Српска независност

— 564 —

стима може бптп разговора о трајном мпру. Док су те српске земље под аустрпјском управом, у љима се нпкад неће одомаћитп мпр и поредак. То треба да знају у Аустријп па и у Европи и да с том чињеницом рачувају. У последње време, од како су се почели множнти гласовп о немнрпма у Боснп п Херцеговипи, увпдели су и самп опозициони листови у Аустро-Угарској потребу да ве обмањују впше своје чптаоце, те се сада и у њима може наћп по која пскрица нстине о правом етању стварп у окупиранпм провпнцпјама; то нарочито важи од отог времена, од како су странп, руски, Француски и енглескн лпстови ночели озбиљппје да се баве са Босном п Херцеговином и да отуда редовно доносе објектпвне извештаје. Ми ћемо за овај мах да цнтпрамо најновпју вест једног бечког листа, „Нов. Слоб. Пресе", коме из Нотора под 12. о. м. телеграФОМ јављају: „Сви знацч говоре за то, да ће се на зпму устанак у Херцеговннп распламтетн. Последњпх дана појавиле су се четпр нове устанпчке чете. Већп део устанпка сачпњавају војнпчкп бегунци. Бошњаци и Херцеговцн, којп су до скоро жпвели на црногорској граници. Њих предводе Србин Вук Јаранић, мухамеданац Омер Сучпћ и херцеговци барјактар Бандпћ и Кл.акпћ. Од пеког времена чешће се дешавају сукобн између наших (аустријскпх) трупа и устаника. Устаннцн показују ванредну смелост, о чему сведочп овај случај. У почетку овог месеца поболи су се устаннци под Кљакићем са Аустрпјанцима. Бројно јачп устапнцп нападоше на једно одел>ење аустрнјске војске код Биснне н гонише Аустријанце до главног друма. где се. тако рећп, ухватшне у коштац. Борбаје била кратка; Аустријаннн изгубнше гаест мртвнх. а устаници два мртва и пет рањенпх. То је доказ, да се устанак шпрн. Устапици су наоружанн мартнпкама л нмају изобп.га мунпцпје". Кад _Нова Слоб. Преса" овако пише, како тек у нстпни мора Оити? Но мп ћемо сачекатн да о томе

из српскпх пзвора дознамо што више и поуздавпје, па да онда о устанку коју више проговоримо. Парпски лнстови јављају. да је генерал Игњатијев поводом свога бављења у Паризу конФерпсао. измећу осталих, са председнпком републике Гревијом, са Гамбстом. с& министром спољних послова Дпклером и са енглескпм посланпком. То ће, по свој прплици, и бити најглавнпјп новод, што неки бечки чивутски листовп проносе глас да је Цгњатпјев душевно оболео. Господа у Бечу п Будпмгештп што мисле и желе, то и говоре. Но нек се мало стрпе, јер од жеље до остварења кад-кад је дужп пут пего од Беча до Пеште, а оданде до — Београда. дописи Куршумлија, 9. Октобра Њеном Величанству Краљици Српској Наталији, преко дворске госпође. београд. Вагие Величанство\ Велика беда, тешки јади нагнаше нас, да оставимо нагае куће у ово радно доба, те да дођемо амо, да Ваше моћно закриље, Вагау помоћ и загатиту потражимо. Тврдо уверени, да сада када је н::ш премилостиви Краљ ван отаџбине Ви сте једина која ћс нас саслушати и помоћи. да нагаем јаду крај буде. Ми се већ на минпстарски савет већ обраћасмо па нам одговоригае , да нам и депегау није хтео примити. Величанство годпна је и нешто вигае. од кад добисмо за капетана Симу Поповића човека челнчна карактера вредна и погатена чиновника. Под његовом управом млога је суза утрвена, а млогом спромаху и јади олакгаани, но то некима тамо не би по вол.и. Пре неког времепа дође отуд нека комисија под видом, неког уређења. а у ствари да овамогање власти које су народу по вољи не бнрајућп зато начип и средства п да народ цепа и завађа. Ми знајућп и јамчећи за погатење и честптост нашег капетана, били смо ка громом поражени кад нам дође глас да га је јуче комиенја без икаква узрока разрешила и на његово место поставила њнма на волш лице да његову дужност врши. Ваше Величанство ће из овога без сумње и само знати од куда је то потекло п гата је крајња цел» томе, па га најпонизније молимо да својим моћним упливом учини да се комисија одавде

ј удали и други л>уди безпартајске стра1 сти у комисију одреде. Ова је земља много трпила, млого патила, са раздором, учпните по нажој молби Величанство и недајте да нам нагаа рођена отаџбина гроб спрема. Народ, кметови и одборници среза косапичког. председник Риста ДавидовиК. намесник Миливоје ПлачковиК. Перпгаа Грујовић, Радосав Јовановић, Василије Бачанпн. Милутин Пегаић. Васа Мплогаевић, Ђорђе Павловић, Јован Шеклеровнћ , Вукомап Миленков, Арсеније Галовић. Јоспф Џодић, Ђира Спаловпћ. Сретсн Петровић, Тодор Дугалић, Милан Рајчевић Јевтпмпје Богакочпћ, Мплан Јаћовић, Јеврем Чоловић, Јосиф Јовићевпћ, Јован Маричић, Сава Ликић, МиI ловап Јаковл>евић, Јанко Милосављевпћ, ' Антонпје Луковић, Тодор Џодић, Антоније ; Саковић, Ђорђе Ивањац, Тодор Ђукић, Тодосије Ђукић, Симеон Џода.

Јован Мил»ковић, Јевта Сретеновнћ, Максим Милисављевић , Вучета Џодић, Павле Васиљевић, Тодор Васиљевић, Вучко Ђорђевић, Јераслм Вуковић, Урога Миљковић. Илија Радовић, Зарија Радовић, Јоснф Радовпћ, Тимотије Радовић, Јанпћије Радовић, Дпмитрије Гиздавић, Васа Моричић, Василије Ђоковић. Раденко Мпленковић, Радосав Раденковић, Аврам Раденковић, Урога Мијаиловић, Грујпца Мијаиловић, Тодор Мијанловић, Милан Мнјапловић. Радојица Мијаиловић, Јован Александровпћ, Миладин Тодесијевић, Огњап Милпћевић, Милентије Миладпновпћ, Недељко Дугалпћ, Коста Тењовић, Вулета Гојковпћ, Жпвко Тењовић, Ђорђе Гојковић, Боро Гојковић, Здравко Гојковић, Гавро Божовић, Гвозден Ан! дрић, Крсман Живковић, Маринко Чоловић, Мирко Чоловић, Стеван Добрињац. Милентије Алексић, Јован Јордановић. Јордан Костић, Јонча Костић, Крста Манојловић, Јованча Костпћ, Рисантпје Вуковнћ. Лука Мишковнћ. Светислав Марковић. Никола Фплпповић, Гвозден Лукић. Максим Милосављевић, Вучета Џодпћ, Павле Васиљевић, Тодор Васпљевић, Вучко Ђорђевпћ, Ђераспм Вуковић, Петар Вуловнћ. Тодоспје Ракић, Васплије Ракић, Вучета Ракић . Филип Милошевић. Радош Мплошевпћ. Лука Лукић. Гале Нпколић. Петар Николић , Јован Николић, Пгњат Ннколић. Мпјат Николић, Мијапло Николпћ, Рака Кузмановић, Јанко Ракић, Бранко Ракић, Глиша Милошевић. Мијаило Мнлошевић, Спмеон Милогаевнћ. Коста Тгорнањић, Мпјаило Божовнћ.

Куршумлија. 10 октобра. Ево и депегае коју су грађани послалп и Државпом Савету. Државно.ч Савету београд. Комисија одређена за економно и админнстратнвно уређење, од кад је овде најмањс сс бави загато је одрсђена, већ се, гато но веле, из нетнних жнла заузела да овамогање чиновнпке упропастн гледећи де створи кривицу онде, где је народ увереп да је нема, и где је и заиста и нема. Народ иоражен од чуда, да овако гато може да буде у уставној земљи, данас се је обратио Њеном Величанству Краљицп за помоћ погато је се већ обраћао на Мпнистарски савет, падобио одговор | да му мппистрп насу хтели ни депегау | прнмити. Ми протестујући противу оваке незаконитостп. и до сад нигде не чувене радње овамогање комиеије, молимо државни савет да ако није у његовој надлежности, да сам то учини оно да се код Његовог Величанства Краља заузме да се овоме крај учини, ова комисија врати. а у комисију ако је зашто нужна одреј де непартаична лица. Народ овим чини и последњи покушај: Не успели, онда бар на њега не може пасти одговорност за посљедице које ће оваква радња комесара у најкраћем року пзазвати и које могу недоI гледне посљедице за собом повући, јер I се дуже ово трпети не може ни ти дозволити да му свак над главом трње вршља. Народ јемчи за евоје чиновнике. 9. Октобра 1882 год. у Куршумлији. Народ среза Косаничког. Начелнпк Мнливоје Плачковић, председник Р. Давидовић, Васа М. Милошевић, Јован Шеклеровић, Вукашин Маринковић, Ар. Галовић, ЈосифЂодпћ, Јевтимп1 је Бошковић, Ђуро Сиаловић, Сретен Петровић, Тодор Дугалић, Милан Рајчевпћ. Ђорђе Павловпћ, Мплан Јаћовић, Јеврем Чоловић, Јоснф Јовичевић. Јован Маричић. Сава Лнкић, Милован Јаковљевић, Јанко Милосављевпћ. Антоније Луковић, Тодор Џодић, Антоније Саковић, Ђорђе Ивањац, Тодор Ђукић, Тодосије Ђукпћ, Симеон Џодић, Нпкола Филиповић, Гвозден Лукић, Максим Милисављевић, Вучета Џодић, Павле Васиљевић. Вучко Ђорђевић, Ђераспм Вуковић, Урош Мпљковић, Илпја Радовпћ, Зарија Радовпћ, Тимотије Радовић. Јаннћије Радовнћ, Васа Марпчпћ . Васнлије Ђоковић . Раденко Миленковић, Радосав Раденкозлћ, Урош Михаиловић, Груица Мпхаиловнћ Павле Драгојловић. Тодор Мпхаиловић, Милан Михапловић. Радоица Михаиловић. Јован

.ИСФ&К

СВЕРУСКА МОСКОВСКА ИЗЛОЖБА Русија је колос којн у сваком ногледу задивљује гав образованн евет. Сва внка непријатеља рускпх н словенских нронстнче отуда, што они нерадо гледе, како Русија нснолинеким корацима напредује. па г.е боје и страху.ју, што ће их она у свему надмашнти. А са надмоћу Руснје у политичком п културпом иогледу. дигнуће се н словенство на своју шсину , са које ће ностати средиште исторнјског н културног жнвота. Руснја ће остварнти пдеале човечапства. православно Словенство ће дати целом прогресу људском нов полет п узвишепнјн праваа. И опда ће онн. којн се размећу са својом „цивилнзацијом," и којн Русију и православно Словенство називају „варварима- и одриЧу пм сваку аиособноет за вншу културу и цивнлизацпју, да постану права ништавнла, онда ће се иоказатп њихова немоћ да подигну трајну културну зграду, која ће одговарати

свима ндеалнпм захтевпма човечанства. Руснја је до данас показала у многнм приликама да је запета онај исполин, који је у стању својпм снажним мишипама да узме крму од опога брода што се зове цивилпзацнја п култура. н да га снроведе у жел.ано. сада тек ндеално прнстаниште, да га доведе нравој мети. Један између тпх ејајних доказа руске колосалпе велнчипе н моћи јесте н руска изложба уметностп и нпдустрИ|е у Москвн о којој емо ми впше иута говорили. Наши читаоци су иознатн са том изложбом. п мн ћемо сада овде да речемо коју о свечаности њеног затварања. Сверуска пзложба уметностп н ипдустрпје затворена је 1. октобра ов. год. у два часа после нодне. Тада су у другу велику дворану упесене пконе. искупило се евештенство, и админнстратнвно особље изложбе у парадном оделу; сем овнх, дошла су многа лица која еу на ову свечаност позвата. По доласку председника изложбе. генерала-губернатора московског. почело је молебство. Кад је богослужење свршено, московски викарпје

преосвештенп Амвроеије изговорпо је ову пуну значаја беседу: ,.Ми смо прннели благодерење Господу, за срећпо окончање сверуске изложбе вештпна и пндустрнје п за ностигнути њоме добар успех. Утешенн су они који су се труднлн производњама вештине општом нажњом к њима : утешен је н наш народ овако шнрокнм развнтком. тако важне гране нашег државпог жквота : а чему се ми највећма радујемо утешсн је наш благочастнвн Госиодар таком сјајном појавом пред целим светом. једпе из многих страна велнчине и славе Његовог великог царства. Молимо се Богу за даљп успех онога што смо ми овде вндсли нз наше нндустрије и вештпне. Но мн смо дужни п сами свима пашнм средетвпма да осигуравамо и потпомажемо тај успех. Пндустрнја н вештине. то су цветови на велпком дрвету народног живота. а цветовп се појавл.ују и успевају тамо. где су стабла п корепи здрави. А та су стабла и жиле духовне снле н евојства народа. Нека неоскудева код нас вера у Бога и у његов светп промнсао. нека се укрепљује поштовање законима божијим н земал.ским, да не ослабл.авамо у нод-

внзима моралннм и патриотским, нека се учвршћује међу нама једнодушност и једномисленост у свима пптањима п подузећнма општег жнвота, нека пропветава добро н нрпмерно васпптање пашег млађег поколења . да не завладају духом нашпм чусвепост н плотске етрасти. које се тако лако разг.нјају на основи вештпна и искуства. као коров на угојеиој њпвн ! И еамо под тпм условнма , свс ће што се одпосн на развитак и улепшање пашег унутрашњег живота бпти од корпстп. н донеће додра н среће. Мир вам и божији благослов !" Позле мрлебства изјавио је кнез В. А. Долгорукн да је взложба затворепа. По том је музика свирала химну. која се три нут понављала при громким усклицима иублике. Кад се ово свршнло снуштене су заставе изложбе. Резултати ове пзложбе велики су_ Они су потврдили и овом прнликом велпчину н моћ руског парода и руске дрн;авс. Посетилана на нзложбн било је 2.1)75.895 људи, не рачун.ајућн овде децу и пеодрасле који су са својима улазили. Мн се с наше стране сваком нанретку руског народа радујепо п»