Српска независност

6Р0Ј 149

НЕДЕЉА. 24 ОКТОБРД 1882 ГОД.

ГОДИНД II.

ОРГАН НАРОДНО - Ј1ИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ.

Ш2Е 31 СРЕ2Ј7: 14 ГОДННГ 24 ДНН., НА ПО ГОДННК 12 ДИН., НА ЧВТВРТ год. 6 дин. 51 2СТИБ 3121ЛЕ 21 211212^:!: С-ЈТСТСК?. ■А ГОДВИУ 30 •ГАНАКА, НА ПО ГОДННК 15 *р. НЗ ЧВТВРТ год. >* *р. 51 17СТРС-7Г1РС37: ВА ГОДННУ 16 »ОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 •. НА ЧВТВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ122 1РЖ13Е : НА ГОДННУ 36 «РАН., НА ПО ГОДИНВ 18 ФР., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 »Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ1ПШ1, ЧЕТВРТН01. и НЕДЕШ УРВДННПЈТВО Н АДХИННСТРАЦИЈА У КГВН Г. ТоМВ ДНДРВЈЕВГ&А вВВЈЛ-ВВВ ВВНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РВДА, А ИОСДВ СВАВН ПУТ 6 ПР. ЗА ШЧШОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/нописи шалу се уредмиштву, а претплата адтииистрацији „СРПСН2 2Е31В2С2ССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕ11ЛАЂЕНА Г1ИСМА НЕ ПРИМАЈУ СК.

Управа „Дружине за потиомагање ернеке књи» жевноети", која је изабра« на 17 овог меееда на глав* ном Скупу Дружине, има» на је данас евој први еа> станак, на коме је изабрала за: Председникаг. Адимпи= ја Ваеп.кевића; за благај« ника г. Јакова Тудакови« ћа и за деловођу г. Ђорђа Ж. Ђорђевића. 23 Октобра 1882 год. У Београду. Управа. •*>♦♦♦БЕОГРАД 23. октобра. 17 Октобар о. г. остаће јамачпо забележен у исторпји развитка уетавпе свести у Србији као догађајни дан. Свој Србији, па и целом ; је нам само да се обазремо па „гостраном свету који разбира за Ср- вор, којим је председник оснивачког бију и за њену судбину , и прпја- одбора, г. Јов. Рнстић, поздравпо тељу и противнику, познато је већ, ! главпи скун „дружине за потномада је тог дана био велики годишњи гање српске кљижевности". држан Скуп „ дружине за потпомагање срн- ] 17 Октобра 1882 год. у Београду". ске књнжевности", а н то је позна- ј Не може се рећи да је тај гото, да се под истим скромиим облн- I вор, који је, судећи но одзиву у ком до сад борила народно-лнберал- ј страним листовима, обратно на се

у њему, и што се један нзмеђу њих, изразио да је тај скун „чмпозантан". Нама се чини , да су и по себи и по могућим својим последицама најзначајније појаве на том Скуну бпле ове чегпри: Поздрав и честитка целога скупа Њ. В. Кралу, договор за иолитпчку организацију странке, заједничка вечсра и занимљиве здравнце том нрилнком н, на нослетку и ако је на нрвом месту, 1а1 по( 1еа .ч{. говор, којпм је нредседннк Осннвачког Одбора, г. Јов. Ристић створно Скуп. О прпмању код Крал>а известилн смо већ наше> читаоце; о политичкој организацпјн странке почела се расправа н ми ћемо до општег збора пмати времена да гвако поједнно ннтање, које се будс изпело на раснраву, разложимо и решнмо ; заједничке вечере и ] лепих н значајних наздравица сети1 ћемо се у нашем _лиску а ; те оста

настранка у Србији, да оствари своја начела у државној управи. Може се смело рећп, да су па том првом земаљском скупу после повратка Крал.ева у земљу биле застунл.ене све нокрајине Србије. Кад се узме у обзир, да се сва агитација за тај долазак на Скун своди на општи кратки позив у „Српској Независности", да нн главнн одбор ни иодружнне нису раз ашнљалн ннкаквих изасланика но наланкама и селима да „упи сују" грађане и еељаке те да и.х наговоре и намоле да дођу на скуп, обричући на намет | ннЈвГбило и што не бн имало свога

пажњу великог иолитнчког света, потпун, израђен и рашчлањен програм народно - либералне странке. Програм је тај ујемчен великом прошлошћу те народне странке; он је записан много трајнијнм, поузданијпм изразом него што су речи, записан је делом и радом ; он је зарезан у паметп н у свести народа као у станпу камену. Све што се у томе нрограму може још нодробније н опшнрније нзвестн, све то може бити само доиуна програма. никако пак нешто ново. нешто чега

златна брда; кад се узме у обзир, да народно-лнберална странка није имала својих начелника и помоћнлка, својих капетана н нисара да на гоне свет на долазак и да му нопрете ако не дође, — но даје сва кога члана из упутрашњостн, који је дошо на скун, кренула на пут једнно свест, ненаговорена, ненамо-

корена и своЈе клице у познатом досадашњем р аду. у про ш лости те страпке. Но и ако говор г. Јов. Ристића нпје потпун, израђен нро

грам. он Је основа нрограму народ! но либераЈве странке. Тај говор је I кристалисана мисао те странке, која је, од како постоји, написала на i свој"у поноситу заставу велики наљена, ненатерана , неизнуђена ^ ™- ■, родни познв, на родну мисао. иози в моник.га свест , — онда је заиста и мисао српства. Не може се замитгц^бкуп^морао^ изгледати величан- слити никакав нрограм народно листвено, оида је морао у свима при- бералне странке, докле год буде та јатељима велике народне мислн про- странка ностОЈ"ала, коме неби бнла будити поуздања . а у противннке | основа у начелима изложеннм у том улити зазор; онда је сасвим нри- ; говору. „Ако је у начелима либеродно, што су и носланици стравих ралне странке искључепа шплост, сила обратили пажњу на тај Скуп ( ннје искључен а и пеирекидност ; да, и на све говоре, нзјаве и закључке пе само што није искључепа. но је,

на протпв, битно условљена. Валовита река времена не зна за застоЈ"." Тим ј 'е Ј"асно наговештена потреба развитка страначког нрограма према приликама и захтевима времена. А пут, којнм ће тај развитак, према нрошлости и нрнроди елемената што састављају странку, морати поћи, казује оваЈ' необорпвн кажи пут. _Ми смо елеменат реда. Мн хоћемо илодне реформе, које, као Ђурђевска киша, из тиха а сугурно земљу натапају ; ми тежимо да се нсправе неправде, где их год има; ми желимо да не буде самовоље и обести иартиЈ 'ске; а не очајавамо, да се све то може по(јтићн редовним н правплним путем." А како да примпмо иЗЈ "аву г. Ристнћа о државном положаЈ"у Србије, о спољној полптпци српској ? Зар је могао другче говорпти онај, којп је у наЈ'теже дане борбе за ослобођсњс и уједињење ернетва био владаоцу десна рука ? Зар може другче мислпти онај, кога најпознатији противници српства, најнризнатији, тако рећи природни непрнјатељи велике и јаке Србије и сами сваком прпликом пстичу као највећег ад' н најопаснијег по њих државнпка у Србији, те залажу све што могу и све што пмају да се ставе између тога државнпка и владаоца! Неки странн листови помислили су у првоме страху, кад сазнадоше за тај говор, да га је г. Ристић за то изговорио, што мисли да је дошло време да се промени влада у Србији н да ће он ових дана бнти позван од Краља да састави владу. Ти се листови варају. Ко год познаје народно-либералну странку, а на пме г. Јов. Ристића . таЈ" неће ни у једној речи поздравног му говора наћи ни најдаљег наговештаја, као да странка ноуздано очекује, да ће њенн првацн бнти за кој'и дан позвати на владу. Кад је тај говор напнсан, још се није говорило нн о каквој кризи, а п кад је говорен, још није било сио мена даје влада Пвроћанчева иоднела оставку. Разуме се да свака здрава политичка етранка, особнто странка толике иолнтичке прошлостн као што је народно-либерална, мора ићи на то да из оиозиције дође на владу, како мпсли остварнти свој програм или како ће га нрименнтп на нове прилике, како мпслн поправнти оно што је својим предходннцима замерала. Но народно либералној етранцн није таке хитње да дође на владу као што се неки боје. Ко год

мало хдадније размисли тај ће уви дети, да се никад у Србији наследство владино није примало с тако огромним теретима, као што ће га цримнти онн којн буду заменили владу Пироћанчеву. Примање вла де у таким прилнкама, заиста није тако прпмамљнво, да би се икаква нова, неискусна странка могла оти матн о тај носао, а камо ли народно-лпбералпа странка , која Ј 'е све невоље, све терете, све одговорности везане уз уставну владавину већ впше пута пскусила. Не боЈ 'те се , госиодо , ми се не отпмамо за владу, .«г( можемо чекати, у томе лежн наша снага: трпен спасен. За нас , као странку, биће тпм поузданија, тим трајвија победа; што дуже будемо чекали, мп тим нпшта не губпмо. Како је пак земли, како је народу међутим, то је друго питање које ми нисмо аозванп да решнмо.

На гробу ^енерала Скобелева 1 -

т Кажитк све како је било, а ја што сам рекао неКу аореКи~. Читаоци ове скромне иеторије већ знају даје ово важно обећање ђенерал СкоПељев дао само у четири ока. ад' нетреба да забораве да је он том истом обећању остао веран до — краја! Рећи на утећи, или опорећи, сви знамо да нити )е тако тешко нити што необично у овом веку моралног и материјалиог оиортунизма. Али ако јс истина — а истина је — да се „на муци познају јунаци - . онда је зацело и на оваковој једној муцн Скобел»ев био и остао — јунак!.... Говор је његов био за Јевропу уонште, Немачку и Аустрију напосе, ирави гром. И, ма да су сва словенска срца од Јадрнје до Камчатке смело н весело заиграла. то правило није вагило, ни могло вагити. и за оне високе с т о л о в с з е л е не са којих се добро могла видети бледа и облач на слика — — Бизмарка! Ево њему — и њему — је Скобељев у очи погледао! и њега је на мегдан позвао — с в ету на виднку! — Страховита алтернатива најстраховитијег могућег рата у Јеврони — рата између Германства и Словенства — само нриродно је подејствовала на ове ладне и измерене главе: а Факт, да је Скобељев одолео и њ их о в о ј целокупној, званичној и незванично), навали и нанасти, тај Факт. велим. заслужује да буде само ј е д а н в енац вишена ономгробу који његово вечно име сакрив а!!! Али да нристунимо мало ближе и овом одломпу наше историје „Скобел»ев је својим говором помрачио небо иолитичко* — узвикнуо је британски .,Тајмс а кад је за дејство његово у Јевропи сазнао 2 ! Да, у „Ј е в р о п и~! А да како ли је он подејст°овао у самој постојбини ђенерала Скобел>ева — у -светој и православној Руспји 1 *? На то нека посведочи један други брат Инглез који се онда налааио на обалама Неве ледене, и одакле се он телеграФски и јавпо — знате 1 Види 143-кн број п Сраске Н гјч «исности л . 5 Бнди уводни члапак „Т^јмсов" од 23-ћег ♦«бруара о. г. (по новом>.