Српска независност

- 577 —

њачки капетан, овај му је сигурно обсћао капетанство, ако помогне да се капетану Симн ма у чему ннђе закачке. Но ту није лако ишло. Цсо срез познаје н уверен је да је свако дело капетана Симе поштено , светло као сунцс и да му се ни на који начин не можс подметути никаква прл.авштина Но он и у том сигурно уз приномоћ ноштсних чиновника Стеве Костића, (сено) и X. Поповића измисли барут ! За времс одсуства капетанова није извршио наплату крчмарине и ако му је канетан при поласку на осуство то етавио у дужност, и на основу чега је он и нарсдио онштинском суду те је овај изврншо попис крчмарине као пгго се види из акта општ. суда, на кад га је комисија уинтала зашто то није учинио, он без да је поцрвенио одговори п ова акта сад први пут видим". 0 људи није ли ово нсчувено. тако нечувено, тако ниско да није вредно о оваком карактеру и оваквом поштењу говорити, но само треба сажаљевати земљу н народ, који и оваке л.удс међу својим чивовницнма има. Одмах ио разрешењу г. Снмином и пошто је управу среза узео у своје руке г. Милан Пајевић, комисија је мислила да ће се народ заплапшти ње, њој оставити отворено пол>е да нападне на опшину. Но народ не даде да до тога дођу. На разнешени глас да је капетан разрешен врвијо је силан свет да се увери шта је то било. Па уверив се о партизанском раду комисије. више стотина грађана направе депеше на Њено Величанство Краљицу — пошто је Његово Величанство Краљ био ван отаџбине н Државном Савету, у који ма разложив рад комисије, молећи да се оваковој радњи комисијској на пут стане уједнојавнвши и то, да им је немогуће жалити се министрима, пошто су они пре неки дан одбили пријем општинске депеше упућене на министарски савет. Ово је комисију пренсразило. Она у своме раду застаде. Велим она застаде, али пе застаде Гарашанин, већ му ово дадс прнлику, како ће и овај безобразни народ да научи памети. Као на мезули дотрча из Ирокупља и из Крушевца чувени началник многопаметни, поштени г. Атанасије Петровић који узгред буди речено како у памети тако и у поштењу не уступа нп Дуннћу ни Мутавџићу, па баш ако хоће, ни свом садањем помоћнику (сено!) — и брже боље поче ватати поједине људе и узимати их на кривични испит, како су смели у својим молбама вређати славну комисију, како су смели обићи власт и жалити се не надлежном, претећи грађанима са триста чуда. — На ово му је народ одговорио, послав понова две депеше упућене на Њезино Величанство и државни савет.

Остављајући да доцннје изнесемо на јавност цео рад но ов >ме делу овог иартизана из причишћене напрсдњачке нолицијс , ми га за сад само молимо да нам одговори : Зар је забрањено народу да своје молбе и своје жалбе уиути Њеноме Величанству Краљици, својој мајци ? Зар се слободним грађанима није слободно молити, или ако хоћеш и жалитиУ Зар се може ко узимати на одговор и с нута враћати што је своју молбу упутио не надлсжно, и ако је овде случај био, да је то морало бити ? и Да ли је по нашим законима нашим слободиим грађанима забрањсно да некоме чиновнику кажу да му је радња гадна и за осуду кад исти доказати могу. Но ми иознаваЈући га знамо да нам на ово не м^же дати одговора. Њега треба само сажаљевати. Н. М.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Г. Жнвојин Величковић из Заичара положио је 21 октобра о. г. иосле иодне исиит адвокатски. Исшпна комисија саопштавајући г. Жи1 војину резултат исиита, изјавила је јеЈ дногласно своје задовољство и честитала успех младом иравозастуинику. И мн му желимо частан усиех на иуту правде и закона. — Са вшие страна добили смо из. вешћа, како је иолиција сиречавала људима да не долазе на главни Скуи „дружине за иотиомагање Сриске Књнжевi ности". Сем осталнх сиречила је полиција и Кола Рашића из Ииша. — Атентаторка и лица која су са њоме позатварана, премештена су из главие полиције у град београдски. Истрагу руководи Ђока Нантелић члан Касације, а на место Паје Јанковића судије варошког суда, одређен је И. Мојсиловић судија истог суда. О истрази се још ништа извесно дознати не може. Штаје узрок што сето од јавностн нрикрива , знаће надлежни, као и то, из какових је побуда заменио Мојсиловић, Јанковића.

Напредаачко поштеБеМа да је књига напредњачког поштења или боље: непоштења до крај краја иснисана, онет неће бити сувишно да и ја упознам поштоване читаоце са једним -насједанијем- чачанских напредњака удружених са неколнко радикалних ускока; дакле да пређем на ствар. Удружени нанредњаци са радикалцима код свег дозвољеног ц недозвољеног агитовања нсузпеше да протуре своје кандидате за кметове.

Недобише ни једно мссто у ошитинском суду (сем што су нриволели помоћника кметовског) а у одбору једва су добили три места, еле, управа општинска састављсна је скоро из самих либерала. Наравно, то није годило ни напредњацима ни радикалима, па су удружсном снагом нападали на општииске часнике, измишљајући и иодмсћући им све оно што су у стању измислити ирљави карактери, али им се све уЈДурме разбише о поштен и савестан рад општинског представништва. То бсше за напредњачке креатуре смрт. на зато су и иродужили интригирати, небирајући средства за иостижење својих прљавих смерова. Тада бејах ја члан општ. суда, и на I мене бејаху управљене наЈоштрије стреле радикало -конзервато -виделовачке, што I сам Ја наиаде енергичииЈе одбиЈао наиадачи су све раздражениЈИ постаЈали, неЈ могав нигде и низашта закачити Осј аху се окуњили н тренутно заћутали, ал нм у доори час нронађоше барут гг. Јован Нантелић и Јован Митровић капетани стајаћс војске. Нађоше у даначним признаницама да се суме у засебним рубрикама неслажу са главном сумом, дакле да је више наплаћивано но што је требало. Каква радост!!! и полетише тслеграми „Виделу ц и покојној помиЈари п Садашњости и и л Самоуправи- открила се грдна злоупотреба, коју Је учинио Кмет Лужанин нри куиљењу грађанског .данка -4 — довикиваху јалан донисници из Чачка, а корифсји наиредњачко-радика.1ски: Милисав Петровић (некадашњи паидур) Иван Стојишнћ апотекар, Милован Нродановић и Алекса Нечаковић напредњаци и Димитрије Д^кић проФесор . Сретен Гогић, Васа Гавровић, н Арса Ћирић, ускок радикали. Лено друштво! — Подносс тужбу министру и траже комисију да извидн „гр* ! дне злоупотребе ц у општини ал не од чиновника начелствај веК какав верни и ? На све стране по буџацима напред; њачким на јако се шапуташе „е сад је долијао. ц И долази Љуба Јевремовић капетан у комисију и затвара општ. касу, 1 и предузе извиђај , па шта је нашао? На жалост раднкало-напредњака, све у своме реду, само не оно што је тражио. Погрешка је истина била у разрезу : данка али са свим наивна, и случајно се подкрала, ево како и у чему. Одоор је разрезао данак и друге трошкове, на становннке овдашње, при овоме разрезу са свим случајно подкрала се једна ногрешка у ирире^има . коју I није приметио ни одбор ни начелство које је распоред тај одобрило. Кад је распоред од Начелства као одобрен враћен суду, председник општинског суда ставпо је у дужност мени као члану да прикуиљам „данак ц и ја сам га одпочео н половину скоро покупио. и тек тада наиђем случајно на погрешку. Одмах реФеришем ствар суду, суд одбору, а одбор опет одлучи да се случај достави начелству, и да се од њега тражи упутство: шта да се ради са вишком новаца, који је због ове погрешке изашао у каси. То суд и учини, а начелство актом од 3 Јануара ове год. КЛ2 10 нареди: да се вишак депонује.

Овај случај достављсн је и г. Министру Финансије који је предписом од 20 Јануара т. г. Ебр. 191 наредио : Началство Чачанско КЛЈ 378

I 1 Фебруара 1882 год. Суду оигитин. иачанске. I Усљед тражено." упутства од стране тога суда, односно неправилног и неједнаког наплаћивања прирсза од грађана овд. вароши, Начелство је ову ствар доставило г. Министру Финансије који је ј претписом својим од 20 Јануара 1882 г. ј Е бр. 191 решио као што сљедује: „Ја сам се уверио, да истина ностоји неправилност и неједнакост у наплаћивању, извсспих приреза од стране благајника истог суда. али у исто време I види се из акта и то да тај вишак неправилно нлаћен није учињсн у корист • благајника, јер гаје он одмах доставио општинском одбору и тражио, да се донесе одлука шта ће се с' њим радити. ц С' тога препоручујем Начелству да она сав онај вишак, који је неправилно погрешно нанлаћен врати онима од којих је више примила, а не по одлуци одборској, да се прикупљени вишак стави у депозит, пау овом погледу стави на олакшицу општинских трошкова, јер општина нема нраво, да од својих чланова у име закона вишс наплаћује него што сам закон прописује 1 *. Према овоме Начелство ово препоручује томе суду. да се строго овога наређења г. Министра придржава и по истом шта треба даље поступити. СРЛ? 6. БЛАГАЈНИК К. Костиб НАЧКЛННК ОКР. Ја. Гаври-ховиК. Тако раснрави и нареди надлежни Министар, ал то није за напредњаке довољно но испословаше од ненадлежног Мннистра, комисара. који је ненадлежно, и газећи права општинска баратао по општинским рачунима. па кад ненађе оно што је желео и што су желели тужиоци, он сад ћути па не издаје ми решење о резултату свог рада. Поштовани читаоци нека сада цене имали овде грдне злоупотребе, од мене или кога другог, јели ово право насједаније напредњачко. А менинекаје слободно да овако јавно упитам, комисара конзервато-радикала г. Љубу Јевремовића о томе: оће лп ми икад издати решење о своме раду по епштинским рачунима. Ово ми је пак потребно да би могао тужитн лажне оптужиоце н клеветнике за лажну тужбу н клевету. 5 Октобра у Чачку. Љубомир Лужанин

НЕДЕУђНИ РЕПЕРТОАР За жесец Октобар. Уторак 26 ] Мраморска срца, поСреда 27 ј зоришна игра у пет чннова с иевањем, од Баријера и Тибуста, прерадио Лаубе. с немачког превео К. Ковачевпћ. (Нов комад.

витпм, одабраним речима одаЈе пошту лојалности и оданости према узвишеном владаоцу и првоме Крал>у Србије. Његовоме Величанству Милану I. Он живим речима изражава те осећаје Скупа и народа српског ; одзбиљно и достојно спомиње злосретан покушај против живота Краљевог; жигоше руку која се занела до те дрскости, да револвер диже против Божијег помазаиика и народног изабраника; благосил.а и смерно одаје благодарност провиђењу што је одклонила напаст од Крал.а. што је спасла живот Милошевом потомку, а Србију сачувала од заплета и несреће. Кад је г. Ристић завршио свој говор, задрхташе зидови од једнодушних усклика: Живео Крал., Живела Краљица, Живео Краљевић. Четврт часа трајало је одушевљење, четврт часа разлегаху се радосни усклици верног и оданог Скупа. Кад се стишало, заузе г. Ристић своје председничко место и отвори Скуп беседом, која је, без сумње, у овом часу, када ове ретке пишемо, доирла и у најудаљеније крајеве наше отацбине на и преко уских граница њених.

Скуп је често прекидао програмну бегеду свога првака бурним и оду шевљеним узвицима. а опште једнодушно одобравање и громовито „Живео~ осу се по дворани, кад је г. Рнстић свој говор завршио. Сваки је у тим мислима познао своје властите, своје рођене мисли, што их је првак у живу реч обукао... да из срца изилазе и да су хиљадама срдаца намењене. А може ли то и бити другче? Кад се патриотизам удружи с мудрошћу ; кад се срце изједначи с памећу, с душом ; кад се Српство и православље прелије у једно ; кад се вековни сновн народни изравњују са јавом, са истином, са животом; — зар у таким великим, ретким, свечаним тренутцима да не излази на новршину оно неописано и никад ненасликано одушевљење, што често милионе срдаца разигра, што у тренутку оно извршује, за шта су векови нужни ? ! Редкн су таки дани, редки таки моменти. Они који су били сретни да то виде и слушају, да то осећају — њима је само могло кратити радост, што су у тапим тренутцима помишљалп на онај велнки број сво Ј јих пријатеља и једномисленика, ј који не беху сретни да учествују •

у том општем, Једнодушном оду шевљењу. —

По иодне тога дана беше дворана велике ниваре нсто тако дупке пуна као и пре подне. Иста лица, исте мисли, и ако сада не беху на окупу као Дружина за нотпомагање Српске Књижевности, него као збор народне лпбералне странке. оне странке, чијп су прваци у нашој земљи повели кодо уставноети, који су с владаоцем на челу прошириии Субију и задобнлн јој независност. Шта да вам о томе састанку причамо ? Ко је био присутан. тај је чуо и видео , а ко није. тај нека зна да је једна мисао загревала сва срца, да је као из једне душе прихваћен предлог ширег удрушења и чешпег састајања. То је све што је бнло. А зар је то мало ? Који од вас желн впше од братског удружења; имали кога, који би хтео више но братског састанка, договора и споразума ? ! Да, споразума између браће сродне по мислима, осећајима и навадама. Споразума ■између оних. који су показалн да желе срећу и напредак народа м отаџбпне, који су на делу носведо-

чили да на томе пољу знаЈу и пером и мачем радпти и — израднти на част и славу народа српског Нек жпви споразум сродан и природан и нек се множп коло оних, који искрено, као што приличи правим патриотима, не само желе но и раде на срећу и благостање целога народа и отаџбине наше ! На овој конФеренцији председавао је г. Ал. Васнљевнћ, — овосавски Врановачки. председник управног одбора ,,Дружине за потпомагање Српске Књпжевности 'ч НонФеренннја је за кратко време, од ч47^до 6 часоварешила нптање о потпуиијој организацијп пародно либералне странке н изабрала је одбор. кој'п ће према израженим назорпма I спремитп све нхто ј 'е нужно да се 1 та идеја остварц.^/