Српска независност

— 585 -

вао да избрише из срца наших л>убав и оданост наснрам јсдноверне нам браће Руса ? Ко је нападао на војене установе сликајући оФицире у најцрњпм бојама? Ко је правио пропаганду међу учитељским сталежом ? Ко је толико честитих свсштеника бацао у тавницу, а суд их као невине на слободу пунггао ? Ко је оставио без поглавара српску цркву и дозвољавао, да се онако гадно у сатиричним листовима слика архипастир наше цркве? Ко је основао, пгга више потпомагао „Садашњвст" , чудовиштс , страшило у нашој журналистици ? Која је партија доживела ту срамоту, да председник њене скупштине лежи у агси због ФалзиФиката — најпрљавијег дела? Чија партија бира за народног посланика оног свештеника, који не признаје Христу божанство ? А шта да речемо о посланицима двогласцима и посланицима са пасошима ? ! Хил.адама овакових пптања могла би се уиравитп на виделовце и тешко да би њихов одговор задовољио беспрнстрасног посматрача. Не , у политици кад се дубоко загази, нема другог лека, до признања своје неспособности за дал>у управу.

БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Петровца јављају нам. како је на збору кметова и одборника свију села тога среза. изабрат у депутацију да поздрави Краља , и изјавн гнушање због зликовачког атентата, вишегодишњи посланик и ваљан патриота Рака Кукић. Са Раком су изабрани још једанаест поштсних грађана. И овом је приликом пропао л виделовачки Ј посланик Јеврем С'танисавл>евић. поред свега тога што се Јеврем из петних жила заузнмао да уђе у деплтацију, а Рака Кукић није ни био на скупу. Јеврем и ако није кмет иа ни одборник опет је за то дошао на скуп и л>уде дочекиваопо улицама и на говарао их да га бирају. Сем њега су агитирали п његове присталице па чак и један чиновник. Али све то не поможе и Рака би изабран. Тако -впделовцпраде и терају партаизам и онде где му никако места ннје. Но свест народна евуда побеђује и „виделовцп" се свуда и на сваком месту само брукају. Из Неготина јављају нам, како је грађанство тамошње до крајности незадовољно са управом општинском и са главним кметом Лазаревићем. Тужбе и изјаве неповерења невајде ништа . јер надлежнима иде у рачун да је овако стање у Неготини. Наш извештач јавља да ће нам послати скорим оппшран извештај о жалосном стању данашње општине и о руковању са оппггинским имањем. Заиста је непојмљива ствар, да се хоће силом да одрже на општинској управи л>уди, које народ неће и који не управљају и нерукују општином и њеним имањем како треба. Али -виделовцпма - је партизанство прече од свију интереса општих-

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Међу аустро-угарским листовима. које је највнше заплашио глас о министарској кризи у Београду. палази се на црвом месту бечка стара г Преса и . Да би нашн читаоци. којима би тај лист дошао до руку, знали побуде из којих потиче „Пресино" страховање. ми ћемо их потсетити, да тај лист уређује неки понемчени Србин Ђурковић, о коме је била реч пре две три године у -Српским Новинама и . Звавични орган наш јавио је тада да је овај Ђурковић. тражио новчану помоћ од владе српске. па кад је није могао добити, он је ступио у однишаје са тадашњом опозицијом, а данашњим „Виделовцима 1 * и у својим страсним н претераним нападима довео ствар дотле, да је стара „Преса" за Србију била забрањена. Како су „Внделовци" 4 дошли на владу. они су ту забрану дигли а г Пресу" узели за свој бечки орган. Разуме се да је то могло бити са жртвама из диспозиционог Фонда. Ђурковић је био тада човек презадужен, тражио јс П'» Печу новаца на више стра-

на, па је и у Београд долетео. Онда се још говорило да он одавде није празних руку отишао, па нема сумње да је и даље продужио да услуге, које „Видсловцима и чини, скупо наплаћујс. Зна се извесно, да га је Нироћанац и таковским крстом декорисао, а по Бсчу се говори да је у једанпут дигао из београдског диспозиционог Фонда 800 дуката. Колико је та; глас основан и кад је то било , ми не бисмо знали на сигурно казати, али је за нас изван сваке сумње, да кукњава Ђурковићева приликом гласова о промени владе у Београду може само отуда доћи, што се он боји, да му се променом владе у Србији не пресече један обилан извор при| хода. Но неће се убојати. Пре а после и Ђурковић и „Преса^ морају примити заслужену награду за прљави денунцијаторски занат, који они врше у дослуху са нашом безуказном канцеларијом. — Међу оним тополским јунацима, кој јима су одмах после доласка г вндело: вачке" владе, врата од тавнице отворена, налазио се неки ДуловиК који је био осуђен на смрт. па му је ова казна путем помиловања сведена на двадесет година робије. У бунту тополском он је ! био најревноснији радник : узео је био 1 на се име команданта, расписивао је својеручно општинама по Лепеници и Јасеници. да се у Тополу шиљу војници који нису још били измаширали. набављао је оружија, џебане и хране за бунтовнике и у опште највише трудио се да се буна уреди и оснажи. 0 свему томе постоје као доказна средства и његови својеручни документн. Кад је 1880 из затвора пуштен, он је ишао у војено мпнистарство да тражи задовољења као „иевин сградалнпк". Но „невиност и његова изишла је ових дана на видело, као што обично бива са овом врстом људи. Дуловић се десио у београдском округу кад је стигао глас о атентату од 11 овог месеца. Немогући савладати своја права осећања, он се пред множином света стане радовати атентату и изговори таке велеиздајничке речи, које се мн грозимо да овде и споменемо. а које су присутне еел>ане толико увредиле и раздражиле. да су га они одмах дочепали, везали и капетану одвели. Сад је п војвода и тополски Дуловић опет у казаматима београдским. где може опет распптивати за други 1У. Октобар, но као да ће на њега имати подуже да чека. — Г. Живко Југовпћ, учитељ цртања на Крагујевачкој гимназији дао је оставку на своје звање и намеран је да полази у Париз да се тамо неко време усавршава у сликарској вештини. Г. Југовић, досадашњим евојим радом на нољу сликарства доказао је да је таленат који млого обећава. Сем осталих његових радова, спомињемо овди и лепо израђену слику по Рубенсу, која се налази у дворани „Црвеног Крста и . 0 тој слици и у опште о раду г. Живкозом проговорићемо други пут мало опширније. а ј сада само велимо. да је у онште за осуду што се са надлежне стране тако мало пажње обраћа на гајење и потпомагање вештина у нас. Г. Југовпћ по свој прилнци није без узрока дао оставку. А узрок је без сумње тамо где се само на партизанлук гледа. а све се остало пренебрегава. — Дакле Мика К. Ђорђевић баш изгуби службу! (Види § 76-ти> А запгго ? За оно зашта Милан Христић — оста у служби ? — О. да праведан ли си ти боже „Виделоваца - . а још праведнији ти пророче његов. а п независни- судијо наш — Милане Пироћанче! Ово јупитерско дело — што јест — јест — зачудило нас је на први мах. али времена су таква, да ће те нам веровати. да смо се брзо и одчудили. Ако игде ту нам је помогла она етара деФиниција човека — коју јс Милан Пироћанац стекао још у предл независном- стању свом — човека „који до подне мрзи на цео свет а од подне и на самог себе" ; па зар наша днпломатска струка (и она) да неосети благослове овако ретке врлине „напредне 44 ?.. Али како да ту срећу, ил користи § 76 , искусн само Мика Ђорђевић а не

и Милан Христић ? Е то је за то што је Мшан Хрисгић. уместо сваког _изјахин>ења и , поднео (к еуважити имајупу се ) „оставку", а г. Пироћанца — „ооМевве оћНде!* Свакако он је наш „независни" судија па нс само да мора знати како богиња правде држи теразије у рукама неги и — кад треба очи аатворити !... Па шта сад? Сад је на дневном реду * ааменик (кандидује се, чујемо, свршени доктор Мирослав) аодмаза тим „јуриш" (не на п радпкалце и — и онако уалашене — него) на двогласни буџет! Ви сте чули за тај чувени кредит који је влада „чисте уставности" изпарламентисала и за саолну мисију своју! а то значи: нраво отварати и нааунити нова аосланства ! Но како свако нраво носи собом и дужност то у коло браћо нааредњаци ..и ти Мито Ракићу н ти Ристо Даннћу, и ти свршени докторе Мирославе, и ти брате (по Адаму) Хајиме.... „Хај, хај, хај, ц ;... коло води наш атински кандидат; има класа за све вас (Милан Христић тргнуће л оставку")... самЈ нааред — да ^Србију својски заступимо — а док је нама: Пироћанца — „Пречишћалца(И кредита двогласнога !) Биће ћара за бећара И „песннка" Абердара !" НЕДЕЉНИ РЕПЕРТОАР За месец Октобар. Уторак 26 | Мраморска срца, поСреда 27 Ј зоришна игра у пет чинова с певањем, од Баријера и Тибуста, прерадио Лаубе, с немачког превео К. Ковачевпћ. (Нов комад. Субота 30 1 Кориолан, трагедија у Недеља 31 } пет чинова , од Шексппра, по Вплбрангу и Пецу, превео Мита Живковић. (Нов комад). „Београдска Задруга за ме^у собно поиага&е и штедњу" отпочела је своју радљу од 1 овог и прима уплате на удеоничке књижице у своме стану којп се налази у кући г, С. Вељковнћа спрам Руског Цара. У исто време прпма и новац под камату по 7°) 0 а издаје по 10°| 0 . 5. октобра 1882 г у Веограду. Управни одбор. * Прека деФнницијн ово нпје могјо битн нн пре нн погде подпе, него без сумње, у езквоч ба.•ско и часу !!!

КЊИЖЕВНИ 0ГУ1АСИ ПОЗИВ На претплату на књигу

Из раеписа г. министра Финанције од 1 септембра 1882 год., у коме он налаже : ^Да сви они, који се у својим радњама мерама служе, морају ШТО пре, и | најдаље до 1 маја 1883 ход. набавити о у својој радњи аавести мере саобразне чл. 5 и 10 аоменутог аакона и ароаисним аравилима о облику и саставу мерила и сарава за мерење у краљевини Србији и . (види „Српс. Новине- бр. 228 год. 1^) — види се , да ће се закон о новим мерама од 1 дексмбра 1873 год. потпуно увести после 1 маја 1883 год.. и да од тада никога (ни купца. ни нродавца) неће извињавати незнање нових мера и њиховог односа ка старим и обратно, почев : од најмањег ђачића па на више. Да би по могућству своме могао помоћи свима, који са новим мерама и њиховим односима ка старим и обратно нису довољно или и ннкако познати, науман сам да прештампам моју књигу -Предавање о новим мерама-, у којој ћу нешто од старога изменити. а нешто од новога додати. Цела књига ова изнеће. од прилике, 6—7 штампаних табака, обичне осмине, а садржина ће јој бити ова: I. Метарске мере. П. Рачунање с десетним бројевима. Ш. Претварачи између старих и нових мера. IV. Претварање старе новчане вредности у нову динарску. V. Новци (српгки и страни). Цеиа је овој књизи 50 пара динарских. Скупљачима претплатника десета је књига за њихов труд. Око скупљања претплатника ја се нај| внше уздам у моје другове учитеље, које братски молим, да око тога не пожале труда, и да ми. најдаље до 15 декембра тек. год., јаве за број претплатники, како би знао колико ми комада књига треба печатати: јер ја ни једне књиге нећу више печатати, него колико ми се буде јавнло претплатника. Новац за књигу нека се мени непосредно шаље и то у плаћенои писму. а може и упутницом. Узгред јавља.м, да се у штампарији здружсних штампарских раденика може још набавити моја књнга ^Преадавња из сраског језика.' Први део. О игасовима. 22 октобра 1882. у Београду. Дим. МиловановиК. учпт. у Пајнјујп.

Уз сарадњу више стручних пчелара. а нарочпто уз главну сарадњу већ познатнх рационалних пчслара г. г. А. АлексиКа. инжињера из Београда. и Јована ЖивановиКа прооесора из Карловаца. наумио сам да нздајем пчеларскн лист, под насловом : П Ч I Л А ИЛУСТРОВАН ОРГАН Задатак уредништву овога листа биће: I Да заступа и потпомаже интересе српских пчелара н пчеларства у опште: II Да уклања све тегобе. које су код нас сметале напредовању овој веома корисној привредној радњи : III Да нрати. саопштава и објашњава све нове проналаске на пољу пчеларства, као н све оно што би ишло у прилог српским пче.:арвма, и у опште доно! сило користи рационалном пчеларству : IV Да упозна наш свет теорично н практично са новим начивом пчеларења, и да што више раширп пчеларство са Ђерзоновим кошницама: V Да дајс прилике за нрактично изучавање и темељније усавршавање у рационалном пчеларству на разне начине. Тако ће уредништво гледатн : 1., Да по могућству држи што више практичннх предавања нриликом каквих већих скупова као и пчеларима у оним местима, у чијој је околини данас пчеларство највећма раширено. 2., Да сваке године отвара поучне курсове и изложбе разних система Ђерзонових кошница и других справа потребних за рационално пчеларство: и VI Да преноручује где се могу добити јевтине а најбоље Ђерзонове к шнице и остале справе, и да све ово набавља и отправља сваком претплатнику „Пчеле 4 . Ирема главном задатку овоме, п Пчела~ ће бити од иотребе н користп сваком сраском ичелару а највнше учитељима и гвештеницима. који су за ово рационално нчеларство најприличннји и најнрикладнији да уче, раде и негују, и који ■' су најпре позвани да у народу у свему предњаче. С тога се обраћам пре свега : њнма, а нарочито онима који већ раде пчеларство с молбом, да се заузму око скунљања претпЈате на овај лист. На послеуку, надам се, да ће и сви остали нријатељи пчеларства одазвати се овоме иозиву. те ће нотпомоћи да се одржн ова) једини пчеларски лист. Пчела ће излазити за сад један пут месечно на целом табаку. Ирви број изаћи ће 1 јануара идуће године. Цена је листу за целу годину 4 динара за Србију или 2 фор. а. вр. за остале сриске земље. Претлата се шаље у плаћеном инсму или упутницом у напред уредништву „Пчеле" нли књижари В. Валожића у Београду (Ве1^гас1 8ег1леп). Умољавају се сви српски новннари да овај позив нзволе ирештампатн у својим лнстовима. 20. Октобра 1882. год. у Београду. УРКДНИК „ПчЕЛ'Ј и ДРАГУТИН ПОСНИКОВИЋ