Српска независност

— 618 —

за Симин избор да тражи апсолутна већина, а па Радоњин не. Сасвим је вав сумње да но изборном закону и уставу не вреде избори народних носланика без савршене већине. Ади то начело не може да вреди само за кеке, већ мора да важи за све уоаште. А потоме ништави су не само ■збори оне наиред поменуте четворипе, већ и свију оних, који су 31. Маја ове године добпли тек само по неколико гласова. после изабрапнх чланова мањпне. А кад су „напредњапи" узели да н такви пзбори без аасолутне ве&ине вреде за њихове Радоње из Кутлове и подобне. онда је несљедствено, што исти „напредњаци" уништавају изборе четворпце, који у томе етоје равно са осталпма ..изаОраним" такође без савршене већпне. То је тако очевидна недоследност да она мора чудео изгледати свакоме, који не би знао праву разрешицу њену. Но нека се нико много не чуди тој недоследности напредњака. Кад се човек нађе у каквој неприлици. он се онда лако збуни. Тако је бпло и са нашим „напредњацима". Они нису смелн у скупштинп да дочекају понова изабране опозиционаре: њпма је пшло у рачун да пск .Ђуче из скупштине чланове мањине, а да у место њих прпме за „скупштинаре" оне, којп ће им одобравати њихове предлоге. У том своме прохтеву да у скупштинп впде само своје г верне и . а да се курталишу „неподесних а посланнка, арелазили су они и иреко закона, који аисолутно зааоведа, да само онај може бити народним аослаником, који је добио савршену вепину гласова. А кад им неколицина од тпх г друго редних" рекоше. да се не примају избора без савршене већине, онда они, заборављајући ваљда како су своје г верне" прнмилп п без савршене већине, решавају за оне прве, да им пзбори и невреде без савршене већине. Влада се устезала јавно и отворено признатп да јој се неки од ^друго-реднпх 44 нису хте.ги аримити ■збора, па да са тога паређује нове нзборе, већ зпмотавп , па вели да се

нннЈте њихови избори, што немају савршену већнну. А што је тиме против себе и нротив својих ^двогласаца", сама влада дала ужасан доказ, она на то није ни иомишхала. Она се само старала . . да извесне послове сврши по својој вол.и, па ма колико недоследна и не закона њена радња у томе Оила. Но кад сте,госиодо „Наиредњаци" већ једном, и иреко своје вол>е, сталн иа законо зсмЈ.иште, да јавно и званичио иризиате иачело : да изОорн оних „друго-редних" ма и само четворице ио вашем — не вреде што нису имали савршеиу већииу, оида ио коме закоиу смедосте да иримате остаихе који 31. Ма/а ове године такође нису им(иш савршену векину*\ Размислнте мало госиодо „иаирсдњаци**, чимс ли мислите Оранити такво ваше, да се Олаго изразимо, ироизвољно иостуиање? Зар сме у једиој усгавиоЈ земд>н власт да се иоиаша тако иартајски, иристрастио?! Да ли и иосле вашег тако јавног иризиања: дајенезаконо ииеуставио иримање иосланика у народну скуиштииу без савршеие већине гласова, — сме „наиредњачка а влада дозволити да „скупштина" и даље ради са својим „авогласцима"? После оваквог вашег јавног званичног акта, неће вам се, госиодо г наиредњаци" прнмати -изговор : „тако разумемо устав н закон", јер ће вас овај ваш званичан акт вазда ућуткати, бити најиепријатнији и најеигурнији сведок против вас, да сте и ви устав и закон противно разумевалн ; али да сте његову правилну нрпмену чипнли само онде , гди је то вама ишло у рачун; а гди ннсте налазили свог рачуна, ви сте то обоје газили. А ваша таква недоследност наЈЈаснији је доказ , да је цео ваш рад са вашим „двогласцима Ј неуставан инротивзак о н, како онај, који ј *е до сада свршен, тако и онај, који са њима у будуће свршавали будете. Констатујући као невредеће изборе оне четворице са тога, што нису имали савршену већину, ви сте госнодо на влади самн тиме дали допаза : да из

тог истог узрона не вреде избори ни свију ваших Ђ двогласаи,а и , !ер и они нетају савршене векине. На кад ви, и иреко свега тога њи иуштате у „скуиштину* 4 и са њима свршаваге најважније државне иослове, оида зиајте, да је, ио уставу и закону, на вами наЈвећа одговорност за све те иовреде устава и изОсрног закона. Утувите ово госиодо министри. Не оОмањујте сами сеОе, као да ће вам ма шта иомоћи ирод^жавањс иеуставиог рада са „двогласцима". Н ме!>у вама има иравиика, иа вал>да зиају, да иродужавање какве иезакоие радње ие само да ие олакшава, већ шта више да отежава одговорност. Нродужавањсм иеуставности, оддоворност иикако ис миже ирестатн. Но наиротив што Оудеге остајали иа путу исусгавиости, у толико је само всћа и ваша одговорност за то. Ми вас, разуме се, не можемо зауставити, да и даље не идете том опасном страннутицом неуставног рада у „скуиштини а . То ј *е ствар ваше памети и увиђавности, за кој*у ћете ви сами и давати одговора. Зато господо „напредњаци", изволите нродужити како сте отиочели, иа кад се, на основу устава и закона, будеге припитали за све то, онда ћете виднти, куда сге заоасали. НАШЕ ЦРКВЕНО ПИТАЊЕ (продужење) Но највећа мудрост покретача овог законског предлога, тек се види и.< оног одређења, гди се каже : л сада1нњи архијереји губе сва своја досадашња права, и ноложаје у цркви, и ова ће оиет добити само онај, кога сада изнова владалац указом у том звању потврди. и Дакле ипак толико знања има мивистар нросвете у краљевини Србији, да су енископи главни Фактор у цркви. и да од њиховог ири тајања или непристајања на скупштини ноднетог законског предлога, зависи цела судоина тога зако на. Јер само са тога знања, могао се поПојати, да ће му епископи. ако само усхту, целу намеру са тим законским предлогом осујетити моћи. На да се ово не збуде, гребало је још унапред такву евентуалност предупредити. И ово наравно није се знало никако другчије извести, него ако све у Србији еиископе без икакве њихове кривице, или буди које каноничне неспособностн њихове, као ван звања н положаја прогласе. и то они Фактори. којн их у та звања нису ни увели. Таково безпримерно законо-

творство у цркви и жоступањс према најодличнијим нретставницима њеним , неналазимо ни у реиубликанскич држа> вама. Француска је од монархије постала ренублика. али зато нису епископи ниједне вероисповеди, и најмање државне цркве проглашени изван званија норед скију нових закопа. Али ми знамо још унапред, да српско министарство просвете немисли сасвпм озбиљно са овим збацивањем епископа. Оно хоће само да сломнје сваку онозицију српскога православнога еписконата; оно шнекулира на људску слабост тих епископа, држећи, да ће ови, из љубави према своме звању и положају, хтети при прекрајању своје прав-.славне цркве у нскакву државну институцију, Бутати, неби ли им после министар просвсте то ћутање наградио са предложењем српском влада<|цу на нотврду истих послушних архијереја у њиховом звању, и положају. Но ми се чврсто уздамо, да ће се мипистар иросвете у оваковом свом рачуну прекарити, јер ми толико знања о цркви својој код срнског епископата у Србији предп.)Ставл.амо, да они немогу и несмеју од сво ; их права ни пошто и ни како. ама баш никоме у хатар попустити, пошто они сами нису узрок и из^ор тима епископским правима, т. ј. немају их они сами иа себе, него су их оддругих примили; — примили су их уз обећање н заклетву. да нсће ништа творити ни из какве нужде _ашће и од силних лиц или от мн(»жества народа нудиму, а«це и смертију мње воспретјат сотворити ми паче божествених и свјашћених правил. јеже недостојит творити, 44 — те потоме морају епископи сва та права недирнута и неокрњена и даље у насљедству другима оставити, као што су их у целини од својих нредходника и нримили; они знају, да су самосталност, аутокеФалност, својој цркви добили само под известним условнјаме, на како и једно од тих условија неодрже, то онда та аутокеФалност и сама по себи престаје; то онда и сами епископи. који се у тој цркви налазе, губе већ самим тим чином: да сва условља. за која је автокеФалност везана, испуњена нису, сву своју закониту власт и правовад»аност у вршењу сво)их еиисконских дужности, што је више, него да их министри целог свста, и све скупштипе и државни сабори, што их има на свету збаце и осуде. (свршние се) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Посде привидне тишине што 6еше наступила нза мисирскнх догађаја, појављују се наједанпут озбиљвнји, претећи тренутцн. У момепту, кад се тако рећк нико не ва да већнм нроменама: кад са свију страпа падају као ииша уверавања да је евронски мир осигурап: кад први рускв миннстар путује ирви нут по Европи и обнлазн неке стране дворове у „помирљивој" мисији

ДИС2&К

Б Р Д Ч Д Р Д оперета у три чина превео с влашк0г В. Ж ивковић Оперета на београдској поз»рници! За■ста занимљива појава, која, у толико више, заслужује, да се о њој, овим пугем проговори, што су све мелодије у њој или оригинали нашег композитора Даворина Јенка или већ познате мелодије из народних игара. Нре свега, да виднмо шта су оперете, и да ли оне одговарају ономе позиву, који се од њих тражи ? Тамо, где се музички укус, у извесноме правцу, до некога савршенства развио. осећа се потреба, да се и на пољу драмске појезије њезин елеменат пгго јаче утка. У след тога постадоше опере, у којима се певањем замењује говор и радња, која је у драми потребна, и оперете, које то исто замењују 7 комедијн и шаљивој игри. За савршенство овакових дела прва је потреба, да се има што више 1израђепнх певач-

ких снага. Без овога елемепта промашује се цељ, која се у оваковим делима | тражи. На овај начин била је промашена цељ у оперети „Врачари". коју ј имадосмо 15. Новембра у нашем Позој ришту. Оиера и оперета, не само да су ни' каква добит за нашу драмску уметност, него су шта више н луксуз, којим се и ; неотично иде на то, да се драми нај шкоди. Оно долази отуда, гато се оби, чно опером или оперетом уноси лакша | дугаевна храна. и публика задовољавајући се, често, само мелодијама, губи из вида драму. која се озбиљније предметом бави, уносећи уњ' сву пеихијску страну човека. Ово је кпд опере млого теже унети, из разлога што се већа пажња на мелодију обраћа. За ову врсту дргмс потребна је лакша појезија која ће пас. тренутним чарима, привући к себи, заводећп нас само у Форме свога полета, а избегавајући дубину мисли. Из овога не излази , да ову врсту уметности треба. као непотребну и шкодљиву одбацити. Она, за цело. може користитн, алн тамо, где је драма свој корен јако учврстала, а никако овде, где драма, у своме повоју и сада дрема, очекујући на милост своје дадиље. На овако слабо утрвеном пољу за дра-

му, опером се може много нашкодити, једино из разлота што се помоћу музичкнх дражи. даје могућност лакшој лектирн. која већ не би код драме могла тако олако проћи. — Овде можемо навести згодан пример из живота наше литературе. Тамо где је Бранко освојио, тешко да се спомиње Сима Милутиновић, који према њему изгледа. као орлупшна прсма царићу. За онога који ужива читајући Бранково: .,Охо селе босовога Зла ти мама до зла Бога! Недала ти чарапнца, Нит шарених панучица. Да учине клепа, клапа. За тобоме душо скапа ! с неће ни најмање годити Сима Милути' новић еа својим : .Схорите се највиша небеса, Грезмерије потреса вас људско! \ Уплачте се брда и планине Процвилите мравеж и пауци. Сневеселте с' и ваздушни пјевци; Дневна звезда закрвави с*лицем! На ова два песннка може се увидети како лакша лексира све више н више преотимље маха. потискујућн мало по мало озбиљнију далеко од себе. Док се данас Бранко свуда готово обожава, Симу ако тек когод луксуза ради, по имену спомене, али га нико не чита. Докле

; Бранкова дела већ неколико издања до &нвеше сирота Симина Сербнјанна. сећа се само „Лејбцишке* штампаре, у којој је први пут света угледала. Бранко јесте песћик у својој врсти, али песник, који лаком и премамљивом Формом а обичнијим мислижа одвлачи поглед од дубоког Милутиновића. Онај, који свикне на лако цвркутање царнћа нерадо слуша кликтање орлово. Можда ће изгледати да смо еврнули са предмета о коме је реч, но то долази са њиме у везу; јер се ова слниа савршено може применнти на оперу ■ драму. У овоме случају. драма. које положај још није сгалнога корена у публици уватно биће судбине Симине Сер; бијанке. Ово је први разлог, противу уношења опера и оиерета код нас, имајући иа ј уму то. да се та врста драмске појезије одобрава т. мо. где је драма стекла свој сталии положај. н где се вепггина музнке већ у толико развила, да јо) је мало компоновање песама и друга музичкнх замисли. него тражи своје одушке и на пољу драмске појезнје. Миелимо, да није потребно доказиватн, како те прнлике нису јошт код нас наступиле. Наша је драма и ствнше нејака да би се могла одупрети овоме елементу, а у нашем народу немамо до сада ни