Српска независност

д», тако и мвогозаслужнн уредници „Садашњости" и „Дар Мара".... А после тога. После тога мисле они : нек дође и потоп ! Али са вашег гледишта после тога јавл>а се на мутном вашем хорпзонту поред јавне корунције, поред празвих каса а пувих анса и страшно питање : Каква улога нредстоји редовно изабраној народној скупштини, која после ове дође ? Хоће лп моћи она, а да се првог дана спога јавнога рада, не обазре на дела, која су ва државпи рачун учиљена у време, кад се сумља да су устав п земал>скн закови бпли у важности ипоштовању? Питаше крунно и замашно н мп не знамо како „великп правник и државник" у министарству са својом осталом правнпчком, фнлолошком , историјском и артил>ерпском дружином о њему мисли. По свој прплпци он и ве мисли ништа. Ко је тако рођен за великог човека — он не мора ви да мпслн! Ми би се и из патрпотизма и пз личних својих осећаља и као прнјатељп тихог редбввог п заковнтог развитка наше уставвости —- радовали из дубине душе, да су поступци ове „напредњачке" — и ако нротивничке — странке били тако мудрн т*»;о умеренп, заковитп и натриотски, да учине да су оваква питаља нзлпшиа и пеумесна. Али они су се мало трудпли да ееби ту среку оспгурају а земхп ту услугу учпне. Дела љнхова јесу — суд њихов. И та су дела тако многобрцјна. тако крупна п замашна, да се неће моћи ни судији ни суђеноме завидети, кад — пре нли после — са законом у рунн једап према другоме стапу Долазак ове п овакве „скупштпне -1 , којиј оскудева уставна оспо вица, јесте јсдан корак више на томе лоше нзабраном путу, којим се давно ударило и тако упорно и постојано ишло. Шта овп „Внделовци" мнсле и да ли сад што и мисле : Бог свети зна ! Они су могли доста добра учпвпти. Али опн то ннсу учнпплн. Ови су се срећво овековечилп, све тврдећи да знаду шта раде. II за

то је њима за повратак доакан, а за покајање су неснособни. Њихово је „стециште" у јавном мњењу одавно отворено. Нама не остаје вншта бол>е но да их сажаљевамо. А они који су мнслили да ће и последњи пут својим суделовањем учинпти неко добро или покварево воправити: боље би бнло да су у тим мислима остали код своје куће. Сада је за све доцкан ! Што год иду даље то је горе. Одавпо је се „Виделовачка" срећа отиснула низа страну. Она ће се истина уставнти али иошто стигне у суноврат. И ко буде у томе још налазио задовол>ства да се машн руком да је спасе нли да се за њеним вар.гиввм сјајем нолакоми — тада, ће она веК битп отншла у — парам парчиће !.... Срећан рад желимо ! ТаксираЕе хлеба у БеогЈаду(ПРОДЖЖЕН.В) Као шти је познато, уредба о меанама издата Је 31 марта 1801 г., и она је дотле ностоцће нроиисе односно нродаје хлсба само утолико измсниЈа у колико јеуњој што друше нарсђено, нротивно ономе, што всћ као нрописано постоји у казнит. законику. Др^1им речима: уредба о меанума баз>ранаје на казнит. законику; она се наслања на њ; све се има одиосно меунске радње да лзпмље, све се има да суди и решава по казнит. законику , изузимљ) 1*и оно, што је другче у помен)ТоЈ урсдби наређено, него што је било дотле у казнителном законику. Да се овако имају уредбе и тога законика а и поменуае уредбе схиаћати и тумачити, не само нсћс министар г. Гарашанин, него неће моћи обарати ни његов бивши доглавник , зл гласни Багић. Иитање је сад : у чему је уредба о меанама противна одредбама каанителног законика, која се односе на продају хлеба? Одговор је кратак и јасан; ни у чему другом. до једино што је иста уред&1 ослободила варошке мсанџије од дужно 'Ти, да има}у уз меану и фуруну за печење хлеба а која дужност и данас постоји на свима друмским и сеоским меанџијама. Јер ев<1 како гласи §. 7. исте уредбе: „Све друмске и сеоске мсане морају имати уз меаву и оуруну за печење хлеба." Све друге <>д|>едбе казнит. законика односв" х.1сба важе и данас, а у §. 9. уредбе омеанама још је казано: ,да /,е иолицијска власт одре/^ивати таксу хране , пића и т д. с ; јамачно нак нико нем< же т\ мачити, да је законодавцу Оила всћа брига о томе, да се одређује меанџији такса само за путнике који једу по неколико сорти јсла при једном оброку, него брига о одређивању таксе хлебу и н. пр. сиру, што

је далеко већој већинн наших путника једина храна ири једном оброку. Што се г. министар иозива на уредбу јеснаФеку, то је њему можда потребно било чинити због навода општинског одбора, алн ни овај није имао места, што се позивао на исту уредбу. Уредба о меанама утолико'је само иаменила уредбу јеснаоску, што меанџија у варошима може да ради пекарску радњу, ма да он сам нијс мајстор од тога заната, јер §. 21 исте уредбе гласи: г Меан-џије ао варошима аоред меанске радње могу ралити и иенарску радњу акб су они и оа тога ааната мајстори; а ако нису, могу узети другога, који је мајстор од тога заната, да у име његово ради пекарску радњу. а Бадава се и речени одбор поаивао на јеснаФску уредбу за њиово доказивање, да треба одређивати таксу хлеба, а бадава се и г. Миннстар уиињо дато обори , доказујући да по истој јеснаФској уредби пекарска радња има свој самосталан јеснаФ. Одбор је ово бадава чинио, јср тим иутсм није се могла ни доказати дужност пекара да морају 1фодавати хлеб по такси, К (»ју им власт буде одрећивала. А г. министар је онет бадава доказивао, да пекарска радња има свој нарочити јеснаФ, Јер ено у уредби о меанама §. 21. по коме и не — пекар — само ако је меанџија — иа и ако није члан пекарског јесиаФа може да ради иекарску радњу по варошима. Остаје нам још да проговоримо коју о оној одредби у тачки под 1о. чл. 35 оиштинскиг «акона, гдеје казано, да општински суд у договору с онштинским одбором одређује таксе меаиске односно пића, хлеба и т. д. Ова тачка под 15. члану 35. истог законика то је допуна од 1875. г. закону општинском од 1б(313 годиее. 11а кад се унитамо: шта је овом донуном изл. жено у до онда постојећим законима, наћи ћемо , да ништа друго НИЈе учињено, него да оне таксе , каје је догле иолицијска државна власт издавала, издије у будупе оиштинска власт ■ а, као ппо се нама чиии, оним, што смо напред изложили, дока.1али смо, да је дотле полициЈа с правом и по закону одређивала та! су хлебу, која је обавезна не само за мсанџнЈв, него и за некаре, иа, томе следствсно, да је и онштинска власт с правом и по закону могла и даље ову таксу одређивати. Јер и законодавци од 1875. као п онога од 18(>1, 1с>и0. као и оногаод 1850. п»д. гледиште је остало једно исто, истоветно; сви ти законодавци узимали су ствар онако , као што се она махом у нашем све.ту и појављује, т. ј. узимали су, да, поњто су код нас махом меанџије и пекари, да одредбе за меанџије односно непеченог хлеба, односно немања хлеба, за продају, као и односно таксе хлебу вреде и за пекаре. IV. Довде помињанн закони и уредбе то су једини закони , на основу којих је питање о таксирању хлеба имало да се реши. Друти закони и прописи, на које се у цитираној брошири иозивао било општинска власт бнло г. министар, немају никаква уплива на решавање овог питања, па зато је било и излишно пози-

н и ш •в. ггм: г г^з зиаменитсстг. (НАСТАВАК.) У прехисторијска времена долина нишка, као и сва околина тамо до иза Лесковца била је језеро т. ј. земља под водом. Воде моравске, нишевачке, топличке, које се сада мирно веругају по уским својим коритнма, остављајући десно и лево богата села и питоме пределе — некада су се те воде са крупним таласима ваљале и поврх Горицс и поврх „Виника" — поврх та два војничка вулкана ! И далеко у сталаћској клисури била је одушка томе језеру. Ту је морао бити водоиад, који је ту к.-исуру ронио, док је није са свим просекао и вода је у моравску долину одишла и сви предели од Сталаћа па до Лесковца и тамо до Трстеника и т. д. остали су суви. Таква устава воде у стара времена био је Наблар и Овчар за пожсшке пределе. Таква огромна устава јесте још и дунавски ђердап — који је

Дунаву прсчио иут и чинио те је дуго времена било у некадашњпм геолошким периодама тако звано п Панонско море", које је плавнло некадашњу слов. земљу Панонију, садашњу Маџарску. Тако се мењао и преображавао овај свет! Тако је другојачија бнла земл>*аа површипа прс но што беше на њој оволико двоножаца, људи, који сад иду по сувоти земљиној свађају се, читају новине, терају политику, телеграФишу или праве жељезнице и парне лађе, којииа савлађују и сувоземне и поморске даљине тако, да је цела земља постала једна блиска зајсдница и шта се јутрос Дсси у Америци, довече се зна и у Азијн и у Африци и у Европи. Штета само што људи нису напредовали у међусобној л.убави, колико су у иромућурности! Или мислите ли ви да су људи сад бољп но некад кад бејаху .дивљи 1 *?! Може бити по нека баба, која је једном ногом у робу жели — и то из шнекулације — да чини неко добро и заиста се о томе брине; али овај остали цивилизовани свет ?!.... 0, чувати се ваља његових ноката ! И ја бих сто пута радије водио пријатељске односе са каквим старим суровим тевтонцем, који је на леђима имао само једну неуштављену кожу, ишао бос и гологлав а у руци држао стрелу. — — но што бих то чи-

нио са буди којим тевтонским потомком рецимо каквим страним министром, који се завукао у фнни фрак, има цилиндар, Фине меке ципеле а из стидљивости (да му се покти не сиазе!) место стреле, коју је његов прандед носио — има танке и њежне рукавице.... знак п цивизације" и „благородности". И нишка је околина дакле производ божије радионице природс и њепог највреанијег раденика — воде! Вода је шиартала свс оне дубинс и оне долине вода је нанела нска од оннх брда и спрудова, као што је Виник и Горица.... Вода јз то са свим неотице чинила не слутћи да ће на томе њепом и божијем рукотвору доцније какав Римљанин или Грк зидати град Ниш; а какав Митад или Авни паша дизати па брдима своје опаке карауле и „табије" из којих ће бљуватн вгањ и жељезо — да се спречи право, да се убије слобода а чини насиље' Бог творац миелио је ваљда добро с овим светом али се нос.те некако свет изопачио млого, да је барут постао важан посредник и знак наше „хришћанске" љубави и пажње, коју један народ другом у врелим ђулићима указује ! Пошто је околини нишкој дат данашњи облик, пошто је вода осанула и земља се осушила, бегенисали су и људи ово место и — јавише се насеобине.

вање на њих. А као што се из преписке о овом нитању између општине и државних влаети види, г. министа • налазио је за потребн<» по.чивати се и на уетав и на нека санитетека полицијска правила. па чак н на устројство уираве вар. Београда. Ко год буде строго прпучио одрсдбе свију напрсд поменутих закона. к«»ји се односе на продају хлеба не .м "же а да недође до закључка: да чрема свпма тима законима суд општиие беохрадс.ке у дто вору са одбором исте оши^ине имао је а има и даиас прово да одређује таксу хлебу која је обвезна за свакога , који се бави ародајом хлеба. па авао се он меанџија, пскар. или како хоћсте. А овим уједно изричсмо паш суд, да министар г. Гарашанин није погтуиио по закону. него га је још сам погазио. кад је нрокламовао: да нсма иакона. по коме се може одређиваш такса проданању хлеба. Узгред некп буде речеио; ма да сејшп раннје. а на име од како се уредба о меанама почела нриводити у жик«»т. меанска радња одвајала све више и ви.пе од пскарске, мсане се нодизпле без некарнице, ипак напред поменуто решење г. министрово учинило је , да јс и оно мало меанџија. к«»ји су уз мсану имали иекарницу. почело наимптати пекарницу прекрајајући је у други какав дућан. Тако су учиниле у најновије доба ове бе««градске меанџије, онај к«»д _Тет(»ва а на снрам вел. ниваре, онај код „Русије а близу всл. школс , једаи на крагујевачком Дру м У близу „Сими1|евог и мајура и један у Палилули, а можда их има и вишс. Можс неко да упита; а за што се и ово с|ц»мињс; зар и то нма нске свезе са питањем о таксирању хлеба ? Само мало стрпленЈа, на ћете видети, у каквој свез.. ет«»ји и овај и -јав с решсњем иоменутим г. министра. Докле Ј *е овд. ошитина вршила право таксирања хлеба, такса, коју је она нрописала, вредила је за све пекарнице, па билс оне саме за себе, без меане. било да су уз меану. Кад меанџ.!је, који норед меане имају и иекарницу вид«»ше да на основу решења мннистареког од* г зе се ово право општинп и за некарпице, које саме, без меане, посгоје. они. као људи „промућурчи -4 нађоше у ев«»ме интсрссу и да је боље да и они продају а да се опет неможе на њих да примени ни она тачка под 2., нп она под 4. а ни она п«»д 5. §. 372. казнит. законика. јер сами неваде хлеб те да су одговорни пред влашћу, а овамо од дућана и онако имају хасне , јер га било као дувинџиницу или иначе дају под кирију. Ми другче неумемо себи да објаснимо овај појав што се н »сле оваквог министарског решења позатвараше толике пекарницс, које су постојале уз меану. А наше меанџије — пекари и иначе су досетљнви. Неће бити пзлпшно овде напоменути, да се лебарски јеснаФ у Београд} још и раније умео наћи у свакој прилици, кад би му год претнла опасност од повећања конкуренције. Многима београђанима позцато је, да је лсбарски есна« плаћао за једну пекарницу у улицл „Лимап а толике године извеену кирију, само да се пеиздаје као пскарница под кирију; а писцу ових редова познат је и тај Ниш је давнашња варош. Ту су ее мењали млогн гасподари и остављалн су своје зпаке. Неко Ј *е осн«)вао варош Ниш, други је сазидао град, трећи је правио мост, четврти тамнице и џамије, пети дизао православне храмове, шести шанчеве и карауле и умложавао гробпице, које су му мало биле, него је подизао чак и „Т^еле-кулу" — пе давши мртвим јунацима да иду у недра својој мајци зсмљи из које су и нзашли, него им меће јуначке и похвалнс главс њихове у љутн креч н тврди камен, да вире одатле: да Турке храбре, а Србе да плаше !! Почнимо дакле са тим спомеником. „Ћелв кула*. Године 1809. Маја 19, у врсме КараЂорђеве војне — Срби су, очистив Шумадију, Подриње, Стари Влах и Тимочку Крајину — машили своју руку па Ннш. Кара-Ђорђе је био далско отншао у Топлицу и њу, веле, био освојио, а његове војводе ударе цут Ниша на висове код села Камснице. Међу тнм војводама био је н Стеван Синђелић, ресавскн војвода, који сиђе са великих висова над Каменицом и стаде на млого ниже брдо Чехар (или Чагар) исиод Каменице. Ту је био први на ударцу. Турци су даклс са њиме или морали битн на чи.