Српска независност
5Р0Ј 159.
НЕДЕЉА. 21. Н0ВЕМ5РА 1882. ГОД.
ГПЛИНА II.
ОРГАН НАРОДНО - ЛИЈЗЕРАЛНЕ СТРАНКЕ.
С.ЕНЕ ЗА СР52Ј7: и ГОДИНГ 24 ДИН., НА по ГОДННК 12 ДНН., ИА ЧШТВРТ ГОД. 6 дкн31 2СТ1ЛБ ЗЕ2Л.Е 21 БтШСХСХ ПСЛТСТОКТ. и годану 30 »ранака, на по годннв 15 *р. на чктврт год. » *р. 21 172Т?3-7Г1РиЕ'/ ■ и годнну 15 »0р. У ванк., на по год. (5 О. ка чвт&рт год. 4- *. 5А С32 ССТ1ЛЕ 1Р2ИЗЕ : жа годннт 36 «ран м на по годпнв 18 •?., на четбрт год. 10 «р.
ИЗЛАЗИ У БЕСГРАДУ иТМИУИ«, ЧЕТ1РТК01, * НЕДЕШ
23-А. ГЛ г*. ■
.ЈП «'«<*ОТ1'АЦЛЈЛ У • ГОСИОДСА У.1НЦ4 В
-.т К осте Ц рногорца 7.
ЗА ОГЈАСЕ РАЧУНА СЕ: НРВН ПУТ 12 Д«. ПАГА ОД РЕДА, А ПОСЈЕ СВАКН IIУТ 6 ПР. 8А ПРИПООЛЛНО 50 ПАРА ДНН. ОД РЕДА. Руновиса шалу св уредништву, а претплата адтилиспрацији „с р п с 2 г, еезаб2сесст 2". ГУ КОНИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА 11КСНА НЕ ПР ВМл.г у (д
II 0 а и в они, који су, послс тих неирмил>е- | „ них народних и:1абрани1;а, имали \ „Дружине за ј С0Ј потиомагање срнске књи
Нланови
жевности" позиваЈу ее овим да изволе доћи на еаета« нак у нонедел>ник '22 но= вемора, у 5 чаеова ио нод= не, у етан уредништва „ Срнеке г I езавиеноетн ", (госиодека у лица орој /), | вика, да немајуаи народног нуномо^нја, решавају о судОи народној!! Ми нисмо ни једног уренутка сумI њали, да није ногрешно, да није ! варљпво оно ^видедовачко" гледиште о том уставном нитању. Шта
чо ио неколико гласона. Ма да ови последн.и це само иису имили аисолутшЈ ееКипу, већ ие1:н в само но два до три гласа. — опет су тада „Виделови- правничкв „каиацитети" доказивалн, да одговара закону и уставу, што су и такви људи, ј са пеколико бирачких гласова и са ј пасошем у руци. пуштени да положе заклетву „иародних" иосла-
радидоговора о Једној важној ствари наше дружине. Управа. ЕЕОГРАД 20 новембра.
више ки смо држали, да су и сами
У нашим чланцима »Скуоштина увиђавнији „наиредњаци 1 " о њему
без носланика", ми смо :;аконски разложнлн, како је нротивно закоеу и уставу то: 1. Што су оглашени за невредећи избори оних народнкх цосланика, који су као члановн пзступивше -скунштивске мањнне, народом нонова били изаСрани за скунштнпаре; н 2.. Што су нржмљени за народне нослаинке они, који су. нризнкон тог поновл>епог нзбора чланова скунштинске мањиие, добизи, као, да се тако изразимо, кандидати _други
мислилн нротивно, пе из чистог уое1>ења, веК што је то ишло у нрилог њнховим партаЈ"с1Л !м рачунима. Ова1;о ценећн мншл.ење г 1>ндсловаца 1 " о овом пнтању, мило пам је, шго сад можемо констатовати: ! да давас и сама „напредњачка" вла | да ири.ишје, да је уставио и заној ш> оно. што смо ми Јастуиали ; а ј аориче оно. што је доиуштено у брањено у „ЈЗиделу", ј у иитоњи о тим „двогласцима^. До душе влада нн сада пе каже
изреком, да је њено иређашње гле-
на реду", тек само по неколико гла диште иа чво иитање неуставно н
сова, те сатога су и крштени нменом „двогласци" као једном нечувеиом појавом у уставиом жпвоту. Не мнслимо овде понавхати разлоге, које смо тада дали за потврду нашег гледишта на то иажно уставио интање. јер кад бн то чини.чи. ми би се морали унустити у понавл.ање онога. што смо ие11 казали. Знајуки да је наше тадање раз-
незаконо; али нам Је она за то дала тако очитих доказа, да ми више од ње и нс тражимо. Она истнаа ие нризнаје своју кривицу, алн признаје дело. А имајућн од стране владе овакво призиање дела, разуме се да би билн нретераин, к^д би поврх тога тражали, да она иризна и кри-вицу. Влада сада у своме званичпом акту нризнаје: да је народна скуи-
се.услучају у инштсњакаквог избора народног посланика мора наредити за то место, нов избор нослан и к а; и л и с е с м е у с к у иштинунозватиследећина реду кандидат, који није ИЈјао апсолутну већину г л а с о в а. Ми смо још одма доказивали. да је неуставно и незаконо, што су, поводом избораод31. Мај'аов. год. примљени за носланике они, да се тако изразимо, „други на реду" капдидати, веК да су тада, по закону и уставу, морали бити наре1>евн нови пзбори баш кад би и било законо и ус^авно изкл>учење оних, које је варод уредно изабрао за своје ноеланике. Но влада и „наиредњацн" уредише тада нротивио; прнмише за п нослаиике с и л>уде, који немадоше већину, већ само п е к о л и к о г л а с о в а. А шта видимо сада'? Ни више, пи мање, већ саевим нротивио томе. „Српске Новиие" од 16 ов. мес. дају нам доказа : да је народна скупштнна решила и влада наредила изборе на место: С им е Здравковића за срез гружански ;Жцвка Стевановић а. за срез пожаревачки ; Младена Зајкеска, за срез бол>евачки ;и Ђорђа Иешића за срез тимочки, — за све зато, ., ШТО ии су имали ао закоку савршену већину". Тако изреком налазимо нечатано у званичном акту. А ко су та четворица н да ли | су они приликом онпх избора 31, I маја стајали, по закону, горе од ' остадих, који су. као „Други на реду". нримљени за _народпе" пос-
лагање било довол.по да се у на- штипа уништила изборе четворице
шем народу образује правилпо мишљење о нримању .двогласаца" у
зато, „шго насу имали ио закону савршену веКину <.гасови" . Влада
скупштину, ми ма да се то јавно I исТина не каже, али мн знамо врло
мњење са извеспе странс пазива „безобразним". — не би се одлучили да о овоме онет пншемо, да нас на то није изазвала сама „напредњачка" влада својим новим званичним актом о нстом питању. Још се врло добро сећамо, како је владино гласило „Видело", одговарајући на оне наше чланке „скупштина без посланика", осорљиво и
добро: да и та четворица сиада/у међу оне, који су. у својим срезовима, добила ио известан број ишсова оних бирача, кчји тада ни су дали свој глас за одстуаив ше чланове мањине. Нсћемо да се враћамо па то нитање: како ни скунштина, ма и
Ј иотиуно и законо саетављена, нема ] права сриског грађанина лишитп подругљиво тврдпло: да је уставпо : нрава, које му даје изборпи зцкон и законо не само то, што нису нрим- н устав, да може битн бнран за љени за скупштииаре понова иза- ј народног носланика, јер смо то рабрани чланови скупштпнске мањпне, ј није довољно разложили. већ и то, што су, без НОВОГ избо- Но ми ћемо сада да сс ограннра. прнмљени за иарбдне носланнге чнмо само на то питаше: д а л п
,ланике ■ Ми знамо — а то пе може ни „нај нредњачка" влада норипатп да су ! н та четворица енадали V ред ових, кој'и су, као и други, добили по неколико гласова порсд одстуиивших ј члапова мањине. који су огромпин ! већинама били изабраии за иародне пославиве у дотичвим срезовима н ј другим бирачкнм местима. Није пикаква тајна н то, да су ј нолициске влаети и тој четворици ј саопштилн „паредбу мнвистра Га[ рашанина да еу „дужни" доћи у | скупштнну п са оно неколико гласова, на и са иасошем нолициским, кад им бирачки одбор не да пуномоћије. Зиа се и то, да та четворпца, као бившп у ранијнм скупштипама пос-
ланицн и ипаче уважени граћани, нису хтели нослушати ничије ни савете ни претње, те нису ни дошли у скуаштину. Они су дакле у погледу права на посланичка места стајали нотпуно раввоправио са осталима, кој'и су, као и они. бнли „други на реду*' ирнлпком избора обављених 31. Маја ове годнне, само што се нису примили таквог „избора". Па кад ј 'е „скумштпна" уништиза њихове изборе за то, „што нису имали по закову савршену већину", као што вели званичан акат, — онда ми питамо: а но каквом лн су закону н нраву прнм.кени остали, којв ' тако исто „иис/ имали по занону савршену векииу 'И ; Да пе ређамо све те „посланике", довољво ће бити да иоменеио само ј оне, који су били „изабрани- 1 за срез гружапски, иа да се уверимо, да онв ј један од другог нису имали ни мањег ни већсг права на посланичко место у народној скупштинн. Зна ее да је и ерез гружанекн нрнликом ноновље ног избора 31. Маја ове годипе оиет огромпом већином бпо изабрао чланове мањине : ЋоровиЛа и ЂусиКа-. а ј Сима Здравкови А и Радоњи НедиЛ да су тада добилн тек само ио неколико гласова. Прву двојнцу „наиредњаци" ннсу нустилн, као што знамо. у скушптнну; ЗдравковиК је, после великог паваљнвања од стране полицијске власти. био дошао у Београд. али у скунштниу ннЈ"е хтео ући, всћ ее из Београда одма вратио својој кући, док наиротив „позиатв" Радоња Недић из Кутлова ушао је у скуиштину: положио заклетву као „иосланпк"; ревносно глаеао за све владине иредлоге: и за све то примио двогубу награду, једну од г. ; министра војног, иремештајем еина ' му из београдске касарне у крагује! вачки лабораторијум, као па службу лакшу и ближе његовој кућн ; а другу од г. миинстра Финансије. ноставл,ењем Радоњиним за некаквог економа у повој ратарској пжоли у Кра љеву са нлатом око 400 талпра го| дишње. Ми пптамо, по коме ли је закону , на прилику Радоња могао бити ирим љен за „иосланнка" такође немају/м. иа закону савршвну већину глаеова. као и његов земљак Сима?! И кад ее званично вели , да је Оимин взбор унвштен, што није имао еавршену већнну, опда одкуд ј је смео да се нрнми као законпт нз ј бор Радоњин, код кога постоје исти услови, као и код Симе'? Закоп мора битн за све једнак, нс сме се само