Српска независност

РРОЈ 161

ЧЕТВРТАК, 25. €»бРД 1332. ГПД.

ГОДИНД II.

ОРГАН НАРОДНО - Ј1ИБЕРАЈ1НЕ СТРАНКЕ.

2Е2Е 31 СРБ2Ј7I ■1 ГОДИНУ 24 ДИН., НЖ ПО ГОДИНВ 12 ДКН., НЛ ЧВТВРТ год. в дин. 51 ССТАЛЕ ЗЕЕ5.Е В1 БА."К1НСКС2 ПС170ТСК7. СА ГОДИН7 30 •РАНАВЛ, НА по годинв 15 *р. иа ЧВТВРТ год. 8 *р. !А А7СТРС-7ГАРСК7: 1А ГОДИНГ 16 »0?. Т ВАНВ.. НА ПО ГОД. 8 ♦. ИА ЧВТВРТ год. А ♦ . ЗА СЗЕ ОСТАЗЕ 1РЖАВЕ : «А ГОДИНТ 36 ♦РАИ., НА ПО ГОДИНХ 18 #Р., НА ЧШТВРТ ГОД. 10

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТВГИИН01, 1ЕТВРШ1, и ИЕДЕА11 И-Л. ТТ^нДОЗ^Л: Г Р А т=! А Т Г-^Г

урвдаиштво Е АДМИНИСТРАДНЈА Т ИРХИ г. Коств Ц риогорда ГОСПОДСА 7ЈИЦА ВР. 7.

ЗА 0Г4АСЕ РАЧУНА СЕ: ИРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСЈЕ СВАВИ ПУТ 6 ПР 8А ПРИПОСДАНО 60 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Руколиси шалу св урвдништву, а првтплата адтимиспрацџји 1Г С Р Е С К Е НЕЗАВ2СНССТ 2". РУКОПИСИ НК ВРАЂАЈУ СВ. НЕП.1АЋКНА ПИСМА НЕ 1ТРИМАЈЈ ОЕ

ПЗСЛЕДЊИ ПУТ После дугог затезаша, после министарских криза, — ево нас онет при крају године пред „Скупштпвом" и „Скупштине' 1 пред пама! Напредњачки је клуб па окупу у скупштинској згради, 25 новембра. Намредљаци ево и по други пут хо!.е да прославе празинк „ваведења - * своје „чисте уставности". Они уводе трећи н аоследњи аут у скупштннеку зграду остатке својих „светоандрејаца" од 1880 године, чнје проређене редове попуњавају нски носиопи послапичких права, које је јавно мњење окарактерисало чудним именом г двогласаца и , којн су по силп канетанских пасоша, равноправни члановн законодавног тсла! Још само трпдесет и пет дана има да живи ова уставна творевина поремећена у буновним и, за нашу историју уставности знаменитим данима, од 19 Фебруара, 5, марта, 15 и 31 маја. Последњег дапа. идућег месеца ове годнне — она внше непостоји. Живот је ове творевине немогућап дал>е ни у овом облнку. Нова законодавна периода иастаје, нови општп изборп предстоје. Опо страшило , од ког су се нанредњацп тако досљедно кловили — постаје пеизбежно. Они су до сад јурили и кроз гору и кроз воду, заишли су у ненроходне кланце, из којпх више не могу патраг, а нема више пута за напред. Ово је носледњи пут да се с њима видимо. Ово је^последња операција у коју троше онп и последњи убојни метак и изводе последњу резерву у погибију за којом, после очајног отнора сљедује — канитулација! И они знаду то добро ! Они се свеердо труде, да победиоцу предаду своје логоре и своје тевтере у таквом стању — како ће овај бпти принуђен: плн да дигне руке од њих или да пх преграђује из освова. Предусретајућп скуп господе чланова наиредиога клуба, којп ће се виђатн у скупштинској згради ми се ие осећамо више обвезапи да води 10 какву особиту бригу о њиховим исвол>ама. Паши су погледи управл>ени на в а с п о с т а в л> а њ е повређеногауставпогнач е л а, које је тако дрско низвргнуто постунком од 31 маја, када су у скупштину позвати н уведени л.уди, за које пе зпа пи наш државпи устав, пи закоп, пи траднција, ни обичај. Где је до сад било „двоглаеаца"? Где је до сад било

— у нас или у другог света — капетанских пасоша, који замењују пуномоћпја бирачких одбора?! Има ли где год у усаву илк закопу напнсато на нример: „У таквим нриликама (какве су биле између 15 и 31 маја!) пошто се сврше пзбори, полицијска власт казаће бирачкнм одбору и бирачима да поново изабрати посланик пе сме ићи на скуиштину, нити му може бирачки одбор издати пуномоћије, него ће месна полицијска власт пздати пасош ономе, који је при бирању имао два гласа и послаће га с тим пуноважно на „скунштину" ?! Колико ми знамо тога у закону нема, а не да се ни из других закопскпх опредељења извести. Ми се, с тога, нећемо за сад брнпути хоће ли се у скупштинској згради јавити по уставу нуждан број (три чечвртине носланика, т.ј. 129) за тако звапо „решавање". То ћемо већ знати данас у вече. А чујемо, да и та недаћа не жижн људе од „чисте уставности". „Колико пх дође с толико ћемо и радити"!—јесте сад њихова девиза. Осталпма одрежи 1.000 дпнара, па квит! Напредњаци су врло постепено ишли у развнтку своје „чисте уставпости". Не вал.аше им једна скупштина — растераше је. Изабраше другу — кињише је. Наредише накнадне изборе — не нримише избра не. У скупштинску зграду пустише „двогласце" — ево ни за њих не маре! Сад је ред да раде ђутуре са „колико их будс"! А ..\0 то није заиста овејана „уставност" онда не зпамо шта је! Ако ово пису сјајни докази да у министарству председава наш „велики" правник — онда штета, што је нанредњачко царство па измаку да нам још коју пробу за у будуће остави! Ми ћемо даље само ваиоменути да се пе чпни ништа — хотимице или случајпо — да се попуне новпм изборима упражњена места посланика за прва места у држави : Београд, Крагујевац и др. У последњем часу (14 новембра) десет данапред састанак „напредњака" одређују се избори за неких десет среских послапнка; целог лета н јесепи не би лепа времена,по сад зими. Ми мислпмо да ће једни „двогласци" заменити друге. Али, радп веће предохране, да се неби ипак какав „поличички јеретик" јавио у скупштинској згради, да ноквари „слогу" напредњачког клуба, — то су нзбори утврђени чак за 16 де-

| кембар. кад ће и ови други требати [ скоро да иду кући ; јер 31 децембра нрестају и њихова пуномоћија. Штета, што су и овог пута за нека 3 дана омашени „Петозарни Мученици", којисутако батлије за „напредњаке" као и лањске године, кад оно од 13 посланика добише — једнога и то у Београду, са јеврејима и т. д. славећи се са својнх в 915 ц Ми нећемо сад мериги дубину туге, нп црвенило образа поштованнх чланова нааредњачке партпје, кад им се саопшти и касациом потврђено решење београдског суда од 13 октобра бр, 11.701 по ком је арви човек њихов, главом председник народне екупгатине, Алекса Протов у прнтвору за злоупотребу са реквизиционам првзнаницама у облику ч >алзнФиката, — како у „Виделу", Алексином органу пише. Није паше да се бринемо како ће се наћи илн одобрпти редовни накнадни — учнњени нли будући — трошкови, на основу којпх ће се друг и пријатех притвореног председника подпредседнак скупштине, њепва нова ексцеленција г. Милан Кујувџић башкаритп по Риму, као што се и председннк жељезничког (бонтуовог) одбора г. Љубомир Каљевић башкарп по Букурешту! Наравно, заслужни л.уди, па и треба! 'Греба лн да говорнмо што и о томе како ће као члан Народне Скунштине моћи изгледати велики чиновпик аустриске монополне сол.арс на забрежју. г. Мплош Глн шић, председник „нанредног клуба" кад се тај положај отказује и иза браним посланицима, а н а ш и м и заклетпм чиновнпцима није ујамчен. уНама ноже сад бити равно-душно хоће ли у току какве „беседе" или дебате узвнкнутн онај позпати нревртљивац као што је уираво пре седам година (26 новембра 1875) узвикнуо: „Мене нпје опчарао говор г. Пироћанца. Ја се од његоввх начела крстим и ногама п рукама". 'Гакви нас узвнци внше не изнепађују, јер код људи те сорте кршћавање ногама нпје ни нова ви необичпа ствар, као што им пнрелигпознн пијетет нпје нрва свештеннчка брига. Мн можемо само као хуморпстичкк матернјал сматрати ако прпликом каквог повог уговора озбиљни п славни Градпштапац Сава интерпелнше своје стручне колсге: „А јесу ли н свпње прежнвари" ?

Исто се тако можемо врло мало заинтересовати за беседу славннх мужева и стубова „српске напредне странке": Вељка, Жуњнћа, Димитријевића или Уроша, као и за стручан извештај главног иншпектора жељезница г. Петковића о „ванредном" „наиретку" жељезничкпх радова; или ако псноврти г. Магазиновић какав нови „сакцион пенал" ; обљутавиле су нам позвате внспреноети каквог Ракића, народњачка разглаголствија Милићевића нли какав важан предлог озбиљног новајлије Ђеле Ђипковпћа из Врање. Исто толико пажње и вере колико и Ђипковнћу можемо поклонпти и онда, кад ш»- почпе г. Пироћанац нричати о ^лољној спољној политицп својој ; г. Новаковић о мирном развитку српске цркве; г. Милутин Гарашанин о јавном мњењу и цречпшћепој полпцији ; г. Радовић о понеким незавнсним судијама или пајиосле г. Чеда о великим добитцнма, који нредстоје Србији од парнице која ће се ово дашГ почети водити с једним берзанским коцкаром и бапкротом у Паризу, коме је име Бонту п с квме Србија — преко Чеде и његова друштва — има неке још непознате рачуве.. Све су то ствари у којима ми више не налазимо ннкакза чара, пикакве дражи, пикакве новнне а поглавпто више никакве среће за општвост. Од напредњака немамо ми да чујемо ни што ново, нп добро! Ј~ ако прибележавамо на првом месту — у име Бога поеледњп нут... састанак оних који су се са монополисања разишли крајем јуна ове године — мп то чппимо колико да констатујемо само један нов акт „чпсте уставности", не радп пас, но ради деце наше п будућих нараштаја. И ова „периода" бпће, каои свв остале обележепа увећањем буџета, закључавањем уговора са иностранством, вовчаним обвезама, и одобравањем прекорачаногбуџета; стварањем или изменом земаљских закона, у „напредњачком" духу. А на крају крзја, на разлазу, на основу буџета, који је сам вогирао -— биће овај или онај и по други, трећи или четврти пут богато унапређен илп постављен на неко место којс се „рентирл" као што је Дробњак у Пироту, Кујувџић у Риму, Каљевпћ у Букурешту, да не спомињемо друга давања и капом и шаком, при чему су свој део добпли и добиће како номенута и млога друга крупна п ситпа госпо-