋЕНА ПИСМА ПЕ ПРИЛАЈУ СИ.

Члановима „Дружине за потпомагање Српеке Књижевноети", јавља ее: да ће главни годишњи екуи. ко= ји је заказан 17. ов. м., би* ти у еали велике пива< ре, у 10 чаеова ире подне. у Београду. Упраза. АТЕНТАТ НА КРАЉА

Кад вам ономад ронквјска бомба даде немвла повода да пзјавпмо своје гнушање иа све атентате, па п на тај против земаљскога господара наше прекосавске браће, ћесара Фрању Јосипа I. нисмо ни у најтежем сну могли помпслпти, да ће пакао успетп те наћп п у Србијп проклету руку и иаоружати је да се дигне на освештану главу првога Крал>а Србије. Кад год бисмо, у зебвд за повод.ним развитком. за срећом и напретком свога народа и н>егове крал,евине, из далека привићали могућност напасти таке, навек (јисмо терали таку црну слику утешним уверењем , да је велики кнез Михапло својом мученичком смрћу искуппо свима својим наследниоима безбедност и спокојство на сва времена; мишљасмо да се на њему искалпла сва дивљачина што се може да изметне у каквом народу, у предазу из природног, суровог стања у доба углађености п државне питомине; мпшл,асмо да је кнез мученик примио и заронио у своје племените груди све опасности којим опака судба може загрозити потоњим владаоцима Србије, те да је сво јом светом могилом отворио шпроку улицу срећи и напретку своје земље, као што је Дрнолдо Впнкелрод, неумрли јунак швајцарских заточника, отворио улипу слободи своје земл>е, примив у своје груди страшна колља Геслерових оклопника. Тешкајући се таком човечном утехом, надајући се таком родољубном надом, заборависмо ми зар, да су владаоци већ по висини свога положаја нзложени неким опасностима, као што се и у природи громови чешће обнјају о врлетне висове, него што ударају у долине. Од како је царева и краљева. од како је владалаца, од како је држава и државних старешива на свету на њих бивали су атентати, од ото доба бивале су и напастн. Но никад није то зло тако учестало, као п новпје доба, и ако су баш атентати вовпјег доба најманитије. иајнесмпсленије , пајочевидпије но-

руге на човечност и здравн разум, већ п по томе што су сви били наперени иа најбоље владаоце, на најбоље државне старешине. Да и не спомнњемо цара ослободиоца. да не спомпњемо уставнога слободоумнога краља Умберта. ено вам републике! Зар нису-Линкул и Гарфплд два најбол>а, најомп.Ђенија преседника велике американске републике после Вашингтона и Фрапклина, нали жртвом страначке и личне мржње и пакости? То је најочевиднији доказ да су атептати у опште друштвена болест, кужна зараза. гнусна губа. против које треба да се удруже и да је искорене сви здрави умови. којп год сматрају државност као најбољу форму народног уједпњења. ие еамо без разлике политичке странке, него и без разлпке државп и - облика. и мовархисте и републиканци. П на првога Крал>а Србнје, на првога крал>а српског после Косова. дпгла се безбожна рука у пакленој замисли. Али. „Бог чува Србнју". Никад јв још није сачувао од толике беде н невол>е, као што је то учинпо једапаестог октобра на вратпма свога храма. Напасннца је промашила, самртно зрно ударило је у зид. На црквенлм вратима ! То нас подсећа на цричу народне песме о страсном, лакомом Вукашину ц његовом сину, српском узору. Краљевић Марку, кад је оно Вукашнн. с ножем у руци , вијао око цркве, „око бјеле цркве Самодреже." да га убије што јв араввЈно судио. Кад га дотера до врата, замахну ножем и удари , ал' не у Марка , он беше у цркви , већ у дирек; „113 дпрека крвца прокапала" — „ал из цркве иетто проговара : „Тп нијеси посјекао Марка," Већ посјече Божјега анћела." Нн ова несретна жена — ђаво је изабрао женскп облик да досади Србијц — није — не дао Бог! раннла Првог Крал>а Србије, ал' ранила је Божјег анђела. ранпла је ан1>ела Срба, кога Бог беше ниспослао да заштнти драгоцену, незамењпву главу свога Номазаника. И ако ннје „пз дирека крвца покапала," анђела Срба штрепнуло је у срцу као да га је зрно ногодило, у онај мах је осетио бесмртник самртнц бол. Кад помислимо, колика би несрећа снашла Србију, да је за један тренутак накао надјачао небо, да вешто несретница није промашила, отвара нам се пред очима Дантова перспектива паклених појава. пуца нам пред умним внд ом

недогледна пучнна грозе н ужаса. II ако неможемо замислпти прилике, кад успех тако накленог смера не би био највећа несрећа по државу п иарод , ипак сс чинн , да ђаво, охраннтељ свих срнских крвника, није могао изабрати згоднијег тренутка. да уђе у ту жену, од овога. Стање је у Јевроии запето, по| литички је ваздух пун муњевине, државе се журно оружају, Нталпја узвикује : Агша1е\1! 1Жеш1е1е>ч ! У аустријским војним круговпма покреће се живље но нкада питање I о утврћељу Беча. Немачка је набрекла убојном спремол, Француска жедни за осветом у ( дубини своје душе, и тај нагон мора црвом придиком наћи одушке ма колико се чинило да га стишава, Русија се спрема за сваки случај, гориво је нагомллано на све стране, само једна искра и — плаиуло је. Па иомислите, шта би у том урнебесу, у таком светском цожару, бало са јадном обезглавл>еном , обескрвљеном Србијом! Какве би слуге послао ђаво у ову спроту земљу да му помогну побратн грозне цдодове његовог цакденог дела! Но Бог није дао, Бог чува Србију. Кад ц^мислимо од какве смо несреће саасени, долази нам, као да смо се са врха страшне пропасти сиотакли у педогледни бездан, а невндљива нас рука у најонаснијем тренутку зауставн и изнесе на чистину. У таком часу прва нам је цотреба да целлвамо у души невидљиву а ваздесушту руку спаситељку. ИТтп је већа несрећа која нам је грозила, тим је живља радост што се видимо спасени. У том блаженом осећању радости, I у погледу тог очевидног знака небеског, да је Бог одредио Србији још велику будћност, још велики позив у надметању свнх народа да усаврше човечанске узоре , у том поуздању и спокојству , можемо цриступити пснитивању паклених побуда, што су у души те несретниде изазвали зликовачку намиеао, можемо иснитати. да ли се та црна мпсао могла и родити и развити у тој женској души, или је тај узаврели мозак окужен каквом заразом друштвеног ваздуха. растроЈен кужном навалом каквих моралних бактерија. Како је тек истрага отпочета, мп ћемо свој испит оснпватп само на нознатим чањеннцама. а те чињенице ћемо оцењнвати психолошкп п логичкп, по прописима науке о души п о млшљењу.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Пре кратког времена јавили смо у нашем листу да се гроФ Игњатијев бавио неколико дана у Бечу. Бечки листови трудили су се очевпдно да докажу, како Игњатијев не путује ни у каквој подптичкој миспји, већ је нросто допратио свог болесиог спна да консултира неке познвтије бечке лекаре. Ми смојош тада изјавплн сумњу у тако тенденциозно представљање Игњатијевог путовања, и та наша сумња као да је довољно оправдана даљим путовањем гроФОвим, јер у место да се овај из Беча вратио кући иди да је отишао у Италију, као што се из Беча јавило. он је право пз аустријске престолннце отпутовао у Париз. У Парпзу је Игњатпјев пробавпо неколпко дана и пмао је. као што јављају париски листовн , подужи састанак са мпннстром спољнпх посдова и са некпм отличнијим члановима француеке народве скуп штине. „Нацијонал" саопштава, да се ва тим састанцпма поглавито говорило о повраћају генерала Игњатијева у активну службу, за министра унутрашљих послова п председника министарског савета, и да је за тај случај постигнут споразум пзмеђу руског државнпка и Француеких политпчкпх првака, од кога бп се. пре пли после, последице осетпле у Европи. Пз Парпза је Игњатпјев отпутовао у Италпју. — Из Галаца јављају да ће се Европска Дунавска Комисија 24. о. м. отворпти. Председннштво на овој сеспји принада турском застуннику. Комнсија ће се бавити текућим пословнма. — Главви кривац у познатој тршћанској афери еа бомбама, Обердинк, осућен је војничкнм судом, пошто је уједно л војннчкн бегунац. на всшала. Његова мати долазнла је прошле недеље пз Трста у Беч да молн ћесара за помиловање во како ћесар у то доба беше у Гедељу у Угарској. то је кукавна мати предала минпстру председнику своју молбеницу и вратила се кућл. ИЗ ЈШСТОБА 6.) ср=сдсжас -Српски лиет" доноси ове вестм о устанку: Котор. 1 октобра. Што се слутнло то се н досдутило. Бокешки се усташи ове зиме неће никако враћати својим кућама, а рекао би, да их црногорска вЈа~а нн најмање не силује. да се новрате. Како се ево зима већ примакла, то се и црногорска влада почела озбил>но брнн\ти о усташима и њиховим иороднцама, како би зиму што

А