Српска независност

С?СЈ !46

ИЕДЕЉА., 17. ОКТОБРЛ 1882 ГОД

-ене 34 врвит: *а годнну 24 дин., на по годлнв 12 днн., нж чктврт год. 6 дин. 31 ссти8 зеел>е 21 б1л212:к:2 пслтстску. КА ГОДННУ 30 франака, на по године 15 »р. на ЧКТВРТ год. 8 *р. 31 17стрстг1рзг: аж годкнг 15 «ор. у ванк.. на по год. 8 ♦. на чвтврт год. 4 ♦. 31 свв :ст1ле 1рж13е : го*ннг 36 фран.. на по годинк 18 »р., на 1ктврт год. 10 фр.

ГОДИНА и.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ »ТОРНИКО«, ЧЕТВРТН01, « НЕДЕЉОИ ЦЕЛОМ уредништво И адинниотрадија 7 КГКИ г. ТоМК анд1"кј8вит1а 0вили-к.кв вкнац.

ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РКДА, А ПОСАК СВАКИ ПУТ 6 ПР. 8А ПРШ10СДАН0 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу св уредништву. а претплата адтинистрацији „СРПСЕЕ 223132СПССТ 2" РУКОПИСИ НК ВРАЂАЈГ СЕ. НЕПЛАЋКНА ПИСМА НК ПРИМАЈТ С*

Члановима „Дружине за потпомагање Српске Књи> жевноети" јавља ее: да ће главнп годишњи скуп, који је заказан 17. ов. м., бити у сали велике иива< ре, у 10 часова пре подне. У Београду. Управа. АТЕНТАТ НА КРАЉА хх. Пре но што приступпмо исниту нобуда што су напаснину на живот нашег Кра.т>а могле навестп на безбожни и махнити покушај, да покушамо изнети њезин живот, у колико нам је познат н у колпко доприноси развитку њене последње црне мисли. Тај жпвот је читав низ ванредних несрећа и жалости, тек но гдегде испрекпдан по којом тачком таштог уживања. Ко зна, би ли се тим животом икад иозабавила штамиана реч, и ако би, јамачно само у прпчи каквој. у роману, у лиску, ал' ннкако у политичком чланку, — да се пије завршио кобним заносом до тако мучког, пакосног дела. Несретна Јелепа, илп, као шт-» је обично зваху, Илка, рођена је Бајићева. Родила се и одрасла у Шо проњу, у Угарекој, а кад је дошла у српске крајеве, једва да је знала коју реч српски. Како је рано изгубила матер, васпитање јој је остало доста занемарено, док је на против старија сестра, Лујза Витковићева, врло добро, свестрано васиитана. Тек што је дошла у српске крајеве, у Нови Сад, уда се, год. 1863, за доктора медицине Јована Андрејевића, познатог у срнској књпжевности као одличног зналца уметпоети, а у нрпродној наупи је оставио и у великом свету лепо име. Осим тога је био леп. стаеит човек, задахпуг најплеменитијим жаром за све лепо и узвншено, једном речи, у њега је било све. што може и најнезадовол>ивију женску главу занети, а некамоли неће младо девојче , које је виши духовнн живот само по имену познавало и само по нагону поштовадо. И тако је Илка била толико зал>убљена у свога Јову, или, као што га другови зваху, Јолеса , колико само млада жена може бити заљубљена у свога мужа. Он се. сиромах, видећи ту оданост. иаштио, колико му је год лекарски нозив допуштао, да занемарени умни развнтак своје жене надокнади, да исиуни колико може велики умнп размик пзмећу себе и своје жене. Но не беше му су

ј ђено да тај посао доврши. У друI гој години брака падне Јолес у суху болест и умре V лето 1864. Илка остане удова. Њеном јадиковању за Јолесом не беше краја. То је јадпковање било тако претерано, ; тако глумачки претоварено, да се ! видело, да је покојник у своме заузимању око умног развнтка своје жене само с пол>а, само местимице уснео, уз то се опажала н у томе послу она нрснаг.геност и жестпна ) бујне болести од које је умрво, тако да је Илка остала на горем опаснијем стеиену душевиог развитка, него девојком. Кратка заједница са духовно до савршенства развијеним другом пробудпла је у њој само неке магловите, неодол>иве тежње за неким идеалима, за неком улогом, неком славом, а није знала ни каквп су ти пдеали, ни како се долази до њих. Нпје управо знала пишта, а хтела је да зна све. У том узаврелом, замућеном расположају нађе је — Јеврем Марковић — п она пође за Јеврема. Какав је био Јеврем, то је познато. Према познатој реченнци : Де шогћт т1 Ш81 ћепе, о мртвима сномињемо само добра дела, ми бпсмо се овде , у иогледу рђавих страна Јевремовога карактера, ослонили на сећање читалаца. Али кад је овака крупна ствар у нитању, кад једна махнита жена меће на коцку живот првога Крал>а Србпје, живот и будућност целога народа за љубав сени и спомену једнога Јеврема, онда престају сви обзирн. Нећемо да спомињемо његове учести у завери протнв владаоца, због тога је суЈјен и стрел>ан. Ал' коме нвје позната његова ванредна суровост и лакомост? Све јунаштво што га 1 је показао у рату, све је помрачно делима недостојним војника и борца за слободу потлачене браће, делима, која издају опору, немилу, осорну душу, која внше доликује грабл>ивој звери него човеку. Познато је да је он у Пироту својом руком убио четири војника због цљачке, а сам је послао кућн седам кола пл>ачканих ствари ; познато је како је у Нишу од неких .Јевреја изнуђавао новце претњом и мучењем. И таки човек да је зар наследник Јолесов у женској љубави ? Јолес и Јеврем : Каква разлика! „Аполон и Сатир !" казао би Хамлет, бар у душевном погледу, а нешто и по облику. Не може се замислити, да се суровост Јевремова није ноказивала у брачном жпвоту, није I могуће да је Илка у Јеврема бнла одпста зал>убл>ена. Она је за Је-

врема била удата само телом, а душом и умл>"ем била је удата за Светозара Марковића, свога девера. Светозар се баш био вратио из Русије ; ал не из Русије вере и православља, већ из Русије невере и сумње о свему и свачему ; не из Русије словенских идејала, већ из Русије западних насеобина, иространог уточишта за свакојаке измете заиадне цивилпзацнје; не из Русије Пушкина и Лермонтова , Гогоља и Тургењева, већ из Русвје Чернишевскога и Нечајева; не из Русије Скобељева. Черњајева, Рајевскога и Кнрјејева, већ из Русије Жел.абова и Перовска; једном речи, не толпко из Русије , колико из /'//шије. Напојен таким друштвом наиђе Светозар на душу своје снахе, нуну мутне, невндљиве, магловите, ал' ипак јаке, незадовољене тежње, нанђе на остатке васпитних покушаја нокојног Јолеса, и одмах даде свим тим тежњама онај исти правац којим се и он био залетео. Идејали стварања. што их је Јолес посејао у младу душу ал' што не пмадоше времена да никну и да се разввју, изметнуше се у своју противност, у идејаЈге рушења. Од отога часа билаје Илкаумно Светозарева; Јевремје у томе само толико имао посла, у колико је сировином и дивљачином своје нарави и својих навика помагао сваким даном брисати из душе женине прве, и онако недовршене, ндејалне покушаје. и спремати је за Оветозарево јеванђеље сумње и рушења. Од пређашње тежње . од нрвих јачих душевних нагона остала је после тог обрта само жеља за прославом по што по то, онако као онај Јеростата, што је себи освојио вечити спомен тим. што је запалио и унпгатио најдивнију граћевину свога доба, Дијанин храм у Ефесу. Илка је донела Јеврему. као и првом мужу. око четири хиљаде дуката мнраза. Кад је по другп нут остала удова. остала је скоро без ичега. Она се тужила да сује власти оштетиле: но сва је прилика да је велики део њена нмања отишао на ..одржањс независног ноложаја" Светозаревог. Према свсму томе нама се чнни сасвим невероватно, да је главни по вод махнитом делу те жене нонпкао из жеље за осветом због Јевремове смрти; него се тај црни смер доследно развно из основе њеног потоњег ваепитања , а подгреван честом дружбом са сродним, иа и са противним јој наравима, јер така н тако васпнтана нарав хоће додиром са тнгшпт паравпма да се исто

тако раздражи и учвршћује у својој крајности , као што је дружба са сродним умовима подржава у њеном нравцу. Пета је година од како је Јеврем погинуо. И мајка сахрани јединца, па у петој години рана почиње да зарашћује, време је неногрешивв лекар таким боловима; а некамо ли неће жена за толико време да прежали другога мужа, који није могао бата ни толико мио, да уништи у њој спомен првога! Верујемо, да је нужда и сиротиња, а особито неславна смрт мужевља, подгризала непрестано душу несретне жене, те да су је и те чиннлнце наводиле на црну мисао. Али, на послетку, све су те мисли, сва је та свест јада и невоље морала бити у њој и после смрти мужевље. Па кад се онда савладала, кад су еви душевни поводи махнитом каквом делу морали бити много јачи него сад, од куда сад, за што сад, баш сад ? Ми смо у овоме хтели разложити, за што мислимо да освета није могла бити главни, или бар неједини, не довољни повод црноме покушају. А какви су му други поводи били, каквн су остали чиниоци утицали на несретницу у томе часу , то је ствар суда да изнесе на видело. Међутим , нацасница је постигла једпу жељу: она се прославила. жалосно, јеростратски нрославила. А друти, главнн јој смер , прометнуо се божнјнм промислом у противно, као .. свака така нанаст ; у место да Србију лшпи Њеног Првог Краља , она је , н против своје воље, допрннела, да ће се н онако нераскидна веза између српскога народа и Првога Крал.а Србпје и његовог дома још боље , још нрнсније притегнути и учврстити за сва времена. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Поново но много озбиљније него до сада пронео се глас, да је у Херцеговнни наново букнуо устанак. Мв смо до сада имали више нута нрилике да но задарском „ Срчском Листу- упознамо нашу нублнку са ситуацијом у Босни и Херцеговини. те смо на основу тих н других неких извештаја моглн смело тврдити да су неистините све оне вести, на рочнто аустро-угарских лиетова, којнма се на силу Бога хтело да докаже како је Боена мирна и како је у Херцеговинн повраћеи мир п норедак. Значнло би заноснти се, а у Аустро-Угарској ће се вечно заноснтп. ако се мисли, да у Боснн п Херцеговннп прд овим данашњпм околно