Српска независност

из тог жалоесог случаја паучнли памети, те ће ваљда од сада мало ублажлти наметппчкн правац своје полптике према Србији. о»» НАШЕ ЦРКВЕНО ПИТАЊЕ Познати предлог закона о црквснни власТпма до%н ће одмах на дневви ред, чнм ге -скуиштииа" искупн ? Законодавни одбор слпжио се са ноглс нма мпниИЈра НпИавшка и још се'сабо чека коначна одлука _скуиштине". падапредлог ностане закон. То ће се све свршити кроз две три недеље пајдаље. Ми ћемо на тај начин д >Г»итн закон, који ће по мишљењу напредњака срећно решити наше црквено питање и учинити крај овој аномалији. к »ја је укочила точак црквенога живота. II ми мпслимо да ће се новим законом ироменитн садашње стање ствари : алн не мислимо да ће та промена донети срећу, него на иротив држимо, да ће та иромена донети јсдну од највећих несрећа по нашу младу краљевину. Нови закон о црквеннм властима уништава сву садашњу црквену власт и руши све темеље, на којима је црква 19 векова егзистирала. Њнме се ствара нова црква са извесним оеобинама. које оетављамо стручњацима да оцене еа свога б«>гословскога гледишта, а ми ћемо само изјавнтп. да као патриоте из дна дмпе сажаЈвевамо . што се забада трн у здраву ногу без сваке нужде и што се раздваја снага п онако маленога ерпскога народа. Извесно је, да ће огромни број Срба остати и даље са православН"М органнзациј«)м црквеном под руководствнм Светога Духа и упрнвом својих православних епископа. Имајући јака ослонца у уставу земаљском, који православнг веру штити, црква православна остаће на темељу црквених канона и даље, као што је и до сада живела. а иапредњачка црква одвојиће се од цркве православне. те ће се тако по жељи напредњака поделити Срби у краљевини (Србији на православне и напредњачке Хришћане. Да ли је паметно натсрнвати граћапе јсдне земље да се деле у два релнгијска логора. кад већ знамо. какву је нссрећу бацила разлика вере између нас и Хрвата, а још више између Руса и Пољака ? ! Ми смо говорили у своје врсме о предлогу закона о црквеним властима. и осудили смо га са свију страна. Но наши политички противници. држећи да ми не умемо бити објективни. нису обратили пажњу нашим речима. и ево кроз који дан онн ће од предлога направити закон. Да не бисмо и даље морнли напредњаке својим разлагањем н доказивањем неумесности предлига закопа о црквепим властпма. ми ћемо им сада овде изнеи речи преко савских њихових пријатеља; који су познати код оностраннх Срба под именом мађаронске партнје, н који су обнчно хвалили сваки покрет напредњачке владе у Србији. Та маџаронска нартија има свој орган под наеловом .Српски народ-, који излази у Новоме Саду. У бр. 60. 61. и 62. „Српског народаилишао је чланак под пасловом _ Пра-

н и ш и « 1 -сг-«= ззга^гнитс оти. (наставак.) Осем ових гостпоиица пма доета ка♦ана и каоаница, почев од моста па до саборне цркве, где се скупљају људи У ЈУТРУ^ У нодне и у вече на разговор и који био напитак — каве. ракнје, внна, пива, соде иа и обичне — воде! (Иитересантно је, да обе горње велике гостионнце имају страна пмена. Па хајде, што је Терзибашићева каФана „Европа" (а могла би бнти и ^Београд*!) но како је она друга, којој је Турчин сајбија — „Берлин- ?! Код нас све иде на туђе!) Подужим живљењем улази човек у местне нишке навике и сазнаје тамошње односе међ становницима разних редова п положаја. Прави Нишлија, оданде из места, ни>е човек од вике и за параду. Они ћуте, седе на дому и раде свој посао. Људи су штедљипи и умецени. Не Фермају

вос*\аона цркеа у Србији и . н у т«»м члаику говори се искључиво •» Новаковићевом предлогу закона о црквеним властима. Иошто је изнео извод целога предлога, тај лист вели ово : „Бивша »конзервативна - а данашња .напрслна странка^, из које јс срсдиие законски предлог о црквеним властима попикао, љуто се греши о историју народну и о пдеју, коју је на чело своје политнке ставила. Она овамо у својим гла илама труби, да је рада да ..обнови стару славу српску~. да »ожпвотвора са Косовом иретрпане аспнрацијс народне над СтаромСрбијом. Македонијом, Тракијом и Арбапијом"; но говорећи ово, дела јој стоје са намсром у противусловљу; јер велики Немањићн нису тако са црквом поступалн, кто што данашња „напредна странка" чинн; они нису јерархију и њене органе у народу омаловажав;ии и гњечили. као што се данас намерава, да чнни у Србији. Они су били саевим других назора о цркви и њеној м<»ћи, они су веровалн, на тако и радили, да ће православна црква само онда поуздан ослонац држави бити. кад је она у истој слободна и зиштнћена иротив сваког насиља, и непрапде, а да државом нритсшњена црква ж-ће никад тој држави, која је притискује верно служити, него ће у вечитој онозицији против свога угњетача бити. Према овнм назорима. да смо кратки. напомпњено само. да је и сам Душан Силни у свима својим делима, која се на цркву одноее н-кгупао. Ово доказује његова Хрисовуља од 1347 године, којом оснив списконију лесковачку, и која је у XVII. .Гласника- штампана. (На стрнн 290). Он отворено каже. да је у стварима црквеним увек ноступао по закону светнх, божанствених. и врховннх апостола. светих и богоиосннх отаца н светих седам васеленских сабора. а то ће рећи по канонима. које признаје света православна црква. Н<> није Душан репшсктова.' само определења црквена, гдн се цркве тиче. он је цркви п њенлм људима свуда у својој држави дао оно одлично меето, које црква у једној хришћанској, снажној и папредпој држави н треба да има. Тако виђамо, гдн у увуду свога главног законика на првом месту спомиње. како га донаша у договору са патриархом и осталим црквеним великодостојницина. па тек онда напомиње себе н осталу властелу. У истом законику, под заглављем: >о еуду-, одређује каштигу од '.јОО перпера (златан повац|, за свакога световњака. којн се усуди уплетати у црквене ствари. Још се бољс углед нравославне цркве у српској државн под Немањнћима внди из овога определења, по комс је српски владалац, кад му је првојерах долазио у двор. обвезан био овога на сред дворске авлије дочекати гологлав, и одатл му еам лично повсети коња на коме јаши до онога места, гди ће с коња сићи. Овакву почаст иије имао ни васеленекп патриарх у Цариградску: јер овога је грчкн владалац само на уласку свога двора дочекивао. ( г Гласник- XIII. стр. ;:16). То .е видљиви знак почаети оној цркнн. која је српске владаоце, и српску државу опако снажио и уепсшно п-»дпомагала, да је та држава у првој ио; молу и повачење. Сад — њихов подмладак — бојим се да ее не баци у несрећан раекош нли рђав живот од чега иска их Бог еачува. кзко од свнлених аљпна и златних градива. таго и од других злих места. каквих сад има и у Нишу нз којих ее нећнна по сву ноћ чују бахавалије и евирка муаике. помешана са раскзлашном дреком оних који еу тамо негде н топе се у — -уживању" жпб тињоке прнроде н луде неумереностн. Нишлија је и у јелу н одслу чувар".н. Нсма излииших ствари на раоу нн на т-.вану То је узрок. те онај. који мора дуго да седи у Нишу, пе може да се опрости каФ &нске ларме и вике и да нађе где у приватној кући стан, ма како да плаћа. И ако се тако што деси, то се може код пријатеља или код којег од оних, који су се доцније иза старе границе доселнли. — Преко дан ради н седи — а у вече кући на одморак. Празником ће изаћи где у околину на „теФерич", било у Сићево, у Бању, у Јелашницу, у манастир Габровац илн где на друго место. Млоги имају евоје винограде на ^Горнци", куда лети и јесенн нду. Кад има каква игра на ппјаци може се видети и ту доста света. 0 празнпцима неће се моћи срести Нишлијка да се није закитила и иде кбна — кбни на

довнни 14 ст -лећа била мал не прва др жава у целој Европи. Ето, како су се према цркви, и њеној јерархијн ионашали Немањићн. који су, по.речма вођа „нанредне страике* прегледалица и узор њих в у иолитици унутарњој: ето. ксјим је начиноч дошао Душан до придевкз: ..Силни . а српека држава до евојс историјске величине. Но кад видимо ово, и сравнимо. шта се и како сс у краљевинн Србпји према цркви православној поступа: онда неможемо ннкакву важност полагати на будућност државе. која своје дојакошње основе сама напушта; јер логично је правило. да сами Фактори дају исти продукт, да само истоветне нремиее дају истоветну конклузију : и никад нечусмо, нити читасмо. дм је врана излегла сокола. Аустрија је. која је и еаиа стењала под стегом језужтизма, прпродног противника иракославља, дала православној цркви у прпвилегијама од 16 '0 — 95. године поднуну слободу унутарње управе, основану на њеним рођеним капонима, а то јс: да митрополит сам. без икаквог уплива стране, световњачке или каноничкнм одређењнма непријатељске власти. поставља потребне еписконе и друге достојанствеиике црквене: он подиже по свом благонахођењу цркве. школе и манастире: он по уставу своје цркве врши администрацију. судство, контролу и т. д. То је све дала страна. туђеверна др жава. српској цркви правослпвној .' Ал што даговоримо о хришћанским државама, кад је и у самој Турској православна црква имала више призрења и права. него ли што јој то данас пружа српска, православна држава. и то држава. која и свој постанак и своје битствовање једино и искључно т«»ј истој православној вери. ћ цркви захвалити има. Ово нам тврћење нодкрепљује с једне стране берат турског султана Мухамеда Л. од 1453 год . који је као оснојитељ Цариграда дао тадашњем васеленском патрнарху Ђорћу Схоларију. названом патриарху Генадију. а са друге хат турскога султана Махмуда од 1731. године, који је дао пећком патриарху Арсенију IV. Шакабенди. У ов<»м се налаже. да сви Срби морај, битн патриарху покорни. да он има са епископима так>» владати, како он ^а добро и корпстно нађе, и ник » се несме у његове послове мешати. пли њега лично нанаствоватн, његовом падзору и његовој управн п 'длежи цео црквени иметак. он је властан са архијерејскнм синодом без претходне дозволе државне властн узети чин, и браду обријати митрополитима. епископима. свештеницима и т. д. (Глаеник XI 11. Тако неиријатељп и природни противници поступају са црквом правоелавном. а благодарна и синовно одана краљевина Србнја хоће, да учини световњаке министре претседнике разних дикастерија н чланове пародне екупштнне највипмм црквеном власти . која једино има право иостављати Митрополита и епископе. Па како данас у ернекој држави имају сви стдновпици једнака гра^знска права: то није искључена могућност. да несрбнн и неправославан. да Чивутин. Протестант. Мухамедапац и т. .. или као члаз скупштине. нли као претседник касационог суда,или као ми-

разговор влн седе иред домом у шали и разговору. У женскп свет није ир.»дрла још злочеста _мода" п раскошлук. Има још. к -је иосе шалваре. Д ојго је нз рапијих времена уобичајено и то чкне старије жеие. што није нсздраво. У Нишу има неколико цркава. Саборна. једна код саборне стара пола у земљн. свети Никола крај вароши н св. Паителија иза вароши и града преко Ншпаве. Најлепша е. без сумње Саборна црква. Ту се евршавају све торжанственостн. Штета само што ова црква још нема иконостас (темпло) спрам своје ведичине како јој лпчн. Неки говораху још да ће се на исту цркву нази дати звопара. Ко је рад да сурва ову цркву нека зида звонару на њу — а ко је рад да она на евојим и сувише виткнм стубовнма стоји — нек подиже звонару где са стране. 5 куоета су на цркви доста Цркви треба отворитн изглед. Она баштица што дели цркву од улице треба да се разгради — да ова грађевина види света и свет да види св. храм. Прошла су времепа кад је се морало крити ! Неким данима дође доста света у цркву. У цркви по пекн не гледа на оби-

нистар и т. д. поетављају Србији шш троиолите и еписконе: а то ће рсћи: гореспоменутим законским предлогом о црквеним властнма; предато је најеминентније право цркве правиславне, предат је темељ на коме цела ирква почнва ■ од кога зачиси: дал да остане у лону нравославља, или да овоме окоене лсђа; нредато је у руке људи иепо-.ватих неспремљених и неуведених у знањс и науку те цркве, једном речи : Србија са својим н »вим законским предлог»»м о црк веним властима ш-верава. так«> ре1»ж лончару. да начини злат »н сат. Ев.чла! Баш сте браћо са пвим својим законскмм нре,1логом нронашли барут. (свршмт .к сж.; П0/1ИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Са више страпа се јавља, да ће се пајдаље за месец дана састати у Лопдону европска конФерепција ради решења Дунавског ситнња. Т» је вест прво из Париза пуштепа у свет а затнм су је нрихватили у Бечу и Будимпешти. Бисмарков орган ..Норд. Алг. Цајтунг-, на против, само донушта могућпост да ће се V току времена показати потреба да Европа благословн сноразум пзмеђу Епглеске н Француске у мнсирском питању, по уједпо додаје, да ће се по свој прилпци у Цариграду састати застунннци европс ких сила да тај посао сврше. Нама се чини да Енглеска неће дозволити ннтервенцнју Евроне у мпсирском питању. па ма се ова и само Форме ради састала. да „благослови* свршено дело. То наше мишл>ење потвр1»ују у пеколико званични гла совн из Лоидона. по којима као да у тамошњим меродавнпм круговима нншта не знају. или неће да зпају, за таке европске експерименте, те одсудно одбијају и саму мнсао конгреса пли копФеренпије. која би имала задатак да коначно реши мнсирско питање. Што се тнче Дунавског пнтања, ствар. но нашем миш.гењу, тако исто стоји. Кад се зна да постојв Интернационална Евронска Дунавска Комисија. у чији делокруг спада да решава сва питања што се односе на пловидбу по Дупаву. онда је близу памети да је свака друга нарочита европска комисија излншна. и да таку мнсао могу само опи иодунирати, којима лежн у интеречну приетојност ц поштозање, к^је дугујемо старијим I дннама и положајем свуа — па и г цркви. Тако могу се свагда приметитн неколико дев -јчура у шареним помодннм хаљинама. које као да не знају где је граница грађана а где грађанки и девојака. које треба старијима да дају првенство — а саме да знају да Господ Бог пркма молнтве и са оних газерија. које су за жене н подигнуте и тамо није ружно. Не, ове .модерне* нишке -госпојнце- стану у прве столове и запрече у столовима места старим грађанима Дужност је црквених н ктжтора и приложника да овакве „персоне*" науче ред}-! Ја им ту услугу овим радо указујем — као што не бих пустио и ону пусту дечурлију да у сред службе божије базају по хтраму као по неком другом месту. Код пас у Србији н јесте то велико зло које тако од детињства почиње : што ннко не зна и неће да зна — где му је његово место — место рада — место стајања — место говора — место слободе и меето покорности. Код нас хоће сваки да је, — све, свуд п свакад! А то нмје добро! Па ипак нма људи. који као да живе жмурећки = па се после чуда и питају : од куд сад ово чудо у народу ? Овога пре није било! Ето. где та „чуда и постају! Ни у једној вароши у Србији нема тако разноверних народности као у Нп-