Српска независност

— 589 -

еуице, отуда доћн спас. Стање које је сада ва истоку не могу Руси дуго трпети, они ће гледати да се оно поправи и ко тако како би православни Словени билн са њиме задовољни и срећни. А сваки Рус зна да та срећа и задовољство лежи само у потпуној самосталности и слободи тих народа. Надајмо се да није далеко то срећно за нас време. 2^. Ужице, 16 октобра 1882 г. (Свршетак) Управ такова сечуда стварају да поштени и скромни народ језа вата, а доК1е ће ово трајати незнам, него држим, да ће им бити ово пред Главу. Браловић просто на сав свет мрзи и сваког оће да апси а већ су апсане пуне и то је лака ствар: два пандура и који апсеник сведок, па готова посла. Ономад Браловић позива писара г. Јоксима Мићића чак из Ивањиде овде на одговор по достави Перише Савића главног ФалзиФикатора, као санћим да је г. Мићић наговарао Перишу да каже , да је од они народни пара дао и Браловићу известну суму. Браловић би хтео да тим начином пере чисте руке, па сам тражи себи задовољење. Али како чујем млади г. Мићић као правник, дивно му је одговорио, и при том тражио заштите код Гарашанина. Каку ће је добити то је лако погодвти, кад се већ закони газе. Пита ћете ме за Богићевића одкуда је он овамо, кад се зна, да је он капетан крушевачки. Сад ћу вам то објаснити. Опште је познато у нашем народу, јер нас историја учи, да је стари Гарашанин са Вучићем гонио старог Мићића као одвећ одана дому Обреновића, а при том добра тако званог у овом крцју „Сердара^. Па сад и овај млађи видевши унука Мићићева, да није у његовој партији, одреди му комисију, у договору са својим Браловићем, и ако га нико, ама баш нико, од народа нетужи и у ту комисију посла свог љубимца Богићевића. Кад му не могоше наћи друге кривице, стварају му неку кривицу и у томе, што је, неимајући прангије о прогласу Краљевине Српске и Обреновића IV за Краља I, вртио камење и пуцао као Србин и српски син. Ненадајући се праведном и непрчстрасном ислеђењу од човека, као што је Богићевић, Мићић је одма изјавио да Богићевић, према закону, неможе бити његов изсљедник зато, што је са њим у великој омрази и приведе за то сведочанство, али све то не поможе. То само даде повода многим шифровапим депешама, и као резултат свега тога види смо да Богићевић, без обзира на закон, без обзира на човечност, сам изрече решење, да је Мићићева тужба о изкључењу неумесна.

Кад је почстак овако против закона н управ на силу, што данас и јесте девиза и задатак „пречишћеној" нолицији, онда је лако разумети, шта је тај Богићевић даље радио , а све у договору са Браловићем и Гарашанином. Грозно је и чути, а јошт грозније споменути његов поступак. Он, у место безпристрасности, са Браловићем шиље пандуре, те свуде наговарају, да им шта | кажу против канетана Мићића, и при самом испиту људе нагони да кажу оно | што њему годи, прети им апсом, гвож1 ђем и које чим, зашто су већ прибрали 1 доказе неки грађани, а и Фамилија г. ' Мићића. Но поред све те ујдурме Богићевићеве, ми се надамо тврдо, да ће ј судови земаљски, у које јошт вере по! лажемо, радњу ову као одвећ незакони! ту поништити, тим пре, што Богићевић, ! ако закона у земљи буде, не може остати као законити исљедник. Осим ове само површно наведене неза| коните радње, незаконите комисије про! тиву г. Мићића имала би се написати | читава историја нанредњачких чуда и ! покора у овом крају. Но ми ћемо се за 1 сада од тога уздржати, јер се бојимо да и са овим што рекосмо, ни смо постали читаоцима досадни. Само ћемо узгред напоменути да су г. Мићићу обили астал тражећи неке нрезидијале и писма. Као куриозум јавићемо још ито, да је Браловић узимао Мићића на одговор и зато, што су двоица златибораца, идући за коњима и носећи катран, између себе говорили, да је ово сад нека беда на народ под овим „напредњацима 1 -, и да нема ништа, без Ристића, додавајући: ^тако је ја, јер он није п напредњак ц , што много обећава а мало врпш, већ је он „Либерал," па своју реч држи по штено у свачему. Оволико за сад из овог нашег краја; а други пут јавићемо и што више. М. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Иосле подне у среду држао је Краљ | на врачарском пољу смотру над војском 1 гарнизона београдског. На смотри пока! зала се војска одлично. Краљ је том I призиком благодарио ОФицирима и војницима на ревносном раду. — Овдашња п 3адруга за ме^усобно аомагање и штедњу ц отпочела је срећно свој рад с почетком овога месеца. Стан јој је у кући г. Стојана Вељковића, спроћу каФане „код Руског Цара-. Писарница је отворена: недељом, понедељником, средом и петком пре подне. Има свега 4000 удеопица (првога „кола а ), по по динара недељно. Уписано је преко 300 удеоничара а извађено је удеонич. књижица до сад за 2.300 удеоница.

Има још око 2б0уписаних удеоничара да изваде књижице. Тада ће број удеоница прећи 3000. Остатак ће се лако расначати. У том случају недељна уплата износиће 2000 динара или 4000 полутака. Господу удеоничаре, који нису извадили својих књижица, опомињемо да то учине што пре, јер ће им доцније тешко пасти да плаћају повећу суму улога на један пут, а поред тога још и глобу због задоцнења. Осим тога, око 20 уложника дали су свој новац овом заводу, по 7 на сто, на приплод. Сав тај новац, више од 10,000 динара, издан је (по 10 на сто) на добит. Управни одбор имао је више цензорских седница у којима је примљено више меннца на есконт и одмах исплаћено. То показује да овај завод има будућности. А и како не ће имати, кад се при установљавању његову избегло све што би му безбедност могло довести у сумњу. Чланом 16 основних правила забрањено је Уирави свака шпекулација; Управа се својевољно одлучила, да њени чланови не ће ступати ни у какву меничну обвезу код завода; камата је умерена; на цензуру се зову сви чланови (15), а долази свагда повећи број, који добро отварају очи, коме поверавају новац; чланови су ови поштовања достојни људи, већином имућни, а одговарају сви солидарно (члан 26 основних правила): на послетку, ванредну скупштину удеоничарску може сазвати не само Управа и надзорни Одбор, него и х / 10 чланова задругиних. Сва та јемства у скупу обезбеђују задрузи опстанак и напредак Овака установа з& штедњу и зајам врло је корисна за ј )азличне чиновннке омање трговце, занатлије, слагаче, млекаре, воћаре, послужитеље и т. д., па и за саме сељаке. Ко уплаћује недељно на пр. по 1 динар, заштедиће за 5 година 260 динара и камату на то. Ко има заштеђенога новца, а боји се да га држи код своје куће, нека га новери овоме заводу на приплод. Судови би могли масене новце и код ове задруге давати под интерес. Народно Позориште могло би своју субвенцију и своју уштеђевину у зимским нлодним месецима даваги овом заводу под камату, да би у бесплодним летним месецима имало где да нађе зајма. Ми ову установу, која се свуда, и у нашем народу и на страпи. показала као добротворна и спасоносна, препоручујемо најтоплије пажњи својих читалаца. — Г. Живопна Величковића, који је пре неки дан положио адвокатски испит, поставио је министар правде, за јавног правозаступннка за округ црноречки. Заштита правде и закона у том крају добија са г. Живојином снагу, која ће донети обилате користи у том погледу. Ми

желимо младом правозаступнику срећан н светао раднатом узвишеном пољу одбране правде и закона. — Мата Аранђеловић трговац из Јагодине, притвореп је по делу атентата на Краља. у град београдски са осталим притвореницима. — Нетар Илијћ телеграФиста нишке штацијс отпуштеп је из државне службе. — Дознајемо да јс аустријски посланик у Србији Кевенхилер отпутовао у Беч. Сигурно је то путовање по споразуму са својим „вернима".

ДН ЕВН И К Страни. (Француски Помаеји.) у округу вијанском у Француској нађен је пре кратког времена стари римски град. Раденици, копај^ћи земљу наиђоше на циментован зид, те одма известише енжењере, који се с археолозима упутише на то место. Откриће се показа као врло важно. До сад нађено је на седам хектара земље: храм, позориште са стубовима и 90 метара широком позорницом, бања са добро сачуваним кадама. канали, подови, куће, ханови и читаве улице. У многим домовима налази се многобројно посуђе од иловаче, камена и гвожђа. (Колико вреди ђенерао Скобељев). Храбри ђенерао Скобељев заиште за време носледњег руско-турског рата од главног војеног стана пет хиљада војника, Он се позивао на то, што је у војеном распореду стајало, да број његове вој! ске чини петнаест хиљада војника. Командујући велики кнез одговори на Ско, бељевљево потраживање овим писмом: | П У овај мах не могу дати захтеване помоћи. Али број ваше војске и ипак је ! у своме реду; јер ми рачунамо, да ви I сами вредите пет хиљада војника, а нет и десет чине управо петпаест хиљада". Вбог еелидбе изићиће ирви идући број нашег лиета у четвртак.

ПОРУКЕ и ОТПОРУКЕ. Шабац. Г. Гашићу и П. Стев. Послати 176 дннара предплате, примилисмо. Хвала вам, и братско поздравље. Смедерево. Окр. Команди Послатих 6 динара предп..ате, примилисмо. Пирот. Ономе кога се тиче. Послатих 264. а не 262. динара преко г. П С. примилисмо. Особита вам хвала на заузимању, и братско поздравље.

одавде , које из унутрашњости. У 1 из Алексинца: — па онда из Ле- именом Либералом, и ако не можда | тизам, увек краснти народну либезачељу седи првак и вођа народно- ненице, Нараћина, Гроцке, Кладова, у оноликој мери у Београду, где ралну странку . и у том уверењу либералне страпке, г. Јов. Рисгтгк. Куршумлнје, Краљева . Лесковца, смо се ми впше гараптовапи осе- папија здравицу страпцн препоруОко њега су нознати прваци и дру- Обреновца, Паланке, Бојника, Бре ћали. а оно свакојако у унутраш- чујући члановпма њеним и одсада гови му. снице, Брзохода, Ражња, Азање, В. њости, где сваки капетан није мо- као и досада негу тпх грађанских До њих се иоређали сједне стра- Крсне, Селевца. Свилајнца, Петке, I гао разумети легалне и мирољубиве , врлина. не представници цркве : протосин- Лапова, Лопатње и т. д. и т. д. Из тежње либерзлне стравке. Реч Кра- ; Гости се одушевљено одзивају ђели, спнђели. проте. свештеници, нове Србије није екоро пи један ј љева учинила је сада крај свакоме I ваздрављачу,- „мвогаја љета" ори ђакони: с друге стране лрви и ода срез остао, а да није нослао своје 1 неспоразуму. Поред оданости ми С е по дворани. брани људи из свију округа Србије. изаславике. смо сада ва томе и дубоко захвалГости не седе но местима нз којих * 11и - Благодаримо Му. Пијемо му у Весеље је у пуном јеку. Срца се су.... тамо су и тако сваки дан за У 9'/. часова поустајаше гости. 1 здравље н кличемо: да Живи Ираљ разнграла, а жива реч почиње да једно... Они који се ретко виђају, —- Г. Јов. РистиИ с ауном чашом Милан. све ожнвљава. Здравице иду за здрајер им је далеко кућа од куће, ме- у руци аије здравицу Нраљу Срби/е, ј Чаше се нзпразнише до дна, а вицама и све налазе на једнодушан сто од мес га. же.љви су једав дру- Његовом Величанству Малану I. из гтотине грудн разлеже се громо одзив. 1. Вл. ЈовановиА у подужој гога. па су се и груне нрема томе Он изјављује, да је Скуп либе | вито „ Шивео Нраљ а . Гости отне- здравици разлаже потребу иотпуобразовале. Уз Београђанина сео ралне странке ва својим еастанци- ваше на ногама „многаја љета'" н није организације народпо либералбрат из Врање , до овога браг из ма већ имао прилпке да у два ма- химну краљеву. не странке н изјављује жељу и паКрагујевца срца Шумадије и старе ха пзрази своја осећања лојалности После подуже отпочивке устаје ду да се то што скорпје нзврши. престолиице српске, до овога брат и оданости према владалачгсом дому г. А. ВасиљевиА, председник управе Вуја Васик нпје у здравље нрвацима из Ужица. до њега брат из Ваље- ' Обреновића , а да сад може само ј „Дружине за потпомагање Сриске либералне странке у лпцу г. Јов. ва. до овога брат из Прокунља, до додати и изразе захвалности иа ми- Књижевности." Он наздравља лн Рнстића. Дим. Матик наздравља слоњега брат из Г. Милавовца, до о- лостивом пријему којим је Краљ у- бералној странци, као странци ре венској заједницп. Маи/иА из Неговога брат из Шанца. до њега браг достојио Скуп п том приликом бла- да, законитости и нравилног разви- тнна напија у здравље срнекој војиз Зајечара. до овога брат из Ћу- говолео издати народво-либералној тка, и нстиче главне н освовне сци у лицу њеног првог ђенерала, прије. до њега брат из Неготине, • странци благонаклону сведоџбу као врлине те странке: поштење и па Јов Велимарковића. Гру/а Гаврилодо овога брат из Чачка, до њега странци реда, патриотизма и ода- триотизам. које поглавито и дају виА из 1. Милановца паздравља предбрат из Пирота . до овог брат из ности. Ова милостива оцена у то- животну снагу овој странци и чвр- ставницима странке желећи еложан Крушевца. до њега брат из Лозни- лико је више могла обвезати странку, шће одржавају у заједннци чланове рад у корист земље и нрестола. Геце до овог брат из Ниша, до о- што није давно било оно време, кад њене, но ма каква писана правиза. нерал Белимарновик, одговарајући па вога брат из Смедерева, до њега ј су се чланови паше стравке не без Он желн п уверен је, да ће те гра здравпцу, рече, да је српски народ брат из Пожаревца, до овога брат : неког ризика моглн назпватн својпм ђанске врлипе, погатење п натрно српска војска, илп, српска војска то