Српска независност

су да се то нитагве замо још јаче заплет<>. Ми е п умемо да би АустроУгарска, огорчена и увређена услед Јушког отпора Румуније, радо при стала на сазив нарочите европске комисије, — у којој, бар ако би то од Аустрије зависило, неби Румунија ни била заступљена, — да реши дунавскп спор између ље и нодувавских држава. Но то ће бити а, по свој прилици, и остати пуста жел.а наше „пријатељице", којој се бар не може пребацнти да се не стара за своје интересе. Према томе, и ако би се ускоро имали састати заступници европских држава у оншту конФерепцпју, неће се на њој ни дунавеко ни мисирско питање регааватп, већ ће нопФерепција а о томе већ и страви листови почињу говорити, имати јединн задатак да реши хоће ли се Европској Дуиавској комисији нродужити мандат илп не. — Арбапаси као да су се наново собупили против турских власти. Тако јављв|у из Скадра, да је тамогањи турски губернатор похапсио иоглавице неких арбанашких племена због велсиздаје и то по наређењу из Царнграда. У исто време кревула је турска влада велику војеку против Албаније. Неколнко ннзамскнх батаљона упућени су чак из Јапине да нојачају гарнизон Скадарски. Најјачи покрет мећу Арбанаснма опажа се на црногорској граници и с тога је порта покушада, да уз нрнпомоћ неких евронских великих сила нрнволе Црпу Горуда јој помогне савладатн нокрет Арбанашкв. — Чувени руски генерал Тотлебен јако је оболео. Влада му је дозволила да нотражи лека изван Русије. Тотлебен ће по свој прнлици у Италију. — По нариским веетима држали су прваци свију републиканскнх Фракцпја у стапу Леона Гамбете велику конФеренцију, у којој је утврђен споразум односпо личности председника републике за случај, ако би садашњи председник Греви пре времена отступио са свога ви соког положаја. КонФеренцнја се из јаснила, да у том случају ако Гам

бета неби хтео за сада нримити се највишег достојаиства у земљи, кандидује генерала Кампнона, бившег војпог миаистра у Гамбетином кабинету за председника реиублике. аз листовд аи) русгих Г С. Петербурскија вједамости од 8. Новембра пишу: г Сутра 8 новембра, имендан је едавног еветитеља и натриоте, светила и љубимца православног смовенеког света, српског митронолита Михаила. Ми смо дознали. да су из Петрограда разна високопостављена лица, кориорације и општества, поелали српском митрополиту телеграмске поздраве, у којима изражавају најтоплија своја осећања. Нзмеђу тих посдатих телеграма највећу пажњу заслужује депеша коју износимо на јавност. Прел нама је списак оних. који су ту депешу потписали. Међу њима налазимо ми много виднијих свештених *чша и високих чнновника грађанскнх и војсних, уредника повина, инжињера, црквених старатеља, трговаца па и самнх телеграФиста. Сва ова, и ако различпог положаја лица, сјединила су се једним. онштнм. чисто руским осећајем, осећајем љубави и уважења према славноме патриоту. Депеша гласи : „Високонреосвештсни. високопоштовани Архинастиру! „Подносећи вашем високопреосвештенству срдачни поздрав на дан вашег анђела, молимо вас да примите израз паше дубоке туге о злом страдању, које је постигло вас и вашу паству, за вашу ревност православију, љубав отаџбини и свстлу оданост великој словенској породици. „Молимо господа, да укрепи ваше душевне и телесне силе да истрајете до краја у вашем апостолском подвигу. Нека се не угаси на светилнику српске цркве благодетна светлост Христова светитељства. Нека поврати Цар царствујућих и господ господствујућих, љубазном пама народу сриском. у лицу вашем, пастира и чувара на радост свему православном словенству. А дотле свима нама служе за утсху. велике речи друга Христова : „ И светлосг сија у тами, и тама иеможе да је савлала. с Препоручујући себе вашим светитељским молитвама, молимо вашег архипастиреког благослова". Долазе више од сто подписа. И ми се придружујемо искреним и топлим осећајима северне браће наше и велимо: јача је сила божија од силе

важивје. Светлост мора разгонити густе, страшне тмине које су покриле обзорје нашег народњег и државног живота за ово две годипе даеа. Бог чува Србију, он ће и разведрити небо наше ! Д 0 п н с и Шабац. 30 октобра 1882 год. Пре месец дана но нашем трговачком нослу били смо у Бачевцима у ужнчком окруту, и ту смо се бавили више дана; путовање наше од Шапца преко Цера и Прослопа, прелаз преко старе тако зване г Ј1атинске ћуприје" на реци Љубовиђи, и преко осталих мањих и већих, бистрих и брзих речица као и путовање уз валовиту Дрину и њена дивна поља и долине, тако нас је све занело и очарало, да смо сами себе питали: да ли може већег уживања и насладе бити за човека од ових дивних предела српских. Треба само пронутовати кроз нашу отаџбину. па се уверити дајој равне нема по дивоти и раскошу природном. Истина је да је пролаз у те округе, због рђавих путова доста отежан ; али док се ево на прилику започети јз Дрину од Лознице пут до Бајине Баште доврши, који је долином дринином проведен и док се код Зворника -Црвена степа ц , пробије и на Рогачицн просече, онда ће комуникација од ове стране унутра у тамошње округе оживети. теће се без сваке сметње трговина живо отворити, и тамошњи ће производи на цену скочити која им приличи, а која је убијена до сада била. Као :пто већ рекосмо ми смо се и за вре.ме нашегпутовања. а и бавлења у Бачевцима топили у уживању и били смо очаранн дивотом природе Ово наше уживање номутио је само у неколико један немио за нас случај, који ћемо овде испричати. Кад смо дошли у Бачевце, одсели смо у механу браће Вучићевића Томе и Митра, од којих је .рви кмет села Стрмова (а засеок је Бачевци) а други механџија. Оба су ова Ората људи у свако.м погледу — п као трговци и као грађани — ваљани, поштели од свакога уважени. На дап два, прсд повратак наш од туда за овамо, седели смо ми са повише људи пз тога места у собн и посао наш трговачки обављали. На један пут човек један у цивилу бану у исту собу, без да нам назва Бога, и пошто нас све од нете до главе премерн очима , седе на један кревет и ћуташе. Један од сељака устаде иза нашег астала, скиде капу п смерно рече: „како си господин канетане'? и Али на тај поздрав г. капетан пп уснама немрдну , но и даље сеђаше и ћуташе. И ми тек сад из поздрава тога сељака видесмо да је то срески старешина. дакле један изабраннк „пречишћепе а полпције, којн ето тако л . по нонашање према грађаннма има. — Доцније смо већ дознали да се тај господин зове НићиФор Павловић, и да је он још жалоснн и вајни правник. Чак после вечере г. каиетап проговори у дозва Мнтра механџију, па му преко и набуснто рече. да он хоће за себе и друга свога инжинира собу. Бадава га Митар мољаше, да он са инжиниром остане у истој соби у којој смо и ми, јер ту су четири кре-

шу. Срби су ту оџаковићи. Носле има Турака, Јевреја. Цигапа, Јермена, Цинцарије и Грка, Арнаута и то не један два. но од сваке ове врсте више или мање. Сад се виђа поред ових оријенталннх тнпова и Немаца, Француза и Талијана. Сви ови људи проводе своје навике „народне'" и верозанонске обичаје но својој вољи и слободи, онако, вако нама није дозвољено било нод њима. Једном се потужим свом газди да од вских бубњева већ ми је постало несносно. Три дапа прашти ^цигански^ крај! Бубњеви, зурле, свирале, ћеманета само свирка па свирка! Газда ће ми рећи да је то нразник и то обрезање. < Ово није било код богатих Турака, но код „Цигана", који су мухамеданеке вере. Трећи дап око 5 часова — ето ти једне литије кроз варош. Напред зурле и бубањ (који бејаше нукао од зора!) За тим деца. У тој групи јаше један дечко од својих 14 год. на белу коњу за њим јсдан мањи на дорату, за овим још један трећи на свом коњу , којима су биле привезане зсленс мараме (зелено је турска и маџарска „народна" боја). Дечаке придржаваху с пуно поштовања по два човека. Коње им воде по један. На сапима држе руке двојица. А у седлу седи обрсзаник у новом одежу — а пео ррд завршују њих 2 и 2

који иду и весело се разговарају. Око свега тсга иде онако за свој рачун руља деце у панталонама. у шалварама, чупаве и обријане главе и све стаде г пред амам (иза каФане л Европе - ). Ту ће се сврши ги са оштрим бријачем овај крвави обред обрезања — о коме научењаци веле сви да је груб и штетан, али који је једина и највећа свечаност у Турчина. Венчање, сарањивање — све се то брзо и кратко свршава. само ово не! Има нечега херојскога у овом обичају. Место детенцета које се дере и нлаче — седи момче на коњу, коме се указује | свака почаст И то вн је било обрезање сиротнијс деце. А како је то све (било) сјајно кад је се обрсзивао какав Пашић или Беровић ?! Богатијн Турци кад обрезују свога сина чине севап узев у дружнни и комшијско сироче, коме сав трошак плаћају. само да има његов син — врсника пред законом. Гледао сам како једно вече носе једиог мртваца. Беше оиет сиротнија класа. Пронсше га поред двора па на мост. Није да га носе но гправо беже с њиме. Ништа ту нема што би подсећало на | раскошлук. Једна проста сандучина и | у њој ће бити онај, који сс онростио ' бсше бриге и политике и иде у царство | мира и спокојства, где псма — нартија!

И ова простота нмпоннра! Колико се лудик и несрећних трошкова чнни све „јадннку" .за душу- а беенима у гушу. И була има у Нишу! Оне се виђају улицом забрађеие до нспод очију. Све се подјсднако носе. Црна (или зелена) риза озго а бео завој око главе. Оне не лармају путем кад иду. Озбиљно ћуте и иду за својим послом. Да ли оне имају каквих несташнијих тренутака ? Чисто да се чуди човек где су толике појете пародње и капуташке еакупиле толико материјала о овој врсти становника васионе !! Нагомилавање странаца у Нишу изазвало је нотребу да има и „конзула" тамо. Француска , Енглеска, Италија. Турска и Аустрнја имају своје нреставнике у Нишу, који сваког празника истакну своје уважене заставе, што даје овој иначе мирпој вароши неки особан интсрнациоиални и светски облик. 0 великим годетима преставпици вел. сила дођу у нашу цркву, а после иду на честитања месним преставницнма паше државе. Имао сам част да будем једном у друштву са њима. Нису иепријатпи људи. Били смо о дану рођсња Његовог Величанства код деда Вшстора, I

вета, а друге празне собе нема. Бадава га Митар увераваше да смо ми поштенв људи и трговцп . да поред себе имамо ' поваца. на пеможсмо ма где ноћити, и сад из те собе излазити у којој смо већ пет до ше^т всчери поћивали и т. д. Капетан оста при свом. јер се, вели, њега то ништа не тиче што он — Митар каже да смо ми трговци и поштени људи . он сачо неће пас никак • са собом у соби да трпи. И тако ми на молбу Митрову морадосмо из те собе изаћи ■ заједно са Митром у његовој соби преноћити. — Пошто је сс доцније изпраскао н извикао на Митра што нема јечма за његовог коња, који вели, зоб овас — не једе, затворио се у своју собу, а ми остасмо дквећи се тако неуљудном нопашању његовом. Ето, тај је само случај као што рекосмо помутио нашу веселост и уживање у том дивном месту. Али смо г ог истог вечера за тако неуљудно према нама понашање г. НићиФорово подпуног задоволења нашли, а на име у томе, што смо вндели да сам народ таког надувењака мр?и и презире, те му бар онде, где може, ту своју мржњу и ирезрење показује. А о томе смо се потпуно увврили овом приликом. Један од бољихтамошњих људи звао је на „комишање^ на коме је момака, девојака жена, па боме и баба и стараца било на 80 душа, па је и нас позвао. Мало доцније дошао је и г. капетан са својим другом, алн су ту хрђачо прошли. Са свих страна. као киша надао је ољуштен кукуруз на њих обоицу тако, да им леђа, прси глава и пи један део на телу није остао од ваљаног буботка. Само је сирома г. инжињер више пострадао, јер су му на носу наочари прсле и по лицу раниле. С места су обоица морали да бежс у механу те ту да ране и убоје вндају. Иошго смо на комидби виделн г. капетана, тек нам је се онда разрешила загонетка, што он хоће да има собу за себе. Он је здраво -моралае- па је хтео н ту свој „морал" да покаже . што то „добро дело и није учинно, разуме се да су крнви онн, који су га на на тако бруз руку одатле испратили. Ми ово износимо на видик само због тога, да свет види каквих има избраника од оних „пречишћених", који имају кад да тумарају по комидбама . док су им путови по срезу тако речи не пролазни. — А не износимо зато , што бн тим као сами себи личног задоволења тражили; јер смо га ми као што напред рекосмо подпуно нашли | ДОГЛАЋЕ ВЕСТИ Колчко су _виделовачке ц присталице покварени нека сведочи и овај случај. Ту пре неки дан догодио се један призор у срезу посавском у округу београдском који износи на видик . какови су они чиновници. које _виделовци - дижу. Срески нисар Марко, позеат под именом -капетан Марко". којп је иеки шест месеци био лежао у казаматима пожаре вачким због неморалног дела, побио се са својим капетаном на улици, те како је Марко јачн од капетана, он га н падвлада и обори на земљу. Но случајно десио сс ту нски Циганин који је издржакод корпусног команданта пук. г. Лазе Јовановића. — код г. начелника и код. г. кмета, где се чине свуд лепе здравице. Код деда Виктора је — прост жнвот. Око куће има доста дрва и лука. У кући смерно и скромно. Кућа је старинска и ниска од слабол материјала. У соби је намештај ттрост. Доле асура. На среди сто са простим белим чаршавом, озго виси проста лампа од 20 гроша. Около су раФови озго а крајем су миндсрлуци, којнма се нс може раскош нн с које стране пребацити. Преставници вел. снла били су у овој соби и као и остали гвсти нослужени су са простим чашама које је разносио један поиа. Деда Виктор је, као што се внди. врло чуваран човек. Баш му тог дана говораше један од нрисутних да наирави (у свом винограду^) једну ^европску" кућу — нашто деда Виктор не даде своје саизвољење, по свој прилици игго је намсран да и остале дане ироведе у овој малој кућн у којој је он (као монах( правио — калдрму. А за то што он живи тако скромно : послао је св. Хилапдару четири хиљадс дуката — да се нешто озида и оградн! »Исполајети Деспота \ и — с наше стране. (наставшКе се).