Српска независност

боље моглв провести у Црној Гори. Тако су све Бокешке уста1пке породице премештепе из сАбјих ^осадањпх седишта, пошто "&у т^а села сасвим сиромашпа а смештене су по разиим капетапијама око НикппЉа и Даиилова гЈУада, где су бела миого богатија и у&аком погледу сходна за тсташке по^одице. Исто ће тако разредити п Хер^сговце. Ово 1феМеппМе оамилија доста иам расветљује данашњи ток ствари, јер да се о предаји усташа мисли, неби се радиле приправе за зимницу, што је за Црну Гору скопчано големим трошковима; или пак да се усташи неће враћати више својим кућама, тада бн ишли куд дал»е илн би их Црна Гора населила у своју земљу и примила као своје поданжке ; али ништа од тога, по томс мора да се ту кува нешто прече. што ми још невидимо. Ја сам већ јавио, да је Ђуро Вукоти^ пуштен на слободу и то су читаоци већ прочитали; али данас ево морам да ту вест норечем. Нека ко не помисли да сам се ја био криво известио, па да протурам неистините вести. Не, ни најмање. јер је поменути Вукотић био пуштен из затвора, па после два дана опет затворен. Ово изгледа мало чудно; али је права истина. Вукотић је био пуштен из затвора на малу госпођу и свуда је слободно шетао, но како су случајно на Цетпњу били неки усташи то је Вукотић с њима шетао, те их је видио и Темел. па је одма поднео тужбу: како је Вукотић ослобођен и како опет нешто снује с усташима. Шта је даље било међу Темељом и црногорском владом, ко би то знао ; али знамо толико, да је сутра дан на ново Вукотић затворен. дописи X. П. Паламка 10. Октобра. На данашњем скупу наше подружине „За потпомагање Српске Књижевности ц изабрани су као изасланици: Степа Цветковић, Димитрије Матић, Прока Митровић, Сретен Цветковић, Танаско Радосављевић из Палапке. Стеван Јелић. Танаско Јелић, Марко Новаковић, Милинко Радовановпћ из Азање, Милија Лазић, Мика Јанковић, Мата Маричић из Селевца, Тодосије Гаић из В. Крсне и Марко Вујичић из Смедерева, који ће да заступају подружипу на главном скупу дружине „за Потпомагање Српске Књижевности" на главном скупу 17, ов. месеца. Крагујеваи. 10. Октобра 1882. Крагујевачка подружина за потпомагање српске књижевности, на своме данашњем скупу одлучпла је, да па глав-

БЕСЕДА На благодарењу за среткно спасење од опасности живота Њг.говог Величанства Крал>а Србије Милана првог, у цркви свете Иаталије 12 октобра 1882 год. Бога бобтесн, Цара чтите! Јучерањи грозни злочин, који нас је све у дубини душе и срца потресао, сведочи собом колико је грозна и како је бесомучпа сатанска спла, кад душом и срцем човеко вим овлада п кад својим адскпм пламеном распали у човеку страст злобе и пакости и клете. Жена једна , која је и Богом и положајем својим у друштву позвана , да у људским срцима буди племенитост и, да људске душе из пуњава идеалима праве човечности, — та жена, у слепилу своје разјарене страсти, показа на себи нечувен п невиђен ирпзор до каквог ступња нечовечности и безумља може да дође онај , који заборављајући на Бога и његову иравду , стуни у друштво нечастивих, само да својој страсти и пакости угоди.

ном годишњем скупу, који ће друштво држати у Београду 17. ов. м., буде застунљепа са ова 22 своја члана: Г. Г. Иетар Радојичић, ЈоВан Спалајковић. Костадин Молеровић, Јоргаћ Ђорђевић, ТриФун Палигорић, Никола СтеФановпћ (свештеник), Божидар М. В. Мирковић, X. Стојан Живковић, ДимЛтрије Лазаревић, Илија Радовић. Л>уба Стојковић, Риста Тешић, Таса Миловановић, Коста Алексић, Витко Иоповић, Марко Миленковић, Васа Петковић. Јован Димитријевић, Мита Пепшћ, Грујица Арсић, Мијаило Ц. Ђорђевић и Радован Вучетић. Братско поздравље ! Чачак, 10 Октобра. Наша подружипа изабрала јсданасна свом скупу ове чланове: г.г. Нпколу Радовановића. Петра Николића и Љубомира Лужанина, који ће подружину застунати на главном скупу »дружине за потиомагање ерпске књижевности~. Куршумлија, 13 октобра. (наставак.) Чим је у комисији био и Вучковић, одмах се могло знати да долази са евим са другом намером и да јој је најмање стало до економних односа овог краја. Нисмо се преварнли. Први дан кад су стигли, Вучковнћ поче сакупљати око себе своје старе пришипетље и са њима се договарати и дошаптавати. Једне ноћи код неког Марка Живковића он сакупи једно двајестину њих на договор, а да му ваљда у томе нико не смета и како нечује њихово договарање на капији од дворишта постави стражу да чува и шиљбочи стојећи војник гардист, један од оних девет гардиста, који незнам из којих узрока чувају ову овакову славну комисију ( х ) Но и ту се у рачуну преварише. Они су се по сигурно надали а о томе су се извесно и договарали да ће народ моћи наговорити да се противу власти тужи. и тако им даје пример да на капетан Симу јурише. Но тога не би. Два три дана тако ишчекиваху, на кад видеше да нема нпшта и да их народ ни подашто не Ферма. а то се најбоље видило и отуд што у каФану где су они одсели и настанили се, по њиховом доласку нехтеде нико ни привирити, они се онда виђоше у послу; да затворе среску и ђумручку касу па их стадоше лагано прегледати. Чим су то учинили, одмах је амо дошао и секретар начелства топличког г. Милан Пајевић и придружи се комнсији. Бнће да су 0) За то ли је гарда да чува Дежево-Куршужлијско• и Соколоваикох јунака г. ВучковиКа, да стражари кад напредњацн прјанче и договауају се како ће кога Соље да опадну и оклеветају ? ! Брука!!! 0 Боже благи, зар Србија твоја, иосле толиких вековпих тешкпх искушења . но твојој правди мораде још п овај нокор у човечанству да дожпвп?! Зар Твоја неизмерива благост могаше да допусти. да јутарње срнско супашпе, које тек што 1 после вековне тмуше сијну, облаком таме. па још паклене да се превуче?! Тако сада пита свака побожна душа , тражећи у вечпој Божијој иравди. одговора. ради свога управљања. »Неаоссгавпјте на Моје Помазанике ", — тако кроз Пророка проговара Господ ^Бот бојте се Цорп иоштујте, и — тако Христос Спаситељ, кроз Аностола свога , сеима пама заповеда. Каа руку на срце метнемо и кад у дубини душе — у савест и напгој — овом Божијом гласу у нама. објасњења себи потражпмо; онда нам и нехотице долази помисао: мож'да косовски гресп још пису довољно покајани, а нови наши греси мож да су већ доирли до престола вечне Божије правде. И Бог преблаги нашао )е за нотребно, да пам с' једне стране укаже провалу пропасти, у коју иас наше страсти вуку; а

славни комесари били мало вични у полициским стварнма па да неби насели својим незнањем, они су га у помоћ нозвали. Само, тако, комесари славни !! ! Чим )е јунак куршумлијски што невину и грешну децу бије г, Вучковић са осталим славним комесарима дошао, одмах други дан, суд оиштине изјавио је комисији да је Вучковић са судом оиарничсно лице, а при том да је суд уверен да Вучковић непрестано ио вароши буши и људс на које шта наговара, иа је тражно да се Вучковић не само из чланства нскључи, но да се и из вароши удали. Комисија разуме се славни напредњачки комесари ништа не одговорише на ово тражење. Суд се обрати ак напредњачком министарском савету са истом молбом. Но трећи дан после тога добије од београдске телеграФске штације службену депешу у којој се јавља, да министарски савет није хтео депешу, коју му је суд званично нод нумером послао да прими и да је депеша непредата. Ох зло ли доба доживесмо. Кад се не нримају тужбе и молбе што их целе онштине шаљу ја како ли је кад се ноједини ма зашто обраћају ? ! Овд. Ђумрукџија је такође у опреци са г. Вучковићем, што га је овај зимус као што сам то напред казао тукао и злостављао. Зашта је и добио назив „Јунак Куршумлиски," па је тражно и он да се Вучковић искључи из комисије. Комисија му то обећа. Но то беше само просто обећање, гола Форма. Одмах се све ђумручке књиге одузму и однесу у комисјиску канцеларнју где их је опет на расположење дао Вучковићу и на њсгово расматрањс. Управ Вучковић ма да беше скоро најмлађи у комисији, он руковођаше целу њену радњу. Свих девет гардиста упутише се ио селима и гомилама народ буде позван да комисији престане. Мислиће се да је овај народ позван да комисија чује и сазна његове потребе, да му помогне ? Не. Они су у главном били позвати само за то, да се туже противу каиетана Спме. Ту им је г. Вучковић објасњавао и куражио па да све што противу њега имају кажу. обећавајући унапред да им је осигурано дјество тужбе. И тако Куршумлијско-Соколовачки јунак разви сву своју делателност и овде као и на Рашки: када г. Милојевић и дан и ноћ раћаше он тада и тамо као и овде народ буњаше и сплетке прављаше. Менп већ ни чудо није од човека који је само зато и рођен. Дакле и овде као и на Рашкој на једној страни стојаху људи којима је сила и власт у рукама готовн да све и сва употребе и учине; само да цељ постигну, с друге опет стране хоће да у неизмеривој мплоетн својој нокаже највеличанственију и безкрајну дубину своје милостп пррма нама: а тиме да нас делом убеди да познамо. колико је велико зло од Бога удал»авати се а колико је опет превелико благо главу своју склонити под свемоћну руку Бога свога. II зајпста. шта би друго могао зпачити јучерањп од људске стране грозни злочпп, а од Божије стране чудни догађај? Божијн Помазаник . први Крал. обнов.т»ене српске Краљевине. кога је Провп^ење даровало Србпји у најтежим данима искушења и чемера, као залог Своје милости; онај Краљ. којн веран косовском и породичком аманету своме. с Божијом помоћу срећно ирегази реке душманске крви и витешки савлада олујину свих зала и беда, које на Србију нагрпуле беху; онај Краљ, коме је породичка девиза: слобода, нравда и једнакост свима и свакоме који ради и уради. да Србпја наша и споља и унутра слободппм кораком снажно пде св °ј°ј узвишеној мети; онај Краљ, кога у далеким и туђим државама свагда и свуда среташе љубав и поштовање, — тај Краљ. кад после

док на другој страни стојс опште влаети са мирном савешћу н пуно поуздањз ц тврде вере да су чисти од свега што нм се подмеће, и народ, који познаваЈући честнтост и поштење својих чиновника ие могаше да се довољно начуди шта. управ ова славна комисија као и у Рашки војени суд. (Знагпли Соколовачкн јуначе) хоће. Свтд по вароши п од грађана и сељана па сваком кораку могло се чути јавпе протеетације противу овакове радње : којим се очигледно траже прљава дела онде, н ако су сами уверени да их нема, јер код чистих карактера то бити не сме то само може г. Вучковић да случајно макне 2—3000 динара из касе, па после он опет шаље да вата лопове и злоупотребе туђе где их нема. Но на то се нико и не обзираше. Вучковић са неколико и морални и материјалви пропалица и са својим „Ђокицом" продужио је и даље свој рад. Позивање народа нродужи се, но како нико тужбе не поднашаше , то они сами почеше да се на испит узимају, најбоље се види из тога што се по вароши јавно говори, Да се пре испита човек заклиње да ће истину говорити, па кад га испитају и недопадне им се његов исказ одмах га опет понова заклињу да им је истину говорио. Није ли то нешто досад нечувено, права брука. А шта је томе свему намера, јасно се даде видети Тако је то ишло од кадје комисија овде иа све до данас. Данас комисија славна разрешијунака Куршумлијско-Соколовачког Вучковића с тим да се одавде удали. И он данас у трн часа по подне оде одавде. Својим присталицама као узрок свог одласка рече да је женидба !!! Оће то кога ненознаје!!! Тако јс то ишло све до сад, а даље? Незнамо јер још иисмо пачисто хоћели и г. Чеда поћп путем који је Вучковић обележио. Ми нх еве изближе непознајемо али ћемо видети и то : Хоћели онај славни и најславнији комесар свршити што је једно вече на једном извесном месту рекао: ^Попгго по то ми Сими кривицу створпти морамо јер ми је то г. Пироћанац јавио и наредио а . Разуме се ако ово учнни да ће постатн славан и чувен комесар Идући пут писаћу вам о даљсм раду ове комисије но овим пттем ја би саветовао комиеију да не троши толику грдну дпјурну овди. кадлопове Прокупачке што су тамо немилице крали да вата неће. него узнемирује поштене људе. Н. М

Свиштов. 5. Октобра. Нисам писац да се у ове нослове пачам али овде се догоди нешто, које као дугог на страни бављења, ради свога олорављења. жељно ногом својом крочи у драгу му Србију; кад га тисуће српских срдапа у своме усхићењу са сузама радости дочекиваху; и кад он, као Божпји помазаннк и вернп спн — првенац матере наше цркве с *ете. ступи у свети храм — храм љубави хишћанске, да Богу љубави и мплости благодарп на штедрим излнвима благодејања Њему и Србпји штедро указанпх. — тада. у том светом тренутку родољубивог и побожног општег ускићења нашег. адском силом руковођена дпже се безбожна рука, да Божпју светнњу оскврни. да Божијег Помазапика са животом растави, да Србију и Срснтво у црнило завије . само да адску страст злобе и иакости своје заситн. Но велики је Бог наш и велика је милост Његова; јер у часу, кад свако родољубиво срце претрну од бола, кад свака побожна душа од ужаса злочина обамре, — тада Бог иреблаги милошћу Својом заштпти и чудом својим спасе номазаника Његовога — предрагога Краља нашега Мплана, а тпме одклони нровалу беда п ужаса, које зли дуси Србији припремаху .