Српска независност

— 627 -

случпј. да јс или исти еона* или онај каФгџија — пскар у кошинлуку то улицс илаКао још за јсдну такау пскарпицу у саш кој улицн а под условом да се нс можс да унотреби као пскариица. па сад к«»д оваквс „мајсторије" еснаФа некарског, сво и министлрско рсН1сњс учини, тс се толике пекариице позлтвлраше . и тако п иначе педовољна к<«нк\ рснција «»д стране нродуцсната хлеба ј«чн јаче ослаби, и т«» све на штету и онако ведике всћ сиротиње београдске. (СВРШПЂО С») дописи Крагу евац 16 новсм. 1882. Мртвнло, скоро гробна тишина овладала )С п » свима крајсвима иашег бсдН '»г српства. Кобна судба, која лебди над нашим народом, рскао би дассјош ннје заснтила хил адама крвавих жртава и да јој рачјапл.сне чел.усти захтевају још крвавих жртава. Црна поћца раширила је своја црча крила над српским небом ; све опаено«*ти, којима може бити изложсн један млади народ у своме разви!»у гомилају се око нас. Чим се па нашсм ••ризонту нојави јсдно свстило бил<» на пољу пплитичном, хуманнтарном или књижсвном, <»дма домаћи или спол.ии нгпријатсл.и гледају да га баце у присснак или што Је горе, да му живот уга« е -, па шта нсће још доживети наша отаџбина!? Каква ли се чудовишта још нсће ипјавити на овој пантичк«»ј земљи!? Ако ли сс игда п-чнтени Србин забринуо за будуКност Сриства, то је »ијиста настунило време, да сваки озбиљно води рачуна о судбини наше отаџбине и да све жртвује , е да ли би је спасао од поплаве; сда ли би у грудима Срнства у највс!«см степсну распалио љубав наспрам српске отаџбине, српске вере и срнгк- г имена. Ск«»ро су две године како Крагујевац колснка српске слободе, мнрно .лсда развиће унутарњих и спољних наших ствари. Ко би пивршно судио о Крагујевну, тај бн закључио, да је у њсму апатија сноје гњездо савила и да нико нг в««ди ни најмање брнге о свему. што м« жс или унапредити или оп1тетитн наш нар<»д. Не, Крагујсвац будним «'Кпм прати све. што се тиче благостања норетка. угледа и поноса нашег нар«»да, и ако устреба Крагујсвац ће покааати и од« ад као и д«»сад да у грудима <'В"Г грађанства ј«»ш увск тиња онај стари ог;«њ. који је нсгда загревао душу ве само Шумаднје но и васколиког српства. Крагујевац. \ иран и спок >јан, неда се занети слеиим страстима; овдашњи грађани увек етоје на бранику својих мисли и својих осећаја, поштујући свачије мисли и свачије осећаје док се оии налаае у границама аакона и истинске слоб«»де. Више се пута писало па и разноврсно мислило о Крагујевцу , али су крагујевачки грлђани увек умели еклатантно побити све клевете , којима су их обасипали ма који људи и са ма какве висине. Ко није вичан крагујевачком животу довољно је да само неколико дана проведе мсђу овдашњнм грађанством, па ће се одма убедити о гоетопримству, и искрсности и усрдности ове старе наше престонице. Р ^нули смо

да само вапреднн какпи случај може да ноколеба тишину и мир овога грађанства; да му потрссс најосетљивије живце и да у њему нробуди најплсмснитијс осећаје. Тај ванредни случај зајиса беше вест о смрти ненадмашимог српског •илолога, најодличнијсг прсдставника српске књиге, нсумрлог Ђуре Даничића. Немила смрт Са«»с, стихотворкс лизбиске мислим да код Грка није изазвала гако горких, Т (»плих суза, као што их је изаавала код нас прерана смрт нашег Даничића. У пуној снази; кад је трсбало да својнм неуморним радом допрши одпочото дело всликога српског рсчника; у трснутку кад је српски ум био прерушио све границе, које још аастираху тавну историју наше филологијс, у том тренутку нестаје Даничића, гаси се његов неоцепим живот. Србин. који уме да цени и поштује науку , особито науку, која је јединствени производ српскога сина на пољу наше Фнлологије, не можс а да не груне горким сузама размишљајућн о тешком удару, који је нашој младој КЧ1ИЖСВНОСТИ задала смрт Дапичићева. Наставници овдашње гимназије, чнм су сазнали за његову смрт, одма су п »хитали да му ирирсде што свсчаиији парастос. Тринаест»»г овог месеца цвет овдашњег грађапства участвовао је у овој свечаној али тужној успомени. Све су власти млогобројно биле заступљене. А мило нам је, што поред чино ника грађанског реда видесмо и леп број оФ1 !Цира , на чак и раденика овдашње војене Фабрике. На парастосу јс нсвало ђачко друштво овдашње гимназије и ношто је нокојнику отпевало ,вјсчнаја памјат", истакао се овдашњи пон Ј«.ца да покојнику изговори неколико речи, којо су трајале свега два минута и у којима је казао, да јс између четвртог н нетог овог месеца дух покојника прнуо к нсбу мсђу геније српске, а његово тсло да је престало мислити. Завршујући ово мало врста не м«.жемо а да и овом ириликом не ускликнемо сла ва сенци нсумрлог Даничића. Хнала гг. наставницима, чиновницима и свесним крагујевачким грађанима, који су, присуствујућн при нарастосу јасно доказали, колико им на срцу лежи ср4 'а књига, српски понос. Родољубиво нап.. свештенство бесилатно је чинодјејствовало при овом ларастосу, зашто ће му сваки некорнстољубиви Србин од срца благодарити. ..Бгделовачга законитост*' Пре недолико дана позвао је к' себ« Унравник вароши Веограда овдашњег грађанина г. Николу Сиасића, трп»вца, и саопштио му „препоруку 14 г. мннистра унутрашњих дсла да, као посланик вароши Београиа, д<»ђс у скупштину или иначе да плати казне 1000 динара. Узаман је г. Спасић доказивао, да јс он престао бити послаником, јер је уредним путем дао оставку на то, али Управник га је. новрх свега т<»га, „саветовао", па и „опомињао" да иде у скунштину. Иначе, рече Управник, „морате платити хиљаду динара". Знајући да је на законитом путу, Спасић је хтсо да опроба, докле ће г виделовци" и па спрам њега, као члана „напредне" партије, загазити у новреду

закона, па је одговорио Управнику : „лепо господине, узмите ме на протокол; ја ћу одгопорити вашто не м«»гу да идсм у скуиштину; одрслићу, ако се мора, да мп се за опих 1000 дипара, што нх од мсне тражите, арода моја нуКа овлл у Всохралу, иа вн чнните ваше, а ја ћу опет чинити моје". Кат је добио овакав одговор, Управник јс одустао од даљс „опомсне", иити је узео Спасића иа „одговор". Тако се, у главном, отпочсо и завршио овај ннтересантан разговор Управника вароши Београда са бившим нослаником ове вароши. Идсмо да вндимо, шта ће даље у овоме бити. ИЗ ПОЗОРИШТД Има позорипших дела која се не препоручују гледаоцу н 1 занимљивом ексиозицијом ни вештпм заплекш; драмска радња нијс дуг ииз најчудноватијих догађаја и нризора, кој . држе у запстости радозналост гледаочеву. Оквир им је сужен у границама породичког живота, из којег је песник умео одабрати неколико значајних момената, саставивши из њих уметничко дело пуно живота и зан. мљивости. Ми сами видимо да ови момснти и догађаји нс излазе ваи круга нашсга вакидашњег живота, шта више ми смо их често опажали н прожнвели са равнодушношћу, без дубљег испитивања значсња њихова, само за то што не нађосмо у њима ничсга изванреднога. 11его наша равнодушност уступа место пријатном изненађењу и естетичком ужнвању, кад нам песник баш те исте догађајс и нрилике заодене у вештачку (»дсћу, прсдстави у складној целини и доведе их у међусођну узрочну свезу у са свим друг<»ј св^тлости указују се иашем у «.бражсЕБу ти свакидашњи нојави реалнога живота; неетрпљивост нас мори, потстакнути на размишљање, да проникнемо у суштину и смисао њихов. И кад за. еса нчдне, нроблем што га је пссник иставио у светлим или тамним сликама једнога мајушног делића живота друштвен<»га оставља трајан утисак на душу : мп сами хоћемо да га проучимо и ако је могућно, разрешимо. Овај ред мксли изазвао је у нама Октав Феје са свој«>м дрампм Јулија, која је, као првина, иредстављена 18 о. мес. пред одабраном позоришном нубликом. Садржнна му је ова. Песник нас уводч у љетниковац богаташа париског Мориса де Канбра, који има обичај да лето проведе у пољу а зиму у Паризу. Гледалац. видећи да је ово лом господскога изгледа. у коме се угодно живи у св .1Ком изобиљу и раскоштву, дошао би до закључка да су укућанн срећни у сваком погледу. Но уверава се о противним кад сазна да М«»рис долази у ред оних мужсва који еу пр(»тутњили своје младићско доба у бурним оргијама париског всликосветског живота. Од својих распустннх навпка и од негдањег неуредног начина живота није се могао ослободити ни онда, кад је добиозажену лепу и верну Јулију, и кад је Бог благословио љихову брачну свезу ћерким и сином. Ова мрачна страна карактера

Морисова веома је значајна, јер она нас упознаје са тајн(1М у к-»јој се скрииа нсслога између мужа и зкене. Ово је управо мотивација целе радње драм« ке. I И заиста ЈулиЈа долазп сама до горког пскуства да јој муж ир поча «ује »ну срдачности присиост накојима се м«»же само оеновати и развијати срећа породична. Узалуд је она употребљанала ева средства женекс дражи и ми.мсште да га отргне из нонора нариског н<»лу — света, и да му омили тихи и блажен жииоТ у породици. Јулијин жив <»т пролазио је у тешкој душснној борби. у тузи и апа| тији према спољашњем свегу, ко|и |е одавно био мртав за њу. Са самоирегоревањем носила је бољу своју, ста|»ајући се да је сакрије од целога свста па и од своје безазлене кћери Ц- цилије. При свем т«»м (»на мала домаћа т|»агсдија није се м«»гла ичмаћи изнеж'»ан«»м оку Максима де Тиржи а. ириси«и а нријатсља Морисовог. Он искрсно жали горку судбину Јулијину, и не може да пој' ми толику равнодушноет и нео<-стл.икост Морнсову прсма њеним леинм особнна> ма и п |)Ивржено (-ти д«» резигнације; како он би сматрао себе за « рсћн'»г ла има та' кву жену ! Савет.је пријат- љу да <»стај ви досадаи.и пустолован жив«»т, <»ни<ујући му у живим бојама кобие последице таквога поступка према жени, која тражи нешто више псго само сп<»љни | блесак, тоалете п » пајновијој моди. јахаће кон,е што јој муж лајс колико хоће да би он радио шго хоће. Као женска од поноса и вагпитања налази се увређсна кад м«»ра да гледа како јој се женско достојап тво тлачи у евакој прилнци, како муж избегава да се с њоме, ! руку под руку. јаиља у одличан свет, где њене сргћније другарице уживају љубав и Н(Ипто "ање. На једпој страни само права, неограничена слобода и незавнсност без одговорности пред друштвсним мњењсм. а на друг«»ј — само дужности, пасивиа послушноет ћудима и неоправданим захтевима мужевљим. У овомс критичком м<»менту Феје не мотивише довољно како де Тиржи, у п<»четку иосредннк и пријатељ, обелодањује нам се на један иут као љубавник? ; Да ли се још одавно ухватио у срцу његову заметак љубави, коме само хладни разум није давао да се развије у неодољиву страст, и тек иосле учалудног усиљавања да постигне измерење рад свог рођеног спокојетва. она га нагони на одсудап корак ? Овај п« их<>лошки прелом није образложен и пргдстављен у довољној мерн. Свакојак«» глсдалац к<»ји дубље прониче у сзшсао нојаве какве, већ н по самим догадањим Фдк тима може себи да објасни од кула та промена код Ти1>жна. и за што се Јулија пе показује равнодушна према њему. Она је већ стала једном ногом на ону опаспу странпутицу к«.ја јој јемужадовела до моралне иропасти. У тој одсудној кризи глас савести ночнње се будити у Морису; сумња га обузимље о великој опаеногти која нрети његонима сунружничким нравима. те хита да заглади учињене ненравде жени. Враћа јој Цецнлију, коју је хтео да пошље у манастир на васпитање под изговором г да светска поквареност не окужи њену чисту душу", а ј самој стварн да сакрије од ње распу*.тн«>ст своју. Х«»ће да је

сто или сви нзгннути. Очајним јуришима они су насртали, бивали су одбијани, док нису Срби малаксали и Синђелнћ својим пнштољем упали вреће с барутом те и шанац и војници — Срби и Турци — што су били у домаху огња оду у ваздух, а војвода први. Шанац се разбије, Турци остали опет нагрну н — све изгибе. Турци зареде сећи главе погинулим Србима, потоваре их на кола, провуку кроз Циш и на 25 минута источно иза Ниша на пиротском друму, с горње, десне стране, дпгну кулу познату под именом „Иелс-кула" т. ј. „кула од глава". Од то доба има седамлесег и три хо^ине. „Ћелекула" јесте четвртаста зидипа као свака кула, но без шупљине упутра. Зидата је лабаво и у средини је само набацато камење. Крајеви су зидати тврђе и ј правилним редовима међу камен и малтер метате су главе српске. Она је била висока. Но сад једва да ће нмати на два и по метра висине. Да би се препречило распадање овог дивпог споменика српског јунаштва и турског варварства — ударени су около диреци, као на звонарама п над целом кулом стоји један кров, те чува сноменик од кише и распадања. Само ои требало тај кров боље сад препокрити и чувати и на њега назити, а то се може, што је

на десет корака ту велика војена болница. Ни једне главе нема више на кули! Кад је освојен Ниш, онда је са свечаношћу свршено опело пепелу и главама погинулих јунака и остатак је закопан. Сад стоји само део од опале кулс. И на том остатку стоје све угнућа где је која гнава била. Ја сам их брижљиво бројао и на овом остатку само било је са северне стране 123 главе, са западне 103, са источне 105 и са јужне 180. Свсга = 511. А колико ли их је било на целој кули ? Кажу да је бнло 56 редова са све четири странс, сваки ред по 17 глава — свега 952, а прича се да је паша нишки за сваку донешеву српеку главу (ваљда пред напад!) обећао по 25 гроша. Заиста! Каменица је била грдпа погибија ! И вечно ћс проклество остати на војводи Милоју Петровићу или ком другом кривцу који је на пушкомет са осталима гледао са каменичких висова и Србе и Турке у теме и није хтео да сиће нити је војеци дао да брат брата брани. Да је то учињено можда би још тога дана (19. Маја, 1809.) био Ниш отет и ако га, као и Пазар, не би олржали, то би ииак била морална добит!! Али Срби остају свакад Срби ! Која је се војна свршила а да није било завидљиваца и нако нмх

злурадника, на доста пута и тешких издајица !! А Србин, кад поред „Ћеле куле" прође — треба капу да скине п да се памети научи : да смо ми Срби често имали најмање онога, што нам је највише требало, а то је — слога. И ако је Ћелегсула и споменик српскога јунаштва, он је за ону другу половину — саоменик сраске неслоге.'

Трипут толико колико до „Иеле-куле и ваља истим друмом на исток поћи и долази се до познате топле нишке бање. г Бања Ј нпшка Ј 'есте топал јак извор одмах испод једног великог брда. Извор је тако јак, да је одмах на отоку као нека речица, а 2—3 стотине корака мељу воденице на — тонлој води !! Не беше термометра — но мислим има топл. преко 40.° Сам је извор ухваћен, обзидан и надзидан као неки казамат за купање. Тако су још Турци оставили. За себе је за женскадију куиатило, за себе за мушке. Осем тога има неке 3 или 4 мејане ту, гдс се човек може одморити и прихватнти јелом и пићем. Нишка бања јесте за сад само нишки излаз, где Нишлијс лети н иначе излазе на ручковс, па ужину или на вечсру. Она још није

стекла онај глдс, какав имају бања у алексиначком. брестовсчка, рибарска и др. топле воде у Србији. Добро би било да се ближе определи — да ли је, осем топлоте, вода ова иначе лековита јер због близине Ниша п што јој је лако доћи: I ова /е бања на врло удесном месту. Ссћам се да сам — пред рат 1876 — чи! тао о њој у немачким листовима (мислим ! у г Кеие Гге1е Рге8с с ) где неки Нетпсћ I Мое говорећи о војсци срнској и турској, које се беху око граннце нрибрале — и ову бању спомиње, како је се у њој лепо окунао и како су га тада Турци лено дочекаси и неговали. Знатно даље н од бање, јесте међу кршним брдима село СиКево, кажу најромантичннји нредео нишке околине, знатаи са својих родних иитомих н шсћерних винограда. Тамо не добих време да идем. — Даље вредно је вндети и Јелашницу, село више бање, где је одкривен „каменн угљен а . Ближе од бање, повише -Иеле-кулс* има манастир Габровац иза Горице. Рекоше да је страдао од иожара и тек се опоравља. Преко Горице у месту Иурлинама, недавно I је откопан основ једне знатно велике I грађевине за коју веле да је некн храм!! (каставвће се).