Српска независност

— 588 —

ппу, у уједињељу јужносдовенском, те, н ако познају тешкоће, што сметају постнзању тога смера, зато ипак знају и осећају, да ереКа Срба и јужних Словена зависи од остварења те мисли. „И ето у таким приликама стоје један према другом така два човека као што је Пироћанац и Ристнћ. Један бирократа, чиновник, што му највеће дело може бити какав добар или рђав законски предлог; — поштен човек — у обичним приликама. А други је био целог свог живота барјактар народне мисли, за њу радио, трудио се непрестано, неуморно; није познава • сметње ни тешкоће, кад се тога тицало, да се унаиреди остварење народне мисли. Лукав, препреден, оштроуман, многоискусан политичар, српски Кавур. „Сасвим је природно, да народ Пироћанца ни пода шта не узима, а у Ристићу слави идејал своје државне величине! Пироћанца држи и управља гроо Кевенхилер; уз РистиЂа стоји Србија, а пред њим се светли звезда преходница народне мисли. Нећемо да ударамо у велико звоно, ал' грех би био прећутати, да би стање на балканском иолуострву аостало врло оаасно и критично у оном тренутку, кад Ристић буде наименован за министра-предсевидка. Не за то што би ми у тој промени видели победу Русије, Ристићу није ништа противније, него да Србију, по примеру Бугарске, претури у руску баштину. Врло се варају који у то верују. Ристић хоће велику, јаку, силну, но више свега самосталну и независну Србију, која би стала на че.го јужно-словенске заједнице и аолагано у себе аретоаила све сраске земље и аокрајине. То је српска народна мисао. Те како само Русија може помоћи да се та мисао оствари, зато сваки борац за ту мисао мора да се аридружи Русији. Па баш долазак Ристића на владу то би значио, да је Београд опет савезник Русије, ал' никако то, да је слуга Русије". Толико мађарски новинар, у кога се нико не може иосумњати да је искрен противник „српске народне мисли и , али нити лично мрзи г. Ристића, нити је заљубљен у лепо лице г. Пироћанца. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Као што смо у прошломе броју нашег листа наговестили, истакпуто је у Аустро-Угарској босанско питање на дневни ред. Томе је много доприпео опширан и као што на први поглед изгледа доста објективан извештај аустро-угарског заједничког министра Финансије, Калаја, што га је поднео у једпој од после-

СА ГЛАВНОГ ЛИБЕРАЛНОГ СКУПА ВЕЧЕРА. У календару је забележен осамнаести октобар 1882 године ; осми час је давно избио. У сјајпо осветл.еној дворани ^Златног крста и , око два реда укусно ноставл.ених столова на „покој", један уза зидове а други ближе срединн дворане, иоседали врсни и честити гости из ирестолннце и из унутрашљости Србвје. Искуиили су се на томе месту, да носле дводпевпог рада заједнички. као што доликује пријател>има, нроведу вече. Гозба је српски обичај од старипе. Љеио значење добијало је све веКу важност, што су више српски сипови бивали притискивани. гоњени. Кад је нестало свих услова за слободно састајање и братско ^ружеље у пароду нашем, кад су нас крштени и некрштенн душмани све јаче стешњавали тешким оковима ропства, онда Србину још

дњих седница угарске делегације. Калаји који је недавно обишао Босну и Херцеговину оспива у главноме свој извештај на личпоме искуству и долази до резултата, да су две околности утицале на последњу побуну у Босни и Херцеговини : снољна агитација и р^ава администрација. Односно сиољне агитације терети Калаји највише Црну Гору као легло устаника, која непрекидно одржава везу са народом у окуиираним нровинцијама. Но док се у угарској делегацији начелно приуготовљава решење босанско -херцеговачког питања, не стоји скрштених руку ни други главни чинилац — народ у Босни и Херцеговини. Последњих дана доносили су неки аустро-угарски листови јако заплетене, но у толико векој мери узнемирујуће вести из Сарајева, по којима као да у Босни све више влада, но мир и иоредак. Кад смо нрочитали те депеше, које је између осталих листова и „Пестер Лојд" донео, ми смо и нехотице помислили на ванредно, онсадно стање. И доиста кад аустрпјски листови јавл.ају да је гарнизон Сарајевски у перманентној нриправности, да јака војена одељења крстаре по неким крајевима вароши, да још јача одељења непрекидно крстаре у околинп Сарајсва; кад даље јављају, да су неки официри, који су снимали околину Сарајева, мучки убпјени, па се и имена тнх оФицира износе; кад се најзад признаје да је то непрестано крстареље појидиних војених одељеља прека потреба, да се заштите — земаљске властн од устапика, опда је извесно да устанак или још није са свим угушен, или. што бн још горе било по Аустро Угарску, да је наново букнуо. Ваља знати, да ио званичннм извештајима аустро-угарског заједничког министра војног леже у Босни и Херцеговини преко 50.000 војника свију родова оружја и знатап број батернја. Па кад та релативно силна војска није у стан.у да одржава у земл.и мир и поредак, онда је очевндно да је наједино беше преостао иородички живот, онда му још једино оста не оскврљен дом н огњиште, око кога су се од времена на време искупљали сродници, пријатељп и позпаници Лепа је српска гозба. Но колико је лепша, дивнија, узвишенпја. управо колико счечанија онда . кад се Србин веселн у својој рођеној земљи, слободној и независној, у којој је свака грудва нопрскана срнском крвљу, у којој је свака стопа земље извојевапа и прескупо наилаћепа хиљадама жпвот? срнских, којн су се кроз дуга столећа гасили и угасили на крвавим бојпштима за слободу и незавнсност народну. Но ово данас није само гозбајелом и пићем : ово нијг само провод забава, веееље, — ту су на окупу први, чувепи, одиста историјски мужеви, каквима се свака земл.а може поносити; мужеви, каквс свакн народ. који је свестан о свом нозиву и положају, уважава, цени, поштује и љуби. На такој гозбн, гозба је споредна. Ту царује и влада жива реч, говор, јер они, који ће вечерас да се чују. не говоре пнкад у ветар, не пију у здрављс Петру или Павлу само да се шч'е ппII

роду босанском и херцеговачком јако омрзнута аустро-угарска управа. То је, до душе, и сам Калаји цризнао делегацијама и ако је одмах додао, да би неке ванредне мере на црногорској грапици и боља, нраведнија администрација могле поправити и измепити то мишљеље у тамошњем народу. Но кад све околности очито казују да је Бозна и Херцеговина незадовољна еа аустро-угарском унравом, па то и сам врховни унравник Босне признаје; кад ни 50000 војника нису кадри да стану на пут а да то незадовољство не избија на површину, — опда Аустро-Угарска Фактично стоји пред алтерпативом : или да Босну и Херцеговину напусти, или да још већом војском притисне кукавну рају, — па куд пукло, да пукло. Шта ће Аустро-Угарска чпнитн то је љена ствар ; у осталом, ако дође до тога да се последљег срества лати, можемо у нанред знати колико је сати куцнуло. — аиаедописи Москва 16. Октобра. По тихој и смерној радњи српског подвора у Москви могао би површни посматралац држати, да је та радња без већег значаја и да се она своди само на црквено служење. Али није | тако. Сваки који мало дубље посматра ствар увпдеће, да је српски подвор у Москвп од како је у њему млади, али вредни игуман Теофило, од не малог значаја за нас. Сада српски подвор у у Москви представља истиниту везу међу нама и браћом нашом Русима. А да је заиста потребно да такову племениту улогу врши српски подвор у Москви пема сумње. Од како је г. ТеоФило дошао у Москву, он је својом речитошћу у цркви и ван црквс браћи нашој Руспма расветлио и објаснио садашње стање наше, а иоглавито положај наше цркве. Живи саобраћај и обавештење много доприноси међусобном познавању и зближењу. Млади игуман Тсофило својим лепим душевним особинама, и својнм узоритим понашањем као свештено лице прпдобио је љубав и поштовање код браће наше Руса. Данас је сваке недеље и празника црква српског подвора нуна народа. А ; сем тога сваки тражи познанства и при| јатељства тога младог и ваљаног Србина. говоре да се чује озбиљна реч у озбил>иим временима, да поуче, посаветују , објашњавају и убеђују. Ту има мужева, који су својим радом и делима ударили печат и самоме добу, у коме живе; па кад они долазе међу браћу и пријатеље, да заједнички проведу неколико безбрижппх часова, опда се и у тој безбрижности чува тип озбиљности, јер је, мање више. сваки под притиском чаробнога круга. у кои је, следујући срцу и осећајима својим. својевољно ушао. Не разбирај, дакле, читаоче, за разне ђакопије, што се носе и односе са постављених столова. тпме те не ћемо морити, јер је то посао других. Коме је само до тога, кога у данашњим тешким данима још и те ситннпе запимају, тај нек тражи друга друштва, друге људе, друга места. Мп ти са свнм друго приказујемо, ми ћемо о са свим другом да ти говоримо. * * * Ако си икада, Србнне брате, био жељан да видиш један део целе Србије па окуиу, да видиш представннке једне од најстаријих начелппх политичких партија у земл»и, С-Н»ап'-о гоја је пазда била досле-

Ми немамо искреннјих прнјатеља од наше рођене браће Руса. Они нама заиста добра желе и мисле. И такове свете везе између нас и браће Руса треба да се негују и подхрањују. И ко би у данашње време могао ту лепу улогу вршити, да није српског подвора и у љему ваљаног игумана ТеоФИла, који је кроз проникнут својим светим позивом и жарким родољубљем. И тако као што горе споменух, наш је нодвор у Москви нама од велике користи. Глас о покушаном атентату на живо1 српског Краља, јако је потресао духове овде па и целој Русији. Сви осуђују тај грозни појав и благодаре Богу што је снашен живот Краљу срнском, и што су отклоњене бедс а опасности од Србије. На благодарењу које је чињено у српском подвору поводом тог грозног случаја била је црква српског подвора дупке пуна. Ту су се видели најодличнији чланови Московског грађанства. Беседа г. ТеоФилова произвела је врло леп утисак. Руси су се топло молили Богу да он свемоћном својом десницом одклони сваку беду и напаст од Србије, срнжког народа и његовог Господара - Краља. Сав руски народ искрено жели, да се над Србијом и опет разведри, те да на небу српског живота сијне сунце, које му осветљава његов прави историјски пут. По целој Русији на свима главнијим местима дигнуће се лепи споменици покојном Цару ослободиоцу. У Москви и у Петрограду ти ће споменици бити сјајни и величанствени, онакви какове је заслужио велики покојник-мученик. Познати беседник руске цркве викарни епископ Амвросије оставља Москву и иде на своје ново опредељење, за архијепископа Харковског и Ахтирског. Сва Москва испратила је овог свога љубимца, узор свепггеника и патриоту, најдивније. Но он је својим ваљаним радом то и заслужио. Преосвештени Амвросије познат је као ватрени пријатељ источних Словена и српског народа. Њему је судбина те браће руског народа лежала на срцу и он се свагда и у свакој прилици за њих топло заузимао. Па и сада у свом већем положају неће он за њих заборавити. Ми му са наше стране желимо дуг живот и свако добро у његовом новом положају. Гласови који стижу из Босне и Херцеговине о жалосном стању народа српског, од како му се наметнуше нови господари, зулумћари, јако узнемирују руски народ. Свака туга н невоља њихова налази одзпва у Русији. И руски народ вољан је да сваког тренука принесе и опет големих жртава, само да се браћа његова ослободе и дођу до своје самосталности. Право има ср гски народ што једино упире своје погледе и наде иа Русију. Отуда ће му за цело и спјнути дна и верна својим начелима; ако су ти мили државпици и представници пародно-либералне партије, који су годинама управљалп судбом ове земље. који су у најосуднијим часовима окружавали иотомка Милошевог, кад се под његовом заставом проширила Србпја и стунпла у ред слободних. независних држава јевропских. — ако си жељан људи, челичних. карактерних и заслужних за ову земљу, људи из народа и у народу. који жпве у средини његовој, који деле и добро н зло, срећу и несрећу с нама, — ако си жел,ан да видиш цвет Србије на окупу а ти пођи с пама. Либералпа страпка не затвара никоме врата, у чијпм груднма бије српско срце. И тебе ће примнти . ако пскрено мислиш. Њој је само онај мрзак, којп би за часак да се претвори у каменицу, теда другим тајним нутевима. не звап и не очекиван, као оно лупеж кад се пришуња да убије и покраде, кроз прозор упада у сред гозбе мпрних српских грађана. * * * Вечера је у велико отпочела. Гости се пријатпо забављају. 11>их је мпого на броју, нреко 250 које