Српска независност

— 573 —

нас међу вама држим војску, радн вашс сигурностн вашнм жнвотнма н нмаљу вашсм. Сувнше браћо, ја сам вашнм дочеком јако нзненађен, још ако сте сложни у раду вашем. ја вам могу подпуно благодарнтн Ј . Онда узе реч ср. началник и на сва љегова дал>а објашнења, Крад> је подпуно остао задовољан. После ереске дспутације предетао Му је кор ОФицирски, којима је, познвљући их својнм драгнмс иновима, нзјавно своју над}', да ће као и до сада, свагда остати вернн Његовом дому и престолу. Попгго<Његово Величанство сврши с депутацнјама, онда сам пошао у једну ка•ану н ту нађох виши део кметова срескнх н с њнма проведем до пола ноћи у пријатном — разговору нз њнховог живота. Из сваке њихове речи огледаше се дубоко поштовање према свом среском капетану као и међу-собна слога међу грађанством и њиховим старешинама. Пошто сам јако заинтересован био сјајннм дочеком, тога народа, то сутрадан днгнем се пораније, да изближе виднм и њихове натпнсе на капијама. Између осталнх, само ћу навестн надписе на капијн. која беше пред крал>евим станом. Под сликом Његовог Величанства писаше: „Жнвио Крал>" ! Кличе мало и велико Из јуначкс ове горе, Добро дош'о српскн Краљу! Првнјенче опште зоре ! Под сликом Крал»ичнном ово : .Живела Краљица!" Српска мајко поздрав прими, Сваког Срба и Српкиње Из јуначког овог гњезда Косанчића и Страхиње ! А под Насљедниковом ово : г Живио Насл.едник ! и Александре српска надо Поздравља те ова гора Кличући Ти, да насљедиш : Од Д\*нава па до мора ! С обе стране средњих врата висаху две табле н на једној писаше ово: „Живно Крал>! Радујте се прадедовн У гробови занграјте Што залисте крвљу кланце Куршумлије српске Шпарте. Борба ваша дуго траја Сад ће скоро пет-сто љета Па гле данас — Крал. Србије По гробовим' вашим шета. Нита ваше праунуке : п Где су вашн стари пали Што су живот за слободу Отачаства жртвовали ?" Сваки му Јна причат млого Одговор му други справља На пошљетку уздншући Спомињу му места даља: п Ето Прнзрен и Косово Престолница — и гробница А око њих браћа наша Јогат у оков сузна лица. Ето Босна поносита. Ето земља Херцегова Међу њима — српска надо ! Сјајна круна Душанова. Тебе гледа, тебе чека. Да је дигнеш из тамнине Тебе Краљу од Србије Да на твојој глави снне ! Да поновиш српску славу, Да осушиш српске сузе. Да повратиш српске земље. Што душманин Срнству узе ! и На другој таблици беше написано ово: „Бежн неслого ! Бежн неслого погана куго Ти створи Српству косовски гроб Због тебе само. ђаволспа слуто Постаде Србин личине роб! Бежи остави Србинско што је А носи собом несреће плод, Иа нек остане — са мачем двоје: Јединство, слога — у српски род!

Бежн сакриј се у бездну мора Где влада тмина паклени мрак, Бежи тера те Србинска зора И круне српске блнстави зрак ! Пет си векова владала с нама Сишући крвце послсдњу кап Српску си круну држала сама, За скиптар дала Србину штап. Вндиш ли куго васкрсну слога, Васкрсну круна на крвав гроб Пак тебе траже душмана свога Да њима будеш од сада роб ! Па сада бежи, бегство ти еправља: Јединство, слога и српски мач. И Милан с круном Дечанског краља И јадног Српства пет-вечни плач. Ето видите г. уредниче, ово што до сада прочитасте беше онај допис, беху оне моје бељешке, које вам, као што напред споменух, нослах, да у вашем цењеном листу одштампа се. те да и остало Српство види и сазна, како Србин уме дочекиватн свога Краља, па ако је и сасма сиромашан , само ако су му вредне старешине, као што треба да су. Није никакво чудо, г. уредниче, што извесни — којн су позвани билн, да о путовању Краља доносе и шаљу своја тачна нзвешћа, рекох није никакво чудо што опн нијесу то урадили; јер се још оног дана по одласку Краљевом у Куршумлији говораше и то са неком позитивношћу, да дочек Куршумлнјски неће бити изнешен, које су заиста и погодили. Али г. уредниче, врло ми је чудно вато и за највећу је осуду, што се нашла и гакова рука и карактер, да са 1 попгге овакву једну невину бељешку смандрља и украде, само да у оно доба 1 неугледа света. А када би се озбиљно запитали само запгга: и заисте, господине. ради ничега друтог, као што сам и овде у Крушевцу извешћен, до једино ; за то, што садањн власници и њинн при-

врженнцн сматрају, како старешину тога среза, како н окружног, ког су већ збацнли, за највеће своје противнике, па су сад и то срество употребили на освету, које у ствари неби требало, зашто они тј. бивши началник окружни, као и садашњи начал. косаоничког среза, ! ништа немају у своме раду, колико сам могао сазнати, што неби могло служитм за добри пример њиховој дружини. Али нека и ради њнх. но како се несетише да је ова свечаност скопчана, са толико • српеких досељеника, који су се сутекли нз сваког српског кута — од нечовечних веза лукавих шваба н полу-дилљих Азијата, па зар и ова њихова прва светковина после 500 годнна — да се преда тами илн ослони њиховој традицнји! зло и наопако — а то двоје тешки је товар добру, који му неда маћи ма колико га звалн.

придружујемо наше срце и паш глас, гласу народа српског, да Богу благодагодаримо, а вашем Величанству честитамо срећно спасење. Молимо Ваше Величанство да благоволи нримити наше изразе безграничне оданости и верности Вашем Величанству и Вашем светлом дому Обреновића, и нашу готовост, да жртвујемо животе наше на заиовест Вашег Величанства и . Иосле оваких адреса из свију редова овдашњег становништва, које су послате истог дана, сутра дан је била свечана богомоља у катедралној великој цркви нишкој за благодарење, на коме је било света из свију редова, дупком пуна црква, а чинодјејствовао архиепископ Виктор са великим бројем свећеника. Нишка црква ваљда никад није видела У својој просторији толико сакупљеног верно оданог народа на молитви. Ми захвално бележимо овакав одзив града Ниша своме ослободиоцу Краљу Мнлану и српској народносној идеји. Ко одужује свој дуг, то је поштен човек. Али , ко одуж^је дуг свога ослобођења своме Краљу ослободиоцу, српској ндеји ослобођења и уједињења српског, — тај заслужује да стане у редове одличних родољуба српских. Ми са радошћу гледамо кад грађани царскога града Ниша вазда стоје, и вазла дају доказа да стоје у редовима српских родољуба.

ПИТАЛИЦЕ Нрексивоћ је затворила полиција г. Ђорђа Радака из В. Кикинде, који је дошао био у Београд да прода своју кућу, а путовао је са таштом затворевог Мухачанина. Г. Радак је ноћио у а«су, а сутра дан је пуштен, пошто се на исниту видело да нема повода притвору. Кад се и таки људи затварају, на које ни из далека не може пасти никаква сумња, онда морамо том прилнком запитати: Зашто још није испитана газдарица. код које је атентаторка становала, која би могла дати најпоузданије извештаје, ко је у посдедње доба најчешће долазио атентаторцн и с киме се она најчешће састајала?

Ниш. 14. Октобра 1882. Већим и страховитим узбуђењем није до сад потресено становништво нишко, као што је потресено кад је овде пукао глае . да је покушан атентат на нашег краља. Под упечатцима гласа за такво крвничко дело. становништво овдашње похитало је одмах да краљу своме даде израза своје безграничне оданостн. да осуди огорченом оеудои махннто крвничко дело , а да благосиља срећно спасење краљево. Од млогих таквнх адреса које су задахнуте све једннм духом, допустите да изнесемо овде једну, која је веран одјек свију осталих. Она гласи: „Сав народ срнски поражен је грозним покушајем противу светлога Првога Краља обновљене Краљевинс српске. на светоме месту храма божијег: али највише мора бити поражено становннштво нишко, које дугује своме премилостивоме Краљу велики дуг за своје ослобођење, као и за краљеву благонаклоност, кад је из Ниша благоволео дати израза оиштим надама српскнм оним зваменитим и ?еличанственим узвином: Г И ако се српски стег посред Ниша внје.јоште тужно Косово освећено није". Иојимајући сву грозу проклетога покушаја, и сву срећу што је заштитом великога Бога очуван неповређен витешки н племенити живот вашега Величанства ми

ислобЕСТ-здрлзадд једног новог либерала (НА БАНКЕТУ ЛИБЕРАЛСКОМ 18 -ОГ 0. М. „КОД КРСТА и ). Господо и Браћо ! 0во је, као што сви виднмо и знамо једна полнтичка либералска али не мање за то н једна пријатељска, Фамилијг .рпа свечаност. Ако игде ту ће бити места и ту прилике да онн од нас који потребу оеећају своје срце отворе, и из срца проговоре; а ако ишта то зацело рујно ви, но српско није то што би таквом чину на пут стало или и сметало. Судећи по другнма и но старијимаја, господо. спадам у нове чланове ове странке, у пове нграче њеног кола. Мислим с тога да ми се неможе замерити ако се и као прост новајлнја датом прилнком користим, те, овако бар при чаши внна, исаоведим- кажем. и зашто сам то учннио, зашто сам се у ово либерсигно а нс друго какво друI штво српско ухватио ? Наравно, ја ту морам бити штогод могу краћи. јер и друга браћа своју реч нмају Има тому више од године дана кад ће^меии један школски друг и пријатељ, у другарском и пријатељском разговору, доиста. алн и са другарским н пријатељским укором рећи: „Зашто тк. брате. оде у либерале, у — иензионаре ? Зар невидиш нл не чујеш да је то једна стара и нропала ; партија. и да у њеном програму ннти нма места за твоје године нит за твоју нарав-У Верујте. то је било језгро свакако : хграво теокиште овог другарског и прнја- | тељског питања. Дуго би било, а н памћење би ме извесно издало, кад би ја овде нокушао да полторим од речи до речи ■ све оно што сам у такој једној прилици, ; или и неприлици. одговорити морао. По- ј треба је пак за исто у толико мања што ј сам ја ево једно паралелно питање сам |

себи поставио. — Дакле морам пре свега да вам кажем, да ја нисам нрнстао у либералну странку зато што јој, као таквој онда или и сада мана и погрешака небих могао наћи. Не. Нико па ни политичке странке нису без својих мана, без својих погрешака. То је правило које незна за изузетке; а закон који има само једну и то општу и свеоашту примену. Ваистнну. то је свагда и свуда било и то ће свагда и свуда бити и остати једно просто н голо пигање смртног људског упоређења, — уиоредности — релативносги. Нити ја мислим да се могу јасније изразити и објаснити него ако вас упитам: шта узимате за мерило добра или зла у овоме свету? Ако кажете, на пример, да су странке у Србији какво добро, онда вам са стеченим и најдубљим уверењем одговарам: да је либерална странка највеКе добро ! А ако кажете да су странке у овој земљи извесно ало онда вам са истим уверењем одговарам: да је либерална странка најмање зло. — Понављамсви смо грешни људи, али ако се, кад се и кадгод се, по души судило буде, лично бар убеђен сам, наћи ће се, — показаће се: да је на неуумвтним теразијама историјске правде и истине — с погледом, наравно, на добра које је та странка својој земљи донела, или на број зала које је са лица исте земље^збрисала — да је велим та либерална ј странка, тако измерена, најтеж^ да је дакле најбода ! За мене то је вазда била, а I ја желим да вазда и остане, странкакоја кад је у опозицији најмање обећа, а кад је на влади највише уради ! То је стран: ка, просто да се изразим , — ако донушI тате, и простачки да се изразим — чија ! је рука најдужа, но чнји је језик најкраћи. То је, најзад, странка, у чијим сам редовима ја вазда гледао, а срећан сам што и данас видим, не само политичке борце већ и политичке јунаке наше земље и нашег народа. Ова реч „јунак а може чудно звонити у ушима оних који су свикли да ту златну медаљу виде само на прсима оних који бритке сабље пашу, који добре коње јашу. Али, браћо, вије то тако. Јунак је донста онај чија сабља засија на мегдану, али јунак је и онај чији об; раз засветли на дивану\ — Поља људског рада и развитка. људске борбе и победе, | јесу и разна као пгго су дуга и широка. И најтише н најскромније поље од свију | — разумем за нас источане најтише и најскромннје — поље аера и писма, поље науке и политике — и оно, верујте, има своје јунаке , па и своје мученике ! Народима пак и врлим и мудрим, ове тихе и скромие величине нису мање потребне, а не треба да су и једном мање миле и драге! И ја само с поносом додајем: да у овој нашој средини тогг блага понајвише има ! — Јуче сам чуо, а данас нонављам, једну народну изреку нашу коI ја гласи : без друштвл нема ни јунаштва и Ето зашто сам се у либерално друштво српско уписао, у либерално коло српско ухватио.... Али ја сам обећао да ћу онти кратак. Пека ми је с тога слободно и завршитн с напитком у здравље овог либералног кола нашег, — а у лицу самог коловође ! Дакле, здраво да сн наш прваче и брате Србине — здраво да си Ристићу Јоване — н нека ти је част! Живио!

ДОМАЋЕ БЕСТИ Кад је радикална странка држала свој главни Скуп у Крагујевцу, ми смо о томе Скупу донелл кратак али објектпван извештај. А кад је либералном странком основана удеоничарска Дру^нна за потпомагање Српске Књижевности 17 о. м. држала свој главни Скуп. п Самоуправа и , орган радикалне странке, похнтала је, да нам врати извештајем ко и зајсда и изврће нраво стање Скупа. На Скупу либералном било је око 400 чланова, и то око 300 удеоничара а око 100 либерала неудеоничара , а „Самоуправа" јављада је било 60—70 присталица из унутрашњости ^осим овдашњих пензионера, чиновника и грађана књнжевннка". У либералном Скупу нема „присталица", него има носилаца либералних идеја. На Скупу били су представници свију подружина, бнли су многи одличнн свештеници, чиновннцн . многи први тр-