Српска независност

— 616 —

■ао притвор код среске куће, те видев овај бој притрчи у помоћ капетану Мијаилу, те њ:.х двоје. Циганин и капетап надвладају и избију поштено писара Марка. Овај приаор или боље ^виделопачки" шкандал гледао је силан свет, па и ноп посланик за тај срез. Ето тако „виделовци" лижу утлед и аукторитет чнновнички. Онаких појава има сувише међу п видсловцима и то су такорећн дневне обичне појаве, јер људи које „виделовци" гурају у службу државну, сви су готово такови. да и не знају ништа друго чинити но нокора, који служе на јавну саблазан и руше углсд вдасти. Па јели онда каково чудо што углед власти пропада. и што се чиновништо мрзи и неп- штује. Али у „виделоваца" је образ дсбео те подноси све. Тешко овој јадној земљи. док њоме уирављају „виделовци Ј . — Дознајемо, да је 16 ов. месеца била министарска седница, у којој су позвани били. енископ Мојсеј и архимандрит Дучнћ и још нека д«х<>вна лица. Предмет савет. вања у тој седници био је познати „закмнски предлог о црквеним влас тима". Шта је влада иамерила у том поглелу радити не знамо, а није нам познат ни резултат министарске седнице, у којој су участвовала и навсдена свештена лица. Ово је важна ствар, она заееца дубоко у интересе наше цркве и вере, па ћемо се ми на њу другом приликом опширно вратити. Али у напред можемо казати, да се ми од „виделоваца и и у том погледу немамо никаквом добру надати. — „Срнско-јсврејско друштво" приређује у суботу тек. мес. у сали школе јеврејске „Веседу са игранком." — Г. епискон шабачки Јероним, који је дошао да поздрави Краља. за сретно спашење од убилачке руке, примљен је код Краља 15 ов. месеца. Ауденција је трајала скоро два часа. — Дознајемо да је дојакошњн ерпски заступник у Бугарској г. Оава Грујић премештен у Атнну за српског заскупника . а на његмво место иде г. Ђока Симић, начелник министарства спољних послова-

Даничи&еви венци. Беседу што ју је говорпо Јован Бошковић у пме велике школе у спомен Ђури Даничићу, згодно је започео оним речима из еванђеља: „У иочетку беше реч". Доиста реч, мисао, идеја јесте увек свему ночетак. Идеја јесте оно, што нове светове ствара. Идеја је у истори]И света онај чинилац, који пресу ђује. Унапред је битку изгубио свако, когод војује против идеја, на ма то био цар или краљ, па ма то била силна царевина или краље вина. Јер војевати против идеја, то је војевати против ваздуха, против светлости, против магнетизма, иротив електрицитета. Ма који народ још од пре Омира па до данас да узмемо, код сваког ћемо вндети, да само мален део његов идеји служи, и да су ти служитељи изабрани синови и ирави добротвори тога народа. Оввких изабраника и добротвора свога народа, и у онште бораца за идеју, бораца за напредак човечанства, ми ћемо. нреврнувши листове историје, саразмерно наћи пајвнше у старог народа јелпнског. На откуд толика разлика између народа јелинског и свију осталих еарода ? На ово је нитање одговор кратак; састоји се само иаједне речи, а та је реч в*4џауод венац. Да. венац је тајна вечне сла ве старих Јелина, венап је знамење њихове ираве моћи и величнпе. Коме је непознато, како је поно сите војводе силног краља Ксеркса страва била обузела, кад су чули, да се уз иркос иримицању њихове небројене сувоземне и поморске војске Јелини на АлФеју боре за венце од маслине ? А са шта их беше обузела страва ? Беше обузела с тога, шго сазнадоше за иоглед на живот људски, који њима до тада беше ненозпат, за ноглед који вредност живота .удског не налажаше у што већој моћи. у што већем бо-

гатству и што безбрижнијем жпвовању. Из оваког погледа на живот — слућаху они — мора да извире неко изванредпо јунаштво Што слутише то и наслутише. Борци за венце, и ако бројем мали, бише победиоци. И најдпвнија беседа за коју историја речнтости зна, беседа, којом је Демостен, оличена савест народа јелипског, бранно и одбрапно нолитички рад свој нред својим сувременицима и нред свима потоњим вековима, има име: беседа за венац. И паш велики покојник Ђура Даничић. који се никад иије уморио радећи за срећу и напредак свога народа, и којег уз Доситија и Вука иде пајвећа заслуга, те је сунце српске свести впсоко одскочило, био је борац за венац. У спроводу и у Загребу и у Београду то је свако очнма својима видео. А ко хоће још једном и још боље да то види, да је наш бесмртни Даничић био борац за венац, онај нека дође до прекрасне дворане велике школе. Ту ће свакоме у свој својој величини изаћи иред очи Ђура Дапичић. кад поглед баци на опе силне и лепе венце, којима га је обасуо народ српски и хрватски. Најлепши је венац онај, на којем пише: „ Своме учитељу краљица Наталија ц . Ио жељи краљичиној тај је венац заједно са покојникомспуштен у гроб. Сви остали венћи изложени су, као што рекосмо, у дворани велике школе, и ово су: Нгуа1зко агкео1ор1ско <1гп 24 уо Ојип Баш(Нси ; 01)г1па га<1ги&а и $1бки пајв1аушјеши је21ков1<»Уси <1ги Сјип Оаш&си ; Нгуа1вк1 ре<1а5о§1ск1 кпргетап /ћог Оги Ојип иап1С1си ; 1Јс14е1Ј8к1 21)ог зшшагјје %оврјске Оги Ојип Оап1С1си ; Прослављеном борцу за срнски језик Срби свеучилишни грађани у Загребу; ХЈсенјаки Ојип Оап1С1си к1иђ 1п/лп1га 1 агћЛек*а: 2ћогис11е1јбк1 ха^геНабке геа1ке Ојип Оашс1си ; Ђури Даничићу Србадија у Грацу; Ојип ОашснЗи га&гећаск1 геа1с1; Српска православна општина Г. Карловачка Ђури Даничићу; Српска иравославна онштина у Загребу Дру Ђури Даничићу ; Српском књижсвнику захвални ђаци; Ц"с11е1 јвкј гћог каг1оуаске ршпа/лје Ојип Оашс1са; Неумрлом Дру Ђури Даннчнћу градска општина Земун ; Кеишг1ош кпј17,еУ1пки гћог аидћешћ 1 иргаушћ сјпоупјка и Хешипи; УеНкогавкгпоте исепјаки кга1ј. уеНка кттлгуа и 2а§тећи; Ђорђе н Марија Поновић ЂуриДаничићу ; Загребачке Српкиње жртви материнског јсзика ; КаИса С1Ис Ојип Вашс|си; Ггапјо 81е1<11е. ћПјегшк ^га<1а 818ка Ојип Оап1С1си; Ђури Даничићу браћа Јовановић нз Нанчева ; 1Ј вротеп Ојип Вап1сЈси о<1 пје^оуа &оуа1е1ја ; Неумрлом раднику срнски слободни зидари ; ОгоС Нипуа<1у ^авгћ« а ге&1 ћага1плк ; народни раднкална странка победиоцу у борби за право народнога говора; 81ауппте рокојпЈки Ојип БамсЈси сЈатт <1гате ћгу. 2ста1јвко^ ка/а1ш1а; МаИса в1оу6п вка Ојип Оашс1би; Кеитг1(»т ћогси /а ћга1з1уо Нгуа1а 1 8гћа ис1(е1јбк| гћог ре(пнјбке ргерагап<Нје 1 \је/ћа«»п1се; Ојип Оапјбјси агкео1о§1ско <1гигкУо г б18с1а К ; Уе1еитпЈки Ојип Г)ашб1са ЈоћгоУо1јпо уа1го^а8п«» <1ги/1уо и 818ки ; Нгул1зко рјеуаско <1ги/*уо Батса и 81зки Ојип Оап1с1си; Огад81вак Ојип Оан1С1си; УсПкоти исепјики В18аск1 (г§оуаск1 гћог; Оћ11е1ј 81. РауНсе и 818ки Ојип Оап1С1си; ђаци велике школе своме великом учитељу Ђури Даничићу; краљ. српска виша женска школа Даничлћу; Ђуру Даничићу, творцу науке о српском језику, наставници београдске гимназије; ђаци београдске реалке бесмртпом Дру Ђури Даничићу ; Ђурк Даничнћу наставници београдске реалке ; Дру Ђури Даничићу цроФесори учитељске школе: „Влаготоме ко д<» виЈек живи, имао се рашта и родити- : ђаци учитељске школе бесмртном Дру Ђури Даничићу : „Србима се сунце крије, Даничића Ђура није, али ће му сномен сјајни, у свем Српству бити трајни ; Богословија великом научнику Дру Ђури Даничићу; Ђаци богословије Дру Ђури Даничићу: л Језик мудрих људи украшава знање*" Ирит. Солом. XV. г. 2. ст.; Диву међу књижевннм јунацима српским срнско псвачко друштво у Загребу; Ојип Оаиачси исЈ1е1јв1уо кга1ј. псИе18к1ћ ако1а 1 ује/ћаопјса и 2и{*гећи; Ојип Оашпси ас11е1Ј8кЈ вћог кгл1јеУ8ке ртна/јје

/аргећаске; Нгуа1вк1 8око1 и 2а#гећи ; Ојип Оап1С1си ргауп1ско <1 гп/1уо и 2адгећи; Ојип 1)ап1с1си ^га<1 2а^гсћ; Неумрлом браниоцу Ђури Даничићу питомци српске државне железннце; ИеитгЈот Ојог&јп Оап1сЈси рга<1 1'е1ппја 11 (23) поу . 1882; Дру Ђури Даничићу ђаци трговачке школе; Ђуру Даничићу народно позориште; Ђури Даничићу грађанска касина у Бсограду; 81аупоти кпЈ1/сутки кпјј/ага ^ауовЈауа Наг1тапа и 2а&гећи ; Дру Ђ. Даннчићу дружина „Нада ц : л Језик је народ - ; ПроФесори велике школе сво е другу Ђури Даничићу ; срп. учено друштво своме члану Ђури Даничићу; Општина београдска Ђури Даничићу; Српско лскарско друштво своме члану Дру Ђури Даничићу; Ојпп Оап1С1си Шаошско <1ги/1уо копујк1огзко и 2а!гЈгећи: Ојип Ои1нб1си ис11е1јвк1 зћог и/а&гећи ; Ггап Го1пе^о\1с: г Вт 81 јипакот /паповИ, а Ит 81 81По в1<»&и 1 ћопо 8е /а в1оћо<1и и ; Нгуа1зко в\'сис1Нн1е исепјлки Ојип Оап1С1си: Кеитгћ.т Ојип Оашстси ћгу. в1ау. <1а1т. /ета1јвк1 о<1је1 /а ћо^ов^оује 1 пав1ауи; Никад неирсжаљеном св<»м члану Ђури Даничићу; Ојпп оап1с1си <1ги/1уо итје1ло 81 ј и 2а^гећи; Пги/1уо 8у . Јегоп1та Ојип Оатб1би, уеПкоти пабети јег^кон 1 <»Vсп ; Ји&ов1ауеп8ка ака<1ет1ја /паповИ 1 ишјс^повИ зуојети в1аупоти в1апи Ојип Оап1С1си; Ога<1јап1 ћгуа1бко^ 8Уеис1Н81а исепјаки Ојип Оашсчси: У животу )е смрт, у смрти је живот ЂуруДаничићу Ср^и Митровчани; 1)ашб1<5и ргоЈсзогвк! вћог кга1ј. уеНке геа1ке и 2ешипи; Срп ска учитељска школа у Карловцу Ђури Даничићу; Дру Ђури Даничићу београдско певачко друштво; Дру Ђури Даничићу од црквене певачке дружине „Корнелије и : „Српске звуке српске речи, српска је књмга тобом текла, једну речцу још не стечс, што би т^ту за те рекла и ; Ђури Даничићу српска црквена певачка задруга земунска: Неумрлом српском Филологу Дру Ђ. Даничићу певачко друштво „Даворје" ; Иреводиоцу старога завета и псалтира српско-јеврејско певачко друштво; Кеитг1ош Оги Оашсјси ^га<1зк1 П/1к Бг. Мгзк 8 оћ11е1ји ; Ојип ОашсЈси <Н<»шска Изкага и 2аргећи; Ђури Даничићу београдсви књижари ; Великом књиженнику Дру Ђури Даничићу слагачи задруге штампарских раденика ; Нг\ а1зко Иро^гаГвко <1ги/1\-<» 81а\-поти кпјшзушки; Даннчићу дичн.»м имену Вогдан Мсдаковић. Омладино срнска, узданице отаџбине-' Ето ти узора. којег је одгајила српска мајка „све с преслице и деснице руке"! Ето ти за углед Ђуре Дпничића, дичног борца за веиац! Борци за венац јесу неиобедл»нви браниоци свога народа и своје отаџбине.

! Др. Весовић , санитетски капетин п])ве класе. и толико се је трудило и својскв заузимао, да је заслужио на моју моје жене јавну благодарност. За овако учињени успех око лечења моје жене, ја овим јавно изјављујем г. Др. Весовићу благодарно<*т, и молим га, да ово прими као знак признања мог и моје жене, с' тим увсрењем да ће мо га имати у успомеои као вредна, сп »собна и вољна лекара за п »моћ болницима у њиховој тешкој муци. Хиљадили се оваки српски лекари. М. А. ТоЈорпвпК бив. нач. срески.

СФФЗ

СЕХО СА ЈАВНИМ ПРЕДАВАЊЕМ Кога је чист прихол намењен у помоћ једном оболом српском писцу биСхе у суботу 20. новембра У грађанској касин1 П Р 0 Г Р А М : i дм). 1. Увертира из оаере. л ОЈ8Уапа (1Ј Агсо" од Вердија, — свира позоришни оркестар. 2. Двнламација госп. Милоша Цветића. 3. Свира на виолини г. Вогдан Поповић уз пратњу клавира. 4. Прелавање госн. проо. Гершића. 5. Ђ 3ујте струне' и - Леааје аора л двонев од Д. Јенка, певају г-ђа Цнетићка и госп. Раја Павловић. ii дко

Цена је улазници 2 динар од еамца. 4 динара од породице. Позвани гости могу добита улазнице код одборника. или у књижарници г. Петра Иурчића, или у вече на забави. Почетан тачно у 8 часова. одбор: Светомир НиколајевиК. Таса БанковиК. Милан Ст. МаркпвиК. Др. Михиило ВуЈиК.

ЈАВНА 6ЛАГ0ДАРН0СТ. Моја жена Наста у нр. месецу иатила је од гушобоља. Волест је у толикој онаености била, да јој је грозила смрћу и само се је могла одклонпти лекарским труд^м. Труд око лечења уложио је г.

Огласи ОНИ ПОЗНАНИЦИ ИЗ УНУтрашњости, као и књижари, којн | су иримили аа распродају известаи број књига „за иросвету и слободу и ое Стојана Бошковпћа. а нису још I рачун свршизн, нека изволе ирикунљене новце или остатак књига послати штампаријн задруге штам; парских раденнка. 1 2 IIР МОГУ ОВЕ ГОДИНЕ НА ВА11!« ведење (21. Новембра) да доче1 кујем госте. Дим |Миловановић.

Број 193

учит. у палилули. 3-3

К&ФДК& КОД У1ЕДИБЕЊ& Чаот ми је јавити ноштованој публнци да сам своју каФану н ове зимске сезоне снабдео еа иајизврснијим квалитетима сваковрсног пића и деликатног биФе а. Чимим особито нажл>нвпм поштовану публику на мој часто прави карловачкн БЕРМЕТ, аатим па ликере, каоштосу: „Ваннле де какао", „Мараскино ди Зара Ј „Холандски кирасо" „Коњак Фипе шампањер 1- ' „Аписете" „Кнмел" „Оригинални дунли руски алаш -1 ,Француски правп шартрес" зелени и жути, „Венедиктинера" „НајФинијег Јамајка рум" „Абсипта" швајцарског н Франпуског и т. д. Од внна имадем обпчна бела и црна. Од бела у боцама, најбол>е врсте: „МаНарад Ризлинг" „Ризлинг" „Мепеми ауштих 1 ' „Бадачоњп" „Чомборди" „Тоиај-Аусбрух". Од црна у боцама најбоње врсте: „Мепеиш Аусбрух" у малим и великим боцама; „Буеајн Шамхеђн", „Менеши ђорокер -1 П1ато Бомон „Менеши Кабинет". Сва поменута вина добијам из првих подрума: граФа Зичија, Камиња, Кегедима, Радановика, гроФа Кароље и др. Од шампањера имам С1а<Иа1еиг-а. Преиоручујем своју нзврсну каву, српску и немачку. Обраћам пажњу поштоване публике на моје, ио најновијем Фазону удешене билијпре. Све ово и оностране сраске и немачке новине стоје у мојој каФапи иоштованој публици на расположење. Осим тога држим и фраииуске новине. Музике концерте држнм двааут недел.но. Теја, ча/о, чоко.гаАе и лодних закусака дајем у свако доба. Послуга брза и тачна. Нека ми је доцуштепо још поштовану публику најискреније уверити. да ке мн вазда најве^а брига бити, да моје иоштоване госте, као и досади жто сам, пајноднупијом н најул,уднијом уелугом предусретнем и добар глас моје коване и на дтље очувам. Београд 17. Нов. 1882. С ноштовањем Лаза Миодрагови*.

маснвк .Доикина за потпп»аган.в Срлсив к ^ижрвмпс •<

цгмории ркхнав Др Даза Ностик