Српска независност

— о76 —

лн Еоме? а н т н-руском .,Стандарду~ лондонском 3 ! Оа вели: .У Јевропи још ннје потоуно схваћен правн значај говора Скобељевљева. I давни узрок овоме леги, без сумње у самој горостасној личности 'Бенерала, која баца у засенак дотичне и најважниЈС околноети. па сматрале се оне као такве или у свезн са његовим речима и делича. Скобељев ннје заиста творац ових околностн — и оне бн заслужнле равну пажњу да је белн генерал. вратив се нз Туркестана. нзабрао улогу руског Динцината илп Колингвуда, уместо шти је предузео да распал>ује патријотскн огањ својих земл»ака противу страног осваЈача — али само нека се никако с ума несмеће. да. манар како неиолитичне, не опорт>"не. биле речи Ско6ел>еве. њихова сухиггина јесте и остаје ■ истина .' Овамо. сва Руспја с наЈвишим поносом нзговара име народног хероја, чиЈа слава као војника ево нзостаде нза славе жива бранијоца патријотских идеала ,Скобел.ев има право и ! 3 То је Рус а \ чуће те на све стране — кудгод се макнете Шшуларност Скобељева достигла је такав вршак да му, кажу, ни сам цар неће ништа учинити — ма да се у врло незгодном положају налази усљед жестоког испада свога ђенерала Т а к о ј е! захвално смо се одазвали у часу кад смј први пут прочитали ове лепе ре^ове — тако достојне класгчне објективности мудрог и моћног Албијона! Т а к о ј е. захваљујемо се и данас — на гробу ђенера.\а Скобе~*>ева 11 само небуди никоме жао. ни зазор, ако овај сјајни трибут великих супарника наше Русије на пространу континенту „старога света - и нама овде послужи као повод, па и као основ за нужне записничке допуне и округлине. Дакле. које су то п најважниЈе околности које је горостосна личност Скобел>ева у засенак бацила - ! Је ли то позната, управо д у ш е в н а, провалија нзмеђу два разна стабла човечанска-Немства и Словевства? На сваки начин: али она је стара, вековна. традпцијон а лна: а дејство Скобел>евл>еве речи било је и сувремено и материј ално као што је било, са моралне стране, сил но и дубоко ! Може доиста о томе мислити како ко хоће тек ми тврдо држимо да је и з а т о што: -ОпЛТБ ГорНТБ ВОСТОКЂ О пнтб и кровв п стонђ - 4 — као н зато штојетупесму гласно запев а о главож Скобе~ч>ев на угу леном но и освете жедноме срцу — Француске! Верујте. ту је био правп кл>уч и извор свој оној јавној сензацпји. каква је (зар) и без примера у аналима светске полнтике Што се тиче непосредне опортуности пли неонортз*ности самог чина, ми смо виделп како је и сам Скобељев пред њом двоумио, борио се и ломно. Скобел>ев је војник а не политичар ио занату. И. заиста ту неби нпмало чуда, а још мање замерке, могло бити да се Скобел>ев том прнликом и огрешио. да је 8 „Стандард" — -Тће бипдага* — орган Бнсонс^илд-торијевске партије у Пнглеској. Види »Јрој нстог од 7-ог Марта ове годнне по новои — телеграм нз Петрограда. */ -Оп&т горн истоб — Опет и крв п твдах руска иагриотска песиа)

нншан промашио. Али како, у с а м о ј ствари. стоји Скобељев и натомземд>ишту нека идд'овори она седаи стручнаснагаи велнчина јевроиска. самстариирускнкнез — Горчаков!!!!. _«Уа мис.\им ла је^ ђенерал Скобељев свОЈим говором учинио ве.гику ус.1угу не само своме нари^у него и свој Јсвроии. на арвом месту ФранцуСКОЈ. Нико неби могао увеуитп ту си.гу — Францускђ Аа 1'уси/а, у с.1учају немачки-фринцчског рата, неби више би.ш уз Немачку нити ои се тако што даихо аостики обичним дисихиматским. аутем. <1а то је аросто требио Јелан вОЈник, јунак и уодолуб — као што јс Михаило димитриЈевиЋ Скобелев!!! 5 ( С-4.едујо паставак) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГУ1ЕД Руски шстовн јављају, да је црногорски кнез иозвао све гдаваре устаиичке, који се налазе у Црној Гори, на Рјеку. Изпеда да кнез има нешто важно да саоншти уста ничкнм вођама, јер већ та околност но себи, да владалац Црне Горе не иреза од непосредног додира са устаницима, може унаиред да оиравда сваку комбннацију која би ишла у нридог устаншшма. — ГроФ Игњатијев стигаоје ионово у Беч, иошто је иретходно обишао Париз и Рим. По свој прилнци имаће сада бечки дистовн доста муке да објасне тај други долазак руског државинка у њихову средину , јер Иањатијев не иутује са својим боЈиим сииом. као ирви иут, те сада не могу више тврдити даје то главни новод његовог цутовања. — Царска руска иородица преселиће се Новембра месеца из Гачине у Петроград. — Румунска комора уважила је оставку свога досадањег председника Браћана. и изабрала је великом већином гласова за председника генерала Лека. На истом састанку иодиео је министар Финансије буџет за 1883 годиву. — Нрексутра се сагтаје у Галацу Европска Дунавска Колнсија. Осим обичних послова раснрав.ваће се у Комисији и Килијско иитање, о коме су страни листовп још пре неколико дана поуздано тврдилн. да Виви за ово осим ориђинаЈних извештаја краковског -Часа". и 50 број -Српске Независности- неће доћн пред Европску Дунавску Комисију, већ да ће се нарочита комисија европских великих сила због тога морати еастати. — Црногорска влада отпустила је из службе све аустро-угарске иодаиике, пошто им је иретходво објавнла да учине нужне кораке, како би што ире могли ступити у црногорско поданство. — У НталиЈИ је свршена изборна борба за тамошњу вародну скупштину. Блада је, као што се могло очекивати, одржала победу, јер су скоро сви стари иосланици , њени једномисленици, поново изабрани. ИЗ ЈШСТОВД г Современија Извјестија - пншу:.... На ЈЈалканском полуострову таково је стање. које мора скорим опет изазвати нас да се латимо озбил>но остварења наше задаће на Нстоку. Нећемо да говорнмо о погрешкама нашим за време и после последње наше војне, али то морамо кон| статоватн, да се те погрешке несмеју никако впше повторити, јер би онда сав наш труд бпо узалудан, и ми би сами ; нашим сопственим рукама сахранили нашу историјску задаћу. Ко се користио нашом крвл>у н нашим трудовима ? То сви знамо, да су то билн наши непријатељи. Они су ушли н у СФсру наших интереса, и тамо живо раде да се и за будућност осигурају. Немило звони нама Руспма, кад чујемо, како наши непријатељи сада говоре, да је то с -Фера њихових ннтереса. | Но то њихово тврђење није ништа друго, но очнто васиље, које онн извршују над браћом нашом. Самптомп који се опажају на истоку доказују јасно какп је то насил>е дошло у сукоб са природним заковом и са ис• торијском нравдом. Заплетн којп ће се скорим појавптн у врло широким размерима. могу нмати два нзлаза. Један I је пзлаз. ако се сузбију неиријатељи на; пш п народи истока дођу до своје потиуне самосталности и слободе, а други I је. ако нспријатељи победе н учврсте се на Истоку. Наши животни ннтереси нама налажу да се мн свом нашом снагом заузмемо, | да заплетп на Истоку уроде добрим плодом за нашу браћу. те да они постнгну оно за чим теже. Ако би непрнјатељ њнх победио и своју власт над њима утврдио, онда би се и нама подсекла крила и мп би изгубнлн све наше интересе на Истоку, па опасност бн дошла и у наше границе.

На свакн начин да ће скорим доћи време, да ћемо ми и опет морати војеватн на Истоку, али онда треба резултати војне да остваре и паш нсторнјски задатак и да за вечита времена оснгурају наше интересе. Ми морамо потиснути непријател>а нашег из сФере наших интереса, па ма нас шта стало. Мн морамо потпуно ослободити и избавитн нсточну браћу нашу, и отклонити сваки туђ утицај на њих. И кад то учинимо осигурали смо н себе н њих. Исправити треба наше погрешке. а исправнћемо нх само тако ако осигурамо самосталност наше браће, а тнме ћемо ми и себн добавнти угледа н постати центар словенски. Ту лежи наш историјскн задатак. И ми га морамо остварити " дописи Брус 14 Октобра. Бруска подружпна „за потпомагање срп. књижев. и међу осталима изабрала је и мене, да као изасланик присуствујем 17 Октобра на главном скупу .дружине за потпомагање Српске Књижевности". И ја сам се снремао да дођем у Београд. Но неки непредвиђенн послови спречпше ме те ниеам могао доћи на скуп. Но ја и ако нисам могао доћиопетосећајима и мислима учествујем у натриотском раду нашег скупа. Нека је срећан патриотски рад народно-лнбералве странке. дао би Бог да се њенажеља и мнсли скорим остваре на славу престола и благо отаџбине и народа. Искрено поздравље Милија С. ПоаовиЛ свештеник. Куршумлија 16. Октобра. Као што вам је из телеграма познато, комнсија је разрешила од дужности нашег честитог капетана г. Симу Јевр. Поповића. и тим као да је свршнла свој посао у овоме крају. Питаћете шта је са економнпм уређењем, а ми вас на то питање упућујемо да прочитате онај број црног _Вндела~ у коме доноси белешку о г. Снмином разрешењу од дужнос-ти. па ћете видети — то је можда „Видело" и нехотнце одкрило — да ова комиснја има у дужностн, иолитнчко уређење ! а економно, то је само маска. Сад ћу да покушам да расветлим ово дело комнсије. У овоме је срезу пнсар срескн Јаннћије Томнћ који се као либералац нздаје. Ма да смо одавна знали да је сн за либералце врбов клин, нисмо знали да му се прохтело пошто по то да капетанује. Али је сад све јасно. За време одсуства капетанова долазно је овде н неколнко пута ноћно је код њега познати Илија X. Поповић напред-

СА Г/1АВН0Г ЛИБЕРАЛНОГ СКУПА Прзг даг. У два иоследња броја нашег листа штампали смо рад овогодишњег главног Скуиа .Дружппе за потпомагање Српске Књижевиостп - и телеграФске поздраве. који су Скупу са свију крајева паше отаџбнне стизали. Остаје нан још. да допунимо празиииу записника и да изнесемо на јавност све што ће занимати нашу читалачку публнку. а нарочито пријатехе и једномиеленике наше из унутрашњости. који нису могли учеетвоватп на Скупу и бити сведоци оних лепих н свечавих момената. на које ће се чланови Скупа. одавде и из унутрашњости. дуго и радо сећатн. На три дана иред заказани састанак. 17. Октобар, почеше се куп*гги гости из унутрашњости земл.е . већином изасланици разних подружина: но било их је доста који су и сами. за свој рачун. следовали позиву управног одбора дружинског, те су, такође не жалећи

ни труда ни трошка. из наЈуда .Ђенпјих крајева наше отаџбине догали на главпи Скун, да се виде и разговоре са пријател>има и једномисленицима својим. Миога нозната, светла ■< патриотска имена свију редова забележена су у списку. у који еу се првог дапа. пре него што је ("куи отворен. уписалн својом руком. Ту беше многогодншњих председпика народне скупштине. многнх са народних скупштина чувених бораца за народна права и нрнзпатнх говорника: ту беше старих н младих пензионара. савесних и способпих чиновника. који због својих начела до(]Оше пре времена у пензију: ту беше одличних свештеника . адвоката, првих трговаца, признатих занатлија. добрих домаћина земљорадника, и то из свију вароши и варошнпа. Ко би им изрећао нмена. ко би нз тог лепог кола хтео да тражи и одабере међу њпма боље и најбо.ге. чувеније н одабраннје ? Та еви су они одлични: један бол.н од другога, један чвршћи од другога. један заслужнији од другога. Браћа су то, не само по крви. имену ц вери, већ и по раду, карактеру п мишљењу, по

начелима коЈа их ировеЈаваЈу. по духу који над њима лебди. по срцу јуначком. што бнје ла ерећу и благо народа српског и за благостање н нанредак отаџбнне српске. Кад јс освануо 17. Октобар. слегоше ее гости н домаћинн. београћани. у нространој двпрани велике пиваре — у истнм зндинама. у којпма су 185* годнпе нредетавпицн народа ерпског повратилн Србијн незаборавл.епог кнеза Мнлоша. те утрлн пут за његове паследнике: Михаила и Милана. Ту тек беше на окун)» све. чиме се Србнја може нчносити. Прваци лнбералпе странке као оенпвачн .Дртжине за потпомагање Срнске Књнжевности-. — све личности и нмена која је историја забележила златним словима. Београд. престолнипа Србије. није могао изостати нза округа . вароши и варошнца Србије. И он носла знатан број својих граћана: нроФесоре наше велике школе. свештенике и калућере: нрофесоре средњих завода. чиповнике свију струка н разипх нодожаја : прве трговце. занатлије. ра денике Једном речн : представпицн иеле Србије, јер није много Фалило па да буду и сви срезови

застутени. здравише се тога дана у дворанн велике пиваре са представннцнма престолнице Србије. То беше радост и одушевл.ење: на све стране братско л,убл>ење и пскрено пптање за јуначко здравл.е. У 10 часова ире иодне даде председпш: звпнцетом знак. да је пастало време за рад. За зеленим столом заузеше места нрвацн лпбералне странке. На ногама остаде за спремл.еном катедром председннк Оснивачког Одбора. првн члан и признати воћа пародно либералне странке. чувен у страном, а поштован у српскоме свету. Г. Јов. РиСТИ^ Око њега су признатн прваци п члановн Оснивачког н Управног Одбора: г. г. Раднвој Милојковић. Алимннје Васил.евнћ, Стојан Бошковић. Дим. Матић, Стојан Вељковић. Вл. ВуЈ "овић. Стојан Марковпћ . Владимир Јовановпћ, Мнл. Спасић. "Б. Ј. Лвакумовић, Јов. Бошковић. Марко Марковић трговац, — дал.е Јов. Белимарковић . -Јов. Крсмановнћ . Паранос, Терзибашић. Ст. Мијатовнћ, Карапешић. н т. д. Дворана беше дуцке пуна. Сви поустајали и уирди погледе на г. Јов. Ристића. Нема тншнпа иастаде ; г. Рнстић језгро-