Српска независност

[— 561

Орбин не могу да прећутим, видећи од братског нам бугарскога народа оволико симпатије к нама и нашем премилом владаоцу. Јави се долазак нашег Краља у Рушчук на посету кнезу бугарском,. Краљ имаше проћи крај Свипггова 2-га ов. м. у суботу у 9 сати пре подне. Овдашња општина преправи за тај дочек пгго бол»е могаше варош, а нарочито обалу. Обала беше још у петак дивно украшена тр >бојкама српскнм и бугарским, искићена разним цвећем и бршљаном гди беху измешани грбови обе државе, а тако и слике Крал>а и Кнеза са неким стиховима. Општина погоди један нарочити пароброд за 125 наполеона у злату. Овај пароброд имаше да вози овдашње грађанство до Никопоља на сусрет Крал>у. Оданде да га прати до Свиштова, где да и чиновници са свима допрате Крал>а до Рушчука. Полазак беше одређен у 6 часова у јутру у суботу, у то време сабра се на обалу грађанство па и ја бејах међу њпма. Но Швабе као Швабе, наш пароброд закаснише тек да не буде по жел>и народа, но обратно. У девет и по часова доплови пароброд Оријент са Краљем. Крал> изиђе; на скели га дочека управитељ вароши г. Петар Сребров са кметом, г. Јоан Д. Станчев са чиновницима разнога реда. Кмет предаде Крал>у леб и со на сребрном посуђу, затим архимандрит трновски у кратко честита Крал>у добродошлицу. Оданде Крал> ступи међу публпку, прође кроз редове ђака оба пола који беху обучени у свечано рухо са тробојним лентама и цвећем у рукама. Ту га дочека овдашњи ђакон Порфирије са овим словом : Добро нам дошли Ваше Величанство. Ваше Величанство ! Ваша посета у «вој братској буга^ ској земљи односно нашем кнезу, огранула је као сунчани зрак у срцу сваком Бугарину, од највећаг до најмањег. Они су се скупили овде да дочекају и да виде са пуним чуством и радошћу свога премплога и давно желећега високога госта Ваше Величанство. Ваше Величанство ! примите у ваша недра њихов најдубљи срдачни поздрав који се неда описати. Свиштовско грађанство у години 1877. прво имаше срећу да дочека и загрли у своју средину свога месију и славенсвога ослободиоца неумрла блажено-почпвшега великога Императора и государја сверосијскога Александра Николајевића. а данас 1882 године за први пут у своје ослобођено отечаство дочектје и грли са највећом радости свога суседнога по вери и крви, сродног српскога Краља Милана Обреновића.

ив Ваше Величанство! 0 овом| дочеку чуствује цео бугарски народ,~а в има ли узрока ? Јесте, има млого; не само што смо суседна браћа по вери и крви^него још и друго: бугарски народ неће и не може никад заборавити како беше у петсто-годишњем ропству турскога зулума, у то време стотинама бугарски јунака натриота који нису могли трнити турску тиранију устајаху на оружије противу свога душмана, да се ослободе несносног ропства. А кад на њих силна потера навали којој одолети немогаху, они багаху под закриље своје суседне браће Срба гди су добијали избављења од турских вешала. Зато су данас, и навек пуни благодарности према својој суседној браћи Србима. Ваше Величанство! Нека Свевишњи Бог укрепи Вашу десницу, Ваше Краљевство на многа и премнога љета. Нека благи Бог даде да српски и бугарски парод буде у слози и љубави, и у тесној свези; јер само слога Славена спасава. Онда ћемо казати : с нами бог. Разумјејте јазици и покорајтесја јако с нами бог. Амин !! На ово слово краљ беше тронут и даде одговор у истом смислу. За тим краљ пређе једној чети војника на челу које беше војна банда. Војници деФиловаху пред краљем, а банда свираше химну: „боже нравде и ; тонови иуцаху са старога бедема, а у црквама звонише сва звона. Народ за све ово време непрекидно викаше : ура ! да живи српскп краљ, у највећем усхићењу и радости. Пошто се краљ врати у пароброд и оде за Рушчук, онда тек стаде на скелу наш пароброд, па док га окитише, у њ један мали топ наместише. док се и ми сви сместпсмо и војна банда кој ч) беше задатак свирајући до Рушчука пратпти краља, кренемо се за краљем. Но он беше већ у толико измакао да нити је он чуо наше топове и банду, нити смо ми видилн њег^в дочек у Рушчуку за који нам рекоше да је био величанствен о ком ћете сигурно имати извешће оданде као и зе остале. Ми се у недељу вратимо у Свипггов са бандом и пуцњавом и сви бејаху преко мере расположени.

може рећи, да нема града на овоме свету, који би ма у каквој врлини падмашавао Москву. Нема за цело места у пространом свету, које би тако верно и истински представљало дух и историјску идеју свога народа, као што то света Москва предетавља. И за то с правом руски нарид и назива Москву својом Матушком. А ко познаје њежну љубав словенску према том светом називу „матушка 1 *, тај ће појмити колико је дубоко значајна та реч, и шта се хоће са њоме да каже. Цар и Царица руска походили су Москву, стару сто^ицу руског царства, то ! светилиште, ,у комс станује геније рус| ког народа. И саХ тек можете помислити какова је то свеч&ност за Москву. Прочитати треба увоДне чланке. које је писао вслики патриота Аксаков у своме ,Русу и приликом бавлења руског цара | у Москви. и онда ће се потпуно схватити осећаје руског народа, јер нико не може тако живо, исТино и ватрено, да да изрази оно што народ руски осећа и | мисли. као што тб може Аксаков. Цар руски са^ у Москви може да осети оне њежне ^еећаје љубави и одапости свога нфода у Москви. јер је" Москва живо сце народно. И цар је то ! и овом прилико* осстио у својој Москви. Геније народи, који у свом светом хра| му, мећу стаулревним зидинама Кремља и толиких црва и богомоља у Москви - почива, рас*тлио је и опет својом бо! жанском бугнњом оно што је целсм историјом ру<ог народа освегатено, расветлио је ор непоколебљиву везу између правосла ^г цара и народа руског. Та је веза сточник вел^чине руског народа, у ој лежи снага п моћ, којом ће руски ц>од остварити свој велики исторпјск задатак. Цар- руски дошао у Москву да се наднег над тим нсточником п да се надахне' окади генијем народнпм, јер се прпб^ују епохални догађаји, приближује^е време, када ће руски цар са св0 ]1 народом да оствари велику исто- ' риј(Г задаћу. Виђење цара русног са I свс м светом матЈипгоЈД тоекиим, ; ба У садашњим прпликама особитог. ве*ког зпачаја. 10 не познаје сплу и моћ руског на1<а. тај је могао њену велпчанетвену ^ку видети сада приликом бавлења ског цара у Москви, могао је видети прочитати на њеном светлом лицу рупним сдовима исиисану велику и сјај-

Москва. 2. Октобра. Москва, то чило срце Руспје плива у радости, она се таласа у оном светом одушевлењу, које производе свечанп тре- ^У будућност правоелавног р_\ског на нутци. Па може ли за православни руски Р°Д а - 0. нека је блигословена та елика народ бити светијих тренутака, но кад нека 1 е благословена света и непокодеоцар-господар дође у средину његову.

љнва веза цара руског са својим наро-

Ко није био у Москви и ко не познаје Д° м - Ј е Р ^ е из ње поте ^ и с Р е ^ а п вели

ту свету и стару матушку и њене гран ђане, тај не може нн имати појма о величинп и значају њеном. Безалорно с

По овоме прпродоо је , да себе упптамо. шта нам сада чннпти ваља. чпме нам ваља одазвати се сада неизмерној Божпјој милости? Нустите нека вам ваша родољубива српа сада сама то кажу. Обратимо се савести пашој сопственој, нек' нас она по Божијој пстини и правди сада научи, шта нам свпма сада чинпти ваља! Осећате ли, да су нам срца наша сада загрејана топлотом. која није Зема -Ђског порекла; јер радост, ко јом наша српа трепте сада, с неба је нпспослата, па с тога је она небеског порекла. То је узрок са кога нам сада душа наша кроз савест нашу проговара: аојте Богу нашему, аојте, и иреузносите Га до века; хвалите и славите Госиода на небесима што аоходи народ свој, јер Он преблаги саасе Краља нашега и избави Србију пз чељусти ада, кудаје шћаше сурвати пакост и злоба адска клета. Хвалимо дакле и славимо Господа нашега п сада п свагда и ва век века! Ал' кад се хвалом и славом Богу своме благодарно узиосимо, ваља нам да не заборавл>амо, да Госнод прпма хвалу само из чистих срда-

да п из невпних душа, и да, к? залог своје љубавп, тражи он Д нас : да се Бога бојимо, да цаа аоштујемо, и да нашом узајамцм љубављу увек аосведочавамо, да но верна и одана деца благодети ]>егове, аа да смо с тога достојни &есвете љубави и неизмериве мил^ти ТБегове. Стога постарајмо се, да изЈлрени с Богом и међу собом, с&гом и љубављу узајамном свагда б демо достојни неисказане милости >ожије. У то име с чистим срце* и из дубине невине душе узвикншо сада Господу нашем : Боже саасц Боже храни сраског Краља, срасм род, да у слободи и срећи, у .'лави и напретку хвалимо и славим* до века Твоје пресвето и велељешо име. Оца и Спна и светога Ду*а. Амин. Нротојреј Јанов П&лови*.

чина не само руског народа но и свега православног Словенства. Дуго би било да вам описујем појединости приликом бавзења руског цара у Москви. Ја сам вам у неколико речи казао у главноме све. казао сам силу и моћ руског народа. ноказао на источник снаге и моћи његове. који се блистао као кристал, нриликом царевог бавлења у Москви, и сваки српски патрнвт појмиће ме. До скорог виђења. БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Валева пишу нам. како је нознати Мата Радовић. ревностан т насртању на људе невине и ногатене. Он би хтео тиме да нрнкрије свој зао траг. Тако је Мата хтео да стави у притвор између осталих и Благ. Стојадиновића адвоката и Алексу Крунића, те да их у притвору држи док се као бајаги Ђурђић ие ухвати. Кад се ово чуло по варогаи. и грађанство сс услед тога јако узрујало, предеедник ошптннски отиде комесару Хрпстићу и јави како Мата тера евој ћеФ и напада на праве здраве. те га замоли да стаие овом злу на пут. јер нначе могу се врло озбиљне последице отуда излећи, а Христић нареди да му Мата одмах дође, али грађапи преухитрише те дођу комесару пре Мате, и испричају му све шта и како Мата ради. Том су нриликом грађани изјавили да траже збор општински. те ако

он нађе да су они криви које Мата кињ*» и напада, онда ће они ићи у хапс иначе неће по ћеФу Матином да седе бадавз у притвору, кад се и прстима може опипати ко су јатаци и другари хајдучки. Комесар после дозове Мату и ствар легне. Ето тако се Мата башкари и тера евоје ћеФове над невиним људима. Но шта ћемо кад му се може. Он поред свију сумњи што на њега падају још није разрешен од Д }жности а сигурно за то није, што се „виделовци" боје, да би се тиме ушло у траг много којечему, што би пало и на онако прљав образ њихов.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Ј вторник 12 ов. месеца приредила ! је општина београдска у свима црквама свечано благодарење на милости божијој, која је отклониЛа велику опасност од нашег владаоца и отаџбине. Све су цркве биле пуне народа. У Саборној цркви присуствовала су на блаI годарењу и Њихова Величанства Краљ и Краљица. Чиновнипггво свију редова п многобројан народ напунио је велику саборну цркву и сву околину око ње. При уласку и поласку из цркве Њихова Величанства бнли су од народа бурним ј усклицима „Живио" и „Ура" поздрављани. На улицама куда су Њихова Величанства пролазила виле су се народне тробојке а народ у великим гомилама поздрављао је Величанства у највећим одушевљењем. Варош је била 11 и 12 осветљена. 12 у вече ношена је бакљада, коју је пратио уз музику силан свет. Пред краљевим дворцем поздравио је председник општине београдске г. Живко Карабиберовић Господара са неколико реча, а Његово Величанство Краљ захвалио се грађанима београдским овим одпоздравом: „Драги Моји Београђани- 1 Хвада вам ва евечавом изоазт олавости и .втбави ваше: хвала вам што у чаеовима. када је божијем Нровиђењу угодво било да с-ачува Мој живот за Србију и за српскп народ, ви хитате да ми дате све* чан нзраз своје радости. „Београд. српска нресто« ница. народно срце. до сад је увек носведочавао да је вернп тумач евију оеећања варода сриског. да је достојни представнпк драге наше отаџбине. да је дична круна на венцу ва» роши и села Моје краље* вине. С тим уверењем Ја сам увек до сад нредуере* тао Београђане : с тим осећајем Ла имам во.ву да вае. моји драги и верни Београђани. нарочито ве< черас нредусретнем. када Ме тако тонло. свечано и одушевљено иоздрав.вате у оваким часовима мога живота. Као нредставнике целога грађанства Србије иоздрављам Ја вае, драги Београђани, нарочито ве* черас, кад сте тако жив израз покрета и узбуђења. који ее у исти мах и у